Komunikacioni sistemi

VRSTE KLIJENATA
Prof. Dr Jovan Savii

Komunikacioni
sistemi

16. Adiktivni klijent

Postoje mnogi oblici adikcije i pria o njoj stara je koliko i ljudi. Na primer, postoje alkoholiari, narkomani i radoholiari. Zajednika pria im je zavisnost. Ljudi koji se plae da zavise od drugih ljudi okreu se neemu drugom. Ako govorimo o alkoholu, drogi ili pilulama primeuje se razliit stepen zavisnosti: akutna intoksinacija, sindrom zavisnosti, rizina upotreba narkotika, apstinencioni sindrom, psiho-devijantno stanje, itd.

Komunikacioni
sistemi

Postoji neiscrpna lista supstanci prema kojim ljudi mogu razviti zavisnost i da ih zloupotrebljavaju: alkohol, halucinogene droge, opijate, kokain, kanabis, razliiti medikamenti, nikotin, kofein, hrana itd.
Adikcije bez supstanci predstavljaju zavisnosti od: rada, ljubavi, ljudi, telefona, kompjutera, medija, itd.,

Komunikacioni
sistemi Takve adikcije su socijalno mnogo prihvatljivije, jer mogu biti pokuaji da se doivljaji nevoljenosti, necenjenosti, besa, krivice, straha i depresije, supstitutivnim aktivnostima kompenzuju. Takve osobe razvijaju jake kontrafobine reakcije na zavisnost.

Postoje i prijatne opsesije kojim su sklone osobe koje zatiemo kako satima gledaju porodini album ili nepotrebno troe vreme u pravljenju detaljnih planova za godinji odmor. Ovde je re o derivatima nagona koji su dovoljno daleko od prvobitnih impulsa i predstavljaju prelaz ka perverzijama.

Komunikacioni
sistemi Zavisnik se prepoznaje po estim smenjivostima samostalnih i zavisnih ponaanja. On se moe opisati kao ovek na stalnoj klackalici - ili je ekstremno samostalan da mu niko ne treba ili totalno zaisan da bez drugih ne moe da funkcionie. U fazama zavisnosti nesposoban je da donosi svakodnevne odluke bez preteranih saveta i podrke drugh ili uzimanja nekog od supstituta. Zavisna osoba trai od drugih da donesu neku za nju vanu ivotnu odluku: gde da ivi, kojim poslom da se bavi, sa kim da ivi, koji ugovor da potpie itd. Uz svu moguu podrku, ona mora imati i dodatne potapalice: drogu, alkohol, i sl.

Komunikacioni
sistemi Sklona je da se sloi s ljudima iako veruju i misle suprotno, jer se boji da e biti odbaena. Ima problema da preuzme inicijativu i uradi neke stvari na svoju ruku. Podmee se da radi volonterske i neprijatne poslove samo da bi se svideo nekim ljudima.

Osea se veoma neprijatno i bespomono kada je sama, uniteno i beskorisno kad se neka veza, bilo privatna ili poslovna prekine. esto je preokupirana strahom od gubitka, naputanja i sklona da neki profesionalni projekt zanemari zbog te veze. Ponaa se "lepljivo" i lako se povredi na minorne kritike ili negodovanja. Postoji veliki broj oblika zavisnosti, a u kakvu vrstu adikta e se pretvoriti ovakva struktura linosti, zavisi od mnogo faktora.

Komunikacioni
sistemi Jedna teorija adikcije je specifian nain izlaenja na kraj sa stresom. U trenucima krize, napada anksioznosti ili lomova, razliiti ljudi e reagovati razliito: zavisno od zemlje u kojoj ive, drutvenog ureenja i kontrole narkotika, od specifine drutvene tradicije (francuski alkoholiar se razlikuje od nordijskog, kao to se engleski haioman razlikuje od tajvanskog), kao i od specifine strukture te linosti. Kod ovakve strukture linosti, super ego se definie kao ovek rastvorljiv u alkoholu.

Komunikacioni
sistemi

Na tom mestu se alkoholu i drogi pripisuje mo udaljavanja od brige, kritike i krivice.

