LITERATURA ZA DRŽAVNI STRUČNI ISPIT ZA MAGISTRE

FARMACIJE - MEDICINSKE BIOHEMIČARE 2020.

OPŠTI DEO

SANDRA BOGDANOVIĆ
 USTAV REPUBLIKE SRBIJE

1. Načela Ustava

Republika Srbija (RS) je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini
prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama
i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.

Podela vlasti
Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i
sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je
nezavisna.

Grb, zastava i himna

Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Himna Republike Srbije jeste svečana pesma „Bože
pravde“.

2. Ljudska i manjinska prava i slobode

Pravo na život
Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje
ljudskih bića.

Zaštita podataka o ličnosti

Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan
svrhe za koju su prikupljeni, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti
Republike Srbije.

Izborno pravo
Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.
Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično.

Pravo na rad
Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod
jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje
ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničneo radno vreme,
dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor… Niko se tih prava ne može odreći. Ženama,
omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada.

Pravo na štrajk
Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pravo na štrajk može
biti ograničeno zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Pravo na pravno sredstvo

Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom
pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Zdravstvena zaštita
Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom
porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu
zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način.

Socijalna zaštita
Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih
teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu
zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog
dostojanstva.

Pravo na obrazovanje
Svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje
obrazovanje je besplatno. Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom
obrazovanju.

Ljudska prava i slobode su i pravo na slobodu i bezbednost, pravo na državljanstvo, pravo na pravnu
ličnost, pravo nasleđivanja, sloboda kretanja, sloboda medija, sloboda okupljanja, sloboda
odlučivanja o rađanju…

3. Ekonomsko uređenje i javne finansije

Ekonomsko uređenje u RS počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi

preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

Porezi i drugi prihodi

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne
samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i
drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.

Budžet
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju
biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. Narodna skupština
razmatra predlog završnog računa budžeta.

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije je centralna banka RS, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine,
kojoj i odgovara. Narodnom bankom rukovodi guverner, koga bira Narodna skupština.

4. Uređenje vlasti
Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i
sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je
nezavisna.

Narodna skupština - NS
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u
Republici Srbiji.
Narodna skupština:
- donosi i menja Ustav,
- odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
- raspisuje republički referendum,
- odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,
- nadzire rad službi bezbednosti,
- donosi zakone i druge opšte akte,
- usvaja strategiju odbrane,
- usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade,
- daje amnestiju za krivična dela.

U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština:

- bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
- bira i razrešava sudije Ustavnog suda,
- bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog
tužioca, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,
- bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,
- bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad,
- bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.

Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.
Narodni poslanik uživa imunitet (pozivanjem na imunitet on ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može
voditi krivični ili drugi postupak za koji može biti izrečena kazna zatvora, bez odobrenja NS).
Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili više
potpredsednika Narodne skupštine. Predsednik NS predstavlja narodnu skupštinu, saziva njene
sednice i predsedava njima.
NS donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih
poslanika. Ona se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje, jedno prvog radnog dana u martu, a
drugo prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.
Na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača Narodna skupština raspisuje
referendum o pitanju iz svoje nadležnosti. Mandat NS traje 4 godine.

Predsednik republike
Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.
Predsednik Republike:
- predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
- ukazom proglašava zakone, u skladu sa Ustavom,
- predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade,
- postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS,
- daje pomilovanja i odlikovanja…
Predsednik Republike komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Predsednik Republike Srbije bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbore za predsednika
Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine.
Mandat predsednika Republike traje pet godina. Niko ne može više od dva puta da bude biran za
predsednika Republike. Mandat prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem.
Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine. Predsednik Republike razrešava se
zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine (2/3 većina).
Predsednik Republike uživa imunitet kao narodni poslanik.
Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost zamenjuje ga predsednik Narodne
skupštine, na period od najduže 3 meseca.

Vlada
Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
Vlada:
- utvrđuje i vodi politiku,
- izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
- donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
- predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte,
- usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom…

Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih
opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.
Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Kandidata za predsednika Vlade
Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike. Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini
iznosi program Vlade i predlaže njen sastav. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od
ukupnog broja narodnih poslanika.
Mandat Vlade traje do isteka mandata Nardone skupštine koja ju je izabrala. Mandat Vlade počinje
da teče danom polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom. On prestaje pre isteka vremena na
koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine ili ostavkom
predsednika Vlade. Predsednik Vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini. Član Vlade može
podneti ostavku predsedniku Vlade.
Predsednik i član Vlade uživaju imunitet kao narodni poslanik.

Državna uprava
Državna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi. Poslove državne
uprave obavljaju ministarstva. Unutrašnje uređenje ministarstava propisuje Vlada.

Zaštitnik građana
Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave,
organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa RS, kao i drugih organa i organizacija,
preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad NS, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i
javnih tužilaštava.
Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština. Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj
skupštini. Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik.

Vojska Srbije
Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke. Vojska Srbije se
može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci NS. Vojska Srbije je pod demokratskom i
civilnom kontrolom.

Sudovi
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudovi su samostalni u svom radu i sude na osnovu
Ustava, zakona i drugih opštih akata. U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici.
Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili
vanredni sudovi. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sudske odluke se donose u ime naroda. Sudijska funkcija je stalna. Sudija je u vršenju sudijske funkcije
nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. Zabranjeno je političko delovanje sudija.

Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost
sudova i sudija. Ima 11 članova. Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina.

Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima
mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva. Njega bira NS na period od 6 godina i može biti
ponovo biran.
Državno veće tužilaca je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i
zamenika javnih tužilaca. Ima 11 članova.

5. Ustavni sud
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i
slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Ustavni sud odlučuje o:
- saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom,
- saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom,
- saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom,
- saglasnosti statuta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i
zakonom…
Ustavni sud:
- rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa,
- rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica
lokalne samouprave,
- rešava sukob nadležnosti između pokrajinskih organa i organa jedinice lokalne samouprave…

Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana.
Sastav Ustavnog suda čini 15 sudija koje se biraju i imenuju na period od 9 godina. Jedno lice može
biti imenovano za sudiju Ustavnog suda najviše 2 puta. Sudije Ustavnog suda biraju predsednika na
period od 3 godine, tajnim glasanjem. Sudije Ustavnog suda uživaju imunitet kao narodni poslanik.
Ustavni sud odluke donosi većinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
 6. Teritorijalno uređenje
Građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko
svojih predstavnika. Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnog lica.
Skupština je najviši organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Skupštinu autonomne
pokrajine čine poslanici, a skupštinu jedinice lokalne samouprave odbornici. Poslanici i odbornici biraju se na
period od 4 godine, na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.

