Bliskost i povezanost sa drugima predstavlja jednu od osnovnih ljudskih potreba.

Istraivanja
pokazuju da se bliskost moe smatrati i biolokom potrebom, jer je ovek ipak, drutvena
ivotinja koja ivi u oporu u malim klanovima.

autor: dr Tijana Mirovi, Psiholoko savetovalite Mozaik

Nekada, povezanost sa drugim lanovima plemena znaila je opstanak i bila pitanje ivota i smrti.
Bukvalno! Danas to, naravno, nije vie tako i logistiki gledano mi moemo da preivimo i sami. To ipak
ne znai da nam drugi nisu potrebni. Naprotiv, istraivanja pokazuju da je potreba za emocionalnom
povezanou vea nego ikada jer je pandemija usamljenosti dovela do porasta i irenja depresivnosti
(izvor: Harley Therapy Blog). Postoje brojni drutveni faktori koji doprinose porastu usamljenosti i
izolacije od drugih. U ovom tekstu, mi emo se u ipak, baviti psiholokim aspektom problema. Konkretno,
baviemo se usamljenou i izolacijom koju uzrokuju strahovi od bliskosti i intimnosti.

Zato bliskost plai?

Brojna istraivanja potvruju da bliskost i intimnost prijaju i dui, ali i telu. U knjizi Hormoni bliskosti,
Kersting Uvnas Moberg pokazuje povezanost izmeu bliskosti i luenja hormona oksitocina za koji dalje
kae da ima kljunu ulogu u naoj sposobnosti da se druimo, oseamo sigurnost i mir, dobro radimo i
budemo zdravi. Bliskost nam, dakle, prija na raznim nivoima i prirodno bi bilo da je elimo to vie.
Ipak, za ne tako mali broj ljudi blisklost je zastraujua i neto to je bolje izbegavati. Psiholog Hal
Shorey kae da je u zapadnim kulturama strah od intimnosti i izbegavanje bliskih odnosa prisutno kod
oko 17% odraslih. Imajui u vidu da je bliskost bioloka potreba, postavlja se pitanje zato je kod skoro
petine populacije ova potreba blokirana i ta je to to dovodi do toga da bliskost plai. U traenju
odgovora na ovo pitanje poli smo od shema terapije, kao i iskustva u radu sa klijentima koji imaju strah
od bliskosti i izvukli sedam shema (bazinih uverenja i ivotnih pozicija) koje mogu biti u vezi sa
izbegavanjem bliskosti. Kratko emo ih prikazati.

U emu je poenta, samo u da se razoaram, opet i opet

Iza ovog stava stoji oekivanje da blizak odnos nuno znai povredu i razoaranje jer drugi ljudi nee
umeti da prepoznaju i zadovolje nae potrebe za toplinom, panjom i emocionalnom podrkom. Tako
emo umesto da se u odnosu oseamo ispunjeno i sreno, mi stalno oseati depriviranost odnosno
glad, nezadovoljstvo i povreenost. U elji da to izbegnu, ljudi sa ovom ivotnom pozicijom izbegavaju
bliskost i povezanost.

Lake mi je da budem sam nego da opet prolazim kroz raskid

Jasno je da, iza ove reenice stoji oekivanje da e se blizak odnos kad tad prekinuti. Osobe sa ovim
stavom esto druge ljude doivljavaju kao emocionalno nestabilne i nepredvidljive, te oekuju da budu
naputeni jer e se drugi odljubiti, nai nekog drugog, jednostavno otii i slino. Ironija je, da ove osobe
esto oseaju najjau privlanost ka nedostupnim i nestabilnim partnerima koji svojim postupcima
dodatno provociranju njihov strah od naputanja i ubeenost da je prekid neizbean.

Bliskost je opasnanekome dozvoli da se priblii, a on to iskoristi i zabije ti no u lea

Ovaj stav pokazuje nepoverenje i oekivanje da e drugi ljudi da nas povrede, prevare, slau, iskoriste,
ponize, izmanipuliu i slino. Kako bi to izbegle, osobe sa ovim stavom ive na oprezu i na odstojanju.
Kada su u odnosima, ove osobe izbegavaju bliskost, intimnost i otvaranje, a esto se deava da
izbegavaju i veze same po sebi.

