Гимназија Смедерево

МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Психологија
ТЕМА: Психологија боја

Ментор: Ученик:
Јасна Миленковић Александар Митрашиновић

мај, 2019
 САДРЖАЈ

УВОД......................................................................................................................................................3
ПОЈАМ БОЈЕ...........................................................................................................................................4

КОМПЛЕМЕНТАРНИ КОНТРАСТ...........................................................................................................5

СИМУЛТАНИ КОНТРАСТ.......................................................................................................................5

АСПЕКТИ И КВАЛИТЕТ ВИЂЕНЈА БОЈЕ.................................................................................................6

ТЕОРИЈА ОПОНЕНТСКИХ ПРОЦЕСА......................................................................................................7

ОБЛИК И БОЈА.......................................................................................................................................7

СИМБОЛИКА БОЈА................................................................................................................................8

УТИЦАЈ БОЈА НА РАД МОЗГА...............................................................................................................11

ЛЕЧЕЊЕ БОЈАМА..................................................................................................................................12

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................15

ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................16

2
 1. Увод

Боја је најуспешније средство за разликовање и запажање (лопта која се котрља по

травњаку може да се уочи много сигурније ако се распознаје не само по кретању, облику,
теxтури него и по јарко црвеној боји која је одваја од зелене траве) . Сав визуелни изглед
дугује своје постојање светлости и боји. Свет боја није један извор безбројних тонова,
јасно је саграђен на бази три основне боје и њихових комбинација, а потребан је посебни
ментални став да би човек организовао свој свет боја у складу са опажајним
карактеристикама. Имена боја су у извесној мери неодређена, зато што је
концептуализација самих боја дискутабилна и проблематична. Најзанимљивија разлика у
концептуализацији боје односи се на културни развој. Основни називи боја су уобичајени
у свим језицима и културама али да исто тако обухватају различите опсеге тонова и да не
поседују сви језици све те називе.

3
 2. Појам боје

Боја је појам који се односи на одренени светлосни осећај физичке особине светлости,
чија електромагнетна кретања прима наш визуелни апарат (око и део мозга задужен за
интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке
материје.Зраке светлости су електромагнетска кретања тачно одренених таласнихдужина.
Људско око региструје све оне који

се налазе у опсегу измену 3600 И 7800 ангстрема. Сва остала светлосна кретања осећамо
другим чулним органима. Када кретање одређене таласне дужине дође до људског ока,
изазива се тачно одређен надражај који има као резултат перцепцију жутог, плавог,
црвеног, итд. Ако у наше око стигну у снопу кретања свих таласних дужина тада осећамо
безбојност односно бело. Дакле, ако нека материја одбија све зраке светлости,тј. све
светлосне таласне дужине, тада ту материју видимо као белу. Супротно томе је када
одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину према
нашем оку, онда ту материју видимо као црну. Измену те две границе налази се цео
спектар боја. Када пустимо да бело сунчево светло падне на стаклену призму, оно се ломи
под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни
призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат називамо сунчев спектар боја. У сунчевом
спектру се могу јасно видјети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине:
црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те
боје таконе можемо видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи
разлажући се на спектар боја (дуга). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог
спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално
људско око разликује око 10. милиона боја. Боја се, такође, односи на прашкасту материју
или пигмент, који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везним
средствима, се користе као средство за бојење и њиховим менусобним мијешањем се могу
добити све боје.

4
Проблематиком боја су се током историје људске цивилизације бавили многи угледни и
учени људи мену којима се нарочито истакао њемачки физичар Вилхелм Оствалд, који је
и први направио данас опште прихваћену поделу боја према хроматским својствима.

Виђење боја: Стари филозофски проблем – да ли боја постоји у физичком свету, или
постоји само у нашим главама.Оно што ми зовемо боја, то је само таласна дужина
светлости – боја се формира у нашем мозгу.Ми смо у стању да видимо део
електромагнетског спектра у опсегу таласних дужина од око 400 до 700 нм.

3. Комплементарни контраст
Комплементарни однос добијамо стављањем у однос једне примарне боје с једном
секундарном добијеном од друге две примарне, рецимо: црвена :зелена
(зелена=жута+плава). Такве су боје точно дијаметрално супротне на Остwалдовом кругу
боја, и њиховим међусобним мијешањем увијек се добива сива. То вреди само за
пигменте; ако помијешамо разнобојне свјетлост, рефлекторима рецимо, од свих боја
добити ћемо бијелу.Комплементарни парови су: црвена – зелена, жута - љубичаста
наранчаста – плава. Ти парови су истовремено и у топло-хладном контрасту и у светло-
тамном контрасту.

