Ustav

1) Organi republike Srbije

Određene funkcije država obavlja preko svojih organa. Deo ustava koji se odnosi na uređenje državne
vlasti utvrđuje državne organe koji su nosioci pojedinih funkcija državne vlasti u Republici Srbiji, položaj
i odnos sa drugim organima u državi. Uređenje vlasti u RS počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i
sudsku vlast.
Osnovna funkcija državnog organa koja ima zakonodavnu vlast je donošenje zakona. Zakonodavnu
vlast vrši Narodna skupština. Osnovna funkcija državnog organa koja ima izvršnu vlast je neposredno i
konkretno obavljanje mnoštva državnih poslova kojima je cilj izvršavanje zakona. Izvršnu vlast vrši
Vlada. Sudska vlast ima funkciju očuvanja i zaštite utvrđenog pravnog poretka. Sudska vlast u Srbiji je
nezavisna i pripada posebnim državnim organima- sudovima.
2) Narodna skupština

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i ona je organ koji je nosilac ustavotvorne i zakoodavne
vlasti. Čini je 250 narodnih poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, a
mandat im traje 4 godine. Sastaje se u dva godišnja redovna zasedanja. Izbore raspisuje predsednik RS.
Narodna skupština je nadležna da:
● donosi i menja ustav
● odlučuje o promeni granice RS
● raspisuje republički referendum
● potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja
● odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje
● nadzire rad službi bezbednosti
● donosi zakone i druge opšte akte
● daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine
● usvaja strategiju odbrane
● usvaja plan razvoja i prostorni plan
● usvaja budžet i završni račun RS, na predlog Vlade
● daje amnestiju na krivična dela

Zatim:
● bira Vladu i nadzire njen rad, odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara
● bira i razrešava sudije Ustavnog suda (5 sudija)
● bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca,
javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužioca u skladu sa Ustavom
● bira i razrešava guvernera Narodne banke
● bira i razrešava Zaštitnika građana i nadzire njegov rad
● bira i razrešava i druge funkcionere oderđene zakonom

Funkcioneri Narodne skupštine su predsednik, podpredsednici i sekretar Narodne skupštine.

3) Predsednik republike
 Prema Ustavu, predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Predsednika
Republike biraju građani na neposrednim tajnim izborima. Mandat mu traje 5 godina od momenta
poaganja zakletve. Predsednik komanduje vojskom RS, postavlja unapređuje i razrešava oficire. U slučaju
razrešenja dužnosti (svojevoljno, 2/3 većinom Narodne skupštine) zamenjuje ga predsednik Narodne
skupštine 3 naredna meseca. Nadležnost predsednika su da:
● predstavlja RS u zemlji i inostranstvu
● ukazom proglašava zakone
● predlaže NarSkup kandidata za predsednika Vlade
● predlaže NarSkup nosioce funkcija
● postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS
● prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika
● vrši i druge poslove određene Ustavom

4) Vlada, sudovi, banka

Vlada je nosilac izvršne vlasti u RS. U sastav Vlade ulazi predsednik Vlade, jedan ili više
podpredsednika i ministri. Vladu obrazuje parlament i može biti jednostranačka, koaliciona,
koncentraciona ili ekspertska. Vladu bira Narodna skupština a mandat traje koliko i mandat Narodne
skupštine. Nadležnosti vlade su da:
● utvrđuje i vodi politiku
● izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupšine
● donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona
● predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kada ih neko drugi
podnese
● usmerava i usklađuje rad ministarstava i drugih organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim
radom
● vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom

Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji svoju funkciju vrše na osnovu zakona. Sudska
vlast je deo državne vlasti koji autoritativno rešava sporove između fizičkih i pravnih lica i izriče
sankciju. Najviši sud u RS je Vrhovni kasacioni sud sa sedištem u Beogradu. Sudovi opšte nadležnosti
su: osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi, Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti su:
privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud.
Načela sudstva su:
● sudska vlast je jedinstvena na teritioriji RS
● sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona...
● raspravljanje pred sudom je javno
● u suđenju učestvuju sudije profesionalci i sudije porotnici
● sud sudi u veću
● sudska funkcija je stalna
● sudija ima pravo da svoju funkciju vrši u sudu u kojem je izabran, samo svojevoljno može biti...
● sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja
sudske odluke, osim ako se radi o kršenju zakona od strane suda
 ● sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku

Narodna banka je centralna banka RS, koja je samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj
odgovara za svoj rad. Njom rukovodi guverner koga bira Narodna skupština. Osnovne funkcije Narodne
banke Srbije su:
● da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku
● vodi politiku kursa dinara
● čuva devizne rezerve i upravlja njima
● izdaje novčanice i kovani novac
● stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema

Organi Narodne banke Srbije: Izvršni odbor (guverner i viceguverneri), guverner (bira se na 5god.),
savet (ima predsednika i 4 člana, na predlog guvernera usvaja finansijski plan i godišnji račun Narodne
banke Srbije).
5) Teritorijalno uređenje RS

Teritorijalnu organizaciju Republike srbije čine opštine, gradovi i grad Beograd kao teritorijalne
jedinice i autonomne pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije.
-Skupština je najviši organ autonomne pokrajine i lokalne samouprave. U skupštini autonomne
pokrajine sede poslanici koji a u skupštini lokalne samouprave odbornici. Oni se biraju neposredno,
tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno lokalnim izborima.
-Najviši pravni akt autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava je statut. Statut mora bii u skladu sa
ustavom i njega donosi skupština uz saglasnost Narodne skupštne.
Organi autonomne pokrajine su:
1. Skupština AP,
2. Predsednik AP (pandam je Predsednik Republike na republičkom nivou),
3. Izvršno veće AP (pandam je Vlada na republičkom nivou, dok su sekretarijati ustvari ministarstva
na pokrajinskom nivou),
4. Predsednik izvršnog veća AP (pandam je Premijer na republičkom nivou);
-Lokalna samouprava je:
● opština (preko 10000 stanovnika),
● grad (preko 100000 stanovnika, izuzetno može imati manje zbog regionalnog
kulturnog,ekonomskog, geografskog ili istorijskog značaja),
● grad Beograd (ima više opština).
-Organi lokalne samouprave su:
1. Skupština opšine odnosno grada (opština ima najmanje 19 a najviše 65 odbornika, grad najviše 90
odbornika dok grad Beograd ima uvek tačno 110 odbornika), skupšina bira predsednika
skupštine.
2. Predsednik opšine odnosno gradonačelnik (bira se na 4 godine) kao i njegov njegov zamenik
3. Opštinsko odnosno gradsko veće (pandam je vlada na republičkom nivou),
4. Opštinska odnosno gradska uprava (pandam su ministarstva na republičkom nivou);
-Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti:
 ● prostornog planiranja i razvoja,
● poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta,
zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i
uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
● prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom
nivou.
● Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
● Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.
● Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.
● Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju
sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i
završni račun.
-Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
● uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
● uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora;
● stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih
objekata od opštinskog značaja; uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz;
● stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne
zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture;
● stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;
● stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; zaštiti kulturnih
dobara od značaja za opštinu;
● zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta;
● obavlja i druge poslove određene zakonom.
● Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički plan i
program razvoja opštine, utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu.
● Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom
informisanju u opštini.
● Opština samostalno upravlja opštinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
● Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa.

6) Ustav

Ustav je najviši pravni akt jedne države i njime se uređuju osnovna pitanja jedne države (uređenje,
vlast, svojina, sloboda i dr.)
-Ustavnotvorni organ je narodna skupština tj. ona donosi ustav.
-Ustavnost znači da zakoni moraju biti u skladu sa ustavom.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj
žive.
Zasniva se na :
 . vladavini prava,
. socijalnoj pravdi,
. načelima građanske demokratije,
. ljudskim i manjinskim pravima i slobodama,
. pripadnosti evropskim vrednostima i principima;
Ustavom se uređuje:
1.teritorijalna organizacija državne vlasti,
2.struktura državne vlasti
3.raspodela nadležnosti
4.socijalno i ekonomsko uređenje Republike Srbije
5.slobode i prava građana, manjinska prava,etnička prava
6.politička volja građana i oblik izražavanja.

7) Referendum
Referendum je oblik neposredne demokratije, tj. oblik neposrednog učešća građana u vršenju državne
vlasti i donošenja političkih odluka.
Putem referenduma građani se izjašnjavaju (neposredno i tajno) da li su za ili protiv određenog zakona,
akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira.
Referendum može biti u oblasti ustava, zakonodavstva, administracije, finansija ili međunarodnog prava
i odnosa.
Može biti:
● po obaveznosti odluke - obavezujući i savetodavni,
● po vremenu održavanja - prethodni ili naknadni,
● po obaveznosti održavanja - obavezni i fakultativni i
● po dejstvu odluke - konstitutivan ili abrogativan.
  Akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje 50
narodnih poslanika, Vlade ili najmanje 100.000 birača.
-Pravo izlaska na referendum imaju svi koji su upisani u birački spisak. Glasanje je lično i tajno.
-Može biti raspisan na nivou republike,pokrajine ili lokalne samouprave.
-Od dana raspisivanja pa do dana sprovođenja referenduma može proći najmanje 15 a najviše 90 dana.
Plebiscit je organizovano izjašnjavanje naroda na postavljeno mu pitanje.Razlike između referenduma i
plebiscita su male samo što se referendum češće primenjuje kada su u pitanju zakoni a plebiscit u vezi sa
izjašnjavanjem o obliku vladavine ili nekom drugom važnom pitanju. Građani se izjašnjavaju sa da ili ne.
Građanska inicijativa predstavlja udruživanje građana i predlaganje skupštini lokalne samouprave
promenu statuta, donošenje pravnih akata i slično prikupljanjem potpisa od strane inicijativnog odbora
koji se osniva.
Zbor građana predstavlja takođe skupljanje građana gde većinom glasova prisutnih, izglasavaju
zahteve i predloge pa ih zatim upućuju skupštini lokalne samouprave.

8) Ljudska prava
 Ljudska prava izražavaju odnos pojedinca i državne vlasti u jednoj zemlji. Ljudska prava predstavljaju
granicu, područje slobode pojedinca, njegovu privatnu sferu, koju demokratska država ne sme da pređe.
Dele se: prema tome ko je nosilac prava na pojedinačna-individualna (pravo na život, pravo svojine,
pravo kretanja, pravo slobodnih misli...) i kolektivna (pravo na zdravu životnu okolinu...); prema objektu
zaštite na lična, politička, socijalno-ekonomska i kulturna prava. Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki
i svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, a Ustav izričito propisuje da je zabranjena svaka
diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu. Utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku
zaštitu ako ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo.
Ustav garantuje široku paletu ljudskih prava koja se mogu grupisati na:
● Lična prava i slobode: dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti. Pravo na život, pravo na slobodu i
bezbednost, pravo na pravično suđenje, pravo na rehabilitaciju i naknadu štete, pravo na
državljanstvo...
● Politička prava i slobode. Sloboda mišljenja i izražavanja i sloboda izražavanja nacionalne
pripadnosti. Sloboda medija i pravo na obaveštenost. Izborno pravo...
● Socijalno-ekonomska i kulturna prava. Pravo na imovinu, pravo nasleđivanja, pravo na rad,
pravo na štrajk, pravo na pravnu pomoć, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, penziono
osiguranje, pravo na obrazovanje, autonomija univerziteta, sloboda naučnog i umetničkog
stvaranja i zdrava životna sredina.
● Posebna prava vezana za dete i porodicu. Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost
supružnika, sloboda o odlučivanju o rađanju, prava deteta, prava i dužnost roditelja, kao i
posebna zaštita porodice majke i deteta.
● Prava stranaca. Ustav u načelu garantuje strancima sva prava koja su utvrđena Ustavom i
zakonom, u skladu sa međunarodnim ugovorom, izuzev onih koja imaju samo državljani. Stranci
uživaju jedno samo njima svojstveno pravo- pravo na azil.

U posebna prava pripadnika nacionalnih manjina spadaju: zabrana diskriminacije nacionalnih

manjina, ravnopravnost u vođenju javnih poslova, zabrana nasilne asimilacije, pravo na očuvanje
posebnosti, pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima.

9. Javno tužilaštvo?
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i
preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

10. Ustavni sud?

Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska
prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.

11. Promena Ustava?

Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika,
predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština
koja je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja ako se promena
odnosi na načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja itd.
Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. Ustav ne
može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

12. Šta čini teritorijalnu organizaciju Republike Srbije?

Teritorijalnu organizaciju RS čine opštine, gradovi i grad Beograd kao teritorijalne jedinice i autonomne
pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije. Najviši pravni akt autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave je statut.

13. Šta je opština i koji su njeni organi?

Opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da
preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10.000
stanovnika.
Organi opštine su:
- skupština opštine (donosi statut, poslovnik, budžet, završni račun, program razvoja opštine, urbanistički
plan; raspisuje opštinski referndum; imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, direktore javnih
preduzeća, predsednika skupštine i opštine)
- predsednik opštine (predstavlja i zastupa opštinu, organizuje rad skupštine opštine, donosi pojedinačne
akte za koje je ovlašćen zakonom)
- opštinsko veće (predsednik je predsednik opštine; predlaže statut, budžet i akte koje donosi skupština,
vrši nadzor nad radom opštinske uprave)
- opštinska uprava (njom rukovodi načelnik;izvršava odluke i akte skupštine opštine, predsednika opštine
i opštinskog veća i obavlja poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa skupštine opštine).Izvršni
organi opštine su predsednik opštine i opštinsko veće.

14. Šta je grad i koji su njegovi organi?

Grad je jedinica lokalne samouprave koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni
centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika. Statutom grada može se predvideti da se na
teritoriji grada obrazuju dve ili više gradskih opština. Grad vrši nadležnosti opštine i druge nadležnosti i
poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni.

Organi grada su:

- skupština grada (najviši organ grada koga čine odbornici koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim
glasanjem, na 4 godine);
- gradonačelnik;
- gradsko veće (čine ga gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća koje bira
Skupština grada, na period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika);
- gradska uprava (njom rukovodi načelnik koga postavlja Gradsko veće).

15. Referendum u ostvarivanju lokalne samouprave?

Odluka putem referenduma je doneta ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala, pod uslovom
da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana. Odluka doneta na referendumu je obavezna, a
jedinica lokalne samouprave ne može izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu
od godinu dana od dana donošenja odluke.

16. Gradonačelnik?
Gradonačelnika bira Skupština grada, iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem,
većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada. Gradonačelniku i zameniku
gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini grada. Gradonačelnik
može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložni predlog najmanje trećine odbornika,
na isti način na koji je i izabran.

Gradonačelnik:
- predstavlja i zastupa Grad;
- neposredno izvršava i stara se o izvršenju odluka Skupštine grada;
- usmerava i usklađuje rad Gradske uprave;
- donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine itd.

17. Zakon o radu

Ovim zakonom se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o

18. Pravni lek

Pravni lek je dispozitivna stranačka parnična radnja kojom se od nadležnog suda traži da ukine ili preinači
odluku suda za koju se tvrdi da je za nju nepovoljna, nepravilna i nezakonita. Ukoliko poslodavac otkaže
ugovor o radu, a zaposleni smatra da je otkazan na nezakoniti način, zakon predviđa rok od 90 dana za
pokretanje tužbe pred nadležnim sudom prvog stepena, tj. Osnovnim sudom nadležnim za teritoriju na
kojoj se nalazi formalno sedište poslodavca.

19. Sudovi i podela

Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije je najviši sud Republike Srbije i kao takav je na vrhu piramide
sudske vlasti (spada u sud opšte nadležnosti). Sedište je u Beogradu. Svi ostali sudovi, opšte (osnovni,
viši i apelacioni sudovi) i posebne nadležnosti (privredni sudovi, Privredni apelacioni, prekršajni sudovi,
Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud) su ispod njega.