Kada bi me ljudi stvarno upoznali videli bi kakav sam i sigurno ne bi eleli da budu sa nekim takvim

Osobe sa ovom ivotnom pozicijom veruju da ne zasluuju ljubav i da ih niko ne moe voleti zato to su
defektne, bezvredne ili inferiorne u svim bitnim aspektima ivota. Ovakve osobe prosto oseaju da u
njima ima neto pogreno, to se ne moe niti promeniti niti trajno sakriti. Zbog toga, one esto ive u
strahu da e njihova falinost biti otkrivena i da e ih drugi zbog toga odbaciti. Kako se to ne bi
dogodilo, duboko sakrivaju svoje mane, izbegavajui bliske odnose, otvaranje, intimu i iskrenost.

Ja sam suvie razliit od drugihne uklapam se nema anse da bih naao nekoga ko mi je slian i ko bi
me razumeo
Ove osobe oseaju da su izolovane i otuene od drugih. One precenjuju sopstvene nedostatke i razlike, a
potcenjuju slinosti izmeu njih i drugih ljudi. esto se porede sa njima zakljuujui da svi ti drugi imaju
ono to njima nedostaje, a da je ba to to im nedostaje kljuno za socijalne odnose. U skladu sa tim,
veruju da nikada nee biti prihvaeni i deo ekipe, pa izbegavaju socijalne kontakte. Ukoliko jesu u
drutvu ili u vezi, ne mogu da se opuste i budu ono to jesu, pa najee ostaju na distanci izbegavajui
priu o sebi, otvaranje i zbliavanje.

Kada ti je neko vaan postane zavisan od njega. Izgubi sebeJa to ne elim

Ova reenica ukazuje na strah od zavisnosti, podreivanja i preterane usmerenost na zadovoljavanje

tuih potreba na raun sopstvenih. Za osobe sa ovom shemom, bliskost podrazumeva zavisnost i
kompromise u kojima nuno gubi sebe i sopstveni identitet. U tom smislu ljubav se vidi kao rtva i
odustajanje od sebe, a drugi postaje toliko vaan da bi da bi zadrao njega, rado izgubio sebe. Poto
bliskost vide na taj nain, ljudi sa ovom ivotnom pozicijom biraju sebe i nezavisnost, rtvujui bliskost i
povezanost sa drugim.

Bliskost je precenjana

Ove osobe bliskost i ispoljavanje emocija vide kao slabost ili kao neto to ometa normalno
funkcionisanje. Samokontrola se ceni vie od intime pa osobe sa ovom ivotnom pozicijim pokazuju
preteranu kontrolu spontanih akcija, iskrenih oseanja i pozitivnih impulsa kao to su radost, ljubav i
seksualno uzbuenje. One izbegavaju svako pokazivanje oseanja i otvorene komunikacije o sebi ili
sopstvenim emocijama. Samim tim, ostaju zatvoreni i distancirani na bezbednoj udaljenosti od bliskih i
intimnih odnosa.

Umesto zakljuka

Sve gorenavedene pozicije imaju neto zajedniko, a to je oekivanje da odnos sa drugima nee moi na
stabilan i predvidljiv nain da zadovolji nae bazine potrebe za zdravom povezanou, sigurnou,
bezbednou ili autonomijom. Samim tim, bliskost prestaje da bude poeljeno stanje, ve opasnost koju
poto-poto treba izbei. Izbegavanje kratkorono donosi smanjenje straha i olakanje. Dugorono, ono
donosi permanentan oseaj usamljenost, nevoljenosti, neshvaenosti i nezadovoljstva. Zato, kao i sa
svakim strahom, lek lei u izlaganju, odnosno u otvaranju za rizik i ranjivost. Da, jeste zastraujue; da,
moe da boli, ali preiveemo i podneemo i to. Svi smo mi jai nego to mislimo. A na kraju, ta je
alternativa? Boli li usamljenost i izolovanost manje?