4. Симултани контраст
Ако се загледамо у црвену точку око пола минуте па скренемо поглед на бијелу подлогу
појавити ће се паслика - привидна зелена точка. Исто вриједи за све боје унутар
комплементарних парова; наше око само, сукцесивно, ствара супротност виђеној боји,
што је изразито важно сликарима приликом слагања боје уз боју. Наиме, наше око не види
дословно боју која је пред нама, већ ју симултано модифицира тражећи јој визуални пар.
Ако желимо доиста видјети боју објективно потребно ју је изолирати сивом шаблоном, а
пожељно ју је идентифицирати и на некој од колористичких мапа, рецимо ДИН
стандардом. Осим природног контраста што га производи наше око Паул Клее разликује и
контраст кривих парова, нпр. љубичасте и зелене. Погледајмо грађу овог пара:
љубичаста= плава+црвена, зелена= плава+жута. Извршимо сукцесивно придуживање:
љубичаста ће си из састојака зелене узети жуту, остати ће плава. Зелена ће си из састојака
љубичасте узети црвену, остаће плава. Тако ће око тежећи исправци кршења
синтактичких правила створити комплексну визуалну игру - било због синтагме
љубичаста-жута, било зелено-црвене, али обје ће боје постати плавије, што ће створити
"осећај" плаве боје.

5. Аспекти И квалитети виђења боје

Констатност боје: светло које одбија објект, без обзира на осветљење, на мутан
ваздух, на присуство других боја итд. видимо у истој боји. Боја-нијанса је квалитет
који описујемо називом боје: зеленкаста, лимун-жута и сл. Светлина боје зависи од
количине одбијене светлости, при чему је бела боја најсветлија, а црна најтамнија
Засићење или чистоћа боје. Засићене боје су чисте, немају примеса беле или сиве, а
незасићене одају утисак да имају у распону 400-700 нм разликујемо око 150
нијанси.То значи да нам је ЈНД за боју 2 нм.Пошто свака нијанса може да има
различите светлине и засићеност, у стању смо да разликујемо преко 7 милиона
боја.За око 7500 боја постоје службени називи.

Yоунг – Хелмхолтзова теорија виђења боја

Трихроматска теорија боја, настала почетком XX века.Базирана на адитивним

примарним бојама (зелене, плаве и црвене) из којих се могу добити све остале.Дакле,
мора да постоје три врсте чепића, за сваку од те три боје. Даља истраживања су показала
да је та претпоставка тачна.Сваки тип чепића садржи пигмент (протеин) који је
доминантно осетљив на један део спектра: Кратке таласне дужине (љубичаста и
плава),Средње (зелена и жута) И Дуге таласне дужине (наранџаста и црвена). Теорија је
подржана анализом слепоће за боје, а затим и проналажњем гена одговорних за
производњу црвеног, зеленог и плавог пигмента. Да ли је Y-Х теорија тачна –проблеми

 Накнадне слике у боји

 Ако фиксирамо једну црвену површину 30 сец, па пренесемо поглед на беопапир,
видећемо исту површину, али у зеленој боји
 Накнадне слике су у комплементарној боји
 Комплементарне боје се налазе на супротним страна тзв. круга боја

6
  Немамо називе као што су зеленкасто-црвена и жућкасто-плава
 То је зато што су те боје супротне, опонентске и не можемо да их видимо
симултано

6. Теорија опонентских процеса

Херингова теорија задржава постојање 3 типа рецептора на првом нивоу.Међутим, сваки

од ових рецептора реагује на две таласне дужине (има два различита пигмента), на
различит начин: • Црвено – зелени рецептор:

 Плаво – жути
 Бело – црни рецептор (новији додатак тој теорији)
Ако на ретину падне црвено светло, црвене компоненте рецептора се активирају, чиме
смо онемогућени да истовремено видимо зелену боју. Ако изузмемо црно-бели
рецептор, два основна рецептора су у стању да идентификују 4 боје.Свака од ових боја
се кодира на специфичан начин и импулси се шаљу у мозак.Комбинацијом ове 4 боје
(плус црно-бела) се добијају све остале боје, светлине и засићења.Накнадне слике
настају тако што се једна компонента рецептора “умори” и кад поглед пренесемо на
неутралну површину која одбија све таласне дужине, “одморна” компонента превлада.

