PSIHOANALIZA O RAZVOJU MORALNOSTI (I SPOSOBNOSTI ZA OPAANJE REALNOSTI) VEZA SA TEORIJOM O TERAPIJI

Frojdov put !tr"# v"$j"

Ispitujui pojavu potiskivanja, Frojd je otkrio instancu u mentalnom aparatu koja nagoni ego da potiskuje i nazvao je ego idealom (kasnije super-egom). Klinikim opservacijama doao je do zakljuka da je %or& r"$j' ov' $!t"$(' )oj" $'pr'!t"$o po!&"tr" pro('$juj' '*o+ pod!t")$uto )r t ( ,&o& rod t'-j". a li postoji neka unutranja dispozicija koja !i omoguila da se ovi spoljanji uticaji unesu u linost" Frojd je, dalje, otkrio da je %or& r"$j' !up'r/'*" u t'!$oj v', !" Ed pov & )o&p-')!o&. 0Sup'r/'*o j' $"!-'d$ ) Ed povo* )o&p-')!"0. #dipalno iskustvo vodi do identi$ikacija sa roditeljima koje zauzimaju pose!no mesto u egu odre%ujui kakvo dete mora !iti (kao otac ili kao majka) i kakvo ne sme !iti (ono to je dozvoljeno samo ocu ili majci). &uper-ego ima ovaj dvostruki aspekt jer se npr. deak identi$ikuje sa ocem koji za!ranjuje njegove edipalne te'nje da !i ojaao u svojoj !or!i protiv ti( te'nji. &tra( od oca se razreava neseksualnom identi$ikacijom )* sa ocem (muko dete - identi$ikacija sa ocem, usvajanje oevog seksualnog ta!ua, potiskivanje 'elje prema majci i pomeranje na druge 'enske oso!e). +,!jektivna strepnja+ (kastracioni sta( od oca) pret(odnik je kasnije+moralne strepnje+ - strepnja od super-ega. &uper-ego, tako, stie $unkciju roditelja i nadalje posmatra, vodi i preti egu na slian nain na koji su roditelji to inili ranije detetu. &uper-ego deteta izgra%uje se po uzoru na roditeljski super-ego. Frojd je 'eleo da proiri svoja istra'ivanja sa individue na drutvo ispitujui neke o!iaje i institucije primitivni( naroda. .nalizom ta!ua - pret(odnika zapovesti nae moralne savesti, npr. oni( u vezi sa vo%ama i kraljevima, doao je do toga da su ta!ui zasnovani na am!ivalenciji oseanja prema tim o!jektima. /a!ui iji je cilj da zatite vo%e su, mani$estno, izraz lju!avi i potovanja prema njima, ali, neop(odnost nji(ovog nastajanja govori o tome da potiu iz potre!e da se ojaaju pozitivna oseanja kako !i spreila latentno neprijateljstvo prema njima. &lian proces se odvija i kod dece. /ako je Frojd doao do zakljuka da moralna savest oveka ima poreklo u oceu!istvu u primitivnim (ordama gde su svemoni oevi

dominirali sinovima. &inovi su se po!unili i u!ili oca. 0osle pra'njenja mr'nje, kod sinova se ponovo javilo potisnuto oseanje lju!avi izazivajui kajanje i oseanje krivice. Iz tog oseanja krivice proistekla je za!rana u!ijanja su!stituta oca-totema i seksualnog odnosa sa njegovom 'enom-majkom.
1ova otkria dolaze sa klinikim materijalom iz rada sa melan(olinim analizantima. Frojd nalazi da se melan(olini odnos prema se!i kao prema voljenom pa izgu!ljenom o!jaktu kojeg su introjektovali u ego. /ako je super-ego kao kritika instanca, u stvari, glas optu'!e samog deteta prema roditelju kojeg je introjektovalo u svoj ego. Kasnije je Frojd otkrio da taj proces nije ogranien samo na melan(oline anelizante ve je kod nji( samo prenaglaeno ono to se deava i kod ostali( ljudi. /akva savest je, u stvari, ekspresija detetovog !esa.

2 +1elagodnostima civilizacije+ Frojd ponovo postavlja pitanje porekla etike i moralnosti

razmiljajui o tome ta civilizacija radi da !i in(i!irala ljudsku agresiju koja joj se suprotstavlja. ,snovni metod civilizacije je da se ta ista agresija usmeri prema egu preko super-ega. 3ezultat je oseanje krivice i potre!a za samoka'njavanjem. ,vde se, me%utim, namee jedno pitanje. ,seanje krivice iskrsava poto smo uradili neto loe ili postali svesni namere da to uinimo. /o znai da je zlo ve spoznato kao takvo. .li kako smo doli do te spoznaje" )4

Frojd je od!acivao ideju o postojanju spontane, priro%ene sposo!nosti da se razlikuje do!ro i zlo. ,n ka'e5 +,no to je loe, esto uopte nije ono to je povre%ujue za ego. 1aprotiv, to mo'e !iti neto po'eljno i ugodno egu. ,vde, me%utim, neki spoljanji uticaj odre%uje ta e se smatrati do!rim, a ta loim. 0oto oseanja oso!u nee voditi da se uskladi sa tim putem, onda mora imati neki motiv da se podredi tom spoljanjem uticaju. /aj motiv je lako otkriti u njenom zavisnom i !espomonom polo'aju u odnosu na druge ljude i mo'e se naj!olje odrediti kao stra( od gu!itka lju!avi. .ko izgu!i lju!av oso!e od koje zavisi, gu!i i zatitu od razni( opasnosti. Iznad svega, izlo'en je opasnosti da e ta jaa oso!a pokazati svoju nadmonost ka'njavajuci je. 6ato je, na poetku, loe sve sto !i moglo dovesti do gu!itka lju!avi. Iz stra(a od tog gu!itka, takve aktivnosti se moraju iz!egavati. /o je, tako%e, razlog z!og koga je malo !itno da li je neko uradio lou stvar ili samo namerava. 2 o!a sluaja opasnost nastaje ako i kada autoritet otkrije, i u o!a sluaja autoritet e postupiti isto.+
3acker, u lanku o poreklu etike, ka'e da se ova Frojdova otkria podudaraju sa serijom injenica koja se mo'e posmatrati, ali se pita da li je to sve. ,n smatra da postoji prirodni kapacitet da se di$erencira do!ro i zlo na samom poetku, ali ne u etikom smislu, pogotovu ne u odnosu na drugu oso!u. /aj kapacitet postoji u odnosu na ono to se tie ega. /o je prvo sposo!nost da se di$erencira zadovoljstvo od nezadovoljstva. 6adovoljstvo (ili ono to ga izaziva) je originalno +do!ro+, a nezadovoljstvo +loe7. /a razlika e, kasnije, igrati va'nu ulogu u di$erenciranju onoga sto je do!ro ili loe za drugu oso!u kada je lju!av prema o!jektu ustanovljena. ,va injenica je izra'ena u maksimi +ne ini drugima ono to ne !i voleo da se te!i ini+ ili +lju!i !li'njeg svoga kao se!e samog.+ 3acker nastavlja dalje svoju analizu ovako - nije pro!lem u tome da li postoji prirodni kapacitet za di$erencijaciju do!ra od zla, ve kako dolazi do toga da individua (dete) poinje da primenjuje tu sposo!nost diskriminacije na svoje o!jekte. ,vde se sreemo sa +spoljanjim uticajem+ o kojem Frojd govori kao o +stra(u od gu!itka lju!avi+ izvedenom iz detetove zavisnosti od odrasli(. 0si(oanalitika istra'ivanja govore o razliitim stadijumima u razvoju moralnosti deteta.

U prvo& !t"d ju&u 1'1" j' potpu$o u !voj & potr'1"&" i do'ivljava do!ro i zlo
reagujui na prvo zadovoljstvom i nekom vrstom +primarne lju!avi+ za +do!ar o!jekat+ koji pru'a zadovoljstvo, i mr'njom i !esom na +lo o!jekat+ koji pru'a nezadovoljstvo. Mor"-$ pro1-'& jo2 $' po!toj $" ovo& !t"d ju&u. o!ar o!jekt se voli, a lo mrzi. ,ni su do'ivljajno razdvojeni i nema dileme koja postoji u am!ivalentnom odnosu prema celovitom o!jektu koji je i do!ar i lo, i zadovoljava i osujeuje. ,no to stvara oseanje zadovoljstva kod !e!e, (rana, !riga, !liskost, potiu iz lju!avi koju majka ispoljava prema njoj, !iva opa'eno i do'ivljeno izazivajui odgovor lju!avi od strane deteta koji se ve'e za njegovo oseanje +do!rog7. /a lju!av ini da se ono osea spojenim sa svojim o!jektima i vodi do identi$ikacije sa njima svojim !li'njima, ljudskim !iima. 2dru'ivanjem ta dva procesa, unutranjeg kapaciteta za di$erencijaciju izme%u zadovoljstva i patnje (i sa tim izme%u onoga to izaziva i jedno i drugo) i znanja (podjednako unutranjeg i aktuelnog u smislu linog iskustva) da je lju!av i identi$ikacija sa drugima +do!ro+, postaje jasno da ljudska !ia znaju, izvorno, ta je do!ro ili loe za nji(ove !li'nje. 1ormalno, ovde mislim na ono to je $undamentalno i elementalno (9od poetka9) ne za!oravljajui injenicu mnogostruki( etiki( dilema koje neiz!e'no iskrsavaju iz kompleksnosti 'ivota.

U dru*o& !t"d ju&u i dalje se nastavlja dominacija potre!a + "- !"d" &"j)" )oj" pru#"
,"dovo-j!tvo (do1"r o1j')t) o$" )oj" %ru!tr r" (-o2 o1j')t) op"#"ju !' !tovr'&'$o !v' v 2' v 2' )"o j'd"$ o1j')t. S"d" !' t') ," d't' j"v-j" o$"j pro1-'& )oj j' Frojd !t")"o/ "*r'! j" pr'&" o1j')tu &o#' &p- ( r"t *u1 t") -ju1"v + o!v'tu+ )",$u - d'!tru)( ju u %"$t", j #'-j'$o* o1j')t".

Mor"-$ pro1-'& !)r!"v" r'"-$o "ut'$t 3$o t') u tr'4'& !t"d ju&u+ o$d" )"d" dovo-j$o -ju1"v d'$t % )"( j' po!toj ,&'5u '*" o1j')t". Frojdova poslednja
koncepcija o super-egu se sla'e sa ovim nalazima. ,n je, istra'ivanjem, doao do toga da !up'r/'*o $ j' !"&o produ#'t") !po-j"2$j'* "utor t't" )ro, $t'r$"- ,"( ju+ v'4 %or&"( j" !up'r/'*"+ po!'1$o $j'*ov" "*r'! v$o!t+ ,"v ! + t")o5'+ od "*r'! j' )oju j' d't' o!'4"-o pr'&" !voj & o1j')t &". /a agresija je, prema Frojdu, od!aena prete'no z!og spoljanje za!rane. ete je okree prema se!i da !i iz!eglo agresiju prema o!jektu, te na taj nain, o2tr $" !up'r/'*" $' pro , -", !"&o , !tro*o!t rod t'-j"+ v'4 , d't'tov' "*r'! v$o!t o)r'$ut' $" !'1'. Str )t$o!t !up'r/'*" j' r',u-t"t dv" ut ("j"/ $!t $)tu"-$ 6 %ru!tr"( j" )oj' o!-o1"5"ju "*r'! ju !)u!tv" pr'&" o1j')t &" ,1o* )oj' d't' o)r'4' "*r'! ju pr'&" !'1 + tr"$!%or& 2u4 j' u !up'r/'*o.