Autonomna pokrajina - AP
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju
pravo na pokrajinsku autonomiju. Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Teritorija
autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih
građana izražene na referendumu.
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti:
- prostornog planiranja i razvoja,
- poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, zaštite životne
sredine, industrije i zanatstva,
- prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom
nivou.
AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. One utvrđuju simbole pokrajine i upravljaju
pokrajinskom imovinom. AP imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave i
donose svoj budžet i završni račun.
Najviši pravni akt AP je statut. Statut AP donosi njena skupština, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine.

Lokalna samouprava
Jedinice lokalne samouprave (JLS) su opštine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedište JLS određuje se
zakonom. Poslovi JLS finansiraju se iz izvornih prihoda JLS, budžeta Republike Srbije i budžeta AP, kada je ona
poverila JLS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.
Položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, uređuje se zakonom o glavnom gradu i statutom
grada Beograda.

Opština
Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
- uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,
- uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora,
- stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine,
- stara se o zaštiti životne sredine…
Opština samostalno donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički plan i program razvoja opštine i utvrđuje
simbole opštine. Najviši pravni akt opštine je statut. Njega donosi skupština opštine.
Organi opštine su skupština opštine i drugi organi određeni statutom. Izbor izvršnih organa grada i grada
Beograda uređuje se zakonom.
 7. Ustavnost i zakonitost
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i
drugi opšti akti doneti u RS moraju biti saglasni sa Ustavom.
Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i podzakonski akti RS
objavljuju se u republičkom službenom glasilu, kada se radi o AP u pokrajinskom, a za JLS u lokalnom
službenom glasilu.
Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. Oni ne mogu
imati povratno dejstvo, dok odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža
za učinioca krivičnog dela.

Vanredno stanje
Kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno
stanje. Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana, a po isteku Narodna skupština može ga
produžiti za još 90 dana, većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Kad Narodna
skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno
predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i
Narodna skupština. Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, ona je potvrđuje
u roku od 48 sati, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane.

Ratno stanje
Ratno stanje proglašava Narodna skupština. Kad ona nije u mogućnosti da se sastane, odluku donose
zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. Sve mere
propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje Narodna skupština kad bude u mogućnosti da se
sastane.

Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava
zajemčenih Ustavom, samo u obimu u kom je to neophodno. Mere odstupanja prestaju da važe
prestankom vanrednog ili ratnog stanja.

8. Promena Ustava
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje 1/3 od ukupnog broja narodnih poslanika,
Predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. O promeni odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu Ustava usvaja se 2/3 većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Na isti način
usvaja se i akt o promeni Ustava, za koji NS može odlučiti da ga građani potvrde na referendumu
(promena Ustava je usvojena ako je za nju na referendumu glasala većina izašlih birača). Ustav ne
može biti promenjen za vreme vanrednog ili ratnog stanja.
Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon, 2/3 većinom od ukupnog broja narodnih
poslanika.
 ZAKON O RADU
Osnovni pojmovi
Zaposleni jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.
Poslodavac jeste domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno
angažuje, jedno ili više lica.
Sindikat je samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno
udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih,
ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.
Udruženje poslodavaca je samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci
dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih poslovnih interesa.

Prava zaposenih
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu,
zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka
radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i
pravo na druge oblike zaštite.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta.
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu
zaštitu.

Obaveze zaposlenih
Zaposleni je dužan:
- da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi,
- da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca,
- da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje
poslova utvrđenih ugovorom o radu,
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak
materijalne štete.

Obaveze poslodavca
Poslodavac je dužan da:
- zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu,
- zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja
na radu,
- zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada i zaštiti života i zdravlja na
radu,
- zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu…

Obaveze poslodavca i zaposlenog

Poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i
ugovorom o radu.
Zabrana diskriminacije
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s
obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno
invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno
opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim
organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove
za rad na određenim poslovima.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost
roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje,
odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog
zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni
odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze
o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i
planiranju porodice.
Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada,
pravima i obavezama iz radnog odnosa.

Ugovor o radu
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac i smatra se
zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri
primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. Ugovor o radu
može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.

Probni rad
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad. Probni rad može da traje najduže šest meseci. Pre
isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu
sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz
ugovora o radu. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne
sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Radni odnos na određeno vreme

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje
unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili
nastupanjem određenog događaja. Ugovor o radu na određeno vreme traje najduže 24 meseca.

Radni odnos za obavljanje poslova pod povećanim rizikom

Ugovor o radu može da se zaključi za poslove sa povećanim rizikom samo ako zaposleni ispunjava
uslove za rad na tim poslovima.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno
vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i
druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu. Zaposleni koji radi sa
nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje
radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. Ugovorom o radu
može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.
Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane. Vrednost dela davanja u
naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u
novcu ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog.

Pripravnici
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu
pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa.

Obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje

Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje
kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

Radno vreme
Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove
prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog
radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv
poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba.

Puno i nepuno radno vreme

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme
bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Skraćeno radno vreme

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima postoji
povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno najviše 10 časova nedeljno
(poslovi sa povećanim rizikom).

Prekovremeni rad
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile ili
iznenadnog povećanja obima posla. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova
nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Raspored radnog vremena

Radna nedelja traje, po pravilu, 5 radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje
utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje 8 časova.
Početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti, u određenom vremenskom
intervalu (klizno radno vreme).

Preraspodela radnog vremena

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti,
organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje
određenog posla u utvrđenim rokovima. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne
može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se
prekovremenim radom.

Noćni rad i rad u smenama

Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje
poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog
zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima
smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa
prekidima.

Odmor u toku dnevnog rada

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju
od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u
trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od
najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora uračunava se u radno vreme.

Dnevni odmor
Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa.

Nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor
se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog
odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Godišnji odmor
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana
neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih
dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po
osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih
kriterijuma.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne
nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da
godišnji odmor koristi u više delova.
Odsustvo uz naknadu zarade - plaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do pet radnih dana
u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge ili teže bolesti člana uže
porodice.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice, kao i dva
uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Odsustvo bez naknade zarade - neplaćeno odsustvo

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade. Za vreme neplaćenog
odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

Mirovanje radnog odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu ako odsustvuje sa rada zbog:
- odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka,
- upućivanja na rad u inostranstvo,
- privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca,
- izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji
ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca,
- izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u
trajanju do šest meseci.