7. Облик И боја

Границе које одређују облик предмета потичу од способности очију да разликују

површине разне светлине и боје. Ово је тачно и за линије које одређују облик у цртежима;
оне су видљиве само када је туш друкчији по боји од хартије. Зелени котур на жутој
основи исто је тако кружан као и црвен котур на плавој основи , а црн троугао исто је
толико црн као црн квадрат. Посто између облика и боје може да се прави разлика, они
могу и да се упоређују као опажајни медијуми.

Ако погледамо пре свега, њихову моћ разлучивања, признаћемо да нам облик допушта да
разликујемо готово бесконачно много разних појединачних предмета.Облик је боље
средство за идентификацију него боја не само зато што пружа много више врста

7
квалитативне разликеразликје него и зато што су изразите карактеристике облика много
отпорније на промене услед околине Иако такозвана стајност облика нипошто није тако
сигурна као што се често мисли, запазили смо да су људи у знатној мери способни да
распознају неки предемет чак и када угао под којим га опажају даје сасвим друкчију
пројекцију тог предмета. Ми идентификујемо људску фигуру готово са сваке тачке
посматрања. На облик не утичу промене светлине или боје у околини, док је локална боја
предмета врло осетљива у овом погледу. Сталност боје заиста постоји до извесне мере, не
само за људска бића, него и за животиње обдарене способношћу да виде боју. Ова
компензација се изједначава са поравњањем које своди дејство обојене светлости на
локалну боју предмета. Ми и боју саме светлости опажамо нетачно. Прилагођени на
црвено осветљење, ми сиву површину у ствари видимо као сиву, али само док је њена
светлина једнака светлини која преовладава у пољу. Ако је сива површина светлија, она се
види као црвена; ако је тамнија, види се као зелена.

8. Симболика боја

Доказано је да људи различито реагују на одређене боје и да оне код њих изазивају
различита емоционална стања, понашања и расположења. Респектујући ова сазнања
отвара нам се велик терен за примену истих у сврху маркетинга, адвертајзинга И
побољшања продаје уопште. Стога, нокако није свеједно коју боју ћете употребити у којој
ситуацији. Ако знамо да црвена подстиче на акцију, паметно је употребити је на сајтовима
који се баве он лине продајом из разлога што би могла утицати на доношење позитивних
одлука о куповини нуђених производа. А ако правите wеб сајт који се бави продајом
природних препарата логично је да ћете употребити зелену као доминантну јер
представља директну асоцијацију на биљке, здравље и природу уопште. Тотални
промашај би био ако би се у ту сврху употребиља љубичаста која је најређа боја у
природи...

Психологија боја поред физиолошких реакција на боје бави се и проучавањем

култууролошко – традиционалних шаблона који су дубоко усађени у свест људи и који на
различите начине делују у различитим крајевима света. Као пример узмимо симболику и
значај зелене на блиском истоку и у муслиманском свету уопште! Дали је амбасада Либије

8
случајно офарбана у зелено од темеља до крова?! Боје у различитимм културама имају
различит значај и док иста боја у једној култури изазива један, у другој изазива потпуно
други супротан психолошки ефекат. Тако например, бела код нас симболизује невиност и
церемонијал венчања а на далеком исстоку смрт и сахране. Жута се код Француза везује за
љубомору а код Грка за тугу. Зелена се пак, везује за љубомору у Америци а код нас је
синоним за новац.Несмемо заобићи ни директне асоцијације као што су: зелена – природа,
плава – небо, море, жута – јесен...Сходно овоме, психологија боја је нашла је своју
практичну примену у маркетингу и адвертајзингу. Захваљујући симболици и психологији
можемо "гађати" директно у циљне групе којима је производ намењен и тако постићи
значајније резултаре продаје.У тзв. Западној или глобалној култури, где спада и наша,
симболика изгледа овако:

БЕЛА

У дизајну, бела је повезана са професионализмом и пословношћу. Бела боја означава

светлост, па се сматра летњом бојом. Рефлектује сву снагу спектра, и због тога је често
тешко гледати у њу, јер рефлексија ствара визуелне препреке. Она повећава доживљај
простора. Невесте носе бело да симболизују невиност и чистоту. Лекари носе беле
мантиле да укажу на стерилност... СИМБОЛИКА: чистоћа, једноставност, хигијена,
ефикасност, стерилност, хладноћа, елитизам, младост, благост...