20. Vrste radnih ugovora

Ugovor o radu = pojedinačni akt kojim se zasniva radni odnos između poslodavca i zaposlenog.
Kolektivni ugovor = pravni akt koji uređuje osnovna pitanja u oblasti radnih odnosa, a zaključuju ga
poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca i sindikat. Poslodavac koji nije zaključio kolektivni ugovor,
prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada uređuje Pravilnikom o radu.

21. Kako se donosi odluka u Skupštini? Kojim tipom većine?

Kvorum je minimalan broj članova (poslanika) koji mora da bude prisutan da bi Skupština funkcionisala.
- prosta većina – obična većina glasova prisutnih poslanika (kvorumska većina – 63 i više članova)
- apsolutna većina – većina glasova svih narodnih poslanika (126 poslanika)
- dvotrećinska većina (kvalifikaciona) – 2/3 glasova svih narodnih poslanika (166 poslanika).

22. Referendum
Referendum je neposredno izjašnjavanje birača putem glaasnja o zakonima i drugim pitanjima od
važnosti za političku zajednicu. Oblik izražavanja suverenosti u Republici Srbiji. Postoje 2 oblika
republičkog referenduma: ustavotvorni (obavezni i fakultativni) i referendum koji raspisuje Narodna
skupština na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača iz svoje nadležnosti.

23. NBS
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija
utvrđenih zakonom i podleže nadzoru Narodne skupštine i njoj je odgovorna za svoj rad. Osnovni cilj
Narodne banke jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. Njom rukovodi guverner Narodne banke, a
ima od 2 do 4 viceguvernera. Njene funkcije su:
- utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku
- upravlja deviznim rezervama
- izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine
- uređuje i kontroliše nesmetano funlcionisanje platnog prometa u zemlji
- izdaje i oduzima bankama dozvole za rad i dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja.
24. Ustavnost i zakonitost
Svi zakoni proističu iz Ustava, a iz njih podzakonski akti koji svi zajedno slede Ustav.

25. Definicija Republike Srbije?

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i
socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i
pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
26. Podela vlasti u Republici Srbiji?
Uređenje vlasti se zasniva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos ove tri grane vlasti se
zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.
27. Grb, zastava i himna?
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Grb se koristi kao Veliki grb i Mali grb. Himna
Republike Srbije je svečana pesma „Bože pravde“. Izgled i upotreba grba, zastave i himne se uređuju
zakonom.
28. Teritorija i granica Republike Srbije?
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, a granica nepovrediva i menja se po postupku
predviđenom za promenu Ustava.
29.. Ljudska prava i slobode?
Ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom su: dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, pravo na
život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravo na slobodu i
bezbednost, čovečno postupanje sa licem lišene slobode, ograničeno trajanje pritvora, pravo na pravično
suđenje, pravo na državljanstvo, slobodu kretanja, slobodu misli, savesti i veroispovesti, nepovredivost
stana, zaštitu podataka o ličnosti, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, izborno pravo, sloboda
okupljanja i udruživanja, pravo na rad, na imovinu, na nasleđivanje, na obrazovanje, na zdravstvenu i
socijalnu zaštitu, na penzijsko osiguranje i dr.
30. Ravnopravnost svih oblika svojine?
U Republici Srbiji garantuje se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina,
svojina autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu
zaštitu.

31. Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije?

Sredstva za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne
samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i
drugih dažbina je opšta i zavisi od ekonomske moći poreskog obveznika.
32. Budžet?
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima se
prikazuju svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. Donose se za kalendarsku
godinu, prema utvrđenim rokovima. Budžet Republike Srbije i završni račun usvaja Narodna Skupština.

33. Šta je Narodna Skupština Republike Srbije?

Narodna Skupština Republike Srbije je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne
vlasti u Republici Srbiji. Narodnu Skupštinu čini 250 narodnih poslanika, izabranih na neposrednim
izborima, tajnim glasanjem.
34. Nadležnosti Narodne Skupštine?
Narodna Skupština:
- donosi i menja Ustav;
- odlučuje o promeni granice Republike Srbije;
- raspisuje republički referendum;
- odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno stanje;
- potvrđuje međunarodne ugovore;
- donosi zakone i druge opšte akte;
- nadzire rad službi bezbednosti;
- usvaja budžet i završni račun Republike;
- bira Vladu;
- bira i razrešava sudije Ustavnog suda;
- bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i dr.

35. Imunitet narodnog poslanika?

Narodni poslanik uživa imunitet i ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo
mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Narodni poslanik koji se pozove na imunitet ne
može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični postupak za koji se može izreći kazna
zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine. Narodni poslanik zatočen u izvršenju krivičnog dela za koje je
propisana kazna zatvora u trajanju dužem od 5 godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne
skupštine.

36.. Način odlučivanja u Narodnoj skupštini?

Narodna skupština odluke donosi večinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna
većina narodnih poslanika. Važnije odluke Narodna skupština donosi većinom glasova svih narodnih
poslanika.

37.. Nadležnost predsednika Republike?

Predsednik Republike:
- predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu;
- ukazom proglašava zakone;
- predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade pošto prethodno sasluša mišljenje
predstavnika izabranih izbornih lista;
- predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija;
- prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika;
- daje pomilovanja i odlikovanja i dr.

38. Izbor predsednika Republike?

Predsednik Republike se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Mandat predsednika Republike
traje 5 godina i niko ne može više od 2 puta da bude biran za predsednika Republike. Mandat predsednika
Republike prestaje istekom roka na koji je biran, ostavkom ili razrešenjem.

39. Nadležnost Vlade Republike Srbije?

Vlada Republike Srbije:
- utvrđuje i vodi politiku;
- izvršava zakone i druge opšte akte Narodne Skupštine;
- donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona;
- predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte;
- usmerava, usklađuje i nadzire rad organa državne uprave i dr.

40. Trajanje mandata Vlade?

Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala. Mandat Vlade prestaje pre
isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine,
ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
41. Zaštitnik građana?
Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne
uprave i drugih organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik
građana nema ovlašćenja da kontroliše rad Narodne skupštine, Vlade, predsednika Republike, Ustavnog
suda, sudova i javnih tužilaštava. Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i uživa
imunitet kao narodni poslanik.
42. Sudovi i sudska vlast?
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije, a sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i
sude na osnovu Ustava i zakona. U Republici Srbiji se osnivaju sudovi opšte i posebne nadležnosti. Ne
mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi. Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni
kasacioni sud.
43. Teritorijalno uređenje?
U Republici Srbiji građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Najviši organ
autonomne pokrajine i lokalne samouprave je skupština, koju čije poslanici, odnosno odbornici. Poslanici
i odbornici se biraju na period od 4 godine, neposrednim, tajnim glasanjem.

44. Ustav Republike Srbije?

Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju
biti u saglasnosti sa Ustavom. O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština. Predlog za promenu Ustava
se usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Narodna skupština usvaja akt o
promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga
građani potvrde na republičkom referendumu. Ustav se ne može menjati za vreme ratnog ili vanrednog
stanja.

Zakon o zdravstvenom osiguranju

1.Privatna praksa
Privatnu praksu može osnovati: 1) nezaposleni zdravstveni radnik sa položenim stručnim ispitom; 2)
zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.
Privatna praksa može se osnovati kao:
 ● ordinacija lekara ili stomatologa (opšta i specijalistička)
● poliklinika
● laboratorija (za medicinsku tj. kliničku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju)
● apoteka
● ambulanta (za zdravstvenu negu i rehabilitaciju)
● laboratorija za zubnu tehniku

Privatna praksa ne može obavljati delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći, cnabdevanja krvlju i
krvnim derivatima, uzimanja, čuvanja i presađivanja organa, proizvodnju seruma i vakcina, obdukcijsku
delatnost, delatnost iz oblasti javnog zdravlja.
Privatna praksa dužna je da:
●pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima
●učestvuje na poziv nadležnog organa u suzbijanju zaraznih bolesti, kao i pružanje pomoći pri
elementarnim i drugim nepogodama
● vrši stalnu proveru kvaliteta svog stručnog rada u skladu sa zakonom
● istakne raspored radnog vremena i pridržava se istog
● istakne cenovnik usluga i izda račun za te usluge
● redovno dostavlja nadležnom organu medicinsko-statističke izveštaje i drugu evidenciju u oblasti
zdravlja u skladu sa zakonom
● organizuje, tj. obezbeđuje mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada u skladu
sa zakonom
2. Vrste osiguranja

Socijalno osiguranje obezbeđuje socijalnu sigurnost po osnovu rada. Ta sigurnost predupređuje rizike
starosti, invalidnosti, bolesti, smrti, nezaposlenosti i drugih socijalnih opasnosti. U Republici Sbiji postoje
tri grane socijalnog osiguranja po osnovu rada: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) osiguranje za
slučaj nezaposlenosti; 3) zdravstveno osiguranje.
Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Obavezno PIO uređeno je Zakonom o PIO, njime se obezbeđuju prava za slučaj starosti, invalidnosti,
smrti i telesnog oštećenja. Prava iz obaveznog PI osiguranja: 1) za slučaj starosti – pravo na starosnu
penziju; 2) za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju; 3) za slučaj smrti – pravo na porodičnu
penziju i pravo na naknadu pogrebnih troškova; 4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog
povredom na radu ili profesionalnom bolešću – pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje. Ta prava
su lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica, pa prestaju smrću korisnika
Obavezno osigurana lica jesu: 1) zaposleni; 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost;
3)poljoprivrednici.
Osiguranje za slučaj nezaposlenosti utvrđeno je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj
nezaposlenosti. Nezaposleni je lice 15-65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije
zasnovalo radni odnos, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje. Obaveznim
osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti i to: 1) novčana naknada; 2) zdravstveno
osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; 3) druga prava u skladu sa zakonom.
Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci
neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju
prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: 1) prestanka radnog odnosa
otkazom od strane poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena
prestane potreba za obavljanjem određenog posla, osim lica koja su se svojevoljno opredelila za novčanu
naknadu ili posebnu novčanu naknadu, kao i ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada tj. nema potrebna
znanja i sposobnosti za obavljanje svog posla; 2) prestanka radnog odnosa na određeno vreme,
privremenih i povremenih poslova, probnog rada; 3) prestanka funkcije izabranih i postavljenih lica,
ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate; 4) prenosa osnivačkih prava
vlasnika, odnosno člana privrednog društva; 5) otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u
drugim slučajevima prestanka rada poslodavca; 6) premeštaja bračnog druga; 7) prestanka radnog
odnosa u inostranstvu. Pravo na novčanu naknadu može trajati od 3 do 12 meseci, izuzetno 24 meseca
ako nezaposlenom d ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, nedostaje do dve godine.

Zdravstveno osiguranje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Obavezno zdravstveno

osiguranje jeste ZO kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim ZO obezbeđuju
pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene Zakonom o zdravstvenom
osiguranju. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog ZO obezbeđuju se uplatom doprinosa za
obavezno zdrav. osiguranje. Obavezno zdrav. osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za slučaj bolesti i
povrede van rada; 2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Osiguranim licima
smatraju se osiguranici i članovi njihovih porodica, kojima se obezbeđuju prava iz obaveznog ZO. Prava
iz obaveznog ZO jesu: 1) pravo na zdravstvenu zaštitu; 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene
sprečenosti za rad osiguranika; 3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene
zaštite. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje jeste osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u
troškovima zdravstvene zaštite, osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani, odnosno koji se nisu
uključili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava
iz zdravstvenog osiguranja.
3. Načela obaveznog zdravstvenog osiguranja
● Načelo obaveznosti – ostvaruje se organizovanjem i sprovođenjem sveobuhvatnog obaveznog
zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge građane u Republici kojim osiguranici obezbeđuju
pravo na zdravstvenu zaštitu.
● Nečelo solidarnosti i uzajamnosti – ostvaruje se uspostavljanjem solidarnosti i uzajamnosti
između generacija, polova, bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa,
u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdrav. osiguranja.
● Nečelo javnosti – ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima
iz obaveznog zdrav. osiguranja i javnošću rada organa i službi Republičkog zavoda...
● Načelo stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja – ostvaruje se
praćenjem savremenih dostignuća i sprovođenjem merai aktivnosti kojima se povećavaju
mogućnosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdrav. osiguranja.
● Načelo ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdrav. osiguranja – se ostvarije stalnim
nastojanjem da se prava iz obaveznog zdrav. osiguranja ostvaruju uz što manje finansijskih i
drugih sredstava.

4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

● Pravo na zdravstvenu zaštitu
● Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranike
● Pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite

5. Naknada štete u sprovođenju zdrav. osiguranja

Osigurano lice kome je iz sredstva obaveznog zdrav. osiguranja izvršena isplata neknade na koju nije
imao pravo, dužan je da Republičkom zavodu (matičnoj filijali) vrati primljeni iznos:
● ako je isplata izvršena na osnovu netačnih podataka za koje je znao ili je morao znati da su
netačni, ili je na drugi protivpravni način ostvario pravo na nadnadu...
● ako je ostvario neko primanje usled toga što nije prijavio nastale promene koje utiču na gubitak
ili obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene.
● ako je primio novčane isplate u iznosu većem od onoga koji mu je određen rešenjem.

6. Povrede i oboljenja
Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj
povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i
kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela,
iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu
smatra se i povreda:
● nastala prilikom obavljanja posla na koji osiguranik nije raspoređen ali koji obavlja u interesu
poslodavca kod koga je zaposlen
● nastala na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto
● nastala na putu preduzetom radi izvršavanja službenih dužnosti
● nastala na putu preduzetom radi stupanja na rad
● posledica oboljenja nastalog neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili
više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguranik osiguran ili u vezi sa njim
● povreda koju je osiguranik pretrpeo u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu
povrede na radu i profesionalne bolesti
● nastala u okviru akcije spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća
● nastala u toku vojne vežbe ili vršenja drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje koje su zakonom
utvrđene
● nastala u radnom kampu ili na prizvodnom, sportskom i dr. takmičenju
● na drugim poslovima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa

Profesionalne bolesti su određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim
uticajem procesa i uslova u toku rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

7. Penzijski staž
Penzijski staž na osnovi koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obuhvata
vreme koje se računa u staž osiguranja i poseban staž, obračunati u penzijski staž prema propisima koji su
bili na snazi tokom radnog staža osiguranika.
U staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je bio obavezno
osiguran i za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U staž osiguranja računa se i
vreme koje je osiguranik proveo u svojstvu vojnog osiguranika.
8. Zdravstvena služba
Zdravsvenu službu čine:
 ● zdravstvene ustanove (obavlja zdrav. delatnosti) i privatna praksa (određuje poslove zdrav. del.)
● zdravstveni radnici i saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravsvenim ustanovama i
privatnoj praksi
9) Zdravstvena ustanova