Zaštita materinstva
Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su štetni
za njeno zdravlje i zdravlje deteta. Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može
da radi prekovremeno i noću. Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u
toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi
nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko
odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko
odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do
isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za
treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac
deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad

Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za
rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti
za rad do 30 dana, i to:
- najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ako je sprečenost za rad
prouzrokovana bolešću ili povredom van rada,
- u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ako je sprečenost za rad
prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
Zarada
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i
ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji
ostvaruju kod poslodavca.
Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, nagrada, bonusa i drugih
primanja. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela
zarade za radni učinak i uvećane zarade.
Pod zaradom se smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice,
- za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od
osnovice,
- za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice,
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom
odnosu kod poslodavca - najmanje 0,4% od osnovice.
Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog.
Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio
ugovor o radu.

Minimalna zarada
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada, vremena provedenog na radu i
poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Naknada troškova
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, i to:
- za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako
poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz,
- za vreme provedeno na službenom putu u zemlji,
- za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu,
- smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio
smeštaj i ishranu bez naknade,
- za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način,
- za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Prestanak radnog odnosa

Radni odnos prestaje:
- istekom roka za koji je zasnovan,
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja,
- sporazumom između zaposlenog i poslodavca,
 - otkazom ugovora o radu od strane poslodavca (ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u
pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku; radni odnos prestaje
danom dostavljanja rešenja) ili zaposlenog (otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja
poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan
prestanka radnog odnosa),
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života,
- smrću zaposlenog.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi
posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Rad van radnog odnosa

1. Privremeni i povremeni poslovi

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih
dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa
nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena, kao i sa
korisnikom starosne penzije.

2. Ugovor o delu
Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van
delatnosti poslodavca.

3. Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno
polaganja stručnog ispita, kad je to predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih
znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije.

4. Dopunski rad
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o
dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Radna knjižica
Zaposleni ima radnu knjižicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.
Radna knjižica je javna isprava.
Radnu knjižicu izdaje opštinska uprava.
Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan prestanka radnog
odnosa.

Kolektivni ugovor
Kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, međusobni
odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor zaključuje se u pisanom obliku.
Kolektivni ugovor može da se zaključi kao opšti, poseban, i kod poslodavca.
Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost
zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.
Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat
osnovani za teritoriju Republike Srbije.
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač i reprezentativni
sindikat.
Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca.

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici
kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Zdravstvena zaštita - ZZ
Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva, sa ciljem ostvarivanja najvišeg
mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana.
Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja
državljana RS, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i
blagovremeno, delotvorno i efikasno lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju.

Pravo na zdravstvenu zaštitu

Građanin RS ima pravo na zdravstvenu zaštitu i dužnost da čuva i unapređuje svoje i zdravlje drugih
građana, kao i uslove životne i radne sredine.

Učesnici u zdravstvenoj zaštiti

Učesnici u zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji su: pružaoci zdravstvene zaštite, organizacije za
zdravstveno osiguranje, građani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne,
verske, sportske i druge organizacije, udruženja, JLS, AP i RS.

Zdravstvena delatnost
Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana.
Mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima, bezbedne,
delotvorne i efikasne, u skladu sa stručnim standardima, usvojenim vodičima dobre prakse,
protokolima lečenja i načelima profesionalne etike.

Sistem zdravstvene zaštite

Sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji čine zdravstvene ustanove, visokoškolske ustanove i
druga pravna lica za koja je predviđeno da obavljaju poslove zdravstvene delatnosti, privatna praksa,
zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici.

Načela zdravstvene zaštite

- načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti i prava deteta u zdravstvenoj zaštiti,
- načelo pravičnosti zdravstvene zaštite,
- načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite,
- načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite,
- načelo kontinuiranosti zdravstvene zaštite,
- načelo stalnog unapređenja kvaliteta i bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite,
- načelo efikasnosti zdravstvene zaštite.
Zdravstvenu ustanovu u javnoj svojini osniva RS, AP ili JLS, a zdravstvenu ustanovu u privatnoj svojini
osniva pravno ili fizičko lice.
Zdravstvena ustanova može se osnovati kao dom zdravlja, zdravstvena ustanova poliklinika,
apotekarska ustanova, bolnica (opšta i specijalna), zdravstveni centar, zavod, zavod za javno zdravlje,
klinika, institut, kliničko-bolnički centar, univerzitetski klinički centar, vojna zdravstvena ustanova ili
sanitetska jedinica i ustanova u Vojsci Srbije.
Zdravstvena ustanova koja obavlja hitnu medicinsku pomoć, proizvodnju seruma i vakcina,
patoanatomsko-obdukcijsku delatnost i sudsko-medicinsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz
oblasti javnog zdravlja, osniva se isključivo u javnoj svojini.

Zdravstvena ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost ako ima:

- propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika sa
odgovarajućim obrazovanjem, sa položenim stručnim ispitom i licencom,
- propisanu dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za obavljanje zdravstvene delatnosti za
koju je zdravstvena ustanova osnovana,
- propisane prostorije za prijem i smeštaj pacijenata, za obavljanje dijagnostičkih, terapijskih i
rehabilitacionih postupaka, za zdravstvenu negu, kao i za čuvanje lekova i medicinskih
sredstava,
- propisane vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje
zdravstvene delatnosti za koju je zdravstvena ustanova osnovana.

Privatna praksa
Privatnu praksu može osnovati nezaposleni zdravstveni radnik ili zdravstveni radnik korisnik starosne
penzije.
Privatna praksa se može osnovati kao:
- lekarska ordinacija (opšta, specijalistička i užespecijalistička),
- ordinacija dentalne medicine (opšta i specijalistička),
- poliklinika,
- laboratorija (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju sa
virusologijom, patohistologiju sa citologijom),
- apoteka privatna praksa,
- ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju),
- laboratorija za zubnu tehniku.

Privatna praksa je dužna da:

- pruži hitnu medicinsku pomoć,
- učestvuje u radu na sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti, kao i na zaštiti i spasavanju
stanovništva u slučaju kriznih i vanrednih situacija,
- istakne raspored radnog vremena i pridržava se tog rasporeda,
- istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda račun za pružene zdravstvene usluge,
- organizuje, odnosno obezbeđuje upravljanje medicinskim otpadom.

