PSIHODINAMSKA PARADIGMA:

PSIHOANALITIČKI PRISTUPI

Prof. dr Jelena Sladojević Matić

 Relacioni modeli (Greenberg & Mitchell, 1983)
• Odnosi sa drugima, a ne nagoni, prestavljaju
osnovnu građu mentalnog života

• Karakteristike relacionih modela:

- kritike Frojdovih teorija, posebno teorije nagona
- primarni cilj bebe je odnos sa drugima
- rani odnos majke i bebe unapređuje ili ometa lični
razvoj
- psihopatologija rezultira iz sredinskih neuspeha
- naglasak na razvoju selfa a ne na idu, egu i superegu
 Neki od ključnih pojmova
• Odnos kontejner-kontejnirano (Bion): majka je
prijemčiva za bebine projektivne identifikacije, daje
značenje bebinom iskustvu i zadovoljava bebine
potrebe
• Holding odnos (Vinikot): majka je osetljiva je na
bebine spontane gestove, adekvatno razumeva i
zadovoljava bebine potrebe (uključujući i držanje
bebe u naručju) i redukuje remećenja
• Odnos selfa i self-objekata (Kohut): self-objekat
empatički percipira detetove potrebe i odgovara
akcijama; fokus je na ogledajućim, idealizujućim i
blizanačkim potrebama
 Neki od ključnih pojmova - nastavak

• Sigurno afektivno vezivanje (Bolbi): majka je

dostupna i zadovoljava detetove potrebe što mu
nadalje omogućava da je doživi kao “sigurnu bazu” i
da se veže za nju na siguran način

• Mentalizacija (Fonagi): majka pripisuje bebinim

postupcima namere i smisao tj. tretira bebu kao
subjekta tako da beba i sama postepeno razvija
refleksivnu funkciju i mentalizaciju
 Klasična Postklasična
psihoanliza psihoanaliza
motivacija nagonske nagonske želje
želje psihološke potrebe

odnos fokus na fokus na interakcionim

jedinke i izolovanoj ili intersubjektivnim
jedinki sistemima
rane sredine
struktura id, ego, self
ličnosti superego

uzrok model model konflikta

psihopatolog konflikta model deficita
ije
 Psihodinamski pristup – psihoanaliza nakon
Frojda

- Klajnijanska škola (Melani Klajn, Vilfred Bion)

- Nezavisna grupa ( Majkl Balint, Donald Vinikot, Kristofer Bolas
/ Džon Bolbi – teorija afektivnog vezivanja)
- Psihologija selfa ( Hajnc Kohut)
- Teorija intersubjektivnih sistema ( Robert Stolarov)
- Relaciona psihoanaliza ( Stefan Mičel, Džej Grinbreg)
- Savremena teorija konflikata ( Oto Kernberg)
• Približavanje relacionih i frojdovskih pristupa:
- Terapija zasnovana na mentalizaciji ( Piter Fonagi)
 NEZAVISNA GRUPA

• Srednja grupa: nisu se priklonili frojdovskoj ni klajnijanskoj grupi

• Promena akcenta sa izolovane jedinke na sistem majka – dete i
terapeut - klijent
• Značajna uloga majke i majčinska briga u ranom razvoju, čiji
izostanak u terapijskom radu znači regresiju na primitivne forme
objektnih odnosa
• Predstavnici:
Majkl Balint Donald Vinikot Kristofer Bolas
(1896-1970) ( 1896 - 1971) -
 NEZAVISNA GRUPA: Teorija i praksa
• Fokus na objektnim odnosima; kontinuitet brige o bebi –
osećanje odvojenosti od majke.
• Balint : primarna ljubav ili primarni objektni odnos
(preambivalentno stanje; nastavak intrauterinog iskustva)
• Balint - odgovori na separacionu anksioznost : Oknofil ( „lepi“ se
za objekte / Filobat ( izbegava objekte)
• Bolas : „idiom ega“, nesvesni ego, predisponiran i očitava se vrlo
rano kod bebe.
• „Transformacioni objekat“ – beba internailzuje majku kao proces
koji menja njen spolajšnji i unutrašnji svet
• U terapiji fokus na regresiji, holding sredini i ogledanju, traganje
za „pravim selfom“; spontanost u terapijskom procesu.
• Sa bebinim rastom i sazrevanjem, ona se više oslanja na sebe, pa
se tako menja i odnos sa majkom, od majke kao „procesa koji
menja self“ – do prepoznavanja sopstenog života i sopstvenih
potreba.
 NEZAVISNA GRUPA: Donald Vinikot
• Vinikot : koncept „ dovoljno dobrog majčinstva“ i razvoj kroz
kreiranje „ holding sredine“ ; kroz fazu ogledanja ( značaj
prelaznog objekta);
• razvoj „pravog selfa“ / „lažnog selfa“
• Pojam „prelaznog objekta“ (pripada ne-ja svetu ali može biti i
deo Ja; i spolja i unutra; ublažavanje iskustva razdvijenosti)
• Kapacitet za igru: povezan sa pojmom objekt majke i sredinske
majke
• Objekt majka – urgentna potreba da se redukuje nelagoda;
katektovana libidom u funckiji nagonskog rasterećenja
• Sredinska majka :obezbeđuje siguran prostor za istraživanje i
igru; lako prelazi u poziciju sredinske majke
• „ dovoljno dobra majka“
• „primarna materinska perokupacija“ – potpuna usmerenost na
bebine signale
• Dve osnovne funkcije: ogledanje i držanje
• Pravi i lažni self
• Kapacitet „da se bude sam“
 NEZAVISNA GRUPA: Donald Vinikot
• Vinikot – terapijska praksa:

• Uvek prilagođavao seting klijentu

• Model deficita
• Neinterpretativne intervencije : usmerenost na razvoj odnosa
• U radu sa decom usmeren na igru; i za odrasle pacijente
kapacitet za igru odlučujući prognostički faktor
• U odnosu sa klijentima pozicija „sredinske majke“ –analitičar je
tu da obezbedi siguran prostor za igru
 TEORIJA AFEKTIVNOG VEZIVANJA
• Džon Bolbi : dete ima urođenu potrebu da se vezuje za značajne
objekte koji će mu pružiti ljubav i zaštitu
• Biloški zasnovana potreba – prirodnom selekcijom se razvijaju
ponašanja koja obezbeđuju vezivanje i blizinu bebe i majke
• Rezultati proizašli iz opservacije hospitalizovanih beba kao i
efekata traume
• Afektivno vezivanje: ponašanje kojim se postiže povezivanje i
održavanje bliskosti sa preferiranom osobom.
• Kroz isksutvo afektivnog vezivanja dete stvara „mape“ sveta
( značajnih osoba i selfa); to su reprezentacije koje detetu
pomažu da predvidi akcije koje obezbeđuju/distanciraju objekt
vezanosti.
• 4 forme vezivanja : sigurno vezivanje; anksiozno-ambivalentno;
anksiozno – izbegavajuće i dezorganizovano vezivanje.
• Fokus u terapiji na iskustvo separacije klijenta
 Specifični doprinosi – Nezavisna grupa
• Isticanje značaja materinske brige tokom najranijih
faza razvoja - kod osoba kod kojih je ova briga
izostala, terapijska promena iziskuje prolongiranu
regresiju tj. povratak na rane, primitivne forme
objektnog odnosa u transferu i „odmrzavanju” ranog
neuspeha sredinskog okruženja (Vinikot).
• Analitičar zadovoljava psihološke potrebe analizanta
i biva novi objekat koji se internalizuje.
• Teorija afektivnog vezivanja: deca dolaze na svet
biološki programirana da bi uspostavila afektivno
vezivanje sa drugima, pošto im to pomaže da prežive
i da se optimalno razvijaju.
 PSIHOLOGIJA SELFA – Hajnc Kohut
• Centralni deo teorije –formiranje koherentnog selfa: psihologija selfa
• Optimalan razvoj u velikoj meri zavisi od empatičke podešenosti
roditelja ( majke )
• U fokusu terapijski rad sa narcističkim poremećajima ličnosti
• Psihički razvoj u navećoj meri zavisi od odnosa rudimetnog selfa i
njegovog empatičnog self-objekta
• Self se razvija iz međuodnosa konstitucionalnih faktora i delovanja
sredine
• Infantilni self je nekoherentan i nema doživljaj kontinuiteta, osobe iz ove
perspektive još nisu diferencirane od selfa – self objekti 8 oni u
optimalnim uslovima putem empatije redujuju anksioznost deteta – put
kao optimalnom razvoju; neadekvatni odgovori – distorzije i psihološki
deficit
 PSIHOLOGIJA SELFA – Hajnc Kohut