Neki teoretiari smatraju da ovakvi ljudi imaju narcisoidnu, oralnu i psihopatsku kombinaciju linosti, koja se pod uticajem dugotrajnog uzimanja nekog substituta deformie, i na kraju postaju izmenjene, adiktne linosti kojima dominiraju lai, pa ni same vie ne znaju ta je istina, kraa i agresija, izuzetno manipuliu, naroito onima od kojih zavise.

Komunikacioni
sistemi

Zbog este agresije prema enama i nevezanog druenja sa momcima u kafani, Frojd sumnja na latentnu homoseksualnost kod adikta, a zbog njihove poveane smrtnosti smatramo da su mnogi adikti u stvari samoubice.
Dominantni mehanizmi odbrane su negacija, agiranje i projekcija.

Magijska ideja da e jedan napitak reiti sve nae probleme nije nova. Ona se pojavljuje u razliitim civilizacijama. Meutim, adikt pokazuje razliite simptome, jo pre pojave adikcije. Te hemijske take nam govore o nekoj bazinoj nesigurnosti, niskoj frustrativnoj toleranciji, kao i o problemima sa principom zadovoljstva.

Komunikacioni
sistemi

Iako mnogi od njih govore da to rade iz zadovoljstva, primeuje se da tu zadovoljstva ima malo, da je kratkotrajno i preskupo plaeno. I zato viamo puno bola, patnji; maltretiranja i ponienja.
Slino je i sa priama o slobodi. Jedna od osnovnih deviza je da ne ele ni od koga da budu zavisni, a pretvore se u tunu karikaturu koja zavisi od prvog preprodavca droge. Osnovna emotivna ispoIjavanja su euforina i praena impulsivnou, strahom i razdraljivou. Arhetipsku sliku nalazimo u bebi koja je dojena s ljubavlju: zagrljena je, zatiena, mirna,, sigurna i sita. Nije svesna ni sebe ni majke, lei u tom okeanskom oseanju uivanja i pripadanja. Nije ni svesna tog mleka koje je hrani, ispunjava smislom, omoguava da uiva.

Komunikacioni
sistemi Razliiti su razlozi to neki ljudi postaju adikti; neki su pretrpeli teke traume, ele da pobegnu od tekih konflikata (to je specifino za vrnjaku identifikaciju, imitaciju); ele da se proire grane oseanja i svesti, kao i da pobegnu od nekih oseanja i misli. Oni oseaju potrebu da poveaju sigurnost i samopotovanje. Brane se od nerazurnevanja, nadoknauju nedostatak ljubavi, brige itd. Fenihel je odavno svrstao adikte u karaktere kojima dominiraju instinkti, a njihove probleme vidi u jakim arhainim moralnim eljama, koje se kasnije kompenzuju seksualnim. To zadovoljstvo i nada ih kasnije liava interesovanja za odraslu seksualnost. Genitalna organizacija linosti se rui i poinje jedna neobina digresija. Pojavljuju se samo narcistiki pasivni ciljevi.

Komunikacioni
sistemi

Drugi ljudi postaju za njih samo nosioci hrane, a finalna amorfna tenzija je delegacija jedne vrste instinktivne aktivnosti koja farmakolokom eljom pobeuje izolovanu, korumpiranu moralnost koja je nemona da se suprotstavi.

U razvijenoj fazi lie na vetaku maniju gde se smenjuje stanje opijenosti i depresije i kajanja sledeeg jutra; to je smena gladi i sitosti kod neizdiferenciranog deteta sa nepostojeim spoljanjim svetom. Depresije sledeeg jutra postaju sve ee kako adikcija napreduje, pa i opasnost od samoubistva.

Komunikacioni
sistemi

Kod toksikomana sree se najistiji vid impulsivnog ponaanja. Uvek postoji viak u onome to osoba pokuava da dobije ili otme, a to su sigurnost i samopotvrivanje.
Sama re adikcija govori o hitnosti i neodlonosti da se potreba zadovolji i o paradoksalnoj neefikasnosti da se potreba zadovolji na takav nain.