Raspored rada i radno vreme u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi

Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj
praksi, utvrđuje se u zavisnosti od vrste zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, kao i vrste
zdravstvene delatnosti koju obavljaju.
Zdravstvena zaštita za vreme štrajka
Zabranjeno je organizovanje štrajka u zdravstvenim ustanovama koje pružaju hitnu medicinsku
pomoć.
Zdravstvena ustanova je dužna da obezbedi minimum procesa rada koji obuhvata:
- obavljanje imunizacije prema propisanim rokovima,
- sprovođenje higijensko-epidemioloških mera za slučaj opasnosti izbijanja epidemije zarazne
bolesti, odnosno za vreme trajanja epidemije zarazne bolesti,
- dijagnostiku i lečenje pacijenata sa hitnim i akutnim oboljenjima, stanjima i povredama,
uključujući prevoz pacijenata,
- prikupljanje, testiranje, obradu i distribuciju krvi i komponenata krvi,
- snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima,
- zdravstvenu negu i ishranu hospitalizovanih pacijenata.
Prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanovi
Zdravstvena ustanova može da uvede dežurstvo kao prekovremeni rad, samo ako organizacijom rada
u smenama i rasporedom radnog vremena zaposlenih nije u mogućnosti da obezbedi kontinuitet
pružanja zdravstvene zaštite.
Za vreme trajanja dežurstva, zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi. Dežurstvo
može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom. Dežurstvo koje se uvodi noću, počinje
posle druge smene, a završava se početkom rada prve smene.
Zdravstvena ustanova može uvesti rad po pozivu, kao prekovremeni rad i pripravnost. Rad po pozivu
je oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik dolazi na poziv radi pružanja zdravstvene
zaštite van njegovog utvrđenog radnog vremena.
Za vreme pripravnosti, zdravstveni radnik nije prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora biti
dostupan radi pružanja medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi i odazvati se na poziv nadležnog
lica.

Delatnost i organizacija zdravstvenih ustanova

Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene
zaštite.
Zdravstvena delatnost na primarnom nivou ZZ obuhvata zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i
rano otkrivanje bolesti, odnosno dijagnostiku, lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju obolelih i
povređenih.
Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou ZZ obuhvata specijalističko-konsultativnu i bolničku
zdravstvenu delatnost.
Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou ZZ obuhvata pružanje najsloženijih mera i postupaka
zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti, kao i
naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost.

Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite
Dom zdravlja je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou
zdravstvene zaštite.
Dom zdravlja obezbeđuje najmanje preventivnu zdravstvenu zaštitu, zdravstvenu zaštitu dece,
zdravstvenu zaštitu žena, zdravstvenu zaštitu iz oblasti opšte medicine, zdravstvenu zaštitu iz oblasti
patronaže, kućnog lečenja i zdravstvene nege.
U zdravstvenoj stanici obezbeđuje se najmanje zdravstvena delatnost opšte medicine i zdravstvena
zaštita dece.
U zdravstvenoj ambulanti obezbeđuje se najmanje zdravstvena delatnost opšte medicine.
Zdravstvena ustanova poliklinika obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene
zaštite i obezbeđuje specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz najmanje tri različite
oblasti medicine, odnosno dentalne medicine. Zdravstvena ustanova poliklinika obezbeđuje
laboratorijsku i drugu dijagnostiku.

Apotekarska ustanova obavlja apotekarsku delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene
zaštite i obavlja zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zaštite.
Zavod na primarnom nivou zdravstvene zaštite osniva se kao zavod za zdravstvenu zaštitu studenata,
radnika, za urgentnu medicinu, za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje, za palijativno zbrinjavanje, za
dentalnu medicinu, za plućne bolesti i tuberkulozu, za kožne i venerične bolesti, za laboratorijsku
dijagnostiku, za radiološku dijagnostiku…

Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene

zaštite
Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou
zdravstvene zaštite.
Bolnica obavlja zdravstvenu delatnost kao nastavak dijagnostike, lečenja, zdravstvene nege i
rehabilitacije započete u zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou ZZ, odnosno privatnoj praksi.
Bolnica može biti opšta i specijalna.
Opšta bolnica pruža zdravstvenu zaštitu licima svih uzrasta, obolelih od raznih vrsta bolesti.
Specijalna bolnica pruža zdravstvenu zaštitu licima određenih kategorija stanovništva, odnosno
obolelima od određenih bolesti.

Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite
Klinika je zdravstvena ustanova koja obavlja specijalističko-konsultativnu, stacionarnu zdravstvenu
delatnost iz određene oblasti medicine i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost. Klinika se može
osnovati samo u sedištu fakulteta zdravstvene struke.

Institut je zdravstvena ustanova koja obavlja specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu

delatnost ili samo specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost, iz jedne ili više oblasti
medicine i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost. Institut se može osnovati samo u sedištu
univerziteta, koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Kliničko-bolnički centar je zdravstvena ustanova koja obavlja specijalističko-konsultativnu i

stacionarnu zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, iz više
grana medicine. Kliničko-bolnički centar se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom
sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Univerzitetski klinički centar je zdravstvena ustanova koja objedinjuje delatnost tri ili više klinika,
odnosno instituta, koja obavlja specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz
više oblasti medicine, kao i naučnoistraživačku delatnost.

Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite su:
- zavod za javno zdravlje,
- zavod za transfuziju krvi,
- zavod za medicinu rada,
 - zavod za sudsku medicinu,
- zavod za virusologiju, vakcine i serume,
- zavod za antirabičnu zaštitu,
- zavod za biocide i medicinsku ekologiju.

Organi zdravstvene ustanove u javnoj svojini

Organi zdravstvene ustanove u javnoj svojini su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor.
Direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu i
odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove.
Upravni odbor zdravstvene ustanove donosi statut zdravstvene ustanove, donosi druge opšte akte
zdravstvene ustanove, odlučuje o poslovanju zdravstvene ustanove, donosi program rada i razvoja
zdravstvene ustanove, donosi predlog finansijskog plana zdravstvene ustanove…
Nadzorni odbor zdravstvene ustanove obavlja nadzor nad poslovanjem zdravstvene ustanove.
Nadzorni odbor donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Statut zdravstvene ustanove

Zdravstvena ustanova ima statut kojim se uređuje: delatnost, unutrašnja organizacija, upravljanje,
poslovanje, kriterijumi za imenovanje i razrešenje direktora, zamenika direktora, kao i druga pitanja
od značaja za rad ustanove.
Na statut zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, saglasnost daje Ministarstvo.
Statut zdravstvene ustanove u privatnoj svojini donosi osnivač.

Stručni organi u zdravsvtenoj ustanovi

Zdravstvena ustanova dužna je da organizuje stručne organe, i to:
- stručni savet,
- stručni kolegijum,
- etički odbor,
- komisiju za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite.
Stručni organi u zdravstvenoj ustanovi imenuju se na period od četiri godine.