Frojd je ovde dodao i unutranje, konstitucionalne $aktore. ,trina super-ega, po njemu, odgovara i $ilogenetskoj proto slici opasnog u!ijenog praoca (:ojsije i monoteizam). :e%utim, pita se ovde opet 3acker, ako ovekovo oseanje krivice potie iz u!istva praoca, ili preciznije iz kajanja z!og tog ina, kako se to kajanje mo'e o!jasniti u vreme kada moralna svest i krivica nisu jos postojali" Frojd ka'e da je to kajanje rezultat prvo!itne am!ivalencije oseanja prema ocu. &inovi su ga mrzeli, ali i voleleli. 0oto je nji(ova mr'nja !ila zadovoljena u!istvom, lju!av je izala na povrinu u o!liku kajanja za uinjeno delo. /ako je nastao super-ego identi$ikacijom sa ocem kao instanca koja !i tre!alo da sprei ponavljanje zloina. ,vde, ka'e Frojd, mo'emo jasno videti u-o*u -ju1"v u por')-u !"v'!t . 0re nego to je identi$ikacija sa ocem dovela do ustanovljavanja super-ega, postojala je a$ektivna (empatika) identi$ikacija sa ocem koji je u!ijen. /ako da, izgleda, !azini, prirodni kapacitet za di$erencijaciju do!ra i zla postoji. ,n je ukorenjen, sa jedne strane, u naoj sposo!nosti da di$erenciramo zadovoljstvo i !ol, i, sa druge strane, u lju!avi i identi$ikacija sa naim o!jektima. akle, lju!av prema se!i daje osnovu za kasnije razumevanje onoga to je za druge do!ro ili zlo. ,vi osnovi moralnosti nisu importovani, i s pravom se mo'e predpostaviti

>

da se javljaju kod svi( ljudi, u svim kulturama, i daju osnovu za kasnije etike sudove. Lju1"v pr'&" !'1 j' u o!$ov &or"-$o!t . O!o1" vo- !'1' o$d" )"d" j' '*o u!po!t"v o do1r'0&'5u-jud!)' od$o!'0!" !voj & u$'t & o1j')t &" )oj !"3 $j"v"ju !up'r/'*o. Od$o! pr'&" dru* &" j'+ t")o+ proj')( j" od$o!" $" u$utr"2$joj 0po- t 3)oj !('$ 0 - 3$o!t .
R"()'r !&"tr" d" upr"vo ovo ,j'd$"3"v"$j' 0J"0 !" 0T 0 pr'd!t"v-j" o!$ov 't )' &or"-$o!t . 0si(oanaliza je, ka'e, pokazala da je suprotstavljanje, pa ak i di$erencijacija izme%u +<a+ i +/i+, izme%u ja i druge oso!e, u izvesnim aspektima, samo iluzija. 0rvo, predstava o!jekta je uvek i projekcija ega. rugo, svako razumevanje drugoga zasnovano je na identi$ikovanju ljudi jedni( sa drugima, a takva identi$ikacija ima osnova u ve postojeoj !azinoj identinosi. /ree, takva identi$ikacija, koja ini jedno od dva !ia, je neto in(erentno u 'ivotu kao te'nja da se sjedini sa drugima kao deo #rosa. /a te'nja mo'e !iti i impuls da se ponovo uspostavi jedinstvo koje je ranije postojalo pa je izgu!ljeno (majka - dete, ovek - priroda). 1a unutranjem planu, ova te'nja postoji kao potre!a za unutranjim integritetom delova linosti. #ros, ka'e on dalje, pokazuje put - na instinktivnom nivou vodi do seksualnog sjedinjavanja, na nivou oseanja do lju!avi, na mentalnom nivou do znanja (koje je isto tako sjedinjenost izme%u su!jekta i o!jekta), i na voljnom, svr(ovnom i etikom nivou, kako god da nazovemo taj speci$ino ljudski nivo, do jedinstva izme%u znanja o zakonima prirode i ovekove aktivnosti. /aj zakon !i tre!ao !iti pretvoren u zakon nae volje i akcije. 3acker ovde razmilja o jednom prirodnom zakonu kod svi( ljudi da vole se!e (9#ros deluje za do!ro!it ega) kao i da vole druge i da !udu integrisani sa njima (9#ros deluje u su!jektu u korist o!jekta, navodei su!jekta da se identi$ikuje sa njim9).

.ko je lju!av prema se!i polazna taka razvoja moralnosti pitanje je ta to u razvoju +posva%a+ super-ego i ego" 0si(oanalitika istra'ivanja pokazuju da +moralno de$ektne+ oso!e ne
pate od toga to nemaju super-ego, ve zato to je nji(ov +ar(aini super-ego+ preotar i primitivno sadistikog tipa. 0osmatranja pokazuju da nije nared!a u super-egu ono to ini super-ego otrim, ve je super-ego taj koji ini nared!u otrom. =reka nije toliko u moralnim za(tevima, ve u otrini i surovosti sa kojom i( super-ego usmerava prema egu. /e'nja da se z!aci tiranin, +unutranji diktator+, vodi do revolta u vidu razni( o!lika +nemoralni(+ ponaanja.

2 +1elagodnostima u civilizaciji+ Frojd ka'e5 +0rema tome, esto nam je posao da se, u terapijske svr(e, suprotstavimo super-egu trudei se da u!la'imo njegove za(teve. . . Ista primed!a se mo'e staviti i etikim za(tevima kulturnog super-ega. ,n se, tako%e, ne o!azire u dovoljnoj meri na injenice o mentalnoj konstituciji ljudski( !ia. ,n komanduje, a ne pita da li su ljudi u stanju da odgovore na te za(teve. . . .ko se vie za(teva od oveka, revolt e izazvati u njemu neurozu ili e !iti nesretan. 6apovest voli !li'njega svoga kao se!e sama je najjaa od!rana od ljudske agresije i odlian primer nepsi(olokog postupanja kulturnog super-ega+(o!razlo'iu malo kasnije ovaj Frojdov stav u poslednjoj reenici citata). ,vo ne znai da u!la'vanjem super-ega oso!a postaje nemoralna. 1aprotiv, nemoralnost, po!una, se!inost, produkt su ekscesivne strogosti super-ega, njegovi( progoniteljski( aspekata. 2pravo smanjenje ovi( progoniteljski( aspekata omoguava egu da ispuni za(teve, popravlja +me%uljudske odnose+ izme%u ega i super-ega, poveava se samopotovanje, lju!av prema se!i, a time i sposo!nost za lju!av prema drugome. 2manjuju se samo oni za(tevi super-ega koji nisu u skladu sa realnou jer imaju poreklo u $antaziji i prolosti. 0reterana otrina super-ega, njegov progoniteljski odnos prema egu,

ne samo to ini oso!u nesretnom, veje tetna i za drutvo i u osnovi je mnogi( drutveni( i politiki( poremeaja. Interesi individue i drutva nisu, u tolikoj meri, u koliziji u kojoj to po nekad izgleda. ,no to je loe za individuu, loe je i za drutvo. .ko se uspenom psi(oanalizom do%e do du!lji( slojeva linosti i umanji progoniteljski aspekt +ar(ainog+, in$antilnog super-ega, time smanji i anksioznost i agresivnost, potisnuta lju!av isplivava na povrinu i s njom i !enignije oseanje krivice i moralnije ponaanje. &ocijalna i moralna oseanja izrastaju iz !enignijeg super-ega (super-ega sa genitalnog nivoa instinktualnog razvoja). 6ato, npr. Frojd ka'e da je moralna zapovest +lju!i !li'njeg svog kao se!e samog+ primer nepsi(olokog postupanja kulturnog super-ega" 6ar to nije ideal tesne povezanosti, ak identiteta izme%u +<a+ i +/i+. 2 stanju u kojem je sada naa civilizacija, ka'e Frojd, onaj koji !i se te zapovesti pridr'avao !io !i u loijoj poziciji od onoga koji je ne pri(vata. ?ta vie, poto nai !li'nji esto i ne zaslu'uju nau lju!av z!og svoje agresivnosti i nedostatka o!zira prema nama, ispunjavanje ove zapovesti je jednako predaji %avolu. 2 tom smislu on je iskrenuo zapovest u 7@oli !li'njeg svoga koliko i on te!e+. 3acker smatra da je ovde, u od!rani ega, Frojd otiao predaleko jer !i nas ovo vratilo talionikom zakonu osvete i okretalo moralnu evoluciju u krug. Frojd u svom 'ivotu nije delovao prema tom principu. .nalitika te(nika je upravo !azirana na principu identi$ikacije sa svojim !li'njim, i principu netalionikog odgovora (na jedan 7amar+, naravno agresivnost na psi(olokom niovou, ver!alnom, analitiar odgovara razumevanjem i interpretacijom i eventualno okrene+ i drugi o!raz+, omoguuje analizantu da ver!alno ispolji svoju agresivnost da !i i na to odgovorio isto. +Interpretacija za oko, interpretacija za zu!+. ,vaj ideal, kao i svaki drugi, tre!a pri(vatiti sa umerenou i $leksi!ilnou, zavisno od vrste odnosa i stepena !liskosti izme%u oso!a, inae se i on pretvara u agresivni za(tev prema egu. 3acker prevodi ovaj za(tev u 7@oli !li'njeg svoga koliko i on te!e, osim ako si u stanju da ga volis malo vie, ili ak da ga voli kao se!e+.
Kod mnogi( neurotiara, pogotovu tamo gde mazo(izam igra znaajnu ulogu, zapovest prelazi u 7voli se!e koliko voli !li'njega+. a li je uopte mogue voleti po zapovesti, !ilo da je ona spoljanja ili unutranja" Kako dolazi do $ormiranja sadistickog super-ega i neuspe(a u prevazila'enju njegovi( progoniteljski( aspekata" /ra'enje odgovora na ovo pitanje vodi nas do teorijski( doprinosa koje je :elanija Klajn dala u razumevanju rani( odnosa sa o!jektom, i razumevanja razvoja savesti, pose!no njeni( najraniji( o!lika.

7opr $o! M'-"$ j' 8-"j$ Teorija objektnih odnosa

&uper-ego se pojavljuje, prema teoriji :. Klajn, mnogo ranije nego to predpostavlja Frojdova
teorija, i izgleda da je veoma okrutne prirode. 71ad ja se u o!a spola javlja u toku oralne $aze. 0od uticajem $antazija i opreni( emocija, dete u svakoj $azi li!idne organizacije introjektuje svoje o!jekte, prvenstveno roditelje, izgra%ujui svoje 1ad <a... 0rvi introjektovani o!jekt, majina dojka, sainjava osnovu 1ad <a... 1eka od najva'niji( svojstava 1ad <a, !ilo da su vezani za lju!av i zatitu ili razaranje i pro'diranje, potiu iz rani( materinski( karakteristika 1ad <a.+

/eorija :. Klajn se naziva teorijom o!jektni( odnosa. a !i( prikazao, u osnovnim crtama, teorijske doprinose :. Klajn vezane za razvoj moralnosti i razmotrio implikacije na teoriju o terapiji, razjasniu prvo neke njene koncepte - koncepte $antazma,
o!jektni( odnosa, introjekcije, projekcije, cepanja i razvojni( pozicija (paranoidno-s(izoidne i depresivne pozicije).

F"$t", j" je p! 6 3)" r'pr','$t"( j" - &'$t"-$ )or'-"t $!t $)t"+ &'$t"-$" ')!pr'! j"
$!t $)t". Fantazija je $unkcija ega. #go je, prema :. Klajn, od samog poetka u stanju da $ormira pod uticajem instikata i anksioznosti, primitivne o!like o!jektni( relacija u $antaziji i realnosti. I$!t $)t+ d")-'+ $"-", !voju &'$t"-$u r'pr','$t"( ju u %"$t", j )oj" j' uv') v',"$" ," ,"dovo-j'$j' to* $!t $)t" od*ov"r"ju4 & o1j')to&. Fantazija je, dakle, uvek vezana za o!jekt. &poljanji stimulusi investirani li!idom ili agresijom postaju primitivni o!jekti. O1j')t !u prvo p"r( j"-$ (termin parcijalni o!jekt ima dva znaenja. , drugom znaenju u govoriti kada !udem o!janjavao me(anizam cepanja). 8"o o1j')t )oj ,"dovo-j"v" *-"d j' prvo $v'!t r"$" doj)"+ " t') )"!$ j' &"j)" )"o ('-" o!o1" ('o o1j')t.