Komunikacioni
sistemi

Komunikoloki savet
Gledajte da svu adiktivnost ovakvog klijenta prebacite na posao. Svakako vam se vie isplati radoholiar nego alkoholiar. Ili veite njegovu adiktivnost za novac. Adiktima novac treba stalno. Meutim, nemojte iveti u iluzijama da ga leite. Prepustite to profesionalcima. Vi se zadovoljite poslovnim rukovima, jer je mogue jesti i misliti, ali izbacite drogu i alkohol i tako bar donekle zadovoljite, poneku od njegovih adiktivnih strasti. Jedno upozorenje - vodite rauna kakve vrste veze pravite sa takvim klijentima, jer je to njihova osetljiva taka.

Komunikacioni
sistemi

17. Perverzni klijent

Razliite kulture nazivaju razliite oblike devijantnog ponaanja perverznim. Treba naglasiti da se ne misli samo na devijantno seksualno ponaanje, jer je u sutini re o naroitom sklopu linosti i njenom ivotnom stilu. Takve osobe ne oseaju zbog toga neke naroite smetnje, kao to se to obino misli. Zanimljiv podatak je da su vie od 90% takvih osoba mukarci.

Komunikacioni
sistemi Vie od 50% perverznih ljudi, razvijaju takve sklonosti pre osamnaeste godine ivota. Perverzne aktivnosti se oznaavaju kao kompulsivni simptomi, poto se osoba osea prinuenom da izvri odreenu akciju. Nain na koji se ta prisila vri moe da bude vrlo razliit: pervert ili uiva ili se nada zadovoljstvu, a opsesivna osoba se ili mui ili e je ta prisila osloboditi muke. Moe biti re o istoj strasti.

Komunikacioni
sistemi

Razliku predstavlja nain na koji se elja doivljava: opsesivna osoba se osea prinuenom, ona to ne eli, neto je tera i ona to ini protiv svoje volje. To je egodistono ponaanje osoba. Perverzna osoba se osea prinuenom da voli egosintono ponaanje. Poenta perverzije je zadovoljstvo.

Komunikacioni
sistemi

Posmatranje perverznih rituala nam otkriva da su perverzije preuveliane i deformisane radnje koje inae nalazimo u mnogim normalnim ritualima. To su groteskno iskrivljene neke opte ljudske manifestacije. One se primenjuju kod svih rasa i u svim periodima ivota. U izvesnim epohama bile su ne samo tolerisane, ve i visoko cenjene, a neke od njih su duboko skrivene tajne naih klijenata. Jedna parcijalna elja, jedan ritual vezan za tu elju hipotrofira i pobeuje u takmienju sa ostalim eljama.

Komunikacioni
sistemi Strah i oseaj krivice igraju veliku ulogu u stvaranju i odravanju perverzije. Hipertrofirana elja, tj. hipertrofirana komponenta elje i ritual koji se razvija, pojaavaju to guenje. Poto je glavno zadovoljstvo na neki nain blokirano, razvijaju se parcijalne utehe koje vremenom ubede osobu da je to od poetka najvie i elela. Na primer, jedna od interpretacija egzibicionizma je: Umirite me tako to ete se uplaiti moje seksualnosti, a na taj nain neu vie morati da se bojim i osetiu zadovoljstvo". Egzibicionizam moe biti i magijski gest: Pokazau vam ono to bih eleo da i vi meni pokaete." Slino bi mogli da se shvate i mehanizmi voajerizma, tenja da se kontrolie iskustvo, ekran iskustva koji ih titi od prvobitnih nerazumljivih zabranjenih iskustava.

Komunikacioni
sistemi

Perverti trpe duboku socio-kulturnu modifikaciju. Biti voljen, zadovoljan i nekanjen je u perverziji nemogue.

Neke od osnovnih perverzija su: egzibicicnizam, voajerizam, fetiizam, froterizam, pedofilija, sadizam, mazohizam, transvestizam, koprofilija, urofilija, nekrofilija, zoofilija, telefonska skarologija, klismafilija, parcijalizam itd.