Može osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice pod
uslovima propisanim zakonom. Mogu se onivati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini kao:
● Dom zdravlja – obavlja zdr. delatnost na primarnom nivou, osniva se za teritoriju jedne opštine
(grada), a osniva ga opština (državna svojina). Za sve kategorije stanovnika obezbeđuje: hitnu
medicinsku pomoć, opšta medicina, zdr. zaštitu žena i dece, laboratorijska i druga dijagnostika,
prevencija i lečenje u oblasti stomatologije, medicina rada, fizikalna medicina, rehabilitacija...
Primarnu zdrav. zaštitu u domu zdravlja građani ostvaruju preko izabranog lekara.
● Apoteka – obavlja farmaceutsku zdrav. delatnost na primarnom nivou, osniva se za teritoriju
jedne opštine, osniva je opština (grad). U svom sastavu može imati galensku laboratoriju za
izradu galenskuh lekova. Dužna je da na vidnom mestu istakne ime ovlašćenog farmaceuta za
izradu galenskih i magistralnih lekova.
● Bolnica (opšta i spec.) – zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou, kao nastavak dijagnostike
lečenja i rehabilitacije u domu zdravlja, ili kada su potrebni posebni uslovi u toku lečenja. Dužna
je da sarađuje sa domom zdravlja. Osniva se na teritoriji jedne ili više opština. Mora imati službe
za: prijem i zbrinjavanje hitnih stanja; internu medicinu, pedijatriju, ginekologiju i akušerstvo,
opštu hirurgiju; laboratorijsku, RTG i drugu dijagnostiku; anesteziologiju sa reanimacijom;
ambulantu za rehabilitaciju; farmeceutsku zdravstvenu delatnost preko bolničke apoteke.
Specijalistička bolnica pruža zdrav. zaštitu licima određenih dobnih grupa odnosno obolelim od
određenih bolesti.
● Zavod – zdravstvena zaštita na primarnom nivou, sprovodi zdrav. zaštitu pojedinih grupacija
stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdrav. zaštite. Zavod se osniva
kao Zavod za: zdravstvenu zaštitu studenata, zdravstvenu zaštitu radnika, hitnu medicinsku
pomoć, gerontologiju, stomatologiju, plućne bolesti i tuberkulozu, kožne i venerične bolesti.
● Zavod za javno zdravlje – osniva Republika na teritoriji AP. Obavlja delatnost na više nivoa.
Javno zdravlje podrazumeva, ukratko, stvaranje uslova za očuvanje zdravlja stanovništva,
očuvanje životne sredine, sprečavanje nastanka faktora rizika, prevenciju bolesti i poboljšanje
kvaliteta života. Ova zdravstvena ustanova: prati, procenjuje i analizira zdrav. stanje stanovništva,
bavi se problimima i rizicima po zdravlje stanovništva kao i merama i aktivnostima namenjenim
unapređenju i očuvanju zdravlja stanovništva, vrši informisanje i obuku stanovništva za brigu o
zdravlju stanovništva, vrši istraživanja u oblasti javnog zdravlja, planira razvoj stručnog
usavršavanja zdrav. radnika kao i druge poslove u skladu sa zakonom.
● Klinika – zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou. Obavlja visoko specijalizovano, spec.-
konsultativno i stacionarnu zdrav. delatnost iz određene grane medicine tj. stomatologije. Obavlja
obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. Može se osnovati samo u sedištu fakulteta koji u
svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Obavlja i delatnost opšte bolnice ukoliko na svojoj
teritoriji nema bolnice.
● Institut – isto kao klinika samo što može obavljati delatnosti iz jedne ili više grana medicine ili
stomatologije.
● Kliničko bolnički centar – isto kao klinika
 ● Klinički centar – objedinjuje delatnost 3 ili više klinika tako da čini funkcionalnu celinu
organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljati zadatke koji se odnose ne: visoko
specijalizovano, spec.-konsultativno i stacionarnu zdrav. delatnost, obrazovno-nastavnu delatnost,
naučno-istraživačku delatnost. Može se osnovati samo u sedištu fakulteta koji u svom sastavu ima
fakultet zdravstvene struke. Obavlja i delatnost opšte bolnice ukoliko na svojoj teritoriji nema
bolnice.
10) Izabrani lekar
● doktor medicine ili dr medicine specijalista za oblast opšte medicine (spec. medicine rada)
● doktor medicine spec. pedijatrije
● doktor medicine spec. ginekologije
● doktor stomatologije

Obavlja sledeće dužnosti: sprovodi mere ze očuvanje i unapređenje zdarvlja pacijenata, vrši
dijagnostiku i blagovremeno lečenje pacijenata, ukazuje hitnu medicinsku pomoć, upućuje pacijente u
odgovarajuću zdrav. ustanovu, sprovodi kućno lečenje, propisuje lekove i medicinska sredstva, obavlja i
druge poslove u skladu sa zakonom. Vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravlju pacijenata.

11.Primarna, sekundarna i tercijarna zaštita

Zdravstvene delatnosti na primarnom nivou obuhvataju:
● zaštiti i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje, rehabilitaciju bolesnih
i povređenih
● preventivnu zdrav. zaštitu grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku oboljevanja
● zdrav. vaspitanje i savetovanje
● sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti
● sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba
● patronažne posete, lečenje i rehabilitacija u kući
● sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdrav. negu i rehabilitaciju za lica smeštena u ustanove
socijalnog staranja
● hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz
● farmaceutsku zdrav. zaštitu
● rehabilitacija dece i omladine sa smetnjama i telesnom i duševnom razvoju
● zaštitu mentalnog zdravlja
● palijativno zbrinjavanje i druge poslove utvrđene zakonom

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalističko-konsultativno i bolničku

zdravstvenu delatnost. Specijalističko-konsultativna delatnost obuhvata složenije mere i postupke
otkrivanja bolesti i povreda kao i lečenja i rehabilitacije bolesnih i povređenih. Bolnička zdravstvena
delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smeštaj u bolnicama kao i
farmaceutsku zdrav. delatnost u bolničkoj apoteci.
Zdrav. delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdrav. zaštite i
specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti, kao i naučno-istraživačku i obrazovnu
delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučno-istraživačka delatnost, odnosno delatnost
obrazovanja. Obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolničkoj apoteci.
12. Komore zdravstvenih radnika?
Zakonom o komorama zdravstvenih radnika se osnivaju nezavisne, profesionalne organizacije (lekarska,
stomatološka, farmaceutska komora Srbije, komora biohemičara i komora medicinskih sestara i
zdravstvenih tehničara Srbije). Ovim zakonom se uređuje članstvo u komorama, poslovi, organizacije i
rad komora, posredovanje u sporovima i sudovi časti, kao i druga pitanja od značaja za rad komora.
Komora:
- vrši upis zdravstvenih radnika i vodi imenik svih članova komore
- idaje, obnavlja i oduzima licencu članovima komore koji su upisani u imenik i vodi evidenciju o tome
- posreduje u sporovima između članova komora, odnosno između članova komore i korisnika
zdravstvenih usluga
- utvrđuje visinu članarine za članove komore
- izdaje legitimaciju i identifikacioni broj članovima komore koji imaju licencu
- zastup i štiti profesionalne interese članova komore u obavljanju komore.

13. Za koga je obavezno članstvo u komori?

Članstvo u komori je obavezno za sve doktore medicine, doktore stomatologije, diplomirane farmaceute,
diplomirane farmaceute medicinske biohemije, diplomirane farmaceute specijaliste medicinske
biohemije, medicinske sestre i zdravstvene tehničare, koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju
poslove zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama, drugim oblicima zdravstvene službe (privatna
praksa), ustanovama socijalne zaštite, državnim organima, na fakultetima i dr.

14. Koji su organi komore?

Organi komore su:
- skupština
- nadzorni odbor
- upravni odbor
- direktor
- etički odbor
- sud časti prvog stepena
- sud časti drugog stepena
- druga tela koja se utvrđuju statutom komore.

15. Utvrđivanje svojstva osiguranog lica?

Svojstvo osiguranog lica se utvrđuje samo po jednom osnovu. Licu koje je zaposleno kod dva ili više
poslodavaca svojstvo osiguranika se utvrđuje na osnovu prijave jednog od poslodavaca i izdaje se samo
jedna isprava o osiguranju od strane matične filijale.

16. Lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz OZO?

Prava iz OZO, samo u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuju se:
- učenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na profesionalnoj praksi ili praktičnoj
nastavi
- licima koja obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu (na osnovu ugovora o
volonterskom radu)
- licima koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske
zadruge do navršenih 26 godina, ako su na školovanju
- licima koja učestvuju u akcijama spasavanja prilikom elementarnih nepogoda
 - licima angažovanim u vatrogasnim službama za gašenje požara i na obuci za gašenje požara
- licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvore dok rade u privrednoj jedinici zavoda za
izdržavanje kazne zatvora (npr. radionica).

17. Ko su osiguranici kojima se obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Osiguranim licima se smatraju osiguranici i članovi njihovih porodica.

1) Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana i to:

1. lica u radnom odnosu: zaposleni u privrednom društvu, državnom organu, organu lokalne
samouprave
2. civilna lica na službi u vojsci, vojnim jedinicama i vojnim ustanovama
3. lica koja primaju novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti
4. osnivači privrednih društava
5. preduzetnici
6. zaposleni upućeni na rad u inostranstvo
7. državljani Srbije koji su na teritoriji Srbije zaposleni kod stranih organizacija
8. strani državljani zaposleni kod domaćih organizacija
9. sveštenici i verski službenici
10. poljoprivrednici stariji od 18 godina života ako poljoprivrednu delatnost obavljaju kao jedino
zanimanje
11. korisnici penzije.

Osiguranicima se smatraju i (ukoliko ne ispunjavaju uslove zakonom propisane za osiguranike ili ako
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika):
- deca do navršenih 15 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije
do navršenih 26 godina
- žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon
porođaja
- lica starija od 65 godina života
- osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica
- monasi i monahinje
- korisnici stalnih novčanih pomoći
- nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda
utvrđenih u skladu sa zakonom
- lica romske nacionalnosti koja nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici.

2) Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja se obezbeđuju i članovima porodice osiguranika

(supružnik ili vanbračni partner, deca rođena u braku ili van njega, usvojena deca, pastorčad i deca uzeta
na izdržavanje; roditelji, očuh, maćeha, usvojitelj, unučad, braća, sestre bez roditelja koje osiguranik
izdržava).

18. Pravo na lekove i medicinska sredstva?

Pravo na lekove (medicinska sredstva) osiguranom licu obezbeđuje se u skladu sa opštim aktom
Republičkog zavoda - kojim se uređuje Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava OZO (-
kojim se utvrđuju vrsta i standard medicinskih sredstva koja se ugrađuju u organizam osiguranog lice
(implantati) kao i druge vrste neophodnih medicinskih sredstava).

19. Ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad?

Naknada zarade se isplaćuje na osnovu podnetih dokaza, bez podnošenja zahteva. Naknadu zarade za
prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31og dana Republički
zavod, odnosno matična filijala.
Dužinu privremene sprečenosti za rad ocenjuje stručnomedicinski organ Republičkog zavoda, odnosno
matične filijale. Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija određuje privremenu sprečenost za rad
osiguranika datumom početka i završetka privremene sprečenosti za rad.

20. Slučajevi u kojima osiguraniku ne pripada pravo na naknadu zarade?

- ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad
- ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci
- ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad
- ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju
- ako se za vreme privremene sprečenosti bavi aktivnošću koja ostvaruje prihode.
Naknada zarade ne pripada licima na izdržavanju kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi mera
obaveznog lečenja alkoholičara, narkomana i psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi.

21. Prigovor u postupku ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu?

Ako osigurano lice nije zadovoljno ocenom koju je dao izabrani lekar, može izjaviti prigovor
prvostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor se podnosi usmeno ili pismeno, u roku od 48h od saopštenja
ocene izabranog lekara pri čemu je prvostepena lekarska komisija dužna da osiguranika odmah pozove na
pregled ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj sprečenosti za rad osiguranika. Ocena koju
ona da povodom izjavljenog prigovora na ocenu izabranog lekara je konačna (protiv ocene prvostepene
LK kada je ona doneta bez prethodne ocene izabranog lekara, osigurano lice može izjaviti prigovor
drugostepenoj LK u roku od 3 dana od dana saopštenja ocene prvostepene lekarske komisije).

22. Arbitraža?
Radi rešavanja sporova između filijala, odnosno Republičkog zavoda i davalaca zdravstvenih usluga
može se obrazovati arbitraža koja je sastavljena od 5 članova: predstavnika filijale i davaoca zdravstvenih
usluga, predstavnika udruženja zdravstvenih ustanova, predstavnika komore zdravstvenih radnika i
predstavnika Ministarstva. Postupak pred arbitražom je hitan, a odluka o spornom pitanju se donosi u
roku od 30 dana od dana zaključivanja sporazuma o obrazovanju arbitraže, većinom glasova članova
arbitraže.

23. Republički zavod?

Republički zavod je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se
ostvaruju prava iz OZO i obezbeđuju sredstva za OZO, u skladu sa zakonom. Republički zavod obavlja i
poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.

24. Šta čini prihod Republičkog zavoda?

Prihod Republičkog zavoda čine sredstva:
- doprinosa za OZO
- premije za DZO koje organizuje i sprovodi Republički zavod
- od imovine kojom raspolaže Republički zavod
- domaćih i inostranih kredita i zajmova
- druga sredstva u skladu sa zakonom.

25. Sanitarni nadzor?

Poslovi sanitarnog nadzora obuhvataju mere inspekcijskog i zdravstvenog nadzora, koje se
preduzimaju sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva, i to:
- inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa
- kontrola ispunjenosti sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova
- zdravstveni nadzor nad namirnicama i predmetima opšte upotrebe u proizvodnji i prometu
- zdravstveni nadzor na granici pri uvozu namirnica i predmeta opšte upotrebe
- sanitarni nadzor na granici nad putnicima, njihovim stvarima i saobraćajnim sredstvima.
 Sanitarni nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko sanitarnih inspektora.

26. Kako se sprovodi zaštita stanovništva od zaraznih bolesti?

Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti se sprovodi:
- obavljanjem epidemioloških nadzora i primenom propisanih mera (opšte i posebne)
- planiranjem, organizovanjem, kontrolom sprovođenja propisanih mera i
- obezbeđivanjem materijalnih i drugih sredstava za njihovo sprovođenje.

27. Koje su opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti?

- obezbeđivanje zdravstveno ispravnih: vode za piće, životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe
- obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova
- uklanjanje ljudskih i životinjskih izlučevina, leševa, otpadnih voda i dr.materija
- sprovođenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.

28. Ko stiče osnov za sticanje prava iz PIO u slučajevima kada su invalidnost ili telesno oštećenje
nastupili kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja?
1. lica koja obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinskih zadruga do navršenih 26
godina života, ako su na školovanju
2. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju ako ih je uputila organizacija nadležna za
zapošljavanje
3. učenici i studenti kada se nalaze na profesionalnoj praksi
4. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u okviru privredne jedinice ustanove
5. lica koja obavljaju poslove na osnovu ugovora o volonterskom radu.

29. Organizacija penzijskog i invalidskog osiguranja?

PIO obezbeđuje i sprovodi fond = pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje
u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Organi fonda su direktor, upravni i nadzorni odbor
30. Vrste zdravstvenih ustanova?
Vrste zdravstvenih ustanova su:
- dom zdravlja
- apoteka
- bolnica (opšta i specijalna)
- zavod
- zavod za javno zdravlje
- klinika
- institut
- kliničko-bolnički centar
- klinički centar.
Dom zdravlja i apoteku osniva opština, odnosno grad; kliničko-bolnički centar osniva grad; opštu i
specijalnu bolnicu, kliniku, institut i klinički centar osniva Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine
– autonomna pokrajina i zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost na više nivoa se osnivaju u skladu
sa zakonom.
Zdravstvene ustanove koje obavljaju HMP, snabdevanje krvlju i krvnim derivatima, uzimanje, čuvanje i
presađivanje organa i delova ljudskog tela, proizvodnju seruma i vakcina i obdukcijsku delatnost, kao i
zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja, osnivaju se isključivo u državnoj svojini.
31. Plan mreže?
U skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova (koji donosi Vlada Republike, odnosno autonomna
pokrajina) osnivaju se zdravstvene ustanove u državnoj svojini. Plan mreže se utvrđuje na osnovu: plana
razvoja; zdravstvenog stanja, broja, starosne strukture stanovništva; broja, kapaciteta i rasporeda ZU;
stepena urbanizacije i saobraćajne povezanosti pojedinih područja; jednake dostupnosti i ekonomske
mogućnosti Republike.
Planom mreže se utvrđuju broj, struktura, kapaciteti i prostorni raspored ZU po nivoima ZZ, organizacija
službe HMP i dr. pitanja od značaja za organizaciju zdravstvene službe u Republici.
31. Pod kojim uslovima zdravstveni radnik može osnovati privatnu praksu?
Uslovi su:
- da ima opštu zdravstvenu sposobnost
- da je završio fakultet, odnosno odgovarajuću školu zdravstvene struke i položio stručni ispit
- da je izvršio upis u imenik nadležne komore
- da je dobio odobrenje za samostalan rad
- da ispunjava uslove za osnivanje i početak rada privatne prakse u pogledu kadra, opreme, prostorija i
lekova
- da mu pravosnažnom sudskom odlukom nije izrečena krivična sankcija – mera bezbednosti zabrane
obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada i dr.