• Definicja selfa : „ Self je jedinica, kohezivna u prostoru, trajna u

vremenu, centar inicijative i prijemnik utisaka“ ( Kohut, 1979)

• On pruža trajnost u vremenu od detinjstva do kraja života;

najsnažnije utiče na ponašanje, autentičnu motivaciu, centar je
kerativnosti i stvaralaštva

• Najpre postoji nuklearni self sačinjen od najranijih obrazaca;

razvojno se prvi javlja; on je najistinitiji ali se retko u potpunosti
realizuje
 PSIHOLOGIJA SELFA – Hajnc Kohut
• Razvoj selfa prolazi nekoliko faza:
- Ogledajući self-objektni odnos ( divljenje kao odgovor na bebine
sposobnosti i osobine)
- Idealizujući self-objektni odnos ( divljenje i identifikacija sa
„savršenim“ objektom)
- Blizanački ili alter-ego self-objektni odnos ( stapanje sa
omnipotentnim figurama)
• Izvesni empatički propusti vode postepenom odvajanju od
omnipotentnih predstava i formiranju manje arhaičnog i
kohezivnijeg selfa
• Kohut govori o dva pola zrelog selfa: zrele ambicije i zreli ideali
• Kohut navodi da su različiti poremećaji proizvod ozbiljnijih
empatičkih propusta u ranom razvoju, a kod psihoza je
odlučujući konstitucionalni faktor.
• Cilj terapijskih intervencija je povećanje kohezivnosti selfa
• Ogledajući, idealizujući i blizanački transfer – nove forme
transfernih konstelacija; koncept „ optimalne frustracije“
 Specifični doprinosi – Psihologija selfa
• Istraživanje razvojne linije koja vodi formiranju
kohezivnog i vitalnog selfa.
• Tretman klijenata čije razvojne self-objektne potrebe
(za ogledanjem, idealizovanjem itd.) nisu adekvatno
zadovoljene zahteva kreiranje terapijske sredine čiji
je suštinski sastojak empatija (Kohut).
• Postkohutovski analitičari: klijent i terapeut zajedno
formiraju nerazdvojivi psihološki sistem - psihološki
fenomeni nisu produkti izolovanih intrapsihičkih
mehanizama, već se formiraju na preseku recipročno
interaktivnih svetova iskustava.
 TEORIJA INTERSUBJEKTIVNIH SISTEMA:
Robert Stolorov
• Teorija intersubjektivnih sistema : analizabilnost je kapacitet sistema koji
čine analitčar i klijent, a ne samo klijent
• Psihološki fenomeni su produkti interaktivnog polja, a ne izolovanih
intrapsihičkih mehanizama.
• Repetitivni obrasci razmene unutar sistema dete –majka utiču na
formiranje obrazaca tema i struktura značenja tj organizujućih principa koji
utiču na razvoj emocionalnih i relacionih isksutava deteta.
• Procesna teorija; „psihologija bez osobe“
• Roditeljska nepodešenost vodi do kumulativne traume, a ne bolna iskustva
koja su očekivana tokom razvoja.
• Terapijski proces fokusiran je na razumevanje i razjašnjavanje nesvesnih
organizujućih principa ( tema) koje remete vezu sa terapeutom.
 RELACIONA PSIHOANALIZA : Stefan Mičel i
Džej Grinberg
• Relaciona psihoanaliza pokušava da integriše i uravnoteži koncepte unutrašnjih i
spoljašnjih odnosa; stvarnih i imaginarnih; intrapsihičkih i interpersonalnih
(Salivenova interpersonalna psihoanaliza i Britanska škola objektnih odnosa).
• U fokusu je zadovoljenje ličnih želja u okviru socijalnog konteksta
• Integrišu različite teorijske paradigme ali je fokus na odbacivanju nagona kao
determinanti psihološkog razvoja i isticanju interakcije osobe i njenog sveta relacija.
• I u terapijskom radu naglasak je na intersubjektivnom polju terapeuta i klijenta.
• „Narativna istina“ – konstituisanje novih novih značenja pre nego otkrivanje starih
• Princip uzajamnosti: klijent i analitičar na svesnom i nesvesnom nivou utiču jedan na
drugog tokom terapijskog procesa
• Terapija kao isceljujući odnos, modifikacija pristupa zavisno od potreba klijenata