ЦРНА

Црна је боја ауторитета и моћи. У дизајну, црна оставља утисак префињености,

мистериозности и елеганције. То је не-боја, која упија читав спектар односно не
рефлектује ни један део спектра па је због тога доживљавамо тамном. СИМБОЛИКА:
софистицираност, елеганција, заводљивост, мистерија, гламур, сигурност, емотивна
стабилност, опасност...

СИВА

Сива боја се везује за креативност и инспирацију. У дизајну се користи као идеална

подлога за екементе које желимо истакнути. Комплементарна је са наранџастом и та

9
комбинација представљ једну од најуспешнијих, оставља утисак ексклузивности.
СИМБОЛИКА: рафинираност, мудрост, постојаност, зрелост, компромис,
монотонија…

ЦРВЕНА

Црвена је најтемпераментнија боја која буди најинтензивнија осећања, убрзава рад срца
и дисање. У дизајну и уметности црвена се користи као акцентна, споредна, да би на
нешто ствили акценат или оставили посебан утисак. Велике површине црвене могу
презаситити простор. У комбинацији са црном има сексуалну конотацији те, стога, та
комбинација углавном избор сајтова за одрасле... СИМБОЛИКА: снага, топлина,
енергија, узбудјење, секс, страст, брзина, опасност, стимулација, мужевност, пркос,
агресија, напор, притисак, визуелни напор,...

ЗЕЛЕНА

Зелена је синоним за здравље и природу. Има моћ да опушта и умирује. У уметности

и дизајну је веома захвална али не треба претеривати са великим обојеним
површинама. Идеално се комбинује са црвеном и наранџастом. СИМБОЛИКА:
природа, свежина, здравље, хладноћа, раст, развијање, богатство, новац, баланс,
сигурност, стабилност...

НАРАНЏАСТА

Наранџаста је екстемна топла боја. Одржава будност и концентрацију а као оптичка варка
ствара утисак смањења простора. Одлично се комбинује са сивом и зеленом а ове
комбинације се често користе као основне боје корпоративног идентитета.
СИМБОЛИКА: сунце, лето, топлина, занимљивост, постојаност, позитивне вибрације,
енергија, егзотика, југ...

ЖУТА

Жута је оптомистична боја. Убрзава метаболизам и привлачи пажњу. Таласна дужина

жуте боје је релативно велика. Сматра се психолошки најстимулативнијом бојом.
Потрефљени тонови жуте боје ће утицати на наш оптимизам и самопоштовање а

10
превише жуте или погрешан тон може изазвати осећање иритације, страха и
анксиозности. СИМБОЛИКА: емотивност, оптимизам, сигурност, пријатељство,
самопоштовање, креативност, ирационалност, енергија, традиционалност,
спиритуалност...

РОЗЕ

Роза је нијанса црвене, али за разлику од ње има више смирујући него стимулативни
карактер. Јаки тонови ове нијансе могу бити раздражљиви. У дизајну се користи како би
се изразила нежност и смиреност. комплементарна је боји људске коже, тако да делује
ненападно и природно. СИМБОЛИКА: мекоћа, сигурност, женственост, физичка
смиреност, љубав, сексуалност, нежност, инхибиција...

ЉУБИЧАСТА

Љубичаста је боја отмености а сматра се и "краљевском бојом". Женствена је и

романтична подразумева луксуз и имућност. У уметности и дизајну, љубичаста је веома
популарна. Са друге стране, због изразито мале заступљености у природи, обележава
јединственост и уникатност.

СИМБОЛИКА: узвишеност, спиритуалност, достојанство, висок положај, поштовање,

отменост, луксуз, имућност, префињеност...

БРАОН

Браон боја оставља утисак чврстине и стабилности, као и црна, али је многи сматрају
пријатнијом. У уметности и дизајну се користи у умереним количинама. Асоцира на
нешто јестиво... СИМБОЛИКА: озбиљност, топлина, подршка, ослонац, тежина и
недостатак хумора, мањак софистицираности…

9. Утицај боја на рад мозга

Боја је део широког електромагнетског спектра који укључује и микроталасе и светлост.