+Kako $antazija proistie direktno iz instinkata, na granici izme%u somatske i psi(ike aktivnosti, te
prvo!itne $antazije se do'ivljavaju i kao somatske i mentalne pojave. 7o)-' *od j' pr $( p ,"dovo-j!tv" $" v-"!t + %"$t", j' !u !vo&o4$' $'&" d %'r'$( j"( j' ,&'5u %"$t", j' r'"-$o!t . F"$t", r"$ o1j')t ,"dovo-j!tvo do1 j'$o od $j'*" !' do# v-j"v"ju )"o % , 3)o d'2"v"$j'.0

03I:.31I , 1,&I &. ,A<#K/,: &# 2&0,&/.@B<.<2 0,&3# &/@,: F.1/.6I<#. O$" o&o*u4uj' '*u d" ,dr# t'$, ju 1', $'po!r'd$o* &otor$o* pr"#$j'$j" do) u r'"-$o!t $' do5' do &o*u4$o!t ,"dovo-j'$j". :e%utim, ")o j' %ru!tr"( j" o2tr"+ d't' &" !-"1 )"p"( t't d" odr# %"$t", ju+ do-", do &otor$o* pr"#$j'$j" 3'!to pr"4'$o* d', $t'*r"( jo& $',r'-o* '*". Fantazija ima, u ranom mentalnom 'ivotu, neke $unkcije koje kasnije preuzima miljenje kada se uvrsti proces testiranja realnosti. Kako nezreli ego nije u stanju da adekvatno opa'a o!jekt i opa'anja o!jekta su iskrivljena detetovim projekcijama. N"jr"$ j &'6"$ ,& )oj !toj' '*u $" r"!po-"*"$ju !u $troj')( j" proj')( j". ete od samog poetka introjektuje +do!re+ i +loe+o!jekte iji su prototip majine dojke. ,ne su do!re kad zadovoljavaju, a loe kad ne zadovoljavaju detetovu potre!u. M'6"$ ,"& $troj')( j' ,$"3 d" d't'+ u %"$t", j + do# v-j"v" d" o$o 2to po!toj !po-j" po!toj ,$utr". +:alo dete do'ivljava svoje pounutrene roditelje kao 'iva !ia u vlastitom telu. . . u detetovom nesvesnom izgra%uje se jedan unutranji svet koji je odraz njegovi( stvarni( iskustava i utisaka koje stie o ljudima u spoljanjem svetu, koji je, me%utim, izmenjen pod uticajem njegovi( vlastiti( $antazija i impulsa...+ &a druge strane, &'6"$ ,"& proj')( j' ,$"3 d" !' !op!tv'$ do# v-j"j + pr rod" d't'tov 6 &pu-!"+ proj')tuj' !po-j" pr'p !uju !po-j"2$j'& o1j')tu 3 j" !- )" !' t")o !)r v-juj'. ete naizmenino projektuje i introjektuje o!jekte svoji( id impulsa. o'ivljaj spoljanjeg o!jekta zavisi od karaktera impulsa deteta koji se projektuje u

njega. 1a primer, u $azi kada dominira oralna agresija i kada se oralna agresija projektuje na spoljanji o!jekt - majine grudi, one se do'ivljavaju kao loe, progoniteljske i pro'dirue. Introjektovani, ti loi o!jekti u $antaziji postaju unutranji progonitelji i osnova su prve +loe savesti+, progoniteljskog super-ega. &am izraz +gri'a savesti+ povezan je sa oralno agresivnim unutranjim o!jektima. 2 naem narodu postoji izraz koji oznaava krajnje ispatanje i kaznu - +setie se kad si majku za sisu ujeo+ .
&lina je situacija i sa li!idinoznom investicijama o!jekta. 6adovoljavajui kontakt sa o!jektom vodi do introjekcije+do!re dojke9, idealno do!rog zadovoljavajueg o!jekta, sa oseanjima koja su najranija mani$estacija lju!avi. Fantazije o +do!roj dojci+ koja zadovoljava introjektovane su u ego kao centralne ego identi$ikacije ili do!ar unutranji o!jekt. Proj')( j' do1ro* u$utr"2$j'* o1j')t" $" !po-j"2$j' o1j')t' pr'd!t"v-j"ju o!$ov pov'r'$j"+ #'-j' ," !tr"# v"$j'& r'-$o!t + u3'$j" ,$"$j".

,ve pr'd!t"v' 0do1ro*0 -o2'* o1j')t" !u+ &'5ut &+ r",dvoj'$' j'd$' od dru* 6 &'6"$ ,&o& ('p"$j". /a razdvojenost potpuno +do!ri(+ i potpuno +loi(+ aspekata jednog o!jekta-majke, je drugo znaenje pojma parcijalni o!jekt. 7o1ro -o2' !' $' do# v-j"v"ju )"o !uprot$ "!p')t !to*9 ('-o* o1j')t" (Crno-!eli svet sastavljen od vila i vetica). 0ojmovi PARANOI7NO/SHIZOI7NA i 7EPRESIVNA POZI:IJA su, u stvari, op ! d't'tovo* do# v-j"v"$j" od$o!" pr'&" o1j')tu op ! pro('!" pr'v", -"#'$j" &'6"$ ,&" ('p"$j" !p"j"$j'& ov 6 opr'3$ 6 "!p')"t" do# v-j"j" o1j')t" !'1' u ('-ov t do# v-j"j o1j')t" (;)o$!t"$t$o!t o1j')t";). :'p"$j' o1j')t"+ $troj')( j" proj')( j" !u 1", 3$' od1r"$' $" $"jr"$ j'& u,r"!tu. :EPANJE j' ")t v$o r",dv"j"$j' do1r 6 -o2 6 !)u!t"v"+ p'r('p( j" '&o( j" v',"$ 6 ,"
o1j')t. :o'emo videti kako se $',r'- '*o d't't"+ od $"jr"$ j 6 d"$"+ 1r"$ od r'"-$o!t $j'$ & !)r v-j v"$j'& proj')( jo&+ $troj')( jo&+ ('p"$j'&+ por ("$j'&. Pro ,vod t")v 6 od1r"$" od r'"-$o!t j' "r6" 3$"+ pr & t v$" &or"-$o!t. :oralnost paranoidno-s(izoidne pozicije je rascepljena, do!ro i zlo su smeteni u dve razliite 0% o)'0 d't'tov' %"$t", j'. Mor"-$ pro1-'& jo2+ $' po!toj u pr"vo& !& !-u. O$ $"!tup" t') !" do# v-j"j'& v-"!t t' "&1 v"-'$( j' pr'&" ('-o& o1j')tu+ t') )"d" po!toj od$o! !" o!o1o& )"o ('- $o&.

Kako :. Klajn polazi od postojanja !ipolarnosti instinkata 'ivota i smrti, nezreli ego je, od ro%enja, izlo'en anksioznosti koja potie iz ovog uro%enog suko!a instikata. ete je, tako%e, odma( izlo'eno i polarnosti spoljanje sredine. ,na, s jedne strane, izaziva anksioznost, kao npr. trauma rodjenja, glad i sl. . sa druge strane je ona koja omoguuje 'ivot - toplinom, (ranjenjem, !rigom. &uko! izme%u do!ra i zla, 'ivota i smrti, agresije i li!ida, mnogo je intenzivniji na ranim stadijumima razvoja. 1ajranije od!rane su mnogo vie vezane za agresiju nego za li!ido. 0rema ovakvom s(vatanju sredina ima svakako va'an uticaj na razvoj, ali to ne znai da !ez loe sredine i $rustracija ne !i !ilo agresivni( i progoniteljski( $antazija i anksioznosti. /o je, izgleda, uslovljeno samom prirodom instinkata. &redinski $aktori se mogu vrednovati samo u vezi sa detetovim instinktima i $antazijama. 1a primer, kada je dete pod uticajem agresivni( $antazija napada dojku, stvarno iskustvo sa spoljanjim o!jektom, nezadovoljenje, agresivnost ili nervoza majke, mo'e potvrditi detetovu $antaziju - oseanje da je spoljanji svet lo, kao i njegovu sopstvenu destruktivnost i svemo njegovi( destruktivni( $antazija. &a druge strane, stvarna i do!ra iskustva modi$ikuju iskustva proganjanja i mo!iliu lju!av i za(valnost dateta i njegovui veru u do!ar o!jekt i svoju konstruktivnost.

:oralno vaspitanje poinje, moglo !i se rei, +od sise+. 2pravo o!jekt, tj. oso!a koja se !rine o detetu, svojim razumevanjem njegovi( potre!a, empatijom, poma'e egu deteta da pri(vati realnost i do%e do novog o!lika nerascepljene moralnosti koja je odlika depresivne pozicije. a razjasnim ovde ta su to paranoidno s(izoidna i depresivna
pozicija. :. Klajn koristi termin POZI:IJA, a ne $aza ili stadijum da !i naglasila injenicu da to $ !u pro-",$ !t"d ju& - %",'+ v'4 specifine konfiguracije objektnih odnosa, anksioznosti i odbrana koje perzistiraju tokom itavog ivota. 7'pr'! v$" po, ( j" $ )"d" potpu$o $' ,"&'$ p"r"$o d$o/!6 ,o d$u. I$d v du" &o#' !t"-$o o!( - r"t ,&'5u ov 6 po, ( j". I!to t")o !' pro1-'& !" )"!$ j 6 !t"d ju&" r",voj"+ $pr. Ed pov )o&p-')!+ &o*u po!&"tr"t )ro, pr ,&u ov 6 po, ( j". <a i( razumem kao neku vrstu $orme kroz koju se organizuju opa'anja, kao, na primer, dva para naoara gde !i kroz jedne, one +depresivne+, videli celu sliku sa raznim !ojama, dok !i druge, one+paranoidno s(izoidne+razdvajale svetle i tamne !oje i davale sliku crno-!elog sveta. Isti sadr'aj, !ez o!zira sa kojeg stadijuma razvoja, drugaije !i se do'ivljavao u zavisnosti od naoara (pozicija) kroz koje gledamo. Kada, na primer, po!esnimo na voljenu oso!u toliko +da !ismo je u!ili+, u nama proradi paranoidno-s(izoidna pozicija. 2 tom trenutku nismo svesni oni( pozitivni( aspekata linosti voljene oso!e i pozitivni( aspekata odnosa sa njom. Kasnije, kada nam pro%e +'uta minuta+, osetimo se tu'nima jer ponovo oso!u koju smo napali do'ivimo kao celovito !ie, i do!ro i loe, a sopstveni odnos kao meavinu oseanja prema istoj oso!i (am!ivalencija).