Komunikacioni
sistemi

Lista je neiscrpna, a zanimljivo je ta e vam se dogoditi ako na slubenom putu otkrijete neku sitniju ili krupniju perverziju vaeg poslovnog partnera. Vano je da ne ponete da kritikujete, kanjavate i da se ne ponaate kao Bog. Vi niste ni njegov sudija, ni psihoterapeut. Vi ste poslovni partner. Najbitnije je da pokuate da razumete. Ne postoji savren ovek, ne postoji ovek bez mane. Ljudi sa delimino izraenim ili potpuno razvijenim perverzijama tu svoju problematiku izraavaju na nain koji nije prihvaen u naim kulturama.

Komunikacioni
sistemi

Od vas se ne oekuje da zadovoljavate ili potkrepljujete njegove sitne tajne ili velike javne perverzije i mogue je sasvim solidno odrati profesionalne odnose sa nekim ne upliui njegove perverzne sklonosti u posao. Da sumiramo: pokuajte razumeti klijenta, postavite graninu liniju izmeu njegovog privatnog i vaeg profesionalnog ivota. Ako primetite da se neka vrsta njegovog sadizma ili voajerizma ukljuuje u va posao i kvari ga, diskretno porazgovarajte sa klijentom ili poslovnim partnerom. Na primer: Va privatni ivot je vaa stvar, ali meni se ini da vae udne sklonosti utiu na nain voenja naeg sastanka. Molim vas da ubudue to ne radite". Bitno je da pritom budete precizni, mirni, specifini, tolerantni, ali odluni.

Komunikacioni
sistemi Komunikoloki savet Uzdrite se od svojih moralistikih ispada, vi ste tu da saratijete sa klijentom, a ne da ga leite. Uostalom, niste ni kvalifikovani za to. Prema tome, ako upadnete u narcistiku klopku tipa da ga ba vi izvedete na pravi put" zaboraviete na posao. Koncentriite se na ciljeve svog posla i to manje se bavite njegovim stranputicama. Meutim, ipak razmislite o zadovoljstvima i strastima koje elite i moete da podelite sa njima, tek toliko da ga totalno ne odbijete. Moda odete na pecanje i na partiju preferansa.

Komunikacioni
sistemi

18. Klijent sa traumama

Posle rata u Vijetnamu psiholozi su intenzivnije poeli da se bave ljudskom patnjom i nesreom. Lino iskustvo koje ukljuuje pretnju ili smrt, ranjavanje ili prisustvovanje tuim nedaama, oigledno ostavlja tragove na psihu. Osim bukvalne smrti, politiki i ekonomski krahovi, siromatvo, glad, bolesti koje izaziva nizak ivotni standard, izbeglitvo i drugi vidovi ljudskih stradanja utiu na veinu. Nagomilani strah, bespomonost i beznadenost, duboko ranjavaju ljudsko samopotovanje. Posle neposredne faze udara nesree i sumiranja izgubljenog, dolazi do zaprepaenosti, zbunjenosti, poveanja sugestibilnosti i drugaijeg pogleda na realnost.

Komunikacioni
sistemi

U nekim sluajevima se pojavljuje apatija do mogueg stupora, strah do fobije i melanholija do depresije. U drugim sluajevima se ljutnja pretvara u mrnju i opsednutost osvetom. U treim sluajevima se pojavljuje euforija: iv sam, nisam ja bankrotirao i proao najgore na svetu, prema tome, poinjem ivot ispoetka". Statistike koje dobijamo su neodreene i zbunjujue; npr. udate ene su posle bombardovanja pokazivale vie psihopatolokih simptoma nego one koje su ivele same, tako da je hipoteza o vrstim porodinim vezama dovedena u pitanje; ljudi srednje dobi koji su dobili otkaz ili su bankrotirali pokazali su se kao manje povredljivi i od mnogo mladih i od onih mnogo starijih. Ovo nam samo pokazuje koliko je ivot posle traume kompleksniji i paradoksalniji, nego to se mislilo.

