УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
18 ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА ВИШЕ КЊИЖНИЧАРЕ И БИБЛИОТЕКАРЕ
17 ПИТАЊА – КАНДИДАТИ ЗА КЊИЖНИЧАРЕ
 1. Преамбула и основне одредбе
у Уставу Републике Српске

Преамбулом се износе циљ устава и његова основна

начела.
Преамбула Устава Републике Српске, поред осталог,
заснива се на: вољи конститутивних народа и грађана да
образују и очувају Републику Српску и да уставно уређење
Републике утемеље на поштовању људског достојанства,
слободе и једнакости, националној равноправности,
демократским институцијама, владавини права, социјалној
правди, плуралистичком друштву, гарантовању и заштити
људских слобода и права као и права мањинских група у
складу са међународним стандардима, забрани
дискриминације и уважавању правила тржишне
економије...
 2. Људска права и слободе
у Уставу Републике Српске
Права и слободе дијеле се на:

 Лична права и слободе (њима се штити физички,

морални и духовни интегритет човјека, као што су:
право на живот, право на једнакост, право на слободу и
заштиту достојанства и интегиритета, право на слободу
кретања и настањивања, неповредивост стана,
неповредивост слободе, савјести и вјероисповијести,
неповредивост писма, право на заштиту података о
личности);

 Политичка права и слободе (бирачко право, слобода

говора и јавног иступања, слобода удруживања, слобода
штампе, слобода збора и јавног окупљања, право на
јавну критику);
 Економско-социјална права и слободе (право
својине, право на рад, право на штрајк, право
насљеђивања, право на заштиту на раду и
ограничено радно вријеме, право на заштиту
здравља, право на заштиту мајке и дјеце,
право на школовање под једнаким условима,
право на заштиту инвалида);

 Нова права и слободе (еколошка права,

права етничких група и националних мањина,
права странаца);
 3. Економско и социјално уређење
Републике Српске
Економско и социјално уређење заснива се на
равноправности свих облика својине и слободног
привређивања, самосталности предузећа и других облика
привређивања у стицању и расподјели добити и слободном
кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом
привредном простору.
Република мјерама економске и социјалне политике
подстиче економски развој и повећање социјалног благостања
грађана.
Република гарантује минимум социјалне сигурности
грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу
са законом. Финансирање јавних служби врши се преко
фондова и буџета. Република и јединице локалне самоуправе
буџетом утврђују јавне приходе и расходе. Средства буџета су
порези, таксе и други законом утврђени приходи. Обавеза
плаћања пореза и других дажбина је општа и утврђује се
према економској снази обвезника.
 4. Права и дужности Републике
у Уставу Републике Српске

Права и дужности Републике врше Уставом одређени

републички органи.
Људска права и слободе, једнакост пред законом,
самосталност и једнак положај предузећа и других
организација, уставни положај и права јединица
локалне самоуправе основа су и мјера овлашћења и
одговорности републичких органа.
Републички органи, у оквиру Уставом утврђених
права и дужности Републике, утврђују политику, доносе
и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше
заштиту уставности и законитости.
Законом се уређује одговорност за извршавање
закона, других прописа и општих аката.
 5. Организација Републике
у Уставу Републике Српске

Државна власт у Републици организује се на начелу

подјеле власти.
Уставотворну и законодавну власт остварује Народна
скупштина. Законодавну власт врше Народна скупштина
и Вијеће народа. Закони и други прописи које изгласа
Народна скупштина, а који се тичу питања виталног
националног интереса било којег од конститутивних
народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу
народа.
Републику представља и њено државно јединство
изражава предсједник Републике. Извршну власт врши
Влада. Судска власт припада судовима. Заштиту
уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд.
 6. Народна скупштина
Републике Српске

Народна скупштина има 83 народна посланика, који

се бирају непосредно и тајним гласањем, на период од
четири године.
Народна скупштина: одлучује о промјени Устава;
доноси законе, друге прописе и опште акте; доноси план
развоја, просторни план, буџет и завршни рачун; уређује
територијалну организацију Републике; расписује
републички референдум, расписује републички јавни
зајам и одлучује о задужењу Републике; расписује
изборе за народне посланике и за предсједника
Републике; врши контролу рада Владе, даје амнестију...
Народна скупштина има предсједника и до четири
потпредсједника.
 7. Вијеће народа
Републике Српске