Обављена су многа истраживања о утицају боја на човека, а међу првима који су истакли
важност боја био је психолог Макс Лушер који је средином 20. века осмислио тест бојама

11
за испитивање личности. Замислите да треба цео дан да проведете у једној просторији.
Замислите да је та просторија у бојама, намештај је нежно жут и наранџаст, на поду је
плави тепих, а у углу је велика зелена биљка. А сада замислите просторију у којој је све
црно, сиво и бело. У којој бисте радије провели дан? Ако сте попут већине, онда у оној у
бојама. Чак и људи који не могу да разликују боје осетиће њихов учинак јер изгледа да
мозак не доживљава боје само видом већ и другим центрима, нарочито кожом нашим
највећим фоторецептором. Пре извесног времена авио компаније откриле су да
унутрашњост авиона обојена у плаво повећава тескобу код путника који се боје летења, па
су променили боје да би се путници осећали сигурније. Болнице су традиционално имале
белу унутрашњост, али су последњих година и оне увелико почеле да експериментишу са
утицајем боја на пацијенте. Црвена боја може деловати подстицајно и покренути мозак,
али претерано излагање црвеној боји може изазвати промене у пулсу, а може изазвати и
агресивност. Плава и зелена углавном делују смирујуће и подстичу развој нових идеја.
Жута привлачи око и у мањим количинама делује стимулативно, али претерано излагање
жутој боји може створити нервозу.

Врло често боје на људску психу делују и путем асоцијација. Тада утицај постаје
индивидуалан, зависно од искуства појединца и асоцијацијама везаним за одређене боје.
Испитујући утицај боја на менталне способности, у Немачкој су једну групу деце пустили
да се играју у јарко обојеним собама, а другу у собама окреченим у бело, црно и браон.
Открили су да су деца која су се играла у обојеним собама одмах показала пораст
коефицијента интелигенције, док је код деце смештене у „необојеним“ собама забележен
пад. Испитивања памћења речи и боја показала су да људи много боље памте боје него
речи.

10. Лечење бојама

Једна од области психотерапије која је у овом тренутку највише у експанзији је управо

лечење бојама, тзв. хромотерапија. Тако је и званична наука прихватила као метод нешто
чему многи од нас, несвесно, прибегавају свакодневно - и сами сте сигурно много пута,
када је дан депресиван, посегли за неким омиљеним одевним предметом “веселе” боје.
Песницима и композиторима будиле су инспирацију, сликарима разигравале машту,

12
модним креаторима служиле за дизајнирање најлепших одевних предмета, а древним
народима биле главно оружје против болести. Реч је о бојама, чаробном, непрегледном
спектру, кроз који нам је природа дала једно од најмоћнијих средстава за постизање
доброг здравља, духовне равнотеже, задовољства и животне радости.Чак и они који не
верују да боје имају велики утицај на људски организам уживају у заласку сунца и
тренутку када се топла жута и наранџаста постепено трансформишу у плаву и љубичасту
и нестају иза хоризонта. Да ли такав призор у вама буди посебна осећања, распламсава
машту или делује смирујуће? Одговарајуће, односно комплементарне боје, у којима наше
тело несвесно ужива, буде у нама осећај сигурности, смирености и среће. Утицај боја на
тело је огроман, а доказано је да одсуство колорита доводи до бледила, апатије, депресије,
лошег расположења...Метода лечења бојама позната је још од античке Грчке, а касније,
током историје, љубичаста боја добијена филтрацијом сунчеве светлости, користила се за
третирање психичких поремећаја. Данас су методе лечења бојама широко
распрострањене, а највише се примењују у алтернативној медицини за лечење духовних,
менталних, емотивних и физичких тегоба.Циљ свих ових третмана је успостављање
равнотеже и хармоније у телу, а боја је, кажу, најбоље средство за постизање тог циља.
Веома се добро комбинује са осталим техникама лечења као што су акупунктура,
акупресура, биљна терапија или визуелизација. Најважније је, тврде терапеути, да
пацијент буде уверен да су боје део радости света и њега самог. Колортерапија једна је од
најраспрострањенијих метода којом се, на пример, путем боја одеће решавају проблеми
стреса, сцрпљености, недостатка енергије, потиштености, туге, осећаја беспомоћности...
Колортерапија у буквалном смислу значи да тело, или неки његов део, осветљавамо са
једном или више боја и заснива се на законима биофизике и физичке хемије, а
истраживања из области квантне медицине доказала су да спектри видљивих боја
“одговарају” одређеним унутрашњим органима, односно да их доводе у равнотежу.
Људско око може да препозна преко милион различитих нијанси, али само незнатан број
свесно. Заговорници оваквог вида терапије тврде да, на пример, обавезно ставите црвени
шал уколико имате проблема са кичмом, или да обучете нешто наранџасто ако сте лоше
воље. Жута ће решити проблеме са пробавом, зелена срчане сметње и осцилације у телу.
Плава боја одлично лечи мигрену, па је плава трака око главе све што вам је потребно да
бол престане. Љубичаста је идеална за опуштање, па се препоручује као најбоља “допуна”