Komunikacioni
sistemi

Meutim, svi koji su preiveli traume imaju neto zajedniko, neto ljudsko u njima to ih posle tragedije mui. Ukratko, postoje etiri vrste ponaanja: U prvoj vrsti primeujemo da neto nije u redu sa memorijom. Pojavljuju se mnogi poremeaji memorije i ponavljanje traumatskih doivljaja; npr. usred nekog neobaveznog sastanka oveku se nameu seanja na otkaz koji je dobio i on nije u stanju da odagna te misli. U budnom stanju mu se ivo vraaju seanja na traumu kao da je dogaaj stvaran. To moe da bude tako zastraujue da su mogue povremene halucinacije. este su i none more sa istim traumatskim doivljajima. Na sagovomik pokazuje preteranu osetljivost i preterane fizike reakcije (znoji se i trese), koje nama spolja nisu jasne i razumljive, a povezane su s traumatskim

Komunikacioni
sistemi

U drugoj vrsti primeujemo izbegavanja. Suprotno nametanju traumatskog seanja, primeuje se ponaanje maksimalnog izbegavanja svega to ima veze sa traumom. Dok, s jedne strane ponovo nevoljno sedi u traumi", s druge strane izbegava da govori i da se sea onog to mu se dogodilo. Ako mu postavite direktno pitanje vezano za traumatski dogaaj, mogue je da odreaguje amnezijom, skoi i izae iz prostorije ili pone izuzetno prodorno da vas fiksira, tako da vam se krv u ilama sledi, a pri tom na vae ponovljeno konkretno pitanje o traumi, odgovara na neko drugo, nepostavljeno pitanje, najee irelevantnog ili trivijalnog sadraja. Ako ste dovoljno nesenzitivni da ga ponovo pitate o traumi, mogue je da eksplodira u bunu svau, postane nepoverljiv i zauzme neprijateljski stav prema vama, da bi na kraju postao

Komunikacioni
sistemi U treoj vrsti ponaanja primeujemo izvesnu tupost. ovek se ponaa kao da je izgubio interes za stvari koje su mu ranije mnogo znaile, deluje rezignirano i ponavlja da mu je sve svejedno. Iritira ga okolina koja ga podsea na to kako je nekada bio uspean. Ne zanima ga nikakvo uivanje i obim panje mu je izuzetno suen. Deluje kao da je emocionalno anesteziran do granice emocionalne tuposti. Prvo porodica, a zatim i poslovni prijatelji, poinju da se oseaju zanemareno, odbaeno i nepotrebno. Sami izraavaju nemogunost postizanja intimnosti, nenosti i seksualnosti jer se oseaju otueno, prazno i bespomono. Neverbalna ekspresivnost je siromana i rigidna. Ponekad lie na zombije. Negiraju postojanje budunosti, imaju tekoe sa planiranjima, doivljavaju sebe kao trajno izmenjene i obeleene.

Komunikacioni
sistemi

etvrta opservacija takvog oveka je - da je on spreman na sve. Oseajui se trajno ugroeno, kao da ivi na ivici, ovek se ponaa kao da svakog sekunda mora biti spreman za borbu na ivot i smrt. Neki fizioloki procesi postaju hiperaktivni, tako da se ovi ljudi ponaaju i psiholoki hiperaktivno. este su reakcije trzanja, ubrzan proces miljenja, nagle provale emotivnosti, razdraljivo i autodestruktivno ponaanje, tipa provala besa, desi se da ovakav ovek polupa pola kancelarije, otputuje u drugu zemlju i nikom se ne javi, ili malo spava, malo jede, impulsivan je i brzo reaguje na problem koji mi nismo u stanju ni da identifikujemo kao takav.

Komunikacioni
sistemi

Ove etiri kategorije ponaanja se ne pojavljuju nekim odreenim redom. Mogu da se kombinuju na razliite naine i spolja posmatrano, teko ih je razumeti ak i ako smo upoznati sa njihovom bazinom traumom.

Najblae reeno, teko je razumeti oveka koga opsedaju seanja koja mi ne vidimo, a on ne eli da pria o njima. Za to vreme nairoko i nadugako raspravlja o beznaajnim stvarima dok deluje motivaciono i emocionalno tupo.

Komunikacioni
sistemi

U isti mah, imamo utisak da preko puta nas sedi progonjena ivotinja, koja je spremna na sve; ne spava, brzih je refleksa, agresivna, izotrenih ula, napetih miia i mozga koji sjajno funkcionie. Ukratko, ne lii na ono kako bi zdrav razum opisao istraumatizovanu linost.