33. Kako se može osnovati privatna praksa?

Privatna praksa se može osnovati kao:
- ordinacija lekara/stomatologa (opšta i specijalistička)
- poliklinika
- laboratorija (za kliničku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju kao i za zubnu tehniku)
- apoteka
- ambulanta.

34. U kojim slučajevima se privatna praksa briše iz registra?

Privatna praksa se briše iz registra u slučaju:
- odjave
- smrti osnivača PP
- gubljenja radne sposobnosti osnivača
- gubljenje poslovne sposobnosti osnivača, potpuno ili delimično
- obavljanja druge samostalne delatnosti kao osnovno zanimanje za koje prima platu
- nezapočinjanja obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa
u registar kod nadležnog organa
- zasnivanja više od jednog oblika privatne prakse
- obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa
- kažnjavanja više od 3 puta za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove i dr.
35. Zabrana reklamiranja?
Zabranjeno je oglašavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, stručno-medicinskih postupaka i
metoda zdravstvene zaštite, uključujući zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine u
sredstvima javnog informisanja.

36. Raspored rada, radno vreme i ZZ za vreme štrajka?

Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj
praksi utvrđuje osnivač, za zdravstvene ustanove koje osniva Republika – ministarstvo nadležno za
poslove zdravlja, a za vreme epidemija i otklanjanja posledica prouzrokovanim elementarnim
nepogodama i vanrednim prilikama utvrđuje nadležni ministar. Zdravstvena ustanova je dužna da za
vreme štrajka obezbedi minimum procesa rada koji obuhvata obavljanje redovnih vakcinacija prema
utvrđenim rokovima, sprovođenje higijensko-epidemioloških mera za vreme trajanja epidemije zarazne
bolesti, dijagnostiku i terapiju hitnih i akutnih oboljenja, povreda i stanja, uzimanje, obradu i davanje krvi
i produkata od krvi, snabdevanje najvažnijim lekovima i medicinskim sredstvima i zdravstvenu negu i
ishranu hospitalizovanih bolesnika.
Zabranjeno je organizovati štrajk u zdravstvenim ustanovama koje pružaju HMP.

37. Šta obuhvata farmaceutska zdravstvena delatnost?

Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata:
- promociju zdravlja = sprovođenje preventivnih mera za očuvanje i zaštitu zdravlja stanovništva
- unapređivanje farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i određenih vrsta
medicinskih sredstava
- racionalizaciju troškova za sprovođenje terapijskih protokola
- praćenje neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje ili smanjivanje tih
reakcija
- izbegavanje interakcija terapijskog dupliranja primene lekova
- izradu galenskih, odnosno magistralnih lekova, u skladu sa zakonom.

38. Gde se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost?

Farmaceutska zdravstvena delatnost se obavlja u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj ustanovi, u
organizacionom delu stacionarne zdravstvene ustanove (bolnička apoteka). Određeni poslovi
farmaceutske zdravstvene delatnosti se obavljaju u apoteci osnovanoj kao privatna praksa, pod uslovima
propisanim zakonom.
39. Kada osigurano lice može da promeni izabranog lekara pre isteka kalendarske godine?
- u slučaju prestanka radnog odnosa izabranog lekara kod davaoca usluga
- ako osigurano lice promeni prebivalište
- kada je osigurano lice nezadovoljno lekarom koji zamenjuje izabranog lekara (po isteku roka od 3
meseca od dana obezbeđivanja zamene lekara)
- kada je izabrani lekar odsutan duže od 6 meseci
- ukoliko je osgirano lice izgubilo poverenje u izabranog lekara zbog nesporazuma.

40. Šta je zavod i koji zavodi postoje?

Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom niovu i sprovodi ZZ
pojedinih grupacija stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti ZZ. Zavod se osniva
kao:
- zavod za zz studenata
- zavod za zz radnika
- zavod za hmp
- zavod za gerontologiju
- zavod za stomatologiju
- zavod za plućne bolesti i tuberkulozu
- zavod za kožno-venerične bolesti.

41.Šta obuhvata zdravstvena delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou?

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata:
- zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje i rehabilitaciju bolesnih i
povređenih
- preventivnu ZZ grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika
- patronažne posete, lečenje i rehabilitaciju u kući
- HMP i sanitetski prevoz
- farmaceutsku zdravstvenu zaštitu
- rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duševnom razvoju
- palijativno zbrinjavanje.

Specijalističko-konsultativna delatnost se može obavljati u domu zdravlja i drugoj zdravstvenoj ustanovi

na primarnom nivou, pod određenim uslovima.
Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalističko-konsultativnu i bolničku
zdravstvenu delatnost. Specijalističko konsultativna delatnost u odnosu na delatnost na primarnom niovu
obuhvata složenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i lečenja i rehabilitacije bolesnih i
povređenih. Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, zdravstvenu
negu i smeštaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolničkoj apoteci.
Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pružanje najsloženijih oblika ZZ i
specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti kao i naučnoistraživačku i obrazovnu
delatnost (može se obavljati i u ustanovama na primarnom i sekundarnom nivou), kao i obavljanje
farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolmičkoj apoteci.

42. Jedinstveni identifikacioni broj lekara?

Republički zavod ID brojem ovlašćuje lekara da osiguranim licima Republičkog zavoda propisuje lekove
i medicinska sredstva na teret sredstava OZO.
ID broj se dodeljuje lekaru iz oblasti opšte medicine, pedijatrije, ginekologije i stomatologije kod davaoca
usluga koji obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou, kao i drugim oblicima obavljanja
zdravstvene delatnosti (privatna praksa) sa kojima je Republički fond zaključio ugovor o pružanju
zdravstvene zaštite i lekaru specijalisti kod davaoca usluga koji obavlja zdravstvenu delatnost na
sekundarnom i tercijarnom nivou kome je izabrani lekar preneo ovlašćenja za propisivanje lekova na
obrascu lekarskog recepta za TBC i HIV.
Jedan lekar može imati jedan ID broj koji se dodeljuje na neodređeno vreme. Sastoji se od rednog broja
lekara (7 cifara) i kontrolnog broja po Lunovom algoritmu (1 cifra). Štambilj je oblika elipse, ispisan
ćiriličnim pismom, u fontu Times New Roman i sadrži u prvom redu dr medicine/dr stomatologije, u
drugom redu ime i prezime i u trećem redu tip i ID broj – tip se obeležava rimskim brojevima: I – doktor
medicine ili doktor medicine specijalista opšte medicine odnosno specijalista medicine rada, II – doktor
medicine specijalista pedijatrije, III – doktor medicine specijalista ginekologije, IV – doktor stomatlogije,
V – lekar specijalista na koga je izabrani lekar preneo ovlašćenja za propisivanje lekova na recept (za
TBC i HIV) i VI – lekar specijalista za propisivanje lekova na obrascu N1 i N2. ID broj se može odjaviti
privremeno (utvrđeno propisima) i trajno u slučajevima gubitka ili krađe štambilja ID broja ili u slučaju
smrti lekara (davalac usluga je dužan da uništi štambilj ID broja i da dokaz o tome uz obrazac ID broja
dostavi filijali).

43. Zavod za transfuziju krvi?

Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja poslove prikupljanja krvi i krvne plazme
za preradu i testiranje krvi, distribuciju krvnih derivata, dijagnostička ispitivanja, terapijske postupke,
prikupljanje matičnih ćelija, tipizaciju tkiva, kao i promociju i organizaciju dobrovoljnog davalaštva krvi.
Bolnička banka krvi se obrazuje u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi za čuvanje i izdavanje krvi i njenih
komponenata i dr.
44. Zavod za medicinu rada?
Zavod za medicinu rada je zdravstvena ustanova osnovana za teritoriju Republike koja obavlja delatnost
iz oblasti medicine rada, odnosno zaštite zdravlja na radu i to:
- unapređuje organizaciju i rad zdravstvenih ustanova u oblasti zaštite zdravlja na radu i koordinira njihov
rad
- predlaže i sprovodi preventivne lekarske preglede radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim
rizikom
- ocenjuje radnu sposobnost obolelih od profesionalnih bolesti, posledica povreda na radu i van njega,
procenjuje telesna oštećenja i dr.

45. Zavod za sudsku medicinu?

Zavod za sudsku medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost u oblasti sudske medicine, tj.
dijagnostike i ekspertize a na osnovu obdukcija, kliničkih pregleda i laboratorijske dijagnostike za potrebe
suda, zdravstvenih ustanova, medicinskih fakulteta i dr.lica. Osniva ga Republika i može se osnovati
samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.
46. Zavod za virusologiju, vakcine i serume?
Zavod za virusologiju, vakcine i serume je zdravstvena ustanova koja prati, proučava, utvrđuje i sprovodi
stručne i naučne metode prevencije i dijagnostike zaraznih bolesti, proizvodi serume, vakcine i dr.
imunobiološke i dijagnostičke preparate i sredstva kojima se snabdevaju zdravstvene ustanove na teritoriji
Republike. Osniva ga Republika i može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima
fakultet zdravstvene struke.
47. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju?
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti preventivne zdravstvene
zaštite stanovništva od zaraznih bolesti  sprovodi mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u
sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti u zdravstvenim i dr. ustanovama.
48. Direktor zdravstvene ustanove?
Direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu i
odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove. Prisustvuje sednicama i učestvuje u radu
Upravnog odbora, bez prava odlučivanja. Podnosi uUpravnom odboru pismeni tromesečni, odnosno
šestomesečni izveštaj o poslovanju zdravstvene ustanove.
Za direktora može biti imenovano lice koje ima visoku školsku spremu zdravstvene struke ili druge
struke sa završenom edukacijom iz oblasti zdravstvenog menadžmenta (u ovom drugom slučaju, zamenik
ili pomoćnik direktora mora biti lice sa visokom školskom spremom zdravstvene struke); koje ima
najmanje 5 godina radnog staža u oblasti zdravstvene zaštite i koje ispunjava druge uslove predviđene
statutom zdravstvene ustanove.
Direktor se imenuje na osnovu javnog konkursa koji raspisuje upravni odbor 60 dana pre isteka
mandata direktora. Upravni odbor u roku od 30 dana od završetka javnog konkursa mora da izvrši izbor
kandidata i predlog dostavi osnivaču koji u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga treba da
imenuje direktora na period od 4 godine, najviše 2x uzastopno. Ako osnivač ne imenuje direktora
zdravstvene ustanove, imenovaće vršioca dužnosti direktora na period od 6 meseci koji ima sva prava,
obaveze i odgovornosti koje se odnose na direktora.
49. Nadzorni odbor zdravstvene ustanove?
Nadzorni odbor obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove.
Nadzorni odbor odlučuje ako je prisutno više od polovine članova i donosi odluke većinom glasova od
ukupnog broja članova. Upravni odmor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno zdravlje ima
3 člana (1 član iz zdravstvene ustanove i 2 člana predstavnika osnivača), a u ostalim zdravstvenim
ustanovama 5 (2+3). Članovi se imenuju na period od 4 godine od strane osnivača na predlog stručnog
saveta zdravstvene ustanove.
50. Upravni odbor zdravstvene ustanove?
Upravni odbor donosi statut ustanove uz saglasnost osnivača i druge opšte akte u skladu sa zakonom,
odlučuje o poslovanju zdravstvene ustanove, donosi program rada i razvoja, donosi finansijski plan i
godišnji obračun, odlučuje o korišćenju sredstava ustanove, raspisuje javni konkurs i sprovodi postupak
izbora kandidata za obavljanje funkcije direktora.
Upravni odbor odlučuje ako je prisutno više od polovine članova i donosi odluke većinom glasova od
ukupnog broja članova. Upravni odmor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno zdravlje ima
5 članova (2 člana iz zdravstvene ustanove i 3 člana predstavnika osnivača), a u ostalim zdravstvenim
ustanovama 7 (3+4). Najmanje jedan član iz reda zaposlenih mora biti zdravstveni radnik sa visokom
stručnom spremom. Članovi se imenuju na period od 4 godine od strane osnivača na predlog stručnog
saveta zdravstvene ustanove.
51 Stručna tela na nivou Republike?
Stručna tela na nivou Republike su:
1) Zdravstveni savet Srbije (stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema ZZ,
organizacije ZS i sistema ZO; ima 15 članova koje bira Narodna skupština na predlog Vlade; mandat
traje 5 godina),
2) Etički odbor Srbije (stručno telo koje se stara o pružanju i sprovođenju ZZ na nivou Republike,
na načelima profesionalne etike; članove imenuje Vlada na predlog minista nadležnog za poslove
zdravlja; ima 9 članova koji se biraju iz redova istaknutih stručnjaka koji imaju značajne rezultate u radu
kao i doprinos u oblasti ZZ, profesionalne etike zdravstvenih radnika i humanističkih nauka) i
3) Republičke stručne komisije (obrazuju se za pojedinu oblast zdravstvene delatnosti i utvrđuju
stručne doktrine o očuvanju i unapređenju zdravlja, sprečavanju i otkrivanju bolesti, lečenju i
zdravstvenoj nezi, rehabilitaciji obolelih i povređenih osoba; obrazuje je ministar nadležan za poslove
zdravlja; članovi su istaknuti naučni i drugi zdravstveni radnici koji imaju značajan doprinos u radu i
razvoju određene oblasti medicine, stomatologije i farmacije).
52. Zdravstveni radnik?
Zdravstveni radnik u zavisnosti od stepena stručne spreme jeste:
a) Doktor medicine, doktor stomatologije, diplomirani farmaceut i diplomirani farmaceut
medicinske biohemije – sa završenim odgovarajućim fakultetom zdravtsvene struke i
b) Zdravstveni radnik sa završenom visokom, višom, srednjom, odnosno odgovarajućim stepenom
školske zdravstvene struke.
53. Za koje zdravstvene radnike je obavezno članstvo u komori?
Članstvo u komori je obavezno za zdravstvene radnike koji kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost.
54. Pod kojim uslovima zdravstveni radnik može samostalno pružati ZZ?
- ako je obavio pripravnički staž i položio stručni ispit
- ako je upisan u imenik komore
- ako je dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalan rad.
55. Specijalizacije?
Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokom školskom spremom može se specijalizovati ukoliko
ima završen pripravnički staž i položen stručni ispit i 2 godine obavljanja zdravstvene delatnosti po
položenom stručnom ispitu. Oni mogu obavljati ZZ iz oblasti koju specijalizira samo pod nadzorom
ovlašćenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika – mentora. Posle završene
specijalizacije može se usavršavati u užoj specijalizaciji. Odobravanje specijalizacija (i užih) odobrava
zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa. Ministar rešenjem daje saglasnost na ovu odluku.
56. Dobijanje naziva primariusa?
Doktori medicine, doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti koji imaju najmanje 12 godina rada u
zdravstvenoj delatnosti, položen specijalistički ispit, stručne i naučne radove, mogu podneti zahtev,
odnosno biti predloženi od strane Srpskog lekarskog društva, Farmaceutskog društva Srbije kao i
nadležnih komora za dobijanje naziva primarius, kao stručnog priznanja za dugogodišnji uspešni
zdravstveni, obrazovni i stručni rad.
57. Ugovor o dopunskom radu?
Zdravstveni radnik može da zaključi samo jedan ugovor o dopunskom radu sa svojim poslodavcem,
odnosno drugim poslodavcem. Ugovor zaključuje direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač
privatne prakse i zdravstveni radnik. Zaključuje se u pisanom obliku i na vreme od 12 meseci.
Zdravstveni radnik može obavljati poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu u ukupnom vremenu
koje ne može biti duže od jedne trećine punog radnog vremena.

58. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad?

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za rad (licenca) zdravstvenim radnicima jeste postupak
koji sprovodi nadležna komora radi utvrđivanja stručne osposobljenosti zdravstvenih radnika za
samostalni rad. Licenca je javna isprava.
Zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu ne može obavljati samostalni rad u
zdravstvenoj ustanovi odnosno privatnoj praksi. Do dobijanja, odnosno obnavljanja licence, zdravstveni
radnik može da pruža ZZ pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu
kod nadležne komore a koga odredi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse.
Zdravstveni radnik kome komora nije obnovila licencu, odnosno kome je oduzela, dužan je da u roku od
8 dana od dana prijema rešenja dostavi komori ranije izdatu licencu. Rešenje donosi direktor komore.

59. Pod kojim uslovima komora izdaje licencu zdravstvenom radniku?

Komora izdaje licencu (na 7 godina) pod uslovima:
- da ispunjava uslove u pogledu školske spreme zdravstvene struke
- da je obavio pripravnički staž i položio stručni ispit
- da je upisan u imenik komore
- da pravosnažnom sudskom odlukom nije osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje
zdravstvene delatnosti (kazna zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi).
60. Obnavljanje licence?
Zahtev se podnosi nadležnoj komori 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata. Zdravstveni radnik,
uz zahtev za obnavljanje licence podnosi i dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije u
skladu sa zakonom. Obnavljanje se vrši svakih 7 godina.
61. Pod kojim uslovima komora zdravstvenom radniku privremeno oduzima licencu?
Komora zdravstvenom radniku privremeno oduzima licencu:
1) ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu
2) ako obavlja delatnost za koju mu nije izdata licenca
3) ako načini grešku kojom se pogoršava zdravstveno stanje pacijenta
4) ako mu je izrečena jedna od mera privremene zabrane samostalnog rada od strane nadležnog
organa komore – zbog teže povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore
5) ako je pravosnažnom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje
profesije zdravstvenog radnika
6) ako zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja i u dr. slučajevima propisanim zakonom.
62. Akreditacija?
Akreditacija je postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na osnovu primene optimalnog
nivoa utvrđenih standarda rada ZU u određenoj oblasti ZZ, odnosno grani medicine. Agencija za
akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije je organizacija koju osniva Vlada i koja vrši akreditaciju
zdravtsvenih ustanova. Akreditacija je dobrovoljna i vrši se na zahtev zdravtsvene ustanove.
Sertifikat o akreditaciji dobijen u skladu sa zakonom ili sertifikat priznat od evropske agencije
nadležne za akreditaciju zdravstvenih ustanova potvrđuje da zdravstvena ustanova ispunjava nacionalne,
odnosno međunarodno priznate standarde za pružanje ZZ. Izdaje se na određeni period, najduže na period
od 7 godina. Po isteku ovog roka, postupak akreditacije se može ponoviti na zahtev zdravstvene ustanove.
Sertifikat se objavljuje u službenom glasilu Republike Srbije.
63. Medicinska dokumentacija
Medicinska dokumentacija je dokument koji sadrži zapažene, merljive i ponovljive nalaze dobijene
prilikom pregleda pacijenta, kao i laboratorijske i dijagnostičke testove i procene. Predstavlja sudsko
medicinski dokument zbog čega mora biti tačna, potpuna i dostupna.
Osnovna medicinska dokumentacija jeste zdravstveni karton, stomatološki karton, karton obavezne
imunizacije, protokol, istorija bolničkog lečenja i zbrinjavanja, lista anestezije, otpusna lista sa epikrizom,
list za novorođenče.
Pomoćna sredstva za vođenje evidencije su registar kartoteke, dnevna evidencija o posetama i radu i
kretanju pacijenata u bolnici, tekuča evidencija o utvrđenim oboljenjima i stanjima.

64. Fondovi
 Republički fond za zdravstveno osguranje je pravno lice sa statusom organizacije za OZO čija je
osnovna delatnost da osiguranim licima obezbedi ostvarivanje prava iz oblasti OZO kroz zaključenje
ugovora sa davaocima zdravtsvenih usluga. Obavlja i poslove dobrovoljnog ZO, u skladu sa zakonom.
Republičkim fondom upravljaju osiguranici, koji su ravnomerno zastupljeni u Upravnom odboru
Republičkog fonda. Svi građani koji ostvaruju prihode (zarade, penzije, naknade) imaju zakonsku
obavezu plaćanja doprinosa za OZO, a građanima koji ne ostvaruju prihode i ne mogu biti osgurani kao
članovi porodice nekoga ko ih ostvaruje, doprinos se plaća iz budžeta Republike Srbije.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je pravno lice sa statusom organizacije za
obavezno socijalno osiguranje čija je osnovna delatnost da osiguranicima obezbedi ostvarivanje prava iz
PIO i obezbeđivanje sredstava za ostvarivanje ovih prava. Fond osigurava sva lica koja su po zakonu
obavezno osgurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, utrđuje osnovice za plaćanje doprinosa,
obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredstava, isplaćuje penzije i dr.

65. Apoteka i bolnička apoteka, razlike

Razlika je u nivou zdravstvene zaštite: apoteka je na primarnom a bolnička na sekundarnom i tercijarnom
nivou.

66. Klinika i institut, razlike

Klinika mora, a institut može i ne mora da obavlja stacionarnu zdravstvenu delatnost.
67. HMP – šta je, ko je pruža i ko ima prava na nju?
HMP je neposredna-tenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica
u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt.
Pod HMP se smatra i medicinska pomoć koja se pruža u toku 12h od momenta prijema osiguranog lica da
bi se izbegao očekivani nastanak hitnog medicinskog stanja. HMP pruža najbliži davalac usluga, odnosno
privatna praksa, bez obzira da li je zaključen ugovor o pružanju zdravstvenih usluga. Pruža se na mestu
medicinske hitnosti ili kod davaoca usluga, sa ili bez uputa izabranog lekara kao i u slučaju kada
osigurano lice nije u mogućnosti da podnese dokaz o svojstvu osiguranika.

68. Šta je zdravstvena zaštita?

Zdravstvena zaštita je sveobuhvatna i organizovana delatnost društva sa ciljem da se ostvari najveći
mogući stepen očuvanja zdravlja građana i porodice. Ona obuhvata mere i aktivnosti radi:
- očuvanja i unapređenja zdravlja građana;
- sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja;
- blagovremeno i efikasno lečenje i
- rehabilitaciju.
69. Ko učestvuje u obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite?
U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite u Republici Srbiji učestvuju: građanin kao
pojedinac, porodica, obrazovne i druge ustanove, humanitarna, verska, sportska i druga udruženja i
organizacije, zdravstvene službe, organizacija zdravstvenog osiguranja, lokalna zajednica, opštine,
gradovi, autonomne pokrajine i Republika.
70. Šta čini zdravstvenu službu?
Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe (privatna praksa), kao
i zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost.
71. Dužnosti svakog pojedinca na zaštiti i unapređivanju zdravlja?
Svaki građanin je dužan da čuva i unapređuje svoje zdravlje i zdravlje drugih ljudi, kao i uslove
životne i radne sredine. Svaki pojedinac je dužan da u okviru svojih znanja i mogućnosti pruži
drugome prvu pomoć, odnosno obavesti hitnu medicinsku službu radi ukazivanja pomoći.
72. Prava pacijenata u postupku pružanja zdravstvene zaštite?
Pacijent ima pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, na informaciju, na preventivne mere, na kvalitet
pružanja zdravstvene zaštite, na bezbednost, na obaveštenje, na slobodan izbor, na drugo stručno
mišljenje, na privatnost i poverljivost, na pristanak, na uvid u medicinsku dokumentaciju, na
poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta, pravo na poštovanje pacijentovog vremena,
pravo na prigovor, pravo na naknadu štete.
73. Ko obezbeđuje zaštitu prava pacijenta?
Zaštitu prava pacijenta obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, preko savetnika za zaštitu prava
pacijenata i Saveta za zdravlje.
74. Dužnosti pacijenta u postupku pružanja zdravstvene zaštite?
Pacijent je dužan da aktivno učestvuje u zaštiti, unapređenju i očuvanju sopstvenog zdravlja, da u
potpunosti i istinito informiše zdravstvene radnike i saradnike o svom zdravstvenom stanju, da se
pridržava uputstava dobijenih od svog zdravstvenog radnika, odnosno saradnika, da poštuje prava
drugih pacijenata, da se sa poštovanjem i uvažavanjem odnosi prema zdravstvenom radniku i
saradniku, da blagovremeno obavesti zdravstvenu ustanovu o otkazivanju termina za preglede i
postupke, odnosno da obavesti zdravstvenu ustanovu o svakoj promeni ličnih podataka.

75. Vrste zdravstvenih ustanova prema nivou obavljanja zdravstvene delatnosti?

Zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obavlja dom zdravlja, apoteka i zavod. Na sekundarnom
nivou zdravstvenu delatnost obavlja bolnica (opšta i specijalna). Na tercijarnom nivou zdravstvenu
delatnost vrši klinika, institut, kliničko-bolnički centar i klinički centar.
Zdravstvenu delatnost na više niova obavljaju zavod za javno zdravlje, zavod za transfuziju krvi,
zavod za medicinu rada, zavod za sudsku medicinu, zavod za virusologiju, vakcine i serume, zavod za
antirabičnu zaštitu, zavod za biocide i medicinsku ekologiju, zavod za psihofiziološke poremećaje i
govornu patologiju.
76. Dom zdravlja?
Dom zdravlja je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost primarne zdravstvene zaštite za teritoriju
jedne ili više opština, odnosno grada. U domu zdravlja obavlja se preventivna zdravstvena zaštita za
sve kategorije stanovnika, hitna medicinska pomoć, opšta medicina, zdravstvena zaštita žene i dece,
patronažna služba, laboratorijska i druga dijagnostika, kao i druga delatnost ukoliko nije
organizovana u drugoj zdravstvenoj ustanovi.
77. Zdravstvene stanice i ambulante?
U cilju obezbeđivanja dostupnosti zdravstvene zaštite u domu zdravlja, mogu se organizovati
zdravstvene stanice i ambulante. U zdravstvenoj stanici obavlja se najmanje hitna medicinska pomoć,
opšta medicina i zdravstvena zaštita dece. U ambulanti se obavlja najmanje delatnost opšte medicine.
78. Apoteka?
Apoteka se osniva za jednu ili više opština, odnosno grada, radi obavljanja farmaceutske zdravstvene
delatnosti na primarnom nivou. U apoteci se vrši promocija zdravlja i zdravstveno vaspitanje,
savetovanje, promet na malo lekova i medicinskih sredstava, praćenje savremenih naučnih i stručnih
dostignuća u oblasti farmakoterapije, izrada magistralnih lekova i dr.
79. Bolnica?
Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost na sekundarnom nivou, kao nastavak
dijagnostike, lečenja i rehabilitacije u domu zdravlja, ili kada su zbog složenosti i težine oboljenja
potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smeštaja i lekova. Bolnica može biti opšta i
specijalna.
80. Specijalna bolnica?
Specijalna bolnica pruža zdravstvenu zaštitu licima određenih dobnih grupa ili obolelima od
određenih bolesti.
81. Klinika?
Klinika je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i
stacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene grane medicine, odnosno stomatologije, kao i
obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost.
82. Zavod za javno zdravlje?
Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na više nivoa i
obuhvata socijalno-medicinsku, higijensko-ekološku, epidemiološku i mikrobiološku zdravstvenu
delatnost.
Zavod za javno zdravlje vrši bakteriološke, serološke, virusološke, hemijske i toksikološke preglede i
ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom životnih namirnica, vode, vazduha, predmeta opšte
upotrebe, kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i nezaraznih bolesti. On koordinira, usklađuje i
stručno povezuje rad zdravstvenih ustanova iz Plana mreže za teritoriju za koju je osnovan.
83. Organi zdravstvene ustanove?
Organi zdravstvene ustanove su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor, koje imenuje i razrešava
osnivač zdravstvene ustanove.
Direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu,
odlučuje o pravima i obavezama iz radnog odnosa i odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene
ustanove.
Upravni odbor donosi statut zdravstvene ustanove i druga opšta akta iz svoje nadležnosti, odlučuje o
poslovanju i korišćenju sredstava zdravstvene ustanove, donosi program rada i razvoja zdravstvene
ustanove, finansijski plan, raspisuje javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje
funkcije direktora i dr.
Nadzorni odbor obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove.
84. Stručni organi u zdravstvenoj ustanovi?
Stručni organi zdravstvene ustanove su:
- stručni savet;
- stručni kolegijum;
- etički odbor;
- komisija za unapređenje kvaliteta rada.
Stručni savet je savetodavno telo direktora i upravnog odbora i odlučuje o pitanjima iz oblasti
stručnog rada i razvoja zdravstvene ustanove.
Stručni kolegijum je stručno telo koje usvaja stručne i doktrinarne stavove u zdravstvenim
ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike i institute kao svoje organizacione jedinice.
Etički odbor je stručno telo koje prati sprovođenje i pružanje zdravstvene zaštite na načelima
profesionalne etike.
Komisija za unapređenje kvaliteta rada je stručno telo koje se stara o stalnom unapređenju kvaliteta
zdravstvene zaštite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi.
85. Zdravstveni radnici i saradnici?
Zdravstveni radnici su lica koja imaju medicinski, stomatološki, odnosno farmaceutski fakultet kao i
lica sa završenom drugom školom zdravstvene struke, a koja neposredno kao profesiju obavljaju
zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.
Zdravstveni saradnici su lica sa srednjom, višom odnosno visokom stručnom spremom koja obavljaju
određene poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi.
86. Stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika?
Pod stručnim usavršavanjem zdravstvenih radnika i saradnika podrazumeva se sticanje znanja i
veština koje obuhvata:
- specijalizacije i uže specijalizacije;
- kontinuiranu edukaciju.
Troškove stručnog usavršavanja snosi poslodavac. Stručno usavršavanje zdravstvenih radnika je
uslov za dobijanje, odnosno obnavljanje licence.
87. Dežurstvo, pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj ustanovi?
Zdravstvena ustanova može da uvede dežurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u
smenama ili preraspodelom radnog vremena nije u mogućnosti da obezbedi zdravstvenu zaštitu.
Dežurstvo može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom. Za vreme trajanja dežurstva
zdravstveni radnik mora biti prosutan u zdravstvenoj ustanovi.
Pripravnost je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan
u zdravstvenoj ustanovi ali mora biti stalno dostupan radi pružanja hitne medicinske pomoći u
zdravstvenoj ustanovi.
Rad po pozivu je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti
prosutan u zdravstvenoj ustanovi, ali se mora odazvati na poziv radi pružanja zdravstvene zaštite.
88. Koje vrste osiguranja postoje u R.Srbiji?
U R.Srbiji osiguranje je obavezno i dobrovoljno.
89. Šta obuhvata obavezno zdravstveno osiguranje?
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada i
osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.
90. Šta se obezbeđuje dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem?
Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem se obezbeđuje plaćanje učešća u troškovima
zdravstvene zaštite koji nisu obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem, osiguranje
građana koji nisu uključeni u obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za veći obim i
standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.
91. Načela obaveznog zdravstvenog osiguranja?
Obavezno zdravstveno osiguranje se organizuje na načelu solidarnosti i uzajamnosti.
92. Ko su osiguranici u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju?
Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana i to:
a. zaposleni u privrednom društvu, državnom organu, organu lokalne samouprave;
b. civilna lica na službi u vojsci, vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;
c. izabrana, postavljena ili imenovana lica koja za svoj rad ostvaruju zaradu;
 d. državljani Srbije koji su na teritoriji Srbije zaposleni kod stranih organizacija;
e. zaposleni upućeni na rad u inostranstvo;
f. lica koja primaju novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti;
g. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove;
h. lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu i autorskog ugovora;
i. osnivači privrednih društava;
j. preduzetnici;
k. sveštenici i verski službenici;
l. poljoprivrednici stariji od 18 godina života ako poljoprivrednu delatnost obavljaju kao
jedino zanimanje;
m. korisnici penzije;
n. strani državljani zaposleni kod domaćih organizacija i dr.
93. Ko su osigurana lica u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju?
Osigurana lica su osiguranici i članovi njihovih porodica.
94. Koja su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obuhvataju:
a. pravo na zdravstvenu zaštitu;
b. pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika;
c. pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
95. Šta obuhvata pravo na zdravstvenu zaštitu?
Pravo na zdravstvenu zaštitu obuhvata:
a. mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
b. preglede i lečenje žena u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci posle
porođaja;
c. preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede;
d. preglede i lečenje bolesti usta i zuba;
e. medicinsku rehabilitaciju;
f. lekove i medicinska sredstva;
g. proteze, ortoze i druga pomagala.