:. Klajn smatra da je in$antilna neuroza od!rana od paranoidno-s(izoidni( i depresivni(

anksioznosti, jedan o!lik nji(ovog proradjivanja. Koncept pozicije nije u suprotnosti sa konceptima id, ego, super-ego, vec samo poma'e da se !olje razume nji(ova struktura, me%uodnosi i $ormiranje. P"r"$o d$o/ !6 ,o d$" po, ( j" j' prvo r",voj$o do!t *$u4' '*" u !r'dj v"$ju 6"ot 3$ 6 !)u!t"v". /o sre%ivanje se odvija pomou procesa razdvajanja do!ri( i loi( iskustava i stvaranja predstava do!rog i loeg o!jekta. Iako ekstremno kao poetak, to razdvajanje omogucuje detetu da uvede neki red u svoja iskustva i preduslov je kasnije integracije, osnova za kasniju diskriminaciju i di$erencijaciju izme%u do!ra i zla, osnova kasnije sposo!nosti de se privremeno odvoje emocije kako !i se moglo+o!jektivno+suditi, kao i osnova sposo!nosti potiskivanja. 1aravno, ('p"$j' j' r",voj$" o!$ov" u)o- )o $ j' r * d$o ')!('! v$o. Pro*o$ t'-j!)" "$)! o,$o!t )oj" $"!t"j' proj')( jo& -o2'* o1j')t" $"po-j'+ ")o $ j' pr't'r"$"+ pr'du!-ov j' ," )"!$ j' pr )-"d$o pr'po,$"v"$j' r'"*ov"$j' u ! tu"( j op"!$o!t + " d'"- ,"( j"+ )"o proj')( j" do1ro* o1j')t"+ o!$ov" j' pov'r'$j" u do1rotu o1j')t" !'1'+ vod do ,"dovo-j"v"ju4 6 o1j')t$ 6 od$o!". 0rojektivna identi$ikacija, me(anizam projektovanja otcepljeni( delova reprezentacija sel$a i unutranjeg o!jekta na spoljanji o!jekat i povratna identi$ikacija sa sopstvenom projekcijom je, tako%e, najraniji o!lik empatije i pret(odnik kasnije sposo!nosti da se stavi na tu%e mesto.

P"r"$o d$o/!6 ,o d$" po, ( j" j'+ d")-'+ $u#"$ r",voj$ )or"). 7" 1 !' , $j' pr'2-o $" !-'d'4u r",voj$u !t'p'$ (u+ $'op6od$o j' d" do1r" !)u!tv" do& $ r"ju u od$o!u $" -o2". /ome doprinose i spoljanji i unutranji $aktori. 2 situaciji kada prete'u do!ra iskustva, dete stie poverenje u svoj idealni o!jekt i u to da su njegovi li!idinalni impulsi jai od loeg o!jekta i vlastite agresivnosti. #go postepeno jaa kroz identi$ikaciju sa +do!rim o!jektom+, smanjuje se stra( od sopstvene agresivnosti i potre!a da se ona projektuje spolja. Kako se smanjuje projekcija agresivni( impulsa, opada i snaga koja se prepisuje +loim o!jektima+, a sa tim i anksioznost proganjanja. ,vde se vidi t'!$" v'," ,&'5u j"3"$j" -ju1"v !po!o1$o!t d" !' op"#" r'"-$o!t+ )"o r",voj"
&or"-$o!t . 7'pr'! v$u po, ( ju :. Klajn de$inie kao )or") u r",voju )"d" d't' pr'po,$"j' ('o o1j')t &"j)u u o!a ranije spomenuta znaenja. 0repoznaje je kao ceo o!jekt znai da o 1j'd $juj' r"$ j' p"r( j"-$'

4
o1j')t' / *rud + - ('+ ru)'+ o3 ... u j'd$u o!o1u !v'!$o j' to*" d" do1r" -o2" !)u!tv" do-",' od !t' o!o1'+ )oj" j' odvoj'$" od $j'*" )o&u$ ( r" !" dru* & -jud &". ete otkriva i svoju !espomonost, zavisnost od majke, kao i lju!omoru u odnosu na druge.

8")o &"j)" po!t"j' ('o o1j')t+ do-", do %u$d"&'$t"-$' pro&'$' u '*u. O$ po!t"j' ('o ( $t")t$ '*o). &ve je manje rascepljen na do!re i loe komponente. I$t'*r"( j" '*" o1j')t" du ! &u-t"$o. 7't' po!t"j' !v'!$o !voj' "&1 v"-'$( j' d" vo- &r, !tu o!o1u. M'$j" !' po!t'p'$o vr!t" "$)! o,$o!t . Dok je u paranoidnoshizoidnoj poziciji osnovna anksioznost bila vezana za unitenje ega od loeg ili loih objekata, u depresivnoj poziciji anksioznost potie iz ambivalencije . 7't' !' 1oj d" !u $j'*ov "*r'! v$ &pu-! u$ 2t - - d" 4' u$ 2t t o1j')t )oj vood )oj'* j' ,"v !$o. J"v-j" !' o!'4"$j' )r v ('+ #"-j'$j' d'pr'! v$o !t"$j'+ 2to &o1 - 2' d't'tovu #'-ju d" !' o1$ov u$ 2t'$ o1j')t+ popr"v 2t't". J"v-j" !' potr'1" ," r'p"r"( jo&. .ko su povoljni uslovi, povratak majke posle odsustva, njena !riga za dete, stalne potvrde lju!avi postepeno modi$ikuju detetovo verovanje u omnipotenciju svoji( destruktivni( impulsa. &a druge strane, neuspe( magini( manini( pokuaja reparacije umanjuje veru u svemo lju!avi. /o postepeno otkrivanje ogranienja misli i $antazija vezani( za lju!av i mr'nju dovodi do razvoja ega i otkrivanja prikladniji( naina odnoenja sa spoljanjim svetom.:enja se i karakter super-ega. 0odsetimo se da su u p"r"$o d$o/!6 ,o d$oj po, ( j pro*o$ t'-j!) d'"-$ o1j')t $troj')tov"$ po!t"!u prv )or'$ !up'r/'*". Id'"-$ o1j')t j' po!t"o '*o d'"-+ d'o !up'r/'*" )oj j'+ t")o5'+ 3'!to pro*o$ t'-j!) ,1o* v !o) 6 ,"6t'v" ," p'r%')( jo&. 8"d" !' u d'pr'! v$oj po, ( j d'"-$ pro*o$ t'-j!) o1j')t do# v-j"v"ju )"o ('o+ "&1 v"-'$t$o vo-j'$ o1j')t+ !up'r/'*o po!t"j' $t'*r !"$ &"$j' o2t"r. O$ $ j' !"&o ,vor
)r v (' v'4 o1j')t -ju1"v )oj po&"#' d't'tu u 1or1 prot v "*r'! v$ 6 &pu-!". Po!t'p'$ & r",r'2'$j'& d'pr'! v$' po, ( j' d't' r",v j" !po!o1$o!t d" vo- -jud' )"o odvoj'$' $d v du'+ d" r'"-$ j' op"#" )o$tro- 2' !voj' &pu-!'+ "&1 v"-'$( ju+ r",v j" o!'4"$j' od*ovor$o!t ," $j 6 to-'r 2' o!'4"$j' )r v ('. 7'pr'! v$" po, ( j" !' pror"5uj' to)o& ('-o* # vot"+ )ro, r",voj !po!o1$o!t d" !' vo- pr 6v"t"ju4 $' ,1'#$o!t %u, j' -ju1"v "*r'! j' u -jud!) & od$o! &" $'!"vr2'$o!t o1j')t" -ju1"v .

A$"- t 3) &'tod u !v't-u t'or j' o1j')t$ 6 od$o!" M. 8-"j$

Kako se saznanja u teoriji :. Klajn odra'avaju na analitiki metod" <asno je da teorijski koncepti kao to su paranoidno-s(izo idna pozicija i depresivna pozicija, razumevanje
primitivni( me(anizama od!rane, utiu na to kao vidimo sadr'aj koji donose analizanti. rugacije emo posmatrati, npr., #dipov kompleks ako imamo u vidu ulogu projekcije, introjekcije i projektivne identi$ikacije u opa'anju posmatranja roditelja, kao i to da je in$antilna neuroza prora%ivanje raniji( psi(otini( anksioznosti. 0ostavlja se, me%utim, pitanje5 ima li to uticaja na modi$ikovanje !azinog psi(oanalitikog metoda" a li saznanje o ranim, preedipalnim anksioznostima za(tevaju odstupanje od neutralne interpretativne uloge analitiara prema izvesnim trans$ernim grti$ikacijama.

HI
,dgovor :. Klajn je +ne-naprotiv+. 2pravo zato to je ar(aini super-ego otriji i progoniteljskiji nego super-ego na kasnijim stadijumima, uloga analitiara je da smanji njegovu otrinu interpretacijama i tako omogui egu da se slo!odnije razvija. &vako odstupanje analitiara od neutralne pozicije ometa taj proces. 6ato" <to "$"- ," d' d"-j' du1-j'+ &o1 - 2u !' pr & t v$ j pro('! + !v' j' v"#$ j' d" !' "$"- t 3"r pr dr#"v" 1", 3$o* p! 6o"$"- t 3)o* &'tod"+ tj. po, ( j' $'utr"-$o!t + )")o 1 "$"- ,"$t &o*"o d" r",-u3 2t" j' !po-j"2$j'+ 2t" u$utr"2$j'+ )o- )o j' !po-j"2$j !v't !)r v o !voj & %"$t", j"&". @idimo da, to je vei raskorak izmedju+moralnosti+i realnosti, vea je potre!a za naglaavanjem neutralnosti analitiara.2 analitikom odnosu tre!alo !i da se prekine zaarani krug neuroze koji zadr'ava status Fuo. @e sam govorio, u delu o trans$eru, o tome da, u svakodnevnom 'ivotu, oso!a te'i da projektuje svoje introjektovana ar(aine o!jekte na nove o!jekte. 1ovi o!jekti, zavisno od stepena iskrivljavanja realnosti projekcijom, postaju $antazmatski o!jekti. ,!jekti su, vie ili manje, otro separirani u dve grupe +do!re+(!lagi super-ego) i +loe+(otar super-ego) introjektovane o!jekte. 1ovi o!jekti se ukljuuju u staru emu -projekcija destruktivni( impulsa na spoljanji o!jekt koji se onda do'ivljava kao agresivan i introjektuje u sadistiki super-ego koji je agresivan prema egu. akle, $ov o1j')t !' !t"v-j"ju u v'4 po!toj'4u 0% o)u0 -o2 6+ ")o j' $" $j 6 proj')tov"$ "r6" 3$ 0-o20 o1j')t+ - u 0% o)u0 ," 0potpu$o do1r'0+ ")o j' $" $j'*" proj')tov"$ "r6" 3$ do1r d'"- ,ov"$ o1j')t. 8")o 0-o2 0 u $'uro, do& $ r"ju+ po!toj v'- )" v'rov"t$o4" d" !po-j"2$j o1j')t $" )oj j' proj')tov"$ "r6" 3$ do1"r o1j')t+ u1r,o po!t"$' -o2 ,1o* $'r'"-$o!t o3') v"$j" v',"$ 6 ," "r6" 3$ do1"r o1j')t $u#$o* r",o3"r'$j" )oj' , to* pro !t 3'. U t'r"p j j' *otovo r'dov$" poj"v" o)r't"$j" 0po, t v$o*0tr"$!%'r" u $'*"t v$" )"d" ,o!t"$u o3') v"$" tr"$!%'r$" ,"dovo-j'$j".

Kako i gde se mo'e prekinuti taj zaarani krug" Kada anilizant susree novi o!jekt u analizi -analitiara, od poetka se pokuava stvoriti drugaija situacija. .ko analizantov
super-ego nije (omogen i do!ro organizovan, onda e introjektovane predstave koje ga sainjavaju poticati sa razni( stadijuma i $unkcionisae, u izvesnom stepenu, nezavisno i rasparano. /ako, z!og ranije navedeni( speci$inosti analitike situacije, (neutralnost, nevrednovanje, usmerenost istini, potovanje autonomije...) introjektovana slika analitiara je, najee, odvojena od ostatka analizantovog super-ega. .nalitiar nudi analizantu vrstu odnosa u kakvom on, verovatno, nije imao priliku da !ude .