Stručni savet je savetodavni organ direktora i upravnog odbora zdravstvene ustanove. Stručni savet
razmatra i odlučuje o pitanjima stručnog rada, donosi godišnji program unutrašnje provere kvaliteta
stručnog rada, prati sprovođenje unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada, predlaže mere za
unapređenje kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi…
Stručni kolegijum je stručni organ koji se, radi razmatranja i usvajanja stručnih i doktrinarnih stavova,
obrazuje u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike, odnosno institute.
Etički odbor je stručni organ koji prati pružanje i sprovođenje zdravstvene zaštite na načelima
profesionalne etike, načelima poštovanja ljudskih prava i vrednosti i prava deteta, kao i kodeksa
ponašanja zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi.
Komisija za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite je stručni organ koji se stara o stalnom
unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi.

Stručna tela na nivou Republike Srbije su:

- Zdravstveni savet Srbije,
- Etički odbor Srbije,
- Republička stručna komisija.
Zdravstveni savet Srbije obrazuje se kao stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu
sistema zdravstvene zaštite, kao i organizacije sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.
Etički odbor Srbije je stručno telo koje se stara o pružanju i sprovođenju zdravstvene zaštite u skladu
sa načelima profesionalne etike, načelima poštovanja ljudskih prava i vrednosti i prava deteta, na
nivou Republike Srbije.
Republička stručna komisija obrazuje se za pojedinu oblast zdravstvene zaštite, radi usklađivanja
stručnih predloga i stavova referentnih zdravstvenih ustanova, stručnih udruženja i komora,
visokoškolskih ustanova i istaknutih stručnjaka u oblasti zdravstvene zaštite, kao i za izradu i praćenje
primene vodiča dobre prakse.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici

Zdravstveni radnik, u zavisnosti od nivoa obrazovanja je:
- doktor medicine, doktor dentalne medicine, magistar farmacije i magistar farmacije-
medicinski biohemičar - sa završenim odgovarajućim integrisanim akademskim studijama
zdravstvene struke,
- medicinska sestra, zdravstveni tehničar, odnosno drugo lice sa završenom odgovarajućom
visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke.
Članstvo u komori je obavezno za zdravstvene radnike koji kao profesiju obavljaju zdravstvenu
delatnost. Zdravstveni radnik može obavljati zdravstvenu delatnost ako je obavio pripravnički staž i
položio stručni ispit i dobio, odnosno obnovio licencu.

Zdravstveni saradnik je lice koje nema stečeno srednje obrazovanje zdravstvene struke, odnosno
visoko obrazovanje zdravstvene struke, a koje učestvuje u obavljanju određenih poslova zdravstvene
zaštite (prevencije, dijagnostike, terapije i rehabilitacije) u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj
praksi.

Pripravnički staž
Zdravstveni radnici ne mogu obavljati zdravstvenu delatnost dok ne obave pripravnički staž i polože
stručni ispit. Pripravnički staž za zdravstvene radnike traje šest meseci. Pripravnički staž je praktičan
rad, kojim se zdravstveni radnik osposobljava za samostalni rad. Pripravnički staž se obavlja u
zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi pod nadzorom mentora - zdravstvenog radnika koji ima
najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa
zaključuje sa zdravstvenim radnikom koji obavlja pripravnički staž ugovor o radu ili ugovor o
stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

Stručni ispit
Po isteku pripravničkog staža, zdravstveni radnici dužni su da polože stručni ispit u roku od 12 meseci
od dana završetka programa pripravničkog staža, pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar.
Član ispitne komisije može biti državni službenik ili lice na položaju u Ministarstvu, koji je doktor
medicine, doktor dentalne medicine, magistar farmacije ili magistar farmacije - medicinski
biohemičar, odnosno lice sa završenim akademskim master studijama iz oblasti pravnih nauka.

Kontinuirana edukacija i drugi oblici stručnog usavršavanja

Kontinuirana edukacija podrazumeva:
- učešće na stručnim i naučnim skupovima,
- učešće na seminarima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije.
Pod drugim oblicima stručnog usavršavanja podrazumevaju se poslediplomske studije, kao i
objavljivanje, recenzija i uređivanje članaka u stručnim i naučnim časopisima, knjigama, odnosno
publikacijama.
Licenca
Licenca je dozvola za samostalan rad. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence zdravstvenim
radnicima jeste postupak koji sprovodi nadležna komora. Licenca je javna isprava. Komora izdaje
licencu zdravstvenom radniku pod uslovom:
- da ispunjava uslove u pogledu obrazovanja zdravstvene struke,
- da je obavio pripravnički staž i položio stručni ispit,
- da je upisan u imenik komore,
- da pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen na kaznu zatvora za krivično delo protiv
zdravlja ljudi.
Komora izdaje licencu zdravstvenom radniku na period od sedam godina.
Zdravstveni radnik podnosi nadležnoj komori zahtev za obnavljanje licence najkasnije 60 dana pre
isteka roka na koji je licenca izdata. Zdravstveni radnik, uz zahtev za obnavljanje licence, podnosi i
dokaz o sprovedenoj kontinuiranoj edukaciji. Obnavljanje licence vrši se svakih sedam godina.

Komora po službenoj dužnosti privremeno oduzima licencu zdravstvenom radniku:

- ako obavlja zdravstvenu delatnost za koju mu nije izdata licenca,
- ako načini stručnu grešku kojom se narušava, odnosno pogoršava zdravstveno stanje
pacijenta,
- ako mu je izrečena mera privremene zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti,
- ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora za krivično delo protiv
zdravlja ljudi…

Provera kvaliteta stručnog rada

Pod proverom kvaliteta stručnog rada podrazumeva se postupak provere kvaliteta stručnog rada
zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Provera kvaliteta stručnog rada vrši se kao unutrašnja i spoljna provera kvaliteta stručnog rada.

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada sprovodi se u svakoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi i može biti redovna i vanredna.
Redovna unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada sprovodi se na osnovu godišnjeg programa
unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada.
Vanredna unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada sprovodi se na zahtev direktora zdravstvene
ustanove, stručnog saveta, komisije za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, osnivača privatne
prakse, kao i zdravstvenog, odnosno farmaceutskog inspektora.

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada može biti redovna i vanredna.
Redovnu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada organizuje i sprovodi Ministarstvo, na osnovu
godišnjeg plana redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada koji donosi ministar.
Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada sprovodi Ministarstvo, na zahtev građanina,
privrednog društva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i državnog organa.