( veći stepen dostupnostimterapeuta, samootkrivajući aspekt)
 Specifični doprinosi: Relaciona psihoanaliza
• Selektivna integracija različitih teorijskih pristupa -
interpersonalne psihoanalize, Britanske škole
objektnih odnosa i psihologija selfa.
• Uticaj socijalnog konstruktivizma: u terapijskoj
situaciji relacioni analitičari veruju da u analitičkom
procesu klijent i terapeut svesno i nesvesno utiču
jedan na drugog i da zajednički oblikuju transfer,
kontratransfer, otpor i druge terapijske fenomene.
• Ovakav tretman poboljšava samorefleksiju i
mentalizaciju.
TERAPIJA ZASNOVANA NA MENTALIZACIJI –
Piter Fonagi
• Fokus je na kapacitetu osobe da zamisli sopstvena i tuđa mentalna stanja.
• Traumatska isksutva i nesiguran atačment mogu voditi razvoju fragilnog kapaciteta za
mentalizaciju što se reflektuje kroz određene psihopatološke obrasce.
• Mentalizacija ili refleksivna funkcija: sposobnost tumačenja svojih i tuđih postupaka
kao smislenih, razlikovanja unutrašnje i spolajšnje realnosti; unutrašnjih procesa od
interpersonalne komunikacije.
• Za razvoj mentalizacije izuzetno je važan kapacitet roditelja da razume promene u
detetovom mentalnom stanju, što uključuje i ogledanje afekata ( što roditelji
reflektuju kroz facijalnu ekspresiju, vokalne izraze, telesnu usaglašenost kako bi
umirili dete).
TERAPIJA ZASNOVANA NA MENTALIZACIJI –
Piter Fonagi
• U optimalnom razvoju beba prepoznaje da su majčine reakcije analogne a ne
identične ( zametak simboličke funkcije)
• Mentalizacija i refleksivna funkcija su od odlučujućeg značaja za formiranje selfa.
• Tretman zasnovan na mentalizaciji je visoko efikasan; posebno u radu sa graničnom
patoogijom
• Cilj terapije nije sticanje uvida već oporavak kapaciteta za mentalizaciju; terapeut
podržava uspešna iskustva mentalizacije klijenta; kada dođe do zastoja, podstiče
alternativno sagledavanje događaja.
• U terapiji se razvija stav „neznanja“, izbegavaju se interpretacije, terapeut zajedno sa
klijnetom „osvetljava“ njegova iskustva.
• Zbog visoke efikasnosti i postojanosti promena , MBT se koristi i izvan okvira
psihoanalize
 Tretman zasnovan na mentalizaciji (Fonagi)
• Mentalizacija: mentalni proces pomoću kojeg
osoba tumači svoje ili tuđe postupke kao smisaone
na osnovu mentalnih stanja kao što su lične želje,
potrebe, osećanja, verovanja itd.
• Tretman zasnovan na mentalizacijii se najviše
primenjuje za granični poremećaj ličnosti, ali i za
PTSD, poremećaje ishrane i depresiju
• Ciljevi tretmana: uspostaviti i stabilizovati
mentalizaciju radi poboljšanja klijentove afektivne
regulacije, kontrole impulsa i interpersonalnih
odnosa.
 Karakteristike
• Seting: susreti dvaput nedeljno (uključeni individualni i grupni
rad)
• Načini izgradnje sigurnih obrazaca afektivnog vezivanja:
- stvaranje afektivne veze klijenta sa terapeutom i članovima
grupe
- pažljivo razmatranje klijentovih sadašnjih i prošlih odnosa
afektivnog vezivanja tj. uspešnih i neuspešnih slučajeva
mentalizacije
• Pojašnjavanje afekata koji leže u osnovi neuspeha u mentalizaciji
 Osnovna načela
• Održavati optimalni nivo pobuđenosti klijenta
(slobodne asocijacije i transferne fantazije u
klasičnom tretmanu suviše su intenzivni!)
• Terapeut ne interpertira već zajedno sa klijentom
osvetljava njegova iskustva – tzv. stav neznanja
• Povezuje postupke klijenta sa osećanjima koja im
stoje u osnovi
• Validira osećanja koja klijent ima unutar terapije i
povezuje ih sa okidačima u terapiji
• Ne analizira poreklo ovih osećanja: cilj tretmana je
razvoj mentalizacije a ne uvid u klijentove obrasce
HVALA NA PAŽNJI !