Састав Вијећа народа је паритетан, тако да сваки

конститутивни народ има исти број чланова.
Вијеће народа има по осам чланова из сваког
конститутивног народа и четири члана из реда
осталих.
Чланове Вијећа народа бира одговарајући клуб
посланика у Народној скупштини.
Ниједан посланик у Народној скупштини, ни
одборник у скупштини локалне заједнице не може
вршити функцију делегата у Вијећу народа.
Мандат чланова Вијећа народа траје четири
године.
8. Витални национални интерес конститутивних
народа у Републици Српској

Закони, други прописи и општи акти којима се уређује

витални национални интерес конститутивних народа,
сматрају се донесеним уколико су у идентичном тексту
усвојени у Народној скупштини и Вијећу народа.
Садржину виталног националног интереса чине:
остваривање права конститутивних народа да буду
адекватно заступљени у законодавним, извршним и
правосудним органима власти; идентитет једног
конститутивног народа; уставни амандмани, организација
органа јавне власти; једнака права конститутивних
народа у процесу доношења одлука; образовање,
вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и
културно насљеђе; територијална организација, систем
јавног информисања; друга питања која би се третирала
као питања од виталног националног интереса, уколико
тако сматра 2/3 једног од клубова делегата
конститутивних народа у Вијећу народа.
 9. Процедура за доношење закона у вези са
виталним националним интересом у РС

Закони, други прописи или акти које изгласа Народна

скупштина доставиће се на разматрање Вијећу народа,
ако се односе на витални национални интерес.
Процедура у Вијећу народа зависи од тога да ли више
предсједавајућих у Вијећу народа или само један од њих
тврди да се закон односи на витални национални
интерес.
Ако се у Вијећу народа на постигне сагласност,
формира се заједничка комисија на паритетној основи
од представника Народне скупштине и Вијећа народа.
Уколико сагласност не постигне ни заједничка
комисија, коначну одлуку да ли се закон, други пропис
или акт односи на витални национални интерес доноси
Вијеће за заштиту виталног националног интереса при
Уставном суду Републике Српске.
 10. Предсједник Републике Српске

Предсједника и потпредсједнике Републике бирају грађани

непосредним и тајним гласањем на вријеме од четири године.
За предсједника је изабран кандидат који оствари највећи
број гласова, а за потпредсједнике су изабрани кандидати из
друга два конститутивна народа који имају највећи број
гласова иза изабраног предсједника.
Предсједник: представља Републику; предлаже Народној
скупштини кандидата за предсједника Владе; предлаже
Народној скупштини кандидате за предсједника и судије
Уставног суда предложене од Високог судског и тужилачког
савјета; указом проглашава законе; даје помиловања;
додјељује одликовања и признања; обавља послове из
области безбједности и односа Републике са другим државама
и међународним организацијама; поставља и опозива шефове
представништава РС у иностранству и предлаже амбасадоре и
друге међународне представнике БиХ из РС; образује
савјетодавна тијела и стручне службе из своје надлележности;
обавља и друге послове у складу са Уставом.
 11. Влада и републичка управа РС

Влада се бира на период од четири године. Владу

сачињавају предсједник, потпредсједници и министри.
Тренутно Владу чине предсједник и 16 министара (осам
министара из реда српског, пет из реда бошњачког и три
из реда хрватског народа).
Влада: предлаже законе, друге прописе и опште акте;
предлаже план развоја, просторни план, буџет и
завршни рачун; обезбјеђује провођење и извршава
законе, друге прописе и опште акте; доноси уредбе,
одлуке и друга акта за извршавање закона; даје
мишљење о приједлозима закона других предлагача;
утврђује начела за унутрашњу организацију, те
усклађује и усмјерава рад и врши надзор над радом
министарстава и других републичких органа; одлучује о
образовању представништава Републике Српске у
иностранству.
12. Територијална организација и локална
самоуправа у Републици Српској

Територијална организација Републике и систем

локалне управе уређују се законом.
Граду и општини припадају приходи утврђени
законом и средства за обављање повјерених послова.
Општина и град преко својих органа, у складу са
законом, поред осталог: доносе програме развоја,
урбанистички план, буџет и завршни рачун; уређују и
обезбјеђују обављање комуналних дјелатности; уређују
и обезбјеђују коришћење градског грађевинског
земљишта и пословних простора; старају се о изградњи,
одржавању и коришћењу локалних путева, улица и
других јавних објеката од локалног значаја; старају се о
задовољавању потреба грађана у култури, образовању,
здравственој и социјалној заштити, физичкој култури,
информисању, занатству, туризму и угоститељству,
заштити животне средине и другим областима...
 13. Уставност и законитост
у Републици Српској