Vrlo esto se na to nadovezuje alkohol i droga, depresivni, panini i opsesivni poremeaji. Pojavljuju se i mnogi fiziki simptomi; povieni krvni pritisak, srani i tiroidni poremeaji, eerna bolest, respiratorni i gastrointestinalni poremeaji, kao i problemi sa jetrom.

Komunikacioni
sistemi

Komunikoloki savet
Kao to i opis ponaanja takvog oveka zapada u kontradikcije, paradokse i komunikacija sa njim je vrlo teka i nepredvidiva. To, naravno, ne iskljuuje mogunost da je on sjajan poslovni partner i prijatelj. Presudno je ne praviti se da ga bolje razumemo, jer ni on sam ne razume sebe. Ne treba ga ni saaljevati ni kritikovati, a opet ne moemo ignorisati da je proao kroz neverovatne traume. Pri poslovnom razgovoru treba izbegavati politike, ekonomske i religijske teme koje ga mogu povrediti. Treba se, takoe, uvati kliea tipa: Sve to te ne ubije, ojaa te" ili Jednom izbeglica, zauvek izbeglica".

Komunikacioni
sistemi

19. Klijent rezilijent

I ovaj klijent je proao kroz neverovatne traume, ali dok je kroz njih prolazio uspeo je da sebe uini boljim i vrim nego to bi bio da nije doiveo takvo iskustvo. Prva istraivanja, su zasnovana na klinikim intervjuima ljudi koji su preiveli holokaust. Zatim se izuavanje proirilo na praenje razvoja zlostavljane dece iz problematinih porodica. Jo dalje, nastavilo se sa istraivanjem zlostavljanih branih i poslovnih partnera, graana, naroda.

Komunikacioni
sistemi Rezilijenti su ljudi koji odbijaju da definiu sebe kao rtvu i da manipuliu drugima sa te pozicije, bez obzira na to ta im se u ivotu dogodilo. Ako bi se dogodilo da neko puca u njih, da ih pljaka i sl. oni prvenstveno sebe opisuju kao bie kome se neto dogodilo, a ne kao rtvu. Nain na koji se izraavaju moe nam pomoi da shvatimo njihov stil u reavanju problema. Ne definiu sebe kao objekt; ne postavljaju sebi pitanje ta sam ja ve Ko sam ja" i tragaju za smislom, a ne samo za efektima i posledicama.

Ovde nije re o potiskivanju i negaciji traume ve o zdravom i uspenom procesu transformacije kroz traumu. Oni dakle prou kroz fazu oka kao i svi ostali.

Komunikacioni
sistemi

Neko vreme borave i u fazi borbe za izgubljenim, na svoj idiosinkretski nain, izraavaju i bol i oaj i beznadenost. Trese i njih strah da im se slina tragedija moe ponoviti. Pletu i oni razliite teorije satkane od racionalizacija kako i zato se ba njima to dogodilo, budu i besni na nekoga i ponekad destruktivni, ali se prirodno preputaju procesu tugovanja koji ih isti i regenerie za dalji ivot. U stanju su da prihvate gubitak i pomire se sa njim kao datou. Mogu da povuku investicije iz pogrenih projekata i priznaju poraz, ali su isto tako u stanju da ponovo rizikuju. Umeju da se oproste i od umrlog i od izgubljenog, ali su autentino sposobni da budu zahvalni.

Komunikacioni
sistemi Odbijajui viktimizaciju odbijaju i stigmatizaciju i marginalizaciju. Recimo ako su se izborili sa alkoholom, ako jo uvek pripadaju mrei anonimnih alkoholiara (AA), ovi ljudi ne stanuju u predgrau u kome ive alkoholiari, ne odlaze na mesta koja ti zavisnici pohaaju i ne drue se samo sa alkoholiarima. Oni ne kriju problem koji su imali, ali se i ne ponaaju kao da ih je taj problem igosao za ceo ivot. Veliki udeo u tome ini odustajanje od osvete. Iako su u nekim fazama bili ljuti, nee provesti ceo ivot ubijajui ene zato to su imali hladnu majku i odsutnog oca. Ne kriju se iza teorije o nesrenom detinjstvu i ne opravdavaju svoju pasivnost represivnim drutvom. Ako se pojavi nova ljutnja, to je borbena energija za reavanje problema u sadanjosti konstruktivnom akcijom, a ne lanac koji ih vezuje za prolost.