96. Zabrana naplaćivanja usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Zabranjeno je da davalac zdravstvenih usluga ili lice zaposleno kod njega naplati zdravstvenu
uslugu na koju osigurano lice ima pravo u okviru obaveznog zdravstvenog osguranja, ili traži,
odnosno primi bilo kakve materijalne ili nematerijalne koristi za pružanje takvih usluga
osiguranom licu. Kod davaoca zdravstvenih usluga mogu da se naplaćuju samo one zdravstvene
 usluge koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i utvrđen iznos
participacije.
97. Kojim se osiguranim licima zdravstvena zaštita obezbeđuje u punom iznosu, bez plaćanja
participacije?
U punom iznosu, bez plaćanja participacije zdravstvena zaštita se obezbeđuje:
a. ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata;
b. slepim, trajno nepokretnim licima i licima koja ostvaruju naknadu na pomoć i negu
drugog lica;
c. dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i više puta;
d. dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, u roku od 12 meseci
posle svakog davanja krvi.
98. Šta su liste čekanja?
Listama čekanje se utvrđuje redosled korišćenja zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz
sredstava zdravstvenog osguranja i koje nisu hitne, a utvrđuju se na osnovu medicinskih
indikacija, zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi.
Republički fond zdravstvenog osguranja utvrđuje zdravstvene usluge, kriterijume i najduže vreme
čekanja na zdravstvenu uslugu.
99. Koja zdravstvena zaštita se ne obezbeđuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju?
Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje se sledeća
zdravstvena zaštita:
a. medicinska ispitivanja radi utvrđivanja zdravstvenog stanja, telesnog oštećenja ili
invalidnosti u postupcima kod nadležnih organa;
b. zdravstveni pregledi radi upisa u srednje škole, visokoškolske ustanove, kurseve, radi
bavljenja sportom, zaposlenja;
c. utvrđivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu osiguravajućih društava,
sudova i dr;
d. lični komfor i posebna udobnost smeštaja i lične nege u stacionarnoj zdravstvenoj
ustanovi;
e. zdravstvena zaštita vezana sa lečenjem akutnog pijanstva;
f. kozmetičke, hirurške procedure iz estetskih razloga;
g. prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga;
h. neobavezne imunizacije;
i. stomatološke usluge koje nisu utvrđene kao prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
j. lekovi koji nisu na Listi lekova i dr.
100. Koja lica imaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad?
Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju:
a. zaposleni;
b. preduzetnici;
c. sveštenici i verski službenici.
101. U kojim slučajevima se isplaćuje naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja?
Naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osguranja pripada osiguranicima koji su
privremeno sprečeni za rad usled:
a. bolesti ili povrede van rada;
b. profesionalne bolesti ili povrede na radu;
c. bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
d. nadležne mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zarazne bolesti u
njegovoj okolini;
e. nege bolesnog člana uže porodice;
f. dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev krvi;
g. ukoliko je određen kao pratilac bolesnog osiguranog lica.
102. Koliko iznosi naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad?
Ukolika je privremena sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nadležne
mere obavezne izolacije, nege bolesnog člana uže porodice ili zbog pratnje bolesnog lica,
naknada se isplaćuje u visini 65% od osnova za naknadu zarade.
U slučajevima kada je privremena sprečenost za rad prouzrokovana profesionalnom bolešću ili
povredom na radu, zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće ili dobrovoljnim
davanjem tkiva i organa, osiguraniku se isplaćuje naknada u visini 100% od osnova za naknadu
zarade.
103. Kada se ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene
zaštite?
Naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite obezbeđuje se osiguranim
licima i pratiocu osiguranog lica, u slučaju upućivanja u zdravstvenu ustanovu van područja
matične filijale zdravstvenog osiguranja, ukoliko je zdravstvena ustanova udaljena najmanje
50km od mesta njegovog stanovanja.
104. Izabrani lekar?
Izabrani lekar je:
a. doktor medicine ili doktor medicine specijalista opšte medicine, odnosno specijalista
medicine rada;
b. doktor medicine specijalista pedijatrije;
c. doktor medicine specijalista ginekologije;
d. doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista dečije i preventivne
stomatologije.
Osigurano lice može imati samo jednog izabaranog lekara iz navedenih grana medicine. Izbor
lekara se vrši na period od najmanje godinu dana.
105. Poslovi koje obavlja izabrani lekar?
Izabrani lekar obavlja sledeće poslove:
a. obavlja preventivne preglede, uključujući i zdravstveno vaspitanje;
 b. obavlja preglede i dijagnostiku;
c. određuje način i vrstu lečenja i prati njegov tok;
d. ukazuje hitnu medicinsku pomoć;
e. upućuje osigurano lice na ambulantno-specijalističke preglede;
f. propisuje lekove i medicinska sredstva;
g. sprovodi zdravstvenu zaštitu iz oblasti mentalnog zdravlja;
h. vodi medicinsku dokumentaciju;
i. daje ocenu zdravstvenog stanja;
j. utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad do 30 dana privremene sprečenosti za rad i
predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad i dr.
106. Kako se finansiraju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se uplatom doprinosa za obavezno
zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora.
107. Na koji način se uređuju prava iz radnog odnosa?
Prava iz radnog odnosa se uređuju zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom
o radu.

108. Prava zaposlenih iz radnog odnosa?

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu,
zdravstvenu zaštitu, prava po osnovu bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje
za vreme privremene nezaposlenosti i dr.

109. Obaveze zaposlenih?

Zaposleni je dužan:
- da svesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
- da poštuje organizaciju rada i uslove i pravila poslodavca;
- da obavesti poslodavca o svim bitnim okolnostima koje mogu uticati na obavljanje poslova;
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti opasnosti koja može ugroziti život i zdravlje ili izazvati
materijalnu štetu.

110 .Zabrana diskriminacije?

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traži zaposlenje i zaposlenih s obzirom
na pol, rođenje, rasu, jezik, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost,
veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje,
socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo
lično svojstvo.

111. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa?

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge
uslove za rad na određenim poslovima utvrđene zakonom i pravilnikom o organizaciji i
sistematizaciji poslova.

112. Ugovor o radu?

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni. Ugovor o radu se
može zaključiti na određeno ili neodređeno vreme. Ugovor o radu se zaključuje u pisanom obliku, pre
stupanja zaposlenog na rad.

113. Probni rad?

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad koji može da traje najduže 6 meseci. Zaposlenom
koji u toku rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, radni odnos prestaje danom
isteka roka određenog ugovorom o radu.

114. Radni odnos na određeno vreme?

Radni odnos na određeno vreme se zasniva kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom
projektu, privremeno povećanje obima rada i sl. i može da traje najduže 12 meseci.
Radni odnos radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog može da traje do povratka privremeno
odsutnog zaposlenog.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko
zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je radni odnos zasnovan.

115. Radno vreme?

Radno vreme zaposlenog može biti: puno, nepuno radno vreme i skraćeno radno vreme. Puno radno
vreme po pravilu iznosi 40h nedeljno. Nepuno radno vreme je kraće od punog radnog vremena.
Skraćeno radno vreme se uvodi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na
kojima se i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu štetno dejstvo na
zdravlje zaposlenog nije moglo otkloniti.

116. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom?

Radni odnos na određeno ili neodređeno vreme se može zasnovati sa nepunim radnim vremenom.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno
vremenu provedenom na radu. Zaposleni koji kod jednog poslodavca radi sa nepunim radnim
vremenom može kod drugog poslodavca zasnovati radni odnos i tako ostvariti puno radno vreme.

119. Prekovremeni rad?

Prekovremeni rad se može uvesti u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim
slučajevima, kada je zaposleni dužan da po zahtevu poslodavca radi duže od punog radnog vremena.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8h nedeljno, niti duže od 4h dnevno po zaposlenom. Za
vreme prekovremenog rada zaposleni ostvaruje pravo na uvećanje zarade. Prekovremeni rad u
zdravstvenim ustanovama uređuje se Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

120. Noćni rad?

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00h do 6,00h narednog dana smatra se noćnim radom. Zaposleni
koji rade noću ostvaruju pravo na uvećanje zarade.

121. Odmori zaposlenih?

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između 2 uzastopna radna dana, nedeljni i
godišnji odmor.
Odmor u toku dnevnog rada iznosi najmanje 30min i ne može se koristiti na početku i na kraju radnog
vremena.
Odmor između 2 uzastopna radna dana (dnevni odmor) traje najmanje 12h neprekidno.
Nedeljni odmor traje najmanje 24h neprekidno.

122. Godišnji odmor zaposlenih?

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini.
Godišnji odmor može da se koristi u 2 dela, s tim što se prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 3
nedelje koristi u kalendarskoj godini, a drugi deo godišnjeg odmora najkasnije do 30.juna naredne
godine.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana ima
pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora.

123. Odsustva zaposlenih?

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže
bolesti člana uže porodice i dr. u ukupnom trajanju do 7 dana u toku kalendarske godine. Zaposleni
ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 5 radnih dana u slučaju smrti člana uže porodice,
odnosno na 2 radna dana u slučaju dobrovoljnog davanja krvi.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
U slučaju neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze.

124. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta?

Zaposlena žena ima pravo da odsustvuje sa rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo) i
radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana. Porodiljsko odsustvo započinje na osnovu nalaza
nadležnog lekara najranije 45, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj i traje do
navršena 3 meseca od dana porođaja. Po isteku porodiljskog odsustva zaposlena žena ima pravo da
odsustvuje sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

125. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad?

Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u
smislu propisa o zdravstvenom osiguranju o tome poslodavcu dostavi potvrdu nadležnog lekara koja
sadrži i vreme privremene sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, potvrdu umesto zaposlenog
dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u zajedničkom porodičnom
domaćinstvu.

126. Uvećanje zarade zaposlenog?

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca i ugovorom o
radu i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
- za rad noću i u smenama, ako takav rad nije prethodno vrednovan – najmanje 26% od osnovice;
- za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
- po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu
– 0,4% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više osnova, procenat uvećanja ne
može biti niži od zbira procenata po osnovu svakog uvećanja.

127. Prestanak radnog odnosa?

Radni odnos prestaje:
- istekom roka na koji je zasnovan;
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i
zaposleni drugačije ne sporazumeju;
- sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
- otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina;
- smrću zaposlenog i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
128. Otkaz od strane poslodavca?
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u sledećim slučajevima:
- ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova
na kojima radi;
- ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o
radu;
- ukoliko zaposleni ne poštuje radnu disciplinu utvrđenu opštim aktom poslodavca;
- ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
- ako se ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka neplaćenog odsustva ili mirovanja radnog
odnosa;
- ukoliko zloupotrebi pravo na odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad;
- ukoliko odbije da zaključi aneks ugovora o radu;
- ukoliko usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za njegovim
radom (tehnološki višak).

IV PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

1. Koje vrste penzijskog i invalidskog osiguranja postoje?

Penzijsko i invalidsko osiguranje može biti obavezno i dobrovoljno.

2. Šta se obezbeđuje obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem?

Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj starosti, invalidnosti,
smrti i telesnog oštećenja.
3. Šta je dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje?
Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje je osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu
obezbediti prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja ili njihov veći obim od
obima utvrđenog zakonom, kao i druga prava iz osiguranja.

4. Od čega zavisi sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja?

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču se i ostvaruju u zavisnosti od dužine ulaganja i
visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, uz primenu načela
solidarnosti.

5. Ko su obavezno osigurana lica u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju?

Obavezno osigurana lica (osiguranici) su:
- zaposleni;
- lica koja samostalno obavljaju delatnost;
- poljoprivrednici.

6. Kako se stiče svojstvo osiguranika?

Svojstvo osiguranika se stiče danom početka, a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja
samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno ugovorenih poslova. Svojstvo osiguranika se ne
može steći pre navršenih 15 godina života.

7. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja?

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su:
- pravo na starosnu penziju;
- pravo na invalidsku penziju;
- pravo na porodičnu penziju;
- pravo na naknadu pogrebnih troškova;
- pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje;
- pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.

8. Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju?

Starosna penzija se stiče kada osiguranik navrši:
- 65 godina života (muškarac), odnosno 60 godina (žena) i najmanje 15 godina staža osiguranja;
- kad navrši 40 (muškarac), odnosno 38 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 58 godina života;
- kad navrši 45 godina staža osiguranja.

9. Kad kod osiguranika postoji invalidnost?

Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastupi potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena
zdravstvenog stanja nastalih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili
bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

10. Povreda na radu?

Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj
povezanosti sa obavljanjem poslova radnog mesta, a koja je prouzrokovana kratkotrajnim
mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela ili drugim
promenama fiziološkog stanja organizma.

11. Profesionalne bolesti?

Profesionalne bolesti su određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim,
neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je
osiguranik obavljao. Profesionalne bolesti i radna mesta na kojima se one pojavljuju utvrđuju se
posebnim aktom.

12. Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju?

Osiguranik kod koga nastupi potpuni gubitak poslovne sposobnosti stiče pravo na invalidsku penziju:
- ukoliko je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;
- ukoliko je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, pod uslovom da je osiguranik
navršio 5 godina staža osiguranja i manje od 65 godina života (muškarac), odnosno 60 godina života
(žena).

13. U kom slučaju članovi porodice umrlog osiguranika mogu ostvariti pravo na porodičnu
penziju?
Članovi porodice umrlog osiguranika mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju:
- ukoliko je umrli osiguranik navršio najmanje 5 godina staža osiguranja ili je stekao uslove za
starosnu ili invalidsku penziju;
- ukoliko je umrli osiguranik već bio korisnik starosne ili invalidke penzije.

14. Koji članovi porodice umrlog osiguranika mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju?
Članovi porodice umrlog osiguranika koji mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju su:
- bračni drug;
- deca (rođena u braku ili van braka, usvojena ili pastorčad, unučad, braća i sestre i druga deca bez
roditelja koje je osiguranik izdržavao);
- roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojilac) koje je osiguranik izdržavao.

15. Pravo deteta na porodičnu penziju?

Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do navršenih 15 godina života. Ukoliko je
dete na školovanju ona mu pripada i posle navršenih 15 godina života, do završetka školovanja i to:
 - do 20 godina života ako pohađa srednju školu;
- do 26 godina života ako pohađa visokoškolsku ustanovu.
Dete koje je nesposobno za život i rad stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje
nesposobnost za samostalan život i rad.

16. Visina porodične penzije?

Visina porodične penzije se određuje u odnosu na starosnu ili invalidsku penziju koja bi umrlom
osiguraniku pripadala u momentu smrti i zavisi od broja članova porodice koji na nju imaju prava (za
jednog člana 70%, za dva člana 80%, za tri člana 90%, za četiri i više članova 100%).
17. Kada postoji telesno oštećenje?
Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili onesposobljenost
pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma, bez obzira da li
prouzrokuje invalidnost ili ne.

18. Razvrstavanje telesnih oštećenja?

Telesna oštećenja se prema težini razvrstavaju u osam stepeni i procentualno se vrednuju od 30% do
100%.