Akreditacija
Akreditacija je postupak ocenjivanja kvaliteta rada na osnovu primene utvrđenih standarda.
Akreditaciju vrši Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije koju osniva Vlada.
Agenciji se poveravaju sledeći poslovi državne uprave:
 - utvrđivanje standarda za akreditaciju,
- procena kvaliteta zdravstvene zaštite,
- izdavanje, odnosno oduzimanje javne isprave o akreditaciji,
- vođenje evidencija o izdatim i oduzetim rešenjima o akreditaciji.

Akreditacija je dobrovoljna i vrši se na zahtev za sticanje akreditacije. Na osnovu rešenja o

akreditaciji, Agencija izdaje sertifikat o akreditaciji. Rešenje o akreditaciji izdaje se najduže na period
od sedam godina.

Apotekarska delatnost
Apotekarska delatnost je zdravstvena delatnost kojom se obezbeđuje farmaceutska zdravstvena
zaštita građana, a koja se obavlja na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene
zaštite i u privatnoj praksi.

Apotekarska delatnost obuhvata:

- snabdevanje stanovništva, zdravstvenih ustanova i privatne prakse lekovima i medicinskim
sredstvima,
- sprovođenje preventivnih mera za očuvanje, zaštitu i unapređenje zdravlja stanovništva,
- izdavanje lekova i medicinskih sredstava,
- unapređivanje farmakoterapijskih mera,
- učešće u izradi i sprovođenju farmakoterapijskih protokola,
- prijavljivanje neželjenih događaja i neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva,
odnosno falsifikovanih lekova i medicinskih sredstava,
- praćenje ishoda terapije, u cilju optimizacije terapije…

Nadzor nad radom zdravstvene ustanove, drugog pravnog lica i privatne prakse
Nadzor nad radom zdravstvene ustanove, drugog pravnog lica i privatne prakse vrši se kao
inspekcijski nadzor. Zdravstveni i farmaceutski inspektor samostalan je u radu. Zdravstveni i
farmaceutski inspektor dužan je da postupa savesno i nepristrasno u obavljanju poslova inspekcijskog
nadzora, kao i da čuva kao poslovnu tajnu podatke do kojih dođe u toku vršenja nadzora.
Zdravstvena ustanova, drugo pravno lice i privatna praksa dužne su da zdravstvenom i
farmaceutskom inspektoru omoguće neometano obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

Zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji je obavezno zdravstveno osiguranje i dobrovoljno

zdravstveno osiguranje.

Obavezno zdravstveno osiguranje

Obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se osiguranim licima i drugim licima
obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade. Obavezno zdravstveno
osiguranje obuhvata:
- osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada,
- osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Obavezno zdravstveno osiguranje se obezbeđuje obavezom plaćanja doprinosa za obavezno
zdravstveno osiguranje.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je vrsta neživotnog osiguranja.
Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su:
- dopunsko zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvene zaštite
koji nastaju kada osigurano lice dopunjuje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,
- dodatno zdravstveno osiguranje - osiguranje kojim se pokriva učešće u troškovima
zdravstvene zaštite koji nisu obuhvaćeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,
- privatno zdravstveno osiguranje - osiguranje lica koja nisu obuhvaćena obaveznim
zdravstvenim osiguranjem.

Osiguravač izdaje polisu kao dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju i sačinjava je u dva primerka
od kojih jedan zadržava osiguranik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, a drugi zadržava
osiguravač.

Osiguranici
Osiguranici su:
- lica u radnom odnosu,
- civilna lica na službi u Vojsci Srbije,
- lica koja obavljaju poslove van prostorija poslodavca,
- lica koja obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja,
- državljani Republike Srbije koji su zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i
ustanova..
Licu kome je utvrđeno svojstvo osiguranog lica matična filijala izdaje, odnosno aktivira ispravu o
osiguranju. Isprava o osiguranju je kartica zdravstvenog osiguranja i potvrda o zdravstvenom
osiguranju.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su:
- pravo na zdravstvenu zaštitu,
- pravo na novčane naknade.

Pravo na zdravstvenu zaštitu

Pravo na zdravstvenu zaštitu obezbeđuje se za slučaj nastanka bolesti i povrede van rada, kao i u
slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Pravo na zdravstvenu zaštitu obuhvata:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti,
- preglede i lečenje u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i do 12 meseci
nakon porođaja,
- preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede,
- preglede i lečenje bolesti usta i zuba,
- medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede,
- lekove,
- medicinska sredstva.

Pravo na novčane naknade obuhvata:

 - pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika,
- pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

Ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju se na osnovu overene isprave o osiguranju.
U slučaju da nije izvršena uplata dospelog doprinosa, pravo na zdravstvenu zaštitu može da se koristi
na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju:
- hitne medicinske pomoći,
- ciljanih preventivnih pregleda - skrininga prema odgovarajućim nacionalnim programima,
- obavezne imunizacije od zaraznih bolesti,
- palijativnog zbrinjavanja.

Participacija
Republički fond utvrđuje iznos sredstava koji se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja. Participacija je novčani iznos do punog iznosa koji plaća osigurano lice koje koristi
zdravstvenu uslugu, odnosno lek.

Izabrani lekar
Izabrani lekar je:
- doktor medicine ili doktor medicine specijalista opšte medicine, odnosno specijalista
medicine rada,
- doktor medicine specijalista pedijatrije,
- doktor medicine specijalista ginekologije,
- doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista dečije i preventivne stomatologije.
Izabrani lekar dužan je da primi svako osigurano lice koje ga izabere.

Izabrani lekar:
- organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja, otkrivanju i suzbijanju faktora
rizika za nastanak bolesti i obavlja preventivne preglede,
- radi na sprovođenju skrining programa,
- obavlja preglede i dijagnostiku,
- određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenja i predloge za nastavak
lečenja,
- ukazuje hitnu medicinsku pomoć,
- upućuje osigurano lice na ambulantno-specijalističke preglede ili u drugu odgovarajuću
zdravstvenu ustanovu…

Arbitraža
Radi rešavanja sporova između Republičkog fonda i davalaca zdravstvenih usluga, ugovorne strane
mogu zaključiti sporazum o arbitražnom rešavanju spora.

Republički fond
Republički fond:
 - donosi statut,
- donosi opšte akte,
- planira i obezbeđuje finansijska sredstva za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja,
- prenosi sredstva za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja filijalama,
- obezbeđuje finansijske i druge uslove za ostvarivanje prava na korišćenje zdravstvene zaštite
u inostranstvu, odnosno za upućivanje osiguranih lica na lečenje u inostranstvo,
- donosi plan rada,
- donosi finansijski plan…

Organi Republičkog fonda su Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.