A$"- t 3"r+ ka'e <. &trac(eG+ po!t"j' 0po&o4$ !up'r/'*o "$"- ,"$t"0. Introjektovana slika analitiara je jedno novo, izolovano pare koje se postepeno iri kako terapija napreduje. /o izdvajanje mo'emo pratiti od samog poetka analize. 1a primer, u vezi sa osnovnim pravilom slo!odni( asocijacija, novi deo super-ega o(ra!ruje analizanta da mo'e da iznese sve to mu padne na pamet. /o ide neko vreme, ali, u!rzo do%e u kon$likt sa starim super-egom koji preti5 ne sme to rei, to je !ezo!razno, ludo, glupo i sl. ,vaj novi deo je drugaiji ne samo od +loeg7, progoniteljskog ar(ainog super-ega, ve i od ar(ainog +do!rog+ introjektovanog o!jekta. Iako je +pomoni super-ego+ analitiar !lagonaklon i dopustljiv, on to nije na nain ar(ainog do!rog o!jekta. 1jegov odnos prema egu je zasnovan na realnosti i sadanjim uslovima. Ap!t $'$( j"-$o pr"v -o upr"vo &" !& !"o odr#"v"$j" ov' d !t $)( j'. .nalitiar nee reagovati kao ar(aini o!jekt, nee zadovoljavati analizantove trans$erne potre!e (osim oni( ije zadovoljenje podstie razvoj analizanta - o emu sam vec govorio u delu o apstinencijalnom pravilu), ve e ga usmeravati ka uvidu, tj. razdvajanju $antazije i realnosti. Kada je u pitanju analitiarev odgovor na agresiju, i tu je situacija drugaija od one sa originalnim o!jektom. 1ema talionikog odgovora. .nalitiar e, na jedan +amar+ (razumljivo na psi(olokom nivou) odgovoriti i interpretacijom, ponuditi i drugi o!raz za

HH

sledei +amar+ da !i i na njega odgovorio isto. ,vakvo (neutralno, cilju usmereno) ponaanje analitiara ima $unkciju odr'avanja razlike izmedju $antazije i realnosti (doprinosi stvaranju radnog saveza i realnog odnosa izme%u analitiara i analizanta.) I pored doslednosti ovakvog ponaanja analitiara postoji stalna tendencija da se ovo razdvajanje realne i ar(aine predstave o!jekata srui. Jesto se deava da analizant projektuje na analitiara zastraujucu sliku koja se reintrojektuje u njegov progoniteljski super-ego i $unkcija pomonog super-ega privremeno nestaje. /ada, iako je poruka pomonog super-ega drugaija, ili suprotna od poruke ar(ainog super-ega, ona se esto do'ivljava kao da je istog kvaliteta. .nalizant mo'e, na primer, oseati da mu analitiar osnovnim pravilom u stvari ka'e5 +.ko ne ka'e sve to ti padne na pamet prekinuu da radim sa to!omK 1apustiu teK+ Ili +kazniu te.+. ,snovno oru%e koje analitiar ima u toj situaciji je interpretacija.(.li kakva interpretacija"). &trac(eG, u pomenutom lanku, govori o +menjajuoj interpretaciji+. :enjajuoj u smislu dovo%enja do promena u superegu. Kakva to tre!a da !ude interpretacija da !i !ila menjajua"
2zmimo, na primer, interpretaciju jednog neprijateljskog impulsa. Kao pomoni super-ego, analitiar daje dozvolu da izvesni kvantitet analizantovog agresivnog impulsa do%e do svesti. 0oto je analitiar istovremeno i o!jekt, taj impuls se svesno upravlja prema njemu. /o je kritina taka. .ko sve ide do!ro, analizantov ego e postati svestan kontrasta izme%u agresivne prirode svoji( oseanja i stvarne prirode analitiara koji se ne ponaa ni kao+do!ar+ni kao+lo+ar(aini o!jekt. 0ostae svestan razlike izme%u ar(ainog o!jekta $antazije i realnog spoljanjeg o!jekta. /ada interpretacija prekida zaarani krug i postaje menjajua. 1ovi o!jekt koji se introjektuje e !iti manje agresivan i, kao posledica toga, agresivnost njegovog super-ega se smanjuje. ,vaj proces se odigrava u +malim dozama9, pro&'$' u "$"- , !u+ po pr"v -u+ uv') po!t'p'$'.

U)o- )o "$"- t 3"r $' po2tuj' "$"- ,"$tov' )"p"( t't' !uo3"v"$j" !" !t $o& o !'1 + "$)! o,$o!t ,",v"$" $t'rpr't"( jo& &o#' 1 t !uv 2' v'- )" $"ru2"v" !' &o*u4$o!t "$"- t 3"r" d" %u$)( o$ 2' )"o po&o4$ !up'r/'*o. 0rema &trac(eG, dakle, "$"- ," j' $')" vr!t" $% -tr"( j' po&o4$o* !up'r/'*" ("$"- t 3"r") )oj j' u 1o-j'& )o$t")tu !" '*o& r'"-$o24u+ u r * d$ + $'pr -"*od-j v + "r6" 3$ !up'r/'*o. In$iltracija !i mogla znaiti da analitiar ipak prenosi na analizanta neki sistem vrednosti, vri neku vrstu moralnog vaspitanja. &etimo se Frojdove diskusije o pitanju sugestije i prenosa i mogunosti moralne indoktrinacije u psi(oanalizi. .nalitiar ne unosi direktno svoje stavove i etika u!e%enja u analizu analizantovi( sadr'aja (preporuka o neutralnosti analitiara). ?ta to analizant introjektuje" &ama analitika situacija u se!i sadr'i etiku o kojoj sam ve govorio, etiku istinolju!ivosti i potovanja autonomije. /erapijskim stavom, odnosom, analitiar prenosi tu etiku, a analizant je introjektuje u svoj super-ego. &uper-ego analizanta se odnosi prema egu u skladu sa ovim etikim principima - potuje njegovu autonomiju, to egu omoguuje neiskrivljeno opa'anje vlastite psi(ike realnosti - istine. Iz &treijevog lanka se jasno vidi da je menjajua interpretacija proces postupnog suoavanja sa istinom o se!i, postepena i sistematska analiza otpora i trans$era, uz potovanje autonomije i ritma analizanta. ,n govori o analitikom metodu u svetlu teorije o!jektni( odnosa :. Klajn, i njegova o!razlo'enja se podudaraju sa onim to sam do sada rekao o osnovnim naelima psi(oanalitikog metoda. :e%utim, kada je u

H8

pitanju nacin rada same :. Klajn, ima dosta opreni( miljenja. ?to se tie zadr'avanja pozicije neutralnosti analitiara stvar je jasna, potre!no je zadr'ati je. &udei po nekim kritikama, sporno pitanje je zanemarivanje analize otpora. 0rema ovim kritiarima, klajnijanski analitiari se slu'e iskljuivo interpretacijama trans$era i, za razliku od ego psi(olokog pristupa, koji naglaava va'nost interpretiranja od povrine ka du!ini, od analize otpora ka analizi sadr'aja, klajnijanski analitiari zanemaruju analizu od!rana i, zao!ilazei i(, interpretiraju veoma rani nesvesni materijal. 0rerane +du!oke+ interpretacije nesvesni( $antazija od samog poetka analize, koje zanemaruju od!ram!enu organizaciju analizanta, pose!no karakterne od!rane, prolazei pored nji(, otvaraju mogunost intelelktualnog indoktriniranja analizanta umesto da vode do prirodnog i postepenog otvaranja i produ!ljivanja uvida, kriza, razreavanja otpora i produ!ljivanja odnosa sa analitiarem. ,vo zanemarivanje strukturalnog razvoja ega, njegove od!ram!ene organizacije, od!tup"$j' j' od o!$ov$o* 't 3)o* $"3'-" "$"- t 3)o* &'tod" po2tov"$j" "uto$o& j' "$"- ,"$t". rolaenje pored njegovih odbrana je manupulativni i nasilniki in i odraz nepotovanja njegove trenutne nespremnosti za suoavanje sa nekim svojim sadrajem! N'dovo-j$o r",j"2$j"v"$j' !po-j"2$j' r'"-$o!t u r"$ & !t"d ju& &" "$"- ,'+ $'do!t"t") ! !t'&"t 3$o* pror"5 v"$j" otpor"+ &o#' dov'!t do pod3 $j"v"$j" "$"- t 3"r'v & t'or j"&"+ p"! v , r"$j" $'dovo-j$o* r",voj" r"d$o* !"v',". /ako se, kako ree Frojd, utie samo +na njegovu inteligenciju, a ne na njegovu !olest+. 3aj(ova diskusija o +(aotinoj situaciji+ u analizi
govori o posledicama ovakvog zanemarivanja analize karakterni( od!rana. 6vui mi pri(vatljivom, me%utim, ideja da, kod oso!a sa sla!im egom, direktna interpretacija primitivnog trans$era dovodi do jaanja ega. /u se, me%utim, ne radi o du!okim potisnutim nesvesnim sadr'ajima ve o rascepljenim, parcijalnim o!jektnim relacijama koje su svesne ali disocirane i, od samog poetka predstavljaju oz!iljnu smetnju terapijskom radu. Kako klajnijanci gotovo uopte ne piu o neuspesima u tretmanu, a sama :. Klajn je samo uzgredno govorila o te(nici i veoma retko davala kompletnije prikaze terapija, teko je proceniti u kojoj meri su ove kritike opravdane. 6akljuiu ovo poglavlje konstatacijom da, ako je tano to da je u metodu koji koristi :. Klajn zanemarena analiza otpora, tj. prekreno osnovno naelo - potovanje autonomije analizanta (potovanje i njegovi( od!rana), onda se takav metod ne mo'e smatrati analitikim u onom smislu kako ga je Frojd (H4)4) odredio (9svaki pravac istra'ivanja koji polazi od analize otpora i trans$era mo'e se smatrati psi(oanalizom i ako vodi rezultatima drugaijim od moji(9). Kako su otpor i trans$er dva kamena temeljca, dve noge na kojima stoji psi(oanalitiki metod, i u isto vreme implicitno sadr'e dva osnovna etika naela ovakva +opava+ analiza, !ez analize otpora, a time i potovanja autonomije analizanta, odvaja se od svoje izvorne sutine.

7opr $o! "dit Dekobson

#go psi(oloka razmatranja #dit 'eko!son su, u mnogo emu, dogradila i razjasnila Frojdova
saznanja, kao i saznanja teorije o!jektni( odnosa, o razvoju ega, super-ega i ego ideala. ,d pose!nog znaaja

H;
za ovu temu su razmatranja o razvoju oseanja identiteta, pogleda na 'ivot, izgradnji i restrukturaciji tokom celog 'ivotnog procesa, ega, super-ega i ego ideala.

&im!iotiki odnos izmedju majke i deteta je poetak $ormiranja - ra%anja identiteta.