19. Pravo na novčanu naknadu za negu i pomoć drugog lica?

Osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine zdravstvenog stanja utvđena potreba za
negu i pomoć drugog lica radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, stiče pravo na novčanu
naknadu za negu i pomoć drugog lica. Smatra se da postoji potreba za pomoći i negom drugog lica
kada je lice nepokretno, ne može samo da se svlači, hrani, ni oblači i da održava ličnu higijenu,
odnosno kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom.

20. Pravo na naknadu pogrebnih troškova?

U slučaju smrti korisnika penzije, lice koje je snosilo troškove sahrane ostvaruje pravo na naknadu
pogrebnih troškova

Rad i zakon o radu

1) Radni odnos
Radni odnos je pravni odnos dobrovoljno zasnovan između zaposlenog lica i poslodavca, u vezi i po
osnovu rada preduzetog u cilju obavljanja određenih poslova, ostvarivanja prava na zaradu i ostvarivanja
drugih prava, obaveza i odgovornosti koja se stiču u vezi sa radom.
Za obavljeni rad zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu,
zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne
sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge
oblike zaštite u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Ugovor o radu je pojedinačni akt kojim se zasniva radni odnos. Zaključuje se u pisanom obliku, nakon
što ga potpišu direktor- preduzetnik i lice koje zasniva radni odnos. Zaposleni je dužan da poslodavcu
dostavi sva dokumenta kojima dokazuje ispunjenost uslova za rad, a poslodavac je obavezan da ga prijavi
organizacijama nadležnim za poslove zapošljavanja, zdravstvenog osiguranja i penzijskog i invalidskog
osiguranja. Ugovor se potpisuje na određeno ili neodređeno vreme. Sadrži: naziv i sedište poslodavca,
ime i prebivalište zaposlenog, podatke o stručnoj spremi zaposlenog, vrsta i opis posla koji treba da se
obavlja, mesto rada, vreme trajanja ugovora, dan početka rada, radno vreme, novčani iznos osnovne
zarade.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: navršenih najmanje 15 godina života (lica mlađa od 18 moraju
imati saglasnost roditelja) i ispunjavanje drugih uslova predviđenih odgovarajućim aktom poslodavca za
rad na određenim poslovima. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa: stučna sprema, znanje i
sposobnosti, radno iskustvo, znanje stranih jezika...

2) Vrste radnog odnosa

Radi odnos na neodređeno i na određeno (sezonski poslovi, projekti... nemože da traje duže od 12
meseci) vreme
Probni rad traje najduže 6 meseci. Otkazni rok dok traje ugovor ne može biti kraći od 5 dana...
Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom : teški fizički poslovi, poslovi koji se
obavljaju pod zemljom ili vodom, pri visokoj ili niskoj temperaturi, pod uticajem štetnih zraka...
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom kada zaposleni može zasnovati radni odnos kod drugog
poslodavca i time ostvariti pun radni odnos.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca tj. kod kuće.
Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem
Rad van radnog odnosa (privremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o zastupanju ili posredovanju,
ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, dopunski rad, rad van radnog odnosa u zdravstvenim
utanovama- volonterski rad i dopunski rad) i pripravnici.

3) Pripravnici
Pripravnik je lice sa visokom, višom ili srednjom školom koje prvi put zasniva radni odnos radi
osposobljavanja za samostalan rad u struci za zanimanje za koje je steklo stručnu spremu i ako je to uslov
za rad utvrđeno zakonom ili nekim drugim opštim aktom.
Pripravnik zasniva radni odnos na:
• određeno vreme (rad prestaje po završetku pripravničkog staža),
• neodređeno vreme (rad prestaje ukoliko ne položi dtručni ispit).

Pripravnički staž traje najduže godinu dana. Za srednju i višu školu kao i visoku čije je školovanje
trajalo 6 godina (doktor medicine) staž traje 6 meseci.
Pripravnik ima sva prava kao i drugi zaposleni kod poslodavca i pravo na novčanu nadoknadu u iznosu
od najmanje od 80% od osnovne zarade kao i na druga primanja ustanovljena opštim aktom ( ali caka je u
tome što se pripravnički staž može obaviti i kao volonterski rad pa uglavnom dobijemo veliko ništa :D ).
4) Radno vreme
Radno vreme je period vremena koji je zaposleni dužan da provede na radu radi obavljanja poslova za
koje je zasnovao radni odnos. 5 radnih dana po 8 šasova, po pravilu... Puno radno vreme iznosi 40 časova
u radnoj nedelji (ne sme biti manje od 36h). Radno vreme može biti puno, nepuno i skraćeno.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od dodatnih 8 sati nedeljno, s tim sto radni dan ne sme da traje
duze od 12 sati; a sve to najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Noćnim radom se smatra rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

5) Odmori i odsustva
Zaposleni ima pravo na: odmor u toku rada (najmanje 30 min), odmor između dva radna dana
(najmanje 12 h), nedeljni odmor (najmanje 24h) i godišnji odmor.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče
pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Godišnji odmor se utvrđuje za svaku
kalendarsku godinu u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju
prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorištenom broju dana godišnjeg odmora. Za vreme dok koristi
godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu u visini zarade koju bi ostvario u mesecu u kome koristi
godišnji odmor. U slučaju da zaposleni krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na
nadoknadu štete u visini prosečne zarade koju bi ostvario u prethodnih 12 meseci.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno) ili bez naknade zarade
(neplaćeno) odsustvo.Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u trajanju
ukupno do pet radnih dana u slučaju: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti bližeg člana
porodice, kao i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. U istoj kalendarskoj
godini ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju: 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice, i dva dana
za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajući dan davanja krvi. Neplaćeno u slučaju stručnog
usavršavanja i školovanja, negovanja bolesnog člana uže porodice...
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje je stekao na radu i po osnivanju rada: zbog odlaska na
odsluženje vojnog roka, upućivanja na rad u inostranstvo, privremenog upućivanja na rad kod drugog
poslodavca, izbora tj. imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu..., izdržavanje kazne zatvora
ili druge mere u trajanju do 6 meseci.

6) Praznici
Pravo na plaćeno odsustvo sa rada zaposleni imaju za vreme državnih i verskih praznika.
Državni praznici
1. Nova godina (1.i 2.januar)
2. Dan državnosti (15.februar – Sretenjski ustav i početak 1.srpskog ustanka)
3. Praznik rad (1. i 2. maj)
4. Dan pobede (9.maj – dan kapitulacije nacističke Nemačke) – praznuje se radno
5. Dan primirja u prvom svetskom ratu (11.novembar)
Verski praznici
1. prvi dan pravoslavnog Božića (7.januar)
2. pravoslvani uskršnji praznici (Veliki Petak i drugi dan uskrsa)
***
• pravoslavci (prvi dan krsne slave)
• katolici (za verske praznike tj. 25. decembar i katolički Veliki Petak i drugi dan uskrsa)
• muslimani (prvi dan Ramazanskog bajrama i Kurbanskog bajrama)
• jevreji (prvi dan Jom Kipura)

-Radno se praznuju pored Dana pobede (9.maja) i Sveti Sava (27.januara) i Vidovdan (28.juna).
-Ako datum praznika padne u nedelju, praznuje se narednog dana.

7) Zarada
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje zakonom, opštim aktom i ugovorom o
radu. Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa
zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi...) i drugih primanja po osnovu radnog
odnosa. Pod zaradom se smatra i zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od: osnovne zarade, dela zarade za radni
učinak i uvećane zarade. Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu,
najmanje jedanput mesečno.
Pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada do 30 dana, zaposleni ostvaruje:
• u visini od 65% od prosečne zarade u prethodna 3 meseca, s tim da ne može biti niža od
minimalne zarade, ako je u pitanju bolest ili povreda van rada.
• u visini od 100% prosečne zarade u prethodna 3 meseca, ako je u pitanju povreda na radu ili
profesionalna bolest.
Zaposleni ima pravo za naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla i za vreme provedenom na
službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj, ishranu i boravak na terenu, za ishranu u toku rada i
za regres za korišćenje godišnjeg odmora; zatim otpremninu pri odlasku u penziju, naknadu troškova
pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice (bračni drug i deca) i porodici u slučaju smrti
zaposlenog i naknadu štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac je
dužan i da dostavi obračun i vodi matične evidencije.

8) Zaštita žena, zaštita zaposlenih – postoje opšta i posebna zaštita zaposlenih

 Opštu zaštitu uživaju svi zaposleni. Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na
radu, u skladu sa zakonom. Zaposleni je takođe dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i
zdravlja na radu, kao i da prijavi poslodavcu svaku vrstu potencijalne opasnosti. Zaposleni, kao i
zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, ne može da radi prekovremeno ako bi takav rad mogao da pogorša
njegovo zdravstveno stanje.
Preventivne mere obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih,
obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava kojima se otklanjanje rizika od
povređivanja i oštećenja zdravlja u postupku rada, svode na najmanju moguću meru.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada
upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen,
kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni mlađi od 18 godina i žene ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju
naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli
štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život s obzirom na njihove psihofizičke
sposobnosti. Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja. Ona za vreme
trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno
zdravlje i zdravlje deteta... Ona za vreme prve 32 nedelje kao i poslednjih 8 nedelja ne može da radi
prekovremeno i noću. Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege
detetau trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno 2 godine za treće i četvrto dete.

9) Prestanak radnog odnosa

Radni odnos prestaje:
• istekom roka za koji je zasnovan
• kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i
zašpsleni drukčije ne sporazumeju
• sporazumom između zaposlenog i poslodavca
• otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog
• na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18godina života
• smrću zaposlenog
• u drugim slučajevima utvrđenim zakonom
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: ako je, zakonski
utvrđeno, došlo do gubitka radne sposobnosti, ako mu je zakonski zabranjeno da obavlja određene
poslove a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, ako zbog izdržavanja kazne zatvora
mora da bude odsutan sa posla u trajanju dužem od 6 meseci, ako mu je izrečena mera bezbednosti
(vaspitna ili zaštitna)u trajanju dužem od 6 meseci, u slučaju prestanka rada poslodavca.

10) Kolektivni ugovor, sindikat

Kolektivnim ugovorom se u skladu sa zakonom i drugim propisima uređuju prava, obaveze i
odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, međusobni odnosi
učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značanja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor
zaključuje se kao:
• Opšti kolektivni ugovor se zaključuje na nivou Republike, i odnosi se na sve poslodavce i
zaposlene radnike. Ovim kolektivnim ugovorom utvrđuje se minimum prava i obaveza zaposlenih i
poslodavca.
• Posebnim kolektivnim ugovorom se na jedinstven način uređuje specifičan položaj zaposlenih u
određenim delatnostima, odnosno na nivou određene grane delatnosti (npr. za zdravstvo). Ovim
kolektivnim ugovorima se ne mogu utvrđivati nepovoljnija prava i obaveze zaposlenih, odnosno
poslodavca od onih predviđenih opštim kolektivnim ugovorom.
• Kolektivni ugovor kod poslodavca se zaključuju kod poslodavca, u okviru preduzeća, ustanove ili
druge organizacije, gde se obavlja rad. Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje za svaku zdravstvenu
ustanovu, njime se razrađuju i konkretizuju pitanja koja su utvrđena Opštim i Posebnim kolektivnim
ugovorom. Ovaj kolektivni ugovor zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca.
Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora se rešavaju preko arbitraže, koju obrazuju učesnici
kolektivnog ugovora u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Zaposleni kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih. Savet daje
mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih.
Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja uz upis u registar.
Zaposleni pristupa sindikatu potpusivanjem pristupnice. Sindikat se smatra reprezentativnim:
• ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja
• ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca
• ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora
• ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica
• ako je upisan u registar u skladu sa zakonom
Sindikat kome je priznata reprezentativnost ima:
• pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora na odgovarajućem nivou
• pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova
• pravo na učešće u radu multipartitnih tela na odgovarajućem nivou
• druga prava u skladu sa zakonom
Reprezentativnim se smatra sindikat koji pored drugih uslova ima učlanjeno najmanje 15% zaposlenih
od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca, a udruženje poslodavaca ako je upisano u registar u skladu
sa zakonom i ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca, i to ako je učlanjeno 10% poslodavaca od
ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

11) Uslovi za osnivanje radnog odnosa

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ispunjava uslove potrebne za rad propisane zakonom.
Uslovi su: navršenih najmanje 15 godina života i ispunjavanje drugih uslova predviđenih odgovarajućim
aktom poslodavca za rad na određenim poslovima (vrsta posla, vrsta i stepen stručne spreme...). Lica
mlađa od 18 godina mogu da zasnuju radni odnos samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca...
Uslovi mogu da se odnose na stepen stručne spreme, posebna znanja ili sposobnosti, znanje stranog
jezika, npr. daktilografija... Zdravstvena sposobnost se pojavljuje kod zapošljavanja na radnim mestima
na kojima se obavljaju u uslovim koji mogu biti štetni po zdravljeili opasni po život, kao i ako zahtevaju
posebnu fizičku ili psihičku sposobnost. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključivanja
ugovora, o svom zdravstvenom stanju... Poslodavac ne može da zahteva od kandidata podatke o
porodičnom , odnosno bračnom statusu i planiranju porodice...

12) Ugovor o radu

Prilikom stupanja na rad, poslodavac i zaposleni, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili
drugim opštim aktom (pravilnik o radu) zaključuju ugovor o radu kojim utvrđuju prava, obaveze i
odgovornosti za obe ugovorene strane.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu
zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i
starosti... Ugovorom zaposleni prihvata obavezu da rad obavlja lično, stručno i odgovorno, da će se
pridržavati mera zaštite na radu i drugih uslova koje poslodavac utvrdi.
Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, u pisanom obliku. Smatra se zaključenim kada ga potpiše
direktor, odnosno preduzetnik i lice koje stupa u radni odnos. Zaposleni dostavlja sva potrebna
dokumenta poslodavcu, a poslodavac je dužan da ga prijavi organizacijama nadležnim za poslove
zapošljavanja, zdravstvenog osiguranja, i penzijskog i invalidskog osiguranja.
Ugovor o radu sadrži: naziv i sedište poslodavca; ime i prezime zaposlenog i mesto prebivališta,
odnosno boravišta; podatke o stručnoj spremi tj. zanimanju zaposlenog; vrstu i opis poslova koje
zaposleni treba da obavlja, kao i mesto rada; vreme trajanja ugovora ako se zaključuje na određeno
vreme; dan početka rada; radno vreme; novčani iznos osnovne zarade i druga primanja zaposlenog; vreme
trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena; i druga pitanja u vezi sa radom od značaja za obe strane.
Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu; da obezbedi uslove rada i
organizuje rad koji omogućava bezbednost na radu i zaštitu života i zdravlja na radu... Zaposleno lice se
raspoređuje na radno mesto radi čijeg vršenja je zasnovao radni odnos. U toku rada, radnik može da bude
premešten na rad na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.

13. Koje poslove obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje?

Biro obavlja: poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja
za slučaj nezaposlenosti, vođenje evidencija, kao i stručno-organizacione, upravne, ekonomsko-
finansijske poslove u oblasti zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

14. Ko osniva Agenciju za zapošljavanja i njeni poslovi?

Agenciju osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja poslova zapošljavanja, i to:
- obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja
- posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu
- profesionalne orjentacije i savetovanja o planiranju karijere
- sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom
službom.

15. Preraspodela zaposlenog lica?

Zaposleno lice se raspoređuje na radno mesto radi čijeg je vršenja zasnovao radni odnos.
U toku rada, radnik može da bude premešten na rad na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj
stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (poslodavac može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada
zbog premeštaja ukoliko je potrebno zbog organizacije rada i u skladu sa zakonom). Odgovarajućim
poslom se smatra posao za čije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni
ugovorom o radu. Uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom u
pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kom zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne
posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude (rok za izjašnjavanje ne može da bude kraći od 8
dana).
Poslodavac može da ponudi zaposlenom izmenu ugovora o radu i u slučaju premeštaja u drugo mesto
rada ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca (mogućnost zaključenja ugovora o dopunskom radu).
Zaposleni može biti premešten na radno mesto sa nižom stručnom spremom u slučaju nekih vanrednih
stanja, npr. epidemija. Poslodavac može da rasporedi radnika i na i u drugo mesto i bez radnikove
saglasnosti.