Komunikacioni
sistemi

U tom smislu su u stanju da ive ovde i sada. Prolost je zatvorena i osmiljena celina, koja ostaje tamo gde joj je mesto. Takve osobe imaju oiljke, ali ne vie i rane koje krvare. Isto tako ne ive u enjama i projekcijama u budunost. Koliko je to mogue oni svoju budunost ostvaruju sada. Umeju da zavre prie ili da odustanu od njih, a ne da mue sebe i druge pokuavajui da postignu nemogue.

Komunikacioni
sistemi

Koriste sav svoj habitus da objektivno analiziraju ta im se dogodilo. Koriste maksimalno svoju inteligenciju, pri tome i vanredno su emotivno pismeni u odnosu na druge ljude. Vrlo brzo naue biti izuzetno nezavisni, ne oekuju da im drugi reavaju probleme, to god mogu oni urade sami. To ne znai da nemaju poverenja u druge, da nemaju prijatelja i da nisu timski igrai. Naprotiv, oni cene tui doprinos i rezultat i lako raunaju na njega. Proaktivni su i ne ekaju da ih neko natera da pod prisilom reavaju probleme. Od mehanizama odbrane najvie koriste sublimaciju i visoko su kreativni. Imaju izraen smisao za humor, ali nisu cinici. Na kraju moda i najvanije, oni izgrade vrlo vrst, jasan i integrisan superego na kome im mnogi mogu pozavideti.

Komunikacioni
sistemi

Komunikoloki savet:
Kao i kreativni klijenti, mogu da vam se uine savrenim, izazovu ljubomoru i zavist, koju bi trebalo izbei. Maksimalno treba izbegavati povratak u prolost, podseanje na sve runo to im se dogodilo i primoravati ih da se bave tim temama. Oni su te prie zavrili i treba im poverovati. Naravno, proceniemo u kojoj e situaciji njihov teak ivot biti prednost za reavanje nekih problema, a u kojim situacijama im bespotrebno zagoravamo ivot (da li enu koja ne moe da ima decu treba primoravati da bude vaspitaica?)

Komunikacioni
sistemi

20. Kreativni klijent

Takve osobe su uglavnom obrazovane i poznaju oblast kojom se bave. One umeju divergentno da misle, tolerantne su prema dvosmislenostima, prema nedovoljno strukturisanim i nejasnim situacijama, zatim prema neznanju, nejasnoama i konfliktu. Ne samo to su fleksibilne, ve su i otvorene prema naglim i neuobiajenim nainima reavanja problema, jer imaju veoma razvijenu matu i umeju da se igraju s njom. Lako im je dostupna intuicija kao iracio. Umeju da ue na grekama, jer nisu perfekcionisti i imaju prava na nekonvencionalnost.

Komunikacioni
sistemi Kreativno koriste svoju percepciju i kombinuju veliki broj informacija da bi konstruisali neka nova reenja. Imaju veliku mogunost sintetskog miljenja, a pri tom su na neki nain strastni istraivai. Uivaju u imaginarnoj igri, u originalnosti i neuobiajenom nainu reavanja problema. U isto vreme imaju visok stepen razvijenog kritikog rasuivanja. Veoma su dovitljivi, nisu narcisoidni i spremni su da ue od drugih. Imaju vrlo prepoznatljiv individualni stil miljenja, oseanja i ponaanja. Smelog su istraivakog duha, nekonvencionalni su i spontani ak i po cenu da budu odbijeni, ismejani ili kanjeni. Razvijeno im je apstraktno miljenje, kreativno interpretiraju razliite injenice, a pri tom imaju visoku samoregulacionu i veliku radnu sposobnost, kao i mogunost da shvataju skrivene i udaljene relacije meu pojavama.