+:ajka utiskuje u dete, ne identitet, ve temu identiteta...+ ,snovna potre!a na najranijem uzrastu je potre!a da se !ude jedno sa o!jektom lju!avi, tj. sa o!jektom koji zadovoljava potre!e i pru'a sigurnost. ete ne mo'e da razdvoji svoje prijatne senzacije i o!jekt koji i( omoguuje, tako da je, u toj $azi, teko razdvojiti odnos sa o!jektom lju!avi i identi$ikacije. /e $"jr"$ j' %"$t", j' !t"p"$j" !" o1j')to& -ju1"v / &"j)o& / *rud &"+ o!$ov !u !v 6 )"!$ j 6 o1j')t$ 6 od$o!" )"o 1udu4 6 o1- )" d'$t % )"( j'. Ov"j od$o! j' o!$ov" ," %or& r"$j' '*o d'"-" )oj pot 3' , d'"-$' pr'd!t"v' o !'1 o1j')tu. Lelja da se postigne istovetnost, spajanje ega sa ego idealom, je produkt vene potre!e da se !ude jedno sa o!jektom lju!avi. Ov" $"jr"$ j" &"* 3$" po !tov'4 v"$j"+ )oj" $' u)-ju3uju r",- )ov"$j' ,&'dju !'1' o1j')t"+ o!$ov !u ," r",voj '&p"t 3)' !po!o1$o!t .

akle, prva intrapsi(ika struktura je +$uzija sel$ i o!jektni( reprezentacija+. 6atim dolazi postepeno razdvajanje predstava se!e od predstava o!jekta. ,vaj, za dete !olni proces, dovodi do razdvajanja !olni( iskustava agresivno investirani( sel$-o!jekt reprezentacija od li!idinalno investirani( sel$-o!jekt reprezentacije (cepanje o kojem govori :. Klajn) kako !i se odvojile ili negirale $rustrirajue interakcije deteta i majke i nji(ove intrapsi(ike reprezentacije. 9Boe+ sel$ i o!jekt reprezentacije su sadistiki pret(odnici super-ega. Kasniji razvoj vodi do realistinije intergracije do!ri( i loi( reprezentacija se!e i reprezentacija o!jekta. 6avravanje $aze !'p"r"( j' $d v du"( j' u!po!t"v-j"$j' 0)o$!t"$t$o!t o1j')t"0 podr",u&'v" !pu$j'$j' ovo* r",voj$o* ,"d"t)". E*o d'"- j' $"jr"$ j" %or&"( j" )oj" !"dr# prv' vr'd$o!t r",v j" !' prvo )od d'$t % )"( j' !" *r"$d o,$ &+ " )"!$ j' d'"- ,ov"$ & pr'd!t"v"&" rod t'-j". O$ j'+ &'5ut &+ !"&o d'o !up'r/'*"+ j'd"$ od $j'*ov 6 pr't6od$ )". E*o d'"- j'+ )"o dru* pr't6od$ ( + u po3't)u pr & t v"$+ )"!$ j' pro-", )ro, r",voj$' %",'+ !",r'v" $t'*r 2' !' u ! !t'& !up'r/'*".
7ru* pr't6od$ ) !up'r/'*"+ slino kao kod :. Klajn !u 0!"d !t 3) pr't6od$ ( 0 )oj pr'd!t"v-j"ju $t'r$"- ,ov"$'+ %"$t",&"t!)'+ pro*o$ t'-j!)'+ ,"1r"$juju4' r'pr','$t"( j' o1j')t"+ tj. %u, o$ !"$' !'-% o1j')t r'pr','$t"( j' "*r! v$o $v'!t r"$'. U)o- )o dodj' do u1-"#"v"$j" $t'*r"( j' !"d !t 3) 6 - 1 d $o,$o $v'!t r"$ 6 pr't6od$ )" !up'r/'*" u!po!t"v-j"$j" )o$!t"$t$o!t o1j')t"+ o&o*u4uj' !' $t'r$"- ,"( j" r'"- !t 3$ 6 ,"6t'v" ,"1r"$" rod t'-j" (r'"- !t 3$' d'$t % )"( j' / tr'4 pr't6od$ ) !up'r/'*")+ 2to u )"!$ j & !t"d ju& &"+ )ro, r",r'2'$j' Ed povo* )o&p-')!"+ vod do )o$"3$o* )o$!t tu !"$j" !up'r/'*" )"o $t'*r !"$' !tu)tur'.

&uper-ego se kao psi(iki sistem uo!liava tek sa prolaskom #dipalnog kon$likta, kada dolazi do integracije njegovi( pregenitalni( pret(odnika. ,n se mo'e izgraditi kao $unkcionalni sistem pre sazrevanja ega i o!jektni( odnosa. /ek razvojem sposo!nosti ega od konkretni( predstava o!jekta i se!e do konceptualnijeg, apstraktnijeg i diskriminativnijeg opa'anja roditelja, razumevanja nji(ovi( mentalni( karakteristika, moralni( standarda, ideja, stavova, oekivanja, za!rana, stvara se mogunost $ormiranja super-ega kao $unkcionalnog sistema.

H>

96avisno od stepena razvijenosti konceptualnog i emotivnog razumevanja, imaginativne komponente iz koji( potie super-ego sazrevaju, menjaju sadr'aj i do!ijaju apstraktni kvalitet...+ ,d introjektivni( me(anizama koji su dominirali prelazi se na selektivnu internalizaciju takvi( konceptualizovani( standarda po'eljnog ljudskog ponaanja, i na proces parcijalne identi$ikacije, do apstraktnog moralnog nivoa i impersonalni( etiki( principa i regulacija ljudskog ponaanja. &uper-ego se razvija u+autonomni centralni sistem za regulaciju li!idinalni( i agrsivni( kateksi sel$ reprezentacija, nezavisno od spoljanjeg sveta.9 ,vaj razvoj se odvija tokom celog 'ivotnog procesa. 3azvoj sistema vrednosti ne zavrava sa uspostavljanjem super-ega, ka'e 'eko!sonova, iako je nae moralno samoprocenjivanje prete'no $unkcija super-ega. +&azrevanje ega i kritikog su%enja znatno modi$ikuje na koncept vrednosti i nae akcije vodei do pri(vatanja onoga to je realistino i razumno, posti'e se parcijalna po!eda principa realnosti, ne samo nad principom zadovoljstva, ve i nad prenaglaenim +idealizmom+, tako i super-egom./ek tada super-ego $unkcionie sa vie neutralizovane energije. 2 stvari, krajnje sazrevanje i ega i super-ega dolazi tek posle sla!ljenja instinktualni( kon$likata u adolescenciji. /ada vidimo postepeno modeliranje mladalakog idealizma i iluzija, to vodi do uspostavljanja razumniji( ciljeva i daljeg razvoja moralnog su%enja, sposo!nosti da se testira i procenjuje spoljanja i unutranja realnost ispravno, razumno i sa veom moralnom tolerancijom, kao i da se dela u skladu sa takvim su%enjem. @idimo da, i kad je moralno su%enje u pitanju, razvoj kritiki( $unkcija ega vodi do smanjenja dominacije super-ega nad egom koji vie nije samo +sluga pokorni+, ve ravnopravni saradnik. .utonomni misaoni procesi zamenjuju identi$ikacije (mada uloga identi$ikacija ne prestaje da !ude va'na ni kasnije u 'ivotu) to vodi do moralne autonomije i autonomije u proceni realnosti ukoliko se uspostavi uspena saradnja izmedju etiki( standarda super-ega i ciljeva ega usmereni( ka realnosti. @ratimo se, ponovo, unazad na $ormiranje, prema ovoj teoriji, prvi( moralni( vrednosti. Kada govorimo o vrednostima u najranijem do!u 'ivota, mo'e se rei da su one +oralnog porekla+. 0rvi in$antilni pojmovi do!rog i loeg vezani su za do'ivljavanje prijatnosti i neprijatnosti. ,ralno zadovoljenje smenjuje se sa deprivacijom i ova iskustva se povezuju sa o!jektom koji zadovoljava ili osujeuje. /ako se javljaju predstave +do!re+ i +loe+ majke vezane za stanje zadovoljstva i osujeenosti. .ko je dete, na primer, agresivno prema majci, to izaziva stra( od osvete. +Boa+ majka e se ponaati loe, i to se mo'e ispraviti ako dete opet +!ude do!ro+. /o je emocionalna logika prema kojoj moralno +loe+ponaanje (i oseanje, miljenje..) vodi do kazne i neprijatnosti, a moralno +do!ro+do zadovoljstva, prijatnosti. ,va emocionalna logika nikad ne prestaje da deluje u ljudskoj psi(i i jako utie na intrapsi(ike odnose ega i super-ega. 1a ovu emotivnu logiku, tj. &or"-$o!t pr j"t$o!t $'pr j"t$o!t nadovezuje se navikavanje na istou. 1a liniji razvoja lju!avi, odnos sa +do!rom dojkom+ prenosi se na analnu zonu. ete ui da lju!av nije samo primanje, ve i davanje. ,no do'ivljava zadovoljstvo u

H)

odnosu na svoje+do!ro+analno ponaanje, davanje +analnog poklona+ majci, sposo!nost kontrole s$inktera... ?to se tie agresije, primitivni $izioloki me(anizam povraanja vezan za +lou+ (ranu, prenosi se na analna iskustva. .gresija usmerena ka o!jektu okree se prema se!i, to vodi do oseanja prezira, odvratnosti, vezane sada za delove tela samog deteta, $eces i +loa+ ponaanja. 3azvijaju se prve reaktivne $ormacije, veoma am!ivalentni stavovi prema anusu i $ecesu. ,no to je nekad !ilo vredan poklon majci postaje o!jekt oseanja odvratnosti. 3azvija se i oseanje stida. &ve ovo govori o znatnim promenama u stavovima deteta i njegovom konceptu vrednosti. ,vde je znaajno napomenuti da 'eko!sonova izdvaja dv" ,vor" pro&'$" $%"$t -$o* ! !t'&" vr'd$o!t . ,d izvora dva putia vode na dve strane, ka'e ona. J'd"$ put r",voj" v',"$ j' ," ut ("j 'du)"( o$ 6 !t"$d"rd" 3 j j' ( -j u!po!t"v-j"$j' )o$tro-' $6 1 ( j' $!t )"t" (u !u2t $ ," od$o! !" o1j')to&)+ " dru* ," r",voj $"r( !t 3) 6 t'#$j "uto$o&$ 6 '*o %u$)( j" !"&o* d't't". @ideli smo da edukacioni uticaji vode do razvoja poveane sposo!nosti tolerancije napetosti i pri(vatanja prve +moralnosti s$inktera+, zatim standarda socijalnog ponaanja i na kraju opti( etiki( principa ija je osnova u ta!uu incesta i za!rani u!istva roditelja. Kada je u pitanju menjanje in$antilnog koncepta vrednosti pod uticajem razvojni( promena in$antilnog narcizma i razvoja ega, #. 'eko!son ka'e da su vrednosti u preedipalnom, analno sadistikom periodu, koncentrisane u maginim idejama i oseanjima svemoi, vezanim za grudi majke i $aces (pokuaji da iska'e svoju mo zadr'avanjem ili iz!acivanjem $acesa, te'nja da majku do'ivljava kao produ'etak se!e, to je vezano sa $antazijom da njegov $aces pripada majci i da je deo nje, kao i da grudi pripadaju njemu...). ,no to tre!a naglasiti je da, sudei po tim omnipotentnim te'njama, odvojeno od+moralnosti s$inktera+i razvoja tolerancije na $rustraciju, prvo!itno poistoveivanje vredosti sa zadovoljstvom prestaje da !ude dominantno. 3azvija se $ov )o$('pt vr'd$o!t v',"$ ," snagu nasuprot slabosti! @rednost snage nasuprot sla!osti razvija se postepeno u preedipalnom, a pose!no edipalnom periodu. 0rvo se vezuje za sposo!nost kontrole instikata, zatim za ovladavanje raznim vetinama, $alusnu snagu, razvoj ego $unkcija i postignua. ,ve nove sposo!nosti smenjuju magine $antazije svemoi. Kao reakcija na postignua, razvija se oseanje ponosa i superiornosti, a na neuspe(, stida i neadekvatnosti. 0romena u veoj aktualnosti vrednosti snage - moi u sistemu vrednosti deteta dovodi i do promena u njegovim stavovima prema o!jektima - roditeljima. ok je +do!ra+ ili +loa+ majka ranije !ila vezana za zadovoljenje ili osujeenje, sada se menja kriterijum za procenjivanje +do!rog+ i +loeg+ roditelja. + o!ar+ roditelj je sada dosledno jak roditelj. 2 narcistikoj ekspanziji i razvoju ego $ormacije detetu je potre!na podrka u izgradnji ega, tj. lik jakog roditelja sa kojim se mo'e identi$ikovati.
@ezano za dva pomenuta izvora vrednovanja (edukacione uticaje - o!jektne odnose i narcistika stremljenja), #. 'eko!son razdvaja i 0,3#KB, ,&#M.1<. K3I@IC#, I1F#3I,31,&/I I &/I . .