Закони, статути, други прописи и општи акти морају бити

у сагласности са Уставом. Прописи и други општи акти
морају бити у сагласности са законом.
Против појединачних аката судова, управних и других
државних органа, као и организација које врше јавна
овлашћења, донесених у првом степену, може се
изјавити жалба надлежном органу. Законом се, изузетно,
може искључити жалба ако је на други начин
обзбијеђена заштита права и законитости.
О законитости коначних појединачних аката, којима
државни органи и организације које врше јавна
овлашћења рјешавају о правима или обавезама,
одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар
није законом предвиђена друга судска заштита. Само
законом се може, изузетно, у одређеним врстама
управних ствари, искључити управни спор.
 14. Уставни суд Републике Српске

Уставни суд, поред осталог, одлучује о сагласности:

 закона, других прописа и општих аката Народне
скупштине с одредбама Устава о заштити виталних
интереса конститутивних народа;
 закона, других прописа и општих аката са Уставом;
 прописа и општих аката са законом.
Уставни суд Републике Српске има девет судија.
Вијеће за заштиту виталног националног интереса
састоји се од седам чланова.
Када Уставни суд утврди да закон није у сагласности с
Уставом, или да други пропис или општи акт није у
сагласности с Уставом или законом, тај закон, други
пропис или општи акт престаје да важи даном
објављивања одлуке Уставног суда.
 15. Судови и јавна тужилаштва
у Републици Српској

Судску власт врше судови. Они су самостални и

независни и суде на основу Устава и закона, а штите
људска права и слободе, утврђена права и интересе
правних субјеката и законитост. Врховни суд, као
највиши суд у Републици, обезбјеђује јединствену
примјену закона.
Јавно тужилаштво је самостални државни орган који
гони учиниоце кривичних и других по закону кажњивих
дјела и улаже правна средства ради заштите
законитости.
Адвокатура је самостална и независна дјелатност и
служба која пружа правну помоћ.
Организација и рад судова, јавног тужилаштва и
адвокатуре уређују се законом.
 16. Промјена Устава РС
и завршне одредбе

Приједлог да се приступи промјени Устава

могу поднијети предсједник Републике, Влада и
најмање 30 посланика Народне скупштине.
Промјена Устава усвојена је ако за њу гласа
најмање двије трећине од укупног броја
народних посланика и већина чланова Вијећа
народа из сваког конститутивног народа и
осталих.
Устав Републике Српске може се мијењати
уставним амандманима.
Устав је ступио на снагу даном проглашења, а
за његово спровођење донијет је Уставни закон.
 17. Уставни закон за спровођење
Устава Републике Српске

У уставноправној теорији и пракси уобичајено је да се

инструментариј за стављање устава у функцију и
стварање услова за његову примјену, обезбјеђује
доношењем уставног закона.
Уставни закон који је донијет истовремено с Уставом,
омогућио је рецепцију законодавства правних
претходница, на тај начин што је у члану 12. прописано
да се до доношења одговарајућих закона и других
прописа Републике Српске, примјењују закони и остали
прописи СФРЈ и СР БиХ који су у сагласности с Уставом,
а нису у супротности са законима и другим прописима
које је донијела Народна скупштина Републике Српске.
18. Политичке организације, удружења и
фондације у Републици Српској

Политичким организацијама, у смислу одредаба

Закона, сматрају се организације у које се грађани
слободно и добровољно организују ради испољавања
политичких активности и остваривања политичких
циљева. Политичку организацију може основати
најмање 500 пунољетних грађана, а оснива се на
скупштини оснивача, на којој се доносе одлука о
оснивању и статут. Регистар политичких организација
води основни суд у сједишту окружног суда, према
сједишту политичке организације.
Оснивање, регистрација, унутрашња организација и
престанак рада удружења и фондација регулисани су
Законом.
 Удружење је, у смислу одредаба Закона, сваки облик
добровољног повезивања више физичких или правних лица ради
унапређења или остваривања неког заједничког или општег
интереса, односно циља, у складу с Уставом и законом, а чија
основна сврха није стицање добити.
Удружење могу основати најмање три физичка или
правна лица, а настаје доношењем оснивачког акта. Након
оснивања удружење може стећи својство правног лица уписом у
регистар (начело добровољног уписа). Највиши акт удружења је
статут, а скупштина је обавезни орган удружења.
Фондација је правно лице које нема своје чланство, а
оснива се ради управљања одређеном имовином у јавном или
заједничком интересу. Фондацију могу основати једно или више
физичких или правних лица, а оснива се уговором, тестаментом
или другим правно ваљаним актом. Највиши акт фондације је
статут, а орган управљања је управни одбор.
Удружења и фондације уписују се у регистар удружења,
односно регистар фондација, које води основни суд у сједишту
окружног суда на чијем подручју удружење односно фондација
има сједиште.