Komunikacioni
sistemi Konstruiu nove poteze, postavke i teorije koje ih ne ine krutim, misleno zamrznutim ili preterano uplaenim. Dakle, kritini su i razumni u isto vreme, vrlo spontani, ali umeju da naprave distancu. Odvani su, ali i vrlo skloni samokontroli. Samopouzdani su, samostalni, spremni za timski rad. Vano je da poseduju emotivnu stabilnost da su u stanju da se mirno suoe sa realnou. Imaju veliku snagu ega, emocionalnu stabilnost, potrebu za nezavisnou i autonomijom, koja ne iskljuuje timski rad. esto su samopouzdani i dominantni, inicijativni, bez inhibicija i konvencionalizma pa ne podleu lako autoritetima. Radikalni su, samodisciplinovani postojani i visoko tolerantni na frustraciju. Smeli i sigurni, izlaze na kraj s anksioznou, emotivno su pismeni i socijalno su odgovorni.

Komunikacioni
sistemi Proaktivni su, a ne reaktivni. esto su entuzijasti, vredni, poteni, skromni, strpljivi i praktini. Prepoznaju se po duhovitosti. Otporniji su na mnoge stvari od drugih ljudi i vrlo su prilagodljivi, istrajni, stabilni i oprezni. Adaptabilni su i imaju jasne etike stavove. Razvijen superego ih ini sposobnim za socijalnu inicijativu, solidarnost, savesnost, raspoloenost, hrabrost, nesebinost, nepristrasnost, plemenitost i emocionalnu samokontiolu. Njihovi motivi ih karakteriu kao ambiciozne osobe - imaju razvijenu elju i sposobnost za uspeh, visok nivo aspiracija, inicijativnost, ele presti, vole stalni napor i istrajnost. Spremni su da dou do cilja.

Komunikacioni
sistemi

Sposobniji su u avanturi nego u sigurnosti, u preuzimanju rizika u poslu nego u monotoniji izvesnosti. Ovi ljudi poseduju vrst i jak super ego, snaan i dobar ego i strastan i razigran id. I to je optimalna kombinacija. Lako se koncentriu i u najteim radnim uslovima. Imaju puno razvijenih apstraktnih interesa. Vole umetnost, sport i nauku. Reaguju spontano, a pri tom se ne plae od nepoznatog, zagonetnog i misterioznog ve ih takve stvari privlae. Ne plae se da pokau da su zbunjeni, zaueni, povreeni ili da su pogreili.

Komunikacioni
sistemi

Nemaju potrebu da se prave vani. Oni su vani. Nemaju potrebu da se prave savreni, jer njima je dovoljno to su takvi kakvi jesu. Vie vole kompleksna reenja, razliite prilaze istom problemu, ak i promenu naina reavanja problema. Iako je problem ve jednom reen, trae nova reenja za stare probleme. Tolerantni su prema drugim ljudima, njihovim paradoksima i iracionalnostima. Otvorenog su duha, vole da mataju, toleriu kognitivnu disonancu, nekonvencionalni su, samostalni i otporni na mnoge situacije u kojima bi se neko drugi blokirao.

Komunikacioni
sistemi

Ta otpornost ne znai bezoseajnost ve samopoverenje. Centrirani su i fleksibilni, nezavisni od konkretnog konteksta. Poseduju lakou u prevazilaenju inhibicija, menjanju direkcija i u spontanom pronalaenju novih odgovora, bez oseaja krivice i optereenosti da su pri tome nedosledni. Oni jednostavno imaju svoj individualni rukopis, tako da je njihova inteligencija isprepletana sa interesima, verovanjima, crtama linosti, radoznalou, osetljivou za probleme drugih, otvorenou duha i bogatstvom stvorenih reenja. Frojd je za takve ljude rekao da umeju i da vole i da rade.

Komunikacioni
sistemi

Komunikoloki savet Ako sretnete takvog klijenta uvajte ga i negujte, jer je on redak i dragocen. ak i ako ponekad osetite zavist i ljubomoru prema lakoi i stilu sa kojim on reava probleme, to je prirodno i normalno, ali minorno u odnosu na to sa koliko uivanja moete sa njim saraivati. Sa ovim klijentom vas eka mnogo uspenih poslova i uivanja u zajednikoj saradnji. Ponekad vam postane pravi prijatelj.