8r v (" j' v',"$" ," o1j')t$' od$o!'+ ," $'pr j"t'-j!tvo - 2t'tu $"$'tu dru*o&+ $' !pu$j"v"$j' ,"6t'v" vo-j'$o* o1j')t" - "utor t't". O!'4"$j' !t d"

H*

$%'r or$o!t &"ju v 2' $"r( !t 3)o '*, 1 ( o$ !t 3)' &p- )"( j'. Ov" o!'4"$j" !' r",v j"ju u v', !" $'do!t"t( &" - $'u!p'! &" )oj !' pov',uju !" !-"1o24u od$o!' !'+ u !u2t $ + $" vr'd$ov"$j' !'1' u !& !-u &o4 + ,*-'d"+ - 3") &or"-$o* p'r%')( o$ ,&"+ "- $' u !& !-u -ju1"v - $'pr j"t'-j!tv" pr'&" dru*oj o!o1 . :oralni ponos ili stid mogu imati narcistiki kvalitet. #eakcija stida se pojavljuje kada nisu zadovoljeni zahtevi ego ideala. .li, setimo se da je u korenu ego ideala spojena slika se!e i o!jekta i da je potre!a ega da se stopi sa ego idealom u sutini potre!a za spajanjem sa idealnim o!jektom, tako da je i u korenu narcizma primitivni o!lik o!jektne lju!avi.&a sazrevanjem ego ideala sazreva i nain vrednovanja koji izvire iz njega i uskla%uje se sa $unkcionisanjem zrelog super-eg a i vrednostima koje izviru iz zreliji( o!jektni(
odnosa. &ada dolazimo do #dipalnog suko!a. &uper-ego se, kao i u klasinom analitikom s(vatanju, konano uo!liava kao psi(iki sistem tek sa razreenjem edipalne situacije. 1jegovo $ormiranje podrazumeva izvestan nivo psi(oseksualnog razvoja i zrelosti ega. 6a uspeno razreavanje edipalne situacije izuzetno je va'no oslo!a%anje od raniji(, pogotovu sadistiki( pret(odnika super-ega. 0reedipalni kon$likti znaajno utiu na razvoj i do'ivljavanje #dipalne situacije. ,d presudne va'nosti je uspenost procesa neutralizacije i odnosa izmedju snaga li!ida i agresije. 0onovo je naglaena presudna uloga lju!avi za uspostavljanje do!re identi$ikacije i moralni razvoj.@rednovanje moi, koja je u preedipalnom periodu !ila vezana uglavnom za materinsku snagu i sigurnost predstavljenu oralno-analnim posedovanjem (grudi - $eces), povezuje se u #dipalnom periodu za penis kao sim!ol $alusne moi. /o se ispoljava u detetovom divljenju oevim monim genitalijama koje su, u oima deteta, razlog majinog vrednovanja oca. &tra( od kastracije, koji je reakcija na detetove $antazije o kastriranju oca, vodi do od!acivanja in$antilni( incestuozni( te'nji, identi$ikacije sa roditeljima istog pola, pri(vatanja ta!ua incesta i zakona protiv patricida (Kod devojica je pria malo slo'enija). :o'emo pratiti kako r",voj$" - $ j" !tr"6ov" ut 3' $" pro&'$' $%"$t -$ 6 !)"-" vr'd$o!t u preedipalnom periodu od !'p"r"( o$o* !tr"6" !tr"6" od *u1 t)" ,"dovo-j!tv"+ *u1 t)" &o4$o*+ podr#"v"ju4'* rod t'-j"+ $j'*ov' -ju1"v ,"2t t'+ *u1 t)" o$o*" 2to do# v-j"v" )"o !voj' v-"!$ 2tvo+ u$utr"2$j 6 !"dr#"j" ... do 'd p"-$ 6 !tr"6ov" v',"$ 6 ," *'$ t"-- j' / )"!tr"( o$o* !tr"6". Sv ov !tr"6ov vr'd$o!t )oj' $" $j &" po3 v"ju o!t"ju u '*u odr"!-' o!o1'+ ut 3u $" ( -j'v' d'-"$j' '*". .li, t') !" %or& r"$j'& !up'r/'*" )"o ! !t'&"+ ov !tr"6ov po!t"ju !tr"6 '*" od !up'r/'*" v',"$ ," $' !pu$j"v"$j' !t"$d"rd" '*o d'"-".

@a'no je naglasiti da ova $rustrirajua iskustva moraju da se odigravaju u generalnoj atmos$eri lju!avi i sigurnosti. 2koliko nisu, u dovoljnoj meri, +amortizovane+ roditeljskom lju!avlju i empatikim razumevanjem, mogu stvoriti oz!iljne pro!leme am!ivalencije. 3azoarenje mora !iti postepeno, ne pre nego to je dete sposo!no da se !ori protiv o!ezvre%ivanja roditelja i se!e uz pomo idealizacije i vrsti( o!jektni( odnosa. Fru!tr"( j" &or" 1 t 0opt &"-$"0 uvr'&'$j'$". ,seanje krivice je vezano za odnos lju!avi prema o!jektima (proizvod depresivne pozicije) i od!rane od agresivni( impulsa prema njima.0oznato je da ima oso!a iji se ego nije razvijao u atmos$eri lju!avi i sigurnosti, koje imaju kastracioni stra( i druge in$antilne stra(ove, ali su nesposo!ni za stvarno do'ivljavanje oseanja krivice i razvoj +depresivne+ ili +(umanistike+ savesti (o kojoj sam ranije govorio) iji je generator lju!av pre nego stra(. Formiranje super-ega kao sistema sa razreenjem edipalnog suko!a, me%utim, nije kraj u razvoju super-ega. <o je dug put od+jednostavne moralne logike stra(a od kastracije...+, stra(a od kazne i potre!e za nagradom vezani( za konkretnu oso!u, do apstraktnog, impresonalnog

HD

moralnog nivoa, etiki( principa i regula ljudskog ponasanja. &uper-eg o $unkcionie mnogo
slo'enije od signalnog stra(a i jednostavnog samokriticizma. 0ored toga, on ima i $unkcije vo%enja, inspirisanja, kom!inacije stop signala sa pozitivnim direkcijama ega, modi$ikacije katektiki( $unkcija i procesa pra'njenja uopte i nji(ovog sta!ilizovanja. 2vrivanje ovi( promena omoguuje razvoj samopotovanja i identiteta. Kod pojma d'$t t't" #. <aco!son naglaava 0i!)u!tvo )o$t $u t't"0(Bic(tenstein), +kapacitet da se ostane isti u stalnim promenama+. &ta!ilni, do!ro $unkcioniui super-ego omoguuje odra'avanje oseaja identiteta odrasle oso!e. &a druge strane, nastavlja se proces identi$ikacije. Iz stari( identi$ikacija izrastaju nove, sa roditeljima kao seksualno aktivnim oso!ama, sa vrnjacima, novim autoritetima, !ranim partnerima, sopstvenom decom, roditeljskom $unkcijom svoji( roditelja... 1aslanjajui se na stare identi$ikacije, modi$ikujui i(, nastaju nove selektivne identifikacije!

0ostepeno se razvija takozvani Neltansc(alung - po*-'d $" !v't+ koji je iri od sami(
moralni( naela. ,n poiva na identi$ikaciji sa realistinim roditeljskim $igurama, i omoguava, pod izvesnim ogranienjima, instinktivnu i emotivnu slo!odu kao i slo!odu misli i akcija. 0ogledom na svet su o!u(vaene vrednosti, ideali, etiki standardi, s(vatanja o prirodi, kulturi i drutvu, ulozi polova, intelektualnim, saznajnim pitanjima... 6a ovo je, naravno, neop(odan razvoj ega, zrelost miljenja, i uspostavljenje ego i super-ego autonomije, jer, ukoliko se super-ego i id in$iltriraju u sla!i ego, i+pogled na svet+mo'e !iti samo racionalizacija o!a. &a sazrevanjem miljenja umanjuje se, postepeno, uloga identi$ikacije preputajui mesto autonomnim misaonim procesima. 3azvoj konzistentnog i e$ektivnog pogleda na svet je proces koji traje itavog 'ivota i utie (to je reciproni uticaj) na promene u egu i super-egu .

I&p- )"( j' $" t'r"p ju

1ova teorijska saznanja nisu dovela do !azini( promena metoda, ve do izvesni(
+te(niki(+ modi$ikacija (koje ne odstupaju od sutine metoda) i do proirenja primenljivosti psi(oanalize na oso!e sa du!ljim poremeajima u organizaciji linosti. 0ostalo je jasnije da nesvesni kon$likt nije samo suko! izme%u impulsa i od!rana, ve da sve karakterne od!rane, ustvari, odra'avaju de$anzivnu konstelaciju sel$ i o!jekt reprezentacija usmerenu protiv suprotni(, potisnuti( ili disocirani( sel$ o!jektni( reprezentacija koje su ekspresija derivata nagona. &vaka od!rana vezana je za o!jektni odnos. /rans$er, kao to je ve istaknuto, uvek odra'ava neki o!jektni odnos. &a proirenjem primene analitikog metoda na oso!e sa +du!ljom patologijom+ poinju da se postavljaju pitanja koliko speci$inosti i organizacije linosti takvi( oso!a za(tevaju odstupanja od standardne +te(nike+(takozvani +parametri odstupanja+), i koliko su ta odstupanja sutinska da opravdavaju odvajanje +klasine psi(oanalize+ za oso!e neurotine strukture od +psi(oanalitike psi(oterapije+ za oso!e koje nisu dostigle +konstantnost o!jekta+ ili +intaktnost ega7.

#azlika u organizaciji linosti Pr rod" )o$%- )t" )oj tr'1" "$"- , r"t rani de$ekti u razvoju (preedipalni) dovode i do patolokog razvoja edipalnog kon$likta (to ne znai da je on odsutan, samo su mani$estacije izmenjene). 3ane dijadne interakcije sa preedipalnom majkom i primitivni me(anizmi od!rane skoncentrisani oko

HE
cepanja, oz!iljno iskrivljuju trijadne edipalne odnose. Cepanje, npr. mo'e uiniti jedan pol +do!rim+a drugi +loim+, pojaati kastracioni sra( i zavist za penisom i sl.

I!)r v-j"v"$j" tr"$!%'r" 2 trans$eru preovladjuju parcijalne, neintegrisane reprezentacije

se!e i o!jekta koje se ispoljavaju u veoma nerealistinim do'ivljavanjima analitiara i se!e. 2 takvim trans$ernim ispoljavanjima veoma je teko uspostaviti genetiku povezanost sa nekim stvarnim odnosom sa oso!om u detinjstvu kao to je to mogue kod analizanata koji su dostigli +odnos sa celim o!jektom+ oso!om, ili +konstantnost o!jekta+, kako se to ka'e u analitickoj teoriji. ,so!e koje su dostigle ovaj stupanj u razvoju mogu da sadr'e ouvano testiranje realnosti i u stanjima du!oke trans$erne regresije, to analitiaru omoguuje da ostane u poziciji +te(nike neutralnosti+. Kod oso!a sa +sindromom di$uzije identiteta+ koje nisu dostigle konstantnost o!jekta, naizmenino se reaktiviraju parcijalni o!jektni odnosi koji su kontradiktorni, svesni, ali disocirani jedni od drugi(. ,ni nisu potisnuti ni nesvesni ve, u od!rani od razarajue krivice koja !i nastala sa svesu o am!ivalenciji, otcepljeni jedni od drugi(. Funkcija testiranja realnosti mo'e !iti znatno osla!ljena. 1eki analitiari to smatraju razlogom za odstupanje od te(nike neutralnosti.