Upravni odbor donosi statut Republičkog fonda, odlučuje o imovini i poslovanju Republičkog fonda,
donosi finansijski plan i završni račun Republičkog fonda…
Nadzorni odbor vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Republičkog fonda, filijala i Pokrajinkog
fonda, vrši uvid u sprovođenje zakonskih obaveza Republičkog fonda, vrši uvid u sprovođenje odluka
Upravnog odbora…
Direktor Republičkog fonda organizuje rad i poslovanje u Republičkom fondu, predstavlja i zastupa
Republički fond, stara se o zakonitosti rada i odgovara za nju, izvršava odluke Upravnog odbora…
ZAKON O PRAVIMA PACIJENATA

Pacijent
Pacijent je lice, bolesno ili zdravo, koje zatraži ili kome se pruža zdravstvena usluga radi očuvanja i
unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja
zdravlja i blagovremenog i efikasnog lečenja i rehabilitacije.
Pacijentu se garantuje pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u skladu sa njegovim
zdravstvenim stanjem, opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim načelima, u najboljem
interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova.

Prava pacijenta su: pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, pravo na informacije, pravo na
preventivne mere, pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge, pravo na bezbednost, pravo na
obaveštenje, pravo na slobodan izbor, pravo na drugo stručno mišljenje…

Pacijent je dužan da pri ostvarivanju zdravstvene zaštite:

- aktivno učestvuje u zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja,
- u potpunosti i istinito informiše nadležnog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog
saradnika o svom zdravstvenom stanju,
- pridržava se uputstava i preduzima mere propisane od strane nadležnog zdravstvenog
radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

Zaštita prava pacijenata

Zaštitu prava pacijenata obezbeđuje JLS, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu
prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje.
Poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata obavlja diplomirani pravnik sa položenim stručnim
ispitom za rad u organima državne uprave, sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci i
poznavanjem propisa iz oblasti zdravstva.

Savet za zdravlje obavlja određene zadatke iz oblasti zaštite prava pacijenata, i to:
- razmatra prigovore o povredi pojedinačnih prava pacijenata,
 - o utvrđenim činjenicama obaveštava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene ustanove,
odnosno osnivača privatne prakse i daje odgovarujuće preporuke,
- razmatra izveštaje savetnika pacijenata, prati ostvarivanje prava pacijenata na teritoriji JLS i
predlaže mere za zaštitu i promociju prava pacijenata,
- podnosi godišnji izveštaj o svom radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenata
nadležnom organu JLS, kao i ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja…

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU

Penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) u Republici Srbiji je obavezno. Obaveznim penzijskim i

invalidskim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog
oštećenja. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu ugovora,
mogu obezbediti prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja, ili veći obim tih
prava od obima utvrđenog zakonom.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču se i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine
osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje

Obavezno osigurana lica su:
- zaposleni,
- lica koja samostalno obavljaju delatnost,
- poljoprivrednici.
Svojstvo osiguranika stiče se danom početka, a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja
samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova. Svojstvo
osiguranika ne može se steći pre navršenih 15 godina života.

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:
1. za slučaj starosti:
- pravo na starosnu penziju,
- pravo na prevremenu starosnu penziju,
2. za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju,
3. za slučaj smrti - pravo na porodičnu penziju,
4. za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću -
pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje,
5. za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i
negu drugog lica.
Starosna penzija
Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:
- kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja,
- kad navrši 45 godina staža osiguranja.
Osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju kad
navrši 63 godine života (za 2020. godinu).

Prevremena starosna penzija

Osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad navrši:
- muškarci - 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i 4 meseca života,
- žene - 39 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i 8 meseci života. (za 2020. godinu)

Invalidska penzija
Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u
zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van
rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj
povezanosti sa obavljanjem posla, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim
ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim
promenama fiziološkog stanja organizma.
Profesionalne bolesti jesu određene bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i
uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Porodična penzija
Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:
- umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za
starosnu, prevremenu starosnu penziju ili invalidsku penziju,
- umrlog korisnika starosne, prevremene starosne penzije ili invalidske penzije.
Članovima porodice umrlog osiguranika smatraju se supružnik i vanbračni partner, deca i roditelji
(otac i majka, očuh i maćeha, usvojioci).

Utvrđivanje visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

Visina starosne i invalidske penzije određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg
boda na dan ostvarivanja prava.
Lični bodovi osiguranika utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog
staža. Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet.

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se
iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.
Osiguraniku ženi se prevremena starosna penzija određuje tako što se iznos te penzije trajno
umanjuje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih 63 godine života. (za 2020.
godinu)
Iznos prevremene starosne penzije umanjuje se najviše do 20,4%.

Fond
Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi fond.
Fond je pravno lice u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju
sredstva za ovo osiguranje.
Fond:
- osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje lica koja se uključuju u ovo osiguranje,
- utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa,
- vrši proveru tačnosti svih podataka iz službenih evidencija Fonda,
- organizuje i sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje…
Organi fonda su Upravni odbor i direktor.

Prihod i primanja fonda čine sredstva:

- doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje,
- od imovine kojom raspolaže fond,
- subvencija i donacija,
- dividende na akcije,
- budžeta za obaveze Republike Srbije…

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA

Agencija za lekove i medicinska sredstva - ALIMS

Agencija je nadležna da:
- izdaje dozvole za lek, odlučuje o izmeni i dopuni, kao i prestanku važenja dozvole za lek,
- vrši upis medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava, odlučuje o izmeni i dopuni,
obnovi upisa, kao i brisanju medicinskog sredstva iz Registra medicinskih sredstava,
- vrši upis u Registar tradicionalnih biljnih lekova, odnosno upis u Registar homeopatskih
lekova,
- izdaje dozvole za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva, odlučuje o
izmeni i dopuni dozvole, vrši kontrolu sprovođenja kliničkog ispitivanja,
- vrši kontrolu kvaliteta lekova i medicinskih sredstava,
- vrši kategorizaciju lekova, odnosno medicinskih sredstava,
- prati neželjene reakcije na lekove (farmakovigilanca), kao i neželjene reakcije na medicinska
sredstva (vigilanca medicinskih sredstava)…

Organi Agencije su Upravni odbor i direktor. Agencija može da ima i zamenika direktora. Članovi
Upravnog odbora, direktor i zamenik direktora imenuju se na pet godina, a mogu biti ponovo
imenovani najviše još jednom.
Statut je osnovni opšti akt Agencije. Statutom Agencije bliže se uređuje delatnost Agencije,
unutrašnja organizacija, poslovi organa Agencije…

Lekovi
Lek je proizvod koji se stavlja u promet u određenoj jačini, farmaceutskom obliku i pakovanju, a koji
sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci za koju se pokazalo da ima svojstvo da leči ili sprečava
bolesti kod ljudi, odnosno životinja, koja se može koristiti ili primenjivati sa namerom da se ponovo
uspostavi, poboljša ili izmeni fiziološka funkcija putem farmakološkog, imunološkog ili metaboličkog
dejstva, ili da se postavi medicinska dijagnoza.
Lek je svaka materija, bez obzira na poreklo, koja može biti:
- humanog porekla,
- životinjskog porekla,
- biljnog porekla,
- hemijskog porekla.
Krv i komponente krvi namenjene transfuziji ne smatraju se lekom.