13
вежбама медитације. Али, колортерапија најчешће комбинује неколико боја, које се
“мешају” како би се постигао најбољи могући ефекат. За што успешније лечење
колортерапија се допуњује алтернативним видовима медицине, најчешће визуелизацијама
и медитацијом. То једноставније речено значи да свако од нас боје носи у сећању и да
овим “додатним” техникама може постићи да са било ког места “одшета” на омиљено
место у природи. А природа представља царство боја које пријају, опуштају и лече.
Довољно је да легнете на леђа, удобно се сместите и лагано дишете. Својим мислима
оживите боју неба, бљесак сунца, склад плавих морских таласа, зеленило траве, златно
јесење лишће, или боје омиљеног цвећа. Следећи корак је да “удахнете” све те боје. За
виталност “удахните” црвену, “издахните” тиркизну, за радост наранџасту и плаву, за
интелектуалну способност жуту и љубичасту. За веће самопоуздање, на пример,
“удахните” љубичасту, а “издахните” жуту. Терапеути бојама тврде да свако од нас има
своју “палету” боја са којом се рађа и која је непроменљива током читавог животног века.
На основу тога одређује се, на пример, које боје вам највише пријају на одећи, које на
коси, које у животном простору. То је веома важно јер уколико поштујете своју палету,
најбоље ћете “зрачити” према околини, тврде колортерапеути. Уколико послушате савет и
добијете комплимент да “данас одлично изгледате”, то је вероватно због тога што је на
вама боја комплементарна вашој палети. Боје не делују само на физичка обољења, већ су
сјајне резултате показале и на менталном плану, односно на пољу креативности,
концентрације и снаге. У области осећаја, боје уравнотежавају одређена емотивна стања -
било да је реч о стресу, шоку, љутњи, бесу, осећају потиштености или о осталим
емоцијама које негативно утичу на рад мозга и унутрашњих органа. Малим “триковима”
врло успешно можете “заварати” свој мозак и спречити, на пример, зимску депресију,
нерасположење или општу успореност. Када је реч о одређеним здравственим проблемима
колортерапија се усредсређује и на боју намирница које једемо. Тако, енергија потребна за
правилан рад органа највише долази од топлих боја, а најмање се препоручује плава храна,
јер је ова боја најхладнија у спектру. Храна коју једемо треба да допринесе равнотежи у
телу и зато је најзаступљенија она зелене боје. Бојама треба да се окружите и у радном и
животном простору, а одабир, поново, ваља направити у односу на вашу природом дату
“палету”. Жути зидови, као и они наранџасте боје, подижу расположење, црвена дарује
животну енергију и активира размену материја у организму, а зелена смирује и доноси

14
хармонију. Можете набавити и специјалне терапијске лампе које, по речима терапеута,
доприносе бољем ефекту колортерапије. Ипак, пре него што офарбате собу у зелено или
одлучите да носите само црвено, консултујте се са стручњаком. Одабир боја на основу
интуиције или тренутног расположења није добро решење. Различити ефекти појединих
боја на организам су трајни и због тога не треба ништа радити “на своју руку”.

15
Закључак

Вероватно нисмо ни свесни боја њиховог утицаја око себе. Оне су изузетно важне за
много тога што нам се дешава и уопште којом бојом нам је обојен сав наш живот. Зашто
на наше већ обојене зидове стављамо уметничке слике, зашто људи од давнина боје своју
одећу.

Једноставно човек без обзира на време у ком је живео, без обзира на место у коме је
живео, без обзира на пол и образовање не може живети без боје јер она је кисеоник наше
душе.

Из свега горе наведеног закљчујемо да је перцепција боја важан део људског видног
система без ње не бисмо били у стању разликовати једне предмете од других што је
сложен процес који се одвија на два дела у људском видном система важна компонента
перцепције боја је константност боја која одражава способност мозга да одржи боју истом
упркос великим варијацијама у светлу.

16
Литература
1. Борис Кордић, Лепа Бабић „ Увод у психологију“, Београд

2. Предраг Огњеновић „Психологија опажања“, Београд

3. www.психологија.рс

4. www.wикипедиа.орг

17