Kern!erg misli da, naprotiv, u takvim sluajevima, upravo te(nika neutralnost titi realnost u terapijskoj situaciji i omoguuje interpretaciju primitivnog trans$era (setimo se &trecijeve diskusije o pomonom super-egu). Interpretacija je osnovno sredstvo.
Interpretira se prvo parcijalni o!jektni odnos, a zatim njegova od!ram!ena $unkcija od drugog kontradiktornog paralelnog ili pret(odno svesnog a$ektivnog stanja - odnosa. Interpretacija i razreavanje primitivni( od!rana jaa ego i vremenom omoguuje razvoj zrelijeg trans$era - odnosa sa celim o!jektom. ,vde valja dodati da +priroda kon$likta koji tre!a analizirati+ nije sutinska odrednica psi(oanalitikog metoda. 0ostavka da je +razreenje edipalnog suko!a+ odre%enje +klasine psi(oanalize+ je nain razmiljanja medicinskog modela. 1eto se postavi kao kriterijum izleenja, pa se onda metod de$inie kao nain dola'enja do tog cilja. .ko se pridr'avamo naela potovanja autnomije, onda taj cilj postavlja sam analizant, i nije nae da procenjujemo da li je on dovoljno visok da !i smo postupak dola'enja do njega nazvali psi(oanalizom ili ne. ?to se tie +te(nike neutralnosti+ ni ona nije osnovno etiko naelo psi(oanalize da !i odstupanje od nje odre%ivalo neki postupak kao neanalitiki. 1ije uvek neutralnost odraz potovanja autonomije analizanta. 0ogotovu ne onda kada on nije sposo!an da je podnese. /ada je ona odraz nerazumevanja i nepotovanja i onda je i sama neutralnost odstupanje od sutine analitikog metoda - osnovnog etikog naela potovanja autonomije oso!e sa kojom se radi.

#egresija u komunikativnom procesu ,so!e sa do!ro integrisanom tripartitnom strukturom su o!ino u stanju da ver!alno komuniciraju analitiaru svoje su!jektivno iskustvo. 2 stanjima regresije, pose!no kod oso!a granine organizacije linosti, rei prestaju da !udu odgovarajui nain komuniciranja. 6naajna komunikacija je prete'no never!alna, sa dramatinim odigravanjima. .nalizant je sve vie ori jentisan na neposrednu okolinu, so!u, nametaj, na !oju glasa
analitiara, pre nego na sadr'aj. 2 ovakvim situacijama Kern!erg smatra korisnim dva +te(nika sredstva+. <edno je vezano za u-o*u "$"- t 3"r" )"o 0po&o4$o* '*"0. ,dr'avajui poziciju neutralnosti, analitiar pokuava da kognitivno integrie kon$uzne i kontradiktorne mani$estacije analizantovog neposrednog ponaanja, njegov govor, prirodu odiigravanja i emotivne reakcije koje to izaziva kod samog analitiara. rugo je vezano za ono to @inikot naziva 06o-d $*0(dr#"$j') %u$)( jo& "$"- t 3"r".

H4

=Ho-d $*0 podr",u&'v" tr "!p')t" od$o!" "$"- t 3"r" pr'&" "$"- ,"$tu> ") po2tov"$j' $j'*ov' "uto$o& j'+ ne pritiskanje (ne uplitanje) analizanta na takvim
osetljivim podrujima gde se mo'e pojaviti njegov +pravi sel$+O

1) "$"- t 3"r 0o!t"j' # v0 upr)o! "$"- ,"$tovoj "*r'! j + $j'*ovoj 0!urovo!t 0 pr' $t'*r"( j'
pr'd!t"v' do1ro* -o2'* o1j')t" u !'1'.

() "$"- t 3"r'v" '&p"t 3)" do!tup$o!t

o)o- $' u !t"$j &" r'*r'! j'.

o1',1'5 v"$j' '&ot v$o !uport v$'

Kern!erg, iako ovde naglaava ulogu empatikog razumevanja od strane analitiara, istie da to $' ,$"3 d" j' '&p"t j" ,"&'$" ," $t'rpr't"( ju. I")o j' od v'- )' po&o4 +
'&p"t 3)"+ &"t'r $!)" %u$)( j" "$"- t 3"r" j' !"&o pr'du!-ov ," o!tv"r v"$j' &o*u4$o!t uv d" "$"- ,"$t" u !voj $tr"p! 6 3) !u)o1+ pr'du!-ov ," $t'rpr't"( ju. ,na je preduslov u radu sa svim tipovima analizanata. :e%utim, kod du!oki( regresija, analitiar ne empatie samo sa analizantovim centralnim iskustvom ve i sa onim to on ne mo'e da podnese i mora da disocira ili projektuje.

#azlike u $tehnici% P t"$j' j'> d" - 0p"r"&'tr 0 tj. od!tup"$j" od 0!t"$d"rd$' t'6$ )'0 (")o t")o $'2to uop2t'
po!toj ) odo1r"v"ju r",dv"j"$j' p! 6o"$"- ,' p! 6o"$"- t 3)' p! 6ot'r"p j'?

Kern!erg istie da su razlike kvantitativne. 6ato !i kvantitativne razlike !ile argument za ovakvo razdvajanje" ,ne ne menjaju sutinske postavke - usmerenosti na
istra'ivanje su!jektivne realnosti - istine, u uslovima potovanja autonomije analizanta. ,va etika koja je ugra%ena u metod je osnova (omogenizacije razni( psi(oanalitiki( saznanja i novi( +te(niki(+ postupaka, i ovakvo razdvajanje vidim kao vraanje nainu razmisljanja medicinskog modela i cepanje +do!rog o!jekta+ psi(oanalize, na parcijalne i to na osnovu kriterijuma koji ne odre%uje njenu sutinu. Su2t $!)" 6o&o*'$ ,"( o$" ! -" p! 6o"$"- ,' j' $j'$" 't )" pr !tup 3ov')u po!v'4'$o!t !t $ .

1o, da vidimo kakva su ta kvantitativna odstupanja" ok je psi(oanalitiko istra'ivanje +otvorene prirode9, nema cilj koji ga ograniava, ka'e Kern!erg, u psi(oanalitikoj psi(oterapiji se $okusira na odre%ene segmente ponaanja koji se 'ele menjati. 2 ove svr(e se koriste manipulativne-suportivne i ekspresivne te(nike. Kao prvo, i otvorenost psi(oanalize je odre%ena ogranienjima koja postavlja sam analizant, njegovim mogunostima, voljom da dalje radi... .ko je analizantovim ogranienjima odre%ena i +$okusiranost+ psi(oanaliticke psi(oterapije, onda tu ne vidim !itnu razliku, osim to, mo'da, vrsta analizanta o kojoj je re ima vea ogranienja. .li koja je to +koliina+ ogranienja koja !i odredila granicu do koje se radi psi(oanaliza, a od koje se prelazi na psi(oanalitiku psi(oterapiju" rugo, sugestija i manipulacija ugro'avaju neutralnost analitikog pristupa. .li, pitam se, kako to da Kern!erg dolazi do zakljuka da su manipulativni postupci, trans$erna zadovoljenja, suportivna sredstva, kontraindikovana kod oso!a sa +tekom patologijom+, a upravo z!og nji( se predla'e razdvajanje psi(oanalize i psi(oterapije" 6ato i( onda uopte uvoditi"

8I

ok oso!e sa do!rom snagom ega mogu uzeti +naj!olje od terapeuta+ i zadovoljavajue reagovati na kom!inaciju suportivno-ekspresivni( postupaka, ta sposo!nost nedostaje kod oso!a sa tekom patologijom. Identi$ikacija kod nji( nije sa !enignim aspektima analitiara, ve pre aktivira idealizovane projektovane ar(aine pret(odnike ego ideala. Nj &" j'+ d")-'+ potr'1"$ do!-'d$o "$"- t () pr !tup+ pr dr#"v"$j' po, ( j' $'utr"-$o!t . I$t'rpr't"( j" o!t"j' o!$ov$o !r'd!tvo r"d". Kada se odstupa od pozicije neutralnosti, napori terapeuta se usmeravaju na ponovno vraanje u tu poziciju, na tzv. +ponitavanje parametara odstupanja+. .naliza trans$era je ograniena stalnim $okusiranjem na neposrednu realnost i interpretaciju primitivnog trans$era du'e vreme, ali i to mo'emo pri(vatiti kao period +vaspitanja za analizu+ (!ez o!zira na du'inu), koji je prisutan i kod oso!a sa sta!ilnijom organizacijom linosti. Frojd je psi(oanalizu odredio preko otpora i trans$era, ali nije odredio da to moraju !iti otpori +intaktnog ega+ ili neurotini trans$er, niti da trans$er mora !iti +do kraja analiziran+ (")o
j' to uop2t' &o*u4')+ d" !"dr#"j &or"ju 1 t v',"$ ," Ed p"-$u ! tu"( ju !-. A)o !' o*r"$ 3'$j" poj"v-juju ,1o* pr rod' "$"- ,"$tov 6 !t"$j" $j'*ov 6 $'&o*u4$o!t + o$d" $'&" !u2t $!)' r",- )' ,&'dju r"d" !" $'urot 3$ & o!o1"&" !" du1-jo& p"to-o* jo&. A)o+ &'5ut &+ %o)u! r" - o*r"$ 3"v" t'r"p'ut , $') 6 !voj 6 r",-o*"+ $pr. d" 1 !)r"t o t'r"p ju+ po!t *"o odr'5'$' pro&'$' j'r ," dru*o $'&" vr'&'$" - $t'r'!" !-.+ o$d" !' &o#' $"pr"v t pod'-"+ "- $' pr'&" vr!t "$"- ,"$"t"+ v'4 t'r"p'ut" $j 6ov 6 potr'1"+ po!t"v-j'$ 6 ( -j'v"... U p! 6o"$"- , j' $"3 $ !tr"# v"$j" pr -"*o5'$ pr rod !u1j')t" !tr"# v"$j" $' &'$j" !voju !u2t $u $ u r"du !" o!o1"&" du1-j' p"to-o* j'. 6ato mi se ini pri(vatljiv sledei Kern!ergov zakljuak5 +... nije mogue dovesti do znaajni( terapijski( promena linosti kod pacijenata sa tekom patologijom !ez eksplorisanja i razreavanja primitivnog trans$era i to za(teva analitiki pristup (dovde se slaem) mada to nije klasicna psi(oanaliza. &matram da je potre!no praviti jasnu razliku izmedju psi(oanalitike terapije i psi(oanalize u ovim sluajevima.+ .ko se za razdvajanje psi(oanalize i psi(oanalitike psi(oterapije uzmu ranije navedeni argumenti, onda se za sutinu psi(oanalitikog metoda uzimaju neki +te(niki+ kvantitativni aspekti, a ne pristup oveku i etika koja ga odre%uje, to psi(oanalizu svodi na +te(niku leenja+. 0ri tome je neop(odno je registrovati sva odstupanja od pozicije neutralnosti i +osnovni( preporuka+ za rad, analizirati i( i razmotriti mogunost nji(ovog neutralisanja interpretacijom.

@ratiemo se, za trenutak #. <ako!son i njenom razjanjavanju promena u in$antilnom sistemu vrednosti, od vrednovanje prijatnosti naspram neprijatnosti do vrednovanja snage naspram sla!osti. &vojim odnosom, terapeut zadovoljava i jedne i druge potre!e u onom stepenu koji doprinosi razvoju analizanta. #mpatisanje, pa'ljivo sluanje, permisivnost, razumevanje...su zadovoljavanje u izvesnom stepenu, ovi( prvo!itni( potre!a i omoguuju identi$ikacije analizanta sa materinskom ulogom analitiara. &vojim doslednim pridr'avanjem pozicije neutralnosti, analitikog stava, uspe(om u kognitivnoj sintezi kon$uzni( sel$-o!jekt reprezentacija, jednom reiju, doslednim i uspenim o!avljanjem svoga posla ili, kako !i rekao &as, ispunjenjem svog dela +ugovora+, analitiar ispunjava i potre!u analizanta za dosledno jakom i sta!ilnom rediteljskom $igurim koja omoguuje identi$ikaciju i izgradnju ega na putu ka dostizanju autonomije. 2 onom stepenu u kojem ego, kroz analizu trans$era, uspe u sazrevanju i uspostavi svoju sekundarnu autonomiju i nezavisnost i te identi$ikacije se zamenjuju autonomno iza!ranim ciljevima i vrednostima, tj. #go i &uper-ego autonomijom.P