Magistralni lek je lek izrađen u apoteci po receptu (formuli) za određenog pacijenta, odnosno
korisnika.

Galenski lek je lek izrađen na osnovu važećih farmakopeja ili važećih magistralnih formula u galenskoj
laboratoriji i namenjen je za pacijente apoteke, odnosno druge zdravstvene ustanove, odnosno
privatne prakse.

Dozvola za lek
Da bi lek dobio dozvolu za lek, on mora biti farmaceutski, farmakološko-toksikološki i klinički ispitan.
Lek može da se ispituje i pošto je za njega izdata dozvola za lek radi dobijanja dopunskih podataka o
leku.
Lek se ispituje u skladu sa Smernicama Dobre proizvođačke prakse, Dobre laboratorijske prakse i
Dobre kliničke prakse, a veterinarski lek se ispituje u skladu i sa Smernicama Dobre kliničke prakse za
veterinarske lekove.
Dozvola za lek može se dobiti na osnovu potpune, odnosno skraćene dokumentacije. U Republici
Srbiji lek se stavlja u promet na osnovu dozvole za lek koju izdaje Agencija. Dozvola za lek izdaje se na
pet godina od dana donošenja odluke o izdavanju dozvole za lek. Dozvola za lek se obnavlja pošto
istekne rok na koji je dozvola izdata, a na osnovu ponovne procene odnosa između rizika i koristi.

Agencija odbija zahtev za izdavanje dozvole za lek ako utvrdi:

- da odnos između rizika i koristi nije povoljan pri uobičajenim uslovima primene,
- da lek nema terapijsko dejstvo leka ili da terapijsko dejstvo leka nije dovoljno dokazano,
- da kvalitativni i kvantitativni sastav leka ne odgovara podacima iz priložene dokumentacije,
- da dokumentacija nije u skladu sa uslovima propisanim zakonom.

Klasifikacija lekova
Agencija u postupku izdavanja dozvole za lek vrši klasifikaciju lekova, odnosno određuje režim
izdavanja lekova, i to kao:
- lekovi koji se izdaju uz lekarski recept,
- lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta.
Recept je pisana preporuka lekara farmaceutu za izdavanje leka pacijentu.

Lekovi koji se izdaju isključivo uz lekarski recept

Agencija donosi odluku da se lek izdaje isključivo uz lekarski recept ako:
 - postoji velika verovatnoća da će upotreba leka bez lekarskog nadzora predstavljati opasnost,
čak i pri pravilnoj primeni leka,
- se često i u velikoj meri koristi nepravilno,
- sadrži supstance ili preparate izrađene od tih supstanci čije dejstvo, odnosno neželjene
reakcije na njih zahtevaju dodatno istraživanje,
- je lek koji propisuje lekar za parenteralnu primenu.

Lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta

Lekovi koji imaju malu toksičnost, veliku terapijsku širinu, bezbednost u predoziranju, minimalne
interakcije, čije su indikacije dobro poznate pacijentu, odnosno korisniku i koji služe za samolečenje,
odnosno čija primena nije vezana za rizike, izdaju se bez recepta.

Medicinska sredstva
Vrste medicinskih sredstava su:
- opšta medicinska sredstva,
- in vitro dijagnostička medicinska sredstva,
- aktivna implantabilna medicinska sredstva.

Opšta medicinska sredstva su svi instrumenti, aparati, uređaji i proizvodi koji se primenjuju na
ljudima bilo da se koriste samostalno ili u kombinaciji, uključujući i softver potreban za pravilnu
primenu, a koriste se radi:
- utvrđivanja dijagnoze, prevencije, praćenja, lečenja ili ublažavanja bolesti, povreda ili
invaliditeta,
- ispitivanja, zamene ili modifikacije anatomskih ili fizioloških funkcija,
- kontrole začeća.

Opšta medicinska sredstva dele se:

1. prema stepenu rizika za korisnika na:
- I klasu - medicinska sredstva s niskim stepenom rizika za korisnika,
- IIa klasu - medicinska sredstva s višim stepenom rizika za korisnika,
- IIb klasu - medicinska sredstva s visokim stepenom rizika za korisnika,
- III klasu - medicinska sredstva s najvišim stepenom rizika za korisnika;

2. prema prirodi medicinskog sredstva na:

- neinvazivna,
- invazivna,
- aktivna;

3. prema dužini primene u ili na ljudskom organizmu na medicinska sredstva:

- prolazne primene (namenjena za kontinuiranu primenu kraću od 60 minuta),
- kratkotrajne primene (namenjena za kontinuiranu primenu najduže 30 dana),
- dugotrajne primene (namenjena za kontinuiranu primenu duže od 30 dana).

In vitro dijagnostička medicinska sredstva obuhvataju reagense, materijal za kontrolu i kalibraciju,

komplet reagenasa, instrumente, aparaturu, opremu ili sistem koji se koristi samostalno ili u
kombinaciji namenjen za upotrebu u in vitro uslovima za ispitivanje uzoraka, uključujući krv i uzorke
tkiva dobijene od ljudskog organizma, da bi se dobile informacije:
 - koje se odnose na fiziološka ili patološka stanja,
- koje se odnose na kongenitalne anomalije,
- za određivanje sigurnosti i kompatibilnosti potencijalnog primaoca,
- za praćenje terapijskih postupaka.

Aktivna implantabilna medicinska sredstva su proizvodi čije delovanje zavisi od izvora električne
energije ili bilo kojeg izvora energije, a koji se ne napajaju direktno iz ljudskog tela ili gravitacije i
namenjena su da se u celosti ili delimično hirurški ugrade u ljudsko telo ili da se trajno ugrade u
telesni otvor.

O upisu medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava Agencija izdaje rešenje. Dozvola se
izdaje najduže na tri godine, u zavisnosti od stepena rizika za korisnika medicinskog sredstva.
Medicinsko sredstvo može da bude stavljeno na tržište samo ako je usaglašeno sa osnovnim
zahtevima i kada je pravilno nabavljeno i instalirano, održavano i upotrebljavano u skladu sa svojom
namenom.