16. Ko ne stiče uslove za ostvarivanje prava na godišnji odmor u punom trajanju?

- zaposleni koji nemaju 6 meseci rada i
- zaposleni koji su imali prekid u radnom odnosu duži od 30 dana.

17. Slučaj kada zaposleni krivicom poslodavca ne koristi godišnji odmor?

Zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade koju bi ostvario u prethodna 3 meseca.

18. Državni i verski praznici?

Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade u uvećanom iznosu ukoliko postoji obaveza rada u dane
praznika.

19. Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
- zaposleni
- učenici i studenti koji se nalaze na profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
- lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju
- lica na profesionalnoj rehabilitaciji
- lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje
kazne zatvora
- lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu.
20. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom?
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom se zasniva kada:
- je na nekom radnom mestu predviđeno radno vreme kraće od punog radnog vremena pošto postoji takva
potreba (što je predviđeno opštim aktom poslodavca)
- na radnom mestu radi zaposleni sa nepunim radnim vremenom radi dopune punog radnog vremena i
- priroda posla/organizacija rada, omogućavaju da na radnom mestu za koje je predviđeno puno radno
vreme, rade dva zaposlena sa polovinom punog radnog vremena.
21. Volonterski rad?
Volonterski rad podrazumeva obavljanje poslova za koje se između poslodavca i određenog lica ne
zasniva radni odnos. Lica ostvaruju prava iz OZO za slučaj povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Ugovorima koji se potpisuju u ovom slučaju se utvrđuju vrsta i vreme trajanja posla, način rada i visina
eventualne naknade za rad. Ugovor se zaključuje sa nezaposlenim zdravstvenim radnikom/saradnikom
radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita i sa nezaposlenim zdravstvenim radnikom
koji želi da se stručno usavršava, odnosno da obavlja specijalizaciju.
22. Pripravnici?
Pripravnik je lice sa visokom, višom ili srednjom stručnom spremom koje prvi put zasniva radni odnos
radi osposobljavanja za samostalan rad u struci za zanimanje za koje je steklo određenu školsku spremu i
ako je to kao uslov za rad utvrđeno zakonom ili opštim aktom.
Radni odnos sa pripravnikom može da se zasnuje na određeno vreme – radi obavljanja pripravničkog
staža (rad prestaje završetkom pripravničkog staža) ili na neodređeno vreme (radni odnos prestaje ako ne
položi stručni ispit). Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu (najmanje u visini
80% osnovne zarade) i sva druga prava po osnovu radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i
ugovorom o radu.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, osim ako trajanje osnovnih studija nije utvrđeno da bude 6
godina (doktori medicine) kada staž traje 6 meseci a staž za višu i srednju stručnu spremu traje 6 meseci.
Pripravnički staž zdravstveni radnici mogu da obave i kao volonterski rad, kao rad van radnog odnosa.
23. Pripravnički staž?
Pripravnički staž (PS) je praktičan rad pod nadzorom ovlašćenog zdravstvenog radnika, odnosno
saradnika – mentora kojim se zdravstveni radnik, odnosno saradnik osposobljava za samostalan rad.
Obavlja se u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi pod neposrednim nadzorom mentora koji ima
najmanje 5 godina radnog iskustva nakon položenog stručnog ispita.
Danom započinjanja obavljanja pripravničkog staža zdravstveni radnik je dužan da se upiše u imenik
komore. Zdravstveni radnici i saradnici ne mogu obavljati samostalni rad dok ne obave PS i polože
stručni ispit, u skladu sa zakonom. Pripravnički staž se izvodi po utvrđenom programu. Po isteku
pripravničkog staža, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici dužni su da polože stručni ispit u roku od
12 meseci od dana završetka programa PS, pred ispitinim komisijama koje obrazuje ministar nadležan za
poslove zdravlja.
24. Kada poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz i pod kojim uslovom?
Poslodavac ne može dati otkaz zaposlenoj za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege
deteta, kao i odsustva radi posebne nege deteta osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili
ako su se stekli uslovi za otkaz u skladu sa zakonom (načini povredu radne obaveze, ne poštuje radnu
disciplinu, nema potrebna znanja i sposobnosti).
25. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih?
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa
obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Sporna pitanja između poslodavca i zaposlenog rešava arbitar
koga strane u sporu određuju sporazumom, iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora. Arbitar je
dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih
pitanja (za vreme trajanja postupka zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos). Ako
arbitar ne donese odluku u roku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
26. Kolektivni ugovori?
Kolektivnim ugovorom se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i
dopuna kolektivnog ugovora kao i međusobni odnosi i druga pitanja od značaja za učesnike kolektivnog
ugovora. Kolektivni ugovor se zaključuje kao opšti, poseban i kod poslodavca.
Opšti = zaključuje se na nivou Republike i odnosi se na sve poslodavce i sve zaposlene. Njime se utvrđuje
minimum prava i obaveza zaposlenih i poslodavca.
Posebni = zaključuje se za određenu granu, grupu, delatnost, jedinicu lokalne smaouprave i njime se
uređuje specifičan položaj zaposlenih u određenim delatnostima (npr. za zdravstvo). Ne mogu se
utvrđivati nepovoljnija prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca od onih predviđenih opštim kolektivnim
ugovorom.
Kod poslodavca = zaključuje se kod poslodavca, u okviru preduzeća/ustanove gde se obavlja rad.
Zaključuje se i za svaku zdravstvenu ustanovu. Njime se razrađuju i konkretizuju pitanja koja su utvrđena
opštim i posebnim kolektivnim ugovorom
27. Kada se koristi plaćeni ili neplaćeni odsustvo?
Plaćeno odsustvo (odsustvo uz naknadu zarade):
- do 5 radnih dana u toku kalendarske godine: u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti
člana uže porodice i u dr. slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu
- 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice
- 2 uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.
Članovima uže porodice se smatraju bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i
staratelj.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). U tom
slučaju zaposlenim miruju prava i obaveze iz radnog odnosa
28. Razlika između volonterskog rada i rada na određeno
Lice se zapošljava na određeno vreme u slučaju privremenog povećanja obima posla, rada na projektima i
slično – osniva se radni odnos, a kod volonterskog rada ne – on se obavlja radi pripravničkog staža i
polaganja stručnog ispita ili radi usavršavanja, tj.specijalizacije.
29. Radna knjižica
Radna knjižica je javna isprava koju izdaje nadležni opštinski organ. Lice koje je u radnom odnosu mora
da preda poslodavcu knjižicu na dan kada počne da radi. Elemente koje knjižica mora da ima propisuje
ministar rada. Zahtev za izdavanje nezaposleni podnosi nadležnom opštinskom organu u mestu
prebivališta a zaposleni prema mestu zaposlenja. Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati radnu knjižicu
koja mora biti popunjena na dan prestanka radnog odnosa. Zabranjeno je svako unošenje negativnih
podataka u radnu knjižicu.
Medicinski deo
LEKOVI I MEDICINSKA SREDSTVA

1. Šta je farmakopeja?
Farmakopeja je zbirka propisanih normi i standarda za supstance i izradu lekova kojima se određuje
njihova identifikacija, karakteristike, kvalitet, način pripremanja i analiza.

2. Unutrašnje pakovanje leka = pakovanje sa kojim je lek u neposrednom kontaktu;

Spoljnje pakovanje leka = ambalaža u kojoj se nalazi unutrašnje pakovanje leka;
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet = proizvođač sa sedištem u Republici Srbiji ili zastupnik, tj.
predstavnik proizvođača koji imaju sedište u RS koji zastupa, odnosno predstavlja proizvođača u
postupku dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet;
Neželjena reakcija leka = svaka škodljiva i nenamerno izazvana reakcija koja se može javiti pri
propisanoj primeni leka;
Sažetak karakteristika leka (SmPC) = dokument proizvođača koji sadrži osnovne informacije o leku i
obavezan je deo dokumentacije za dobijanje dozvole za stavljanje leka u promet;
Uputstvo za pacijenta-korisnika (PIL) = dokument koji sadrži osnovne informacije o leku i kako se lek
pravilno koristi i mora biti napisan jasnim i razumljivim jezikom;
Gotovi lek = lek koji se stavlja u promet u određenoj jačini, obliku i pakovanju, i pod zaštićenim imenom
(trgovačko ime koje je odredio proizvođač) ili INN (sa imenom proizvođača);
Homeopatski lek = lek izrađen od proizvoda, supstanci ili jedinjenja, koji čine homeopatske sirovine u
skladu sa homeopatskim postupkom izrade, po metodama evropske farmakopeje ili farmakopeja važećim
u nekoj od zemalja Evropske unije.

3. Koje podatke mora imati lek u prometu, na spoljnjem pakovanju?

- ime leka i INN svake lekovite supstance
- aktivne supstance, izražene kvalitativno i kvantitativno po jedinici doziranja
- farmaceutski oblik i pakovanje
- spisak pomoćnih supstanci
- način primene leka
- potrebna upozorenja
- datum isteka roka upotrebe
- način čuvanja leka
- naziv i adresu proizvođača, kao i nosioca dozvole za stavljanje leka u promet
- broj dozvole za stavljanje leka u promet
- broj serije leka i EAN kod
- način za korišćenje lekova čiji je režim izdavanje bez recepta.

4. Koje podatke mora imati lek u prometu, na unutrašnjem pakovanju?

- naziv leka i INN aktivne supstance
- jačinu leka i farmaceutski oblik
- naziv nosioca dozvole za stavljanje leka u promet
- datum isteka roka važnosti upotrebe leka (mesec/godina)
- broj serije leka.
5. Šta je oglašavanje lekova?
Oglašavanje lekova je svaki oblik davanja informacije o leku opštoj i stručnoj javnosti radi podsticanja
propisivanja lekova, njihovog snabdevanja, prodaje i potrošnje.

6. Šta podrazumeva praćenje neželjenih reakcija medicinskih sredstava u prometu?

Podrazumeva praćenje učestalosti poznatih i otkrivanje novih neželjenih reakcija, posebno
novoregistrovanih medicinskih sredstava.

7. Koja apoteka može imati galensku laboratoriju?

Izrada galenski lekova podrazumeva najviše do 300 gotovih pojedinačnih pakovanja po seriji koji su
namenjeni za izdavanje, prodaju odnosno upotrebu i primenu za pacijente te apoteke, odnosno apoteke
koja je u sastavu druge zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse.
Izradu galenskih lekova može da obavlja samo ona zdravstvena ustanova - apoteka, odnosno
organizacioni deo stacionarne zdravstvene ustanove (bolnička apoteka) koja u svom sastavu ima galensku
laboratoriju za koju je nadležno ministarstvo izdalo dozvolu za izradu galenskih lekova a koja se odnosi
na određeni farmaceutski oblik galenskog leka i određeni galenski lek.
8. Ko sme da radi u farmaceutskoj industriji?
Farmaceuti i farmaceutski tehničari.

9. Postupak diplomiranog farmaceuta

Ja bih pričao o tome da ćeš prvo da uporediš podatke o pacijentu koji su napisani na receptu sa onim u
zdravstvenoj knjižici a prethodno treba da proveriš da li je knjižica overena, onda da li je dobar JKL, lek,
doziranje, da li je napisana doza za mesec dana, ima li pečat lekara i zdravstvene ustanove u kojoj je
izdat, datum izdavanja recepta, proveriš ostale recepte ako ih pacijent ima i eventualno ako se uoče neke
kontradiktornosti reaguješ, pozoveš lekara itd.

10. Recept
Recept je pismena preporuka lekara farmaceutu za izdavanje leka pacijentu. To je javna i lična isprava,
važi samo za osobu čije je ime na receptu i za lek koji je propisan. Jednim receptom se može propisati
samo jedan lek i samo z ajedno lice. On mora da sadrži naziv i šifru leka, farmaceutski oblik, količinu
leka, način upotrebe, šifru dijagnoze, potpis lekara sa identifikacionim brojem, datum izdavanja recepta,
ime, prezime i adresu korisnika i matični broj.

11. Lista lekova (A, A1, B, C,D)

Republički zavod propisuje a u glasilu se objavljuje.

12. Dozvola za stavljanje leka u promet?

Dozvola za stavljanje leka u promet je dokument koji izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva
Srbije i kojim se potvrđuje da su svi zahtevi za stavljanje leka u promet ispunjeni i da lek može biti u
prometu.

13. Poslovi Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije?

ALIMS je nadležna da:
- izdaje dozvole za lek, odlučuje o izmeni i dopuni, obnovi i prenosu, kao i prestanku važenja dozvole za
lek;
- vrši upis medicinskog sredstva u Registar, odlučuje o izmeni i dopuni, obnovi upisa i brisanju
medicinskog sredstva iz Registra;
- vrši upis u Registar tradicionalnih biljnih lekova, odnosno u Registar homeopatskih lekova;
- izdaje dozvole za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva, odlučuje o izmeni i
dopuni dozvole i vrši kontolu sprovođenja kliničkog ispitivanja;
- prati neželjene reakcije na lekove i medicinska sredstva;
- izdaje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava;
- odobrava uvoz lekova i medicinskih sredstava;
- vrši kategorizaciju lekova i medicinskih sredstava;
- odobrava oglašavanje lekova i medicinskih sredstava i dr.
14. Šta je lek?
Lek je proizvod koji se stavlja u promet u određenoj jačini, farmaceutskom obliku i pakovanju, a koji
sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci za koju se pokazalo da ima svojstvo da leči i sprečava bolest
kod ljudi ili životinja, odnosno da se može primenjivati na ljudima ili životinjama sa namerom da
uspostavi, poboljša ili izmeni fiziološku funkciju putem farmakološkog, imunološkog ili metaboličkog
dejstva ili da se uspostavi medicinska dijagnoza.
15. Biološki lek?
Biološki lek je lek čiju aktivnu supstancu čini biološka supstanca proizvedena ili ekstrahovana iz
biološkog izvora (imunološki lekovi, lekovi iz humane krvi i plazme, lekovi za napredne terapije i dr.).
16. Imunološki lek?
Imunološki lek za primenu u humanoj medicini je svaki lek koji se sastoji od vakcina, toksina, seruma ili
alergena.
17. Lekovi za naprednu terapiju?
Lekovi za naprednu terapiju su:
- lekovi za gensku terapiju;
- lekovi za somatsku ćelijsku terapiju;
- lekovi dobijeni iz tkiva bioinženjeringom.

18. Lekovi iz krvi i krvne plazme?

Lekovi iz krvi i krvne plazme proizvedeni su iz krvi i krvne plazme humanog ili životinjskog porekla. Oni
se proizvode industrijskim putem i obuhvataju:
- albumin;
- faktore koagulacije;
- imunoglobuline humanog porekla.

19. Biljni lek?

Biljni lek je svaki lek čiji su aktivni sastojci isključivo jedna ili više supstanci biljnog porekla ili jedan ili
više biljnih preparata, odnosno njihova kombinacija.
Supstance biljnog porekla su biljke u celini ili delovima, alge, gljive i lišajevi.
Biljni preparati se dobijaju ekstrakcijom, destilacijom, presovanjem, frakcionisanjem, prečišćavanjem i
dr.supstanci biljnog porekla.

20. Tradicionalan lek?

Tradicionalan lek je lek koji može biti zasnovan na naučnim principima i rezultat je tradicije ili drugih
tradicionalnih terapijskih pristupa.

21. Magistralni lek?

Magistralni lek je lek izrađen u apoteci po receptu (formuli) za određenog pacijenta, odnosno korisnika.

22. Galenski lek?

Galenski lek je lek izrađen na osnovu važećih farmakopeja ili važećih magistralnih formula u galenskoj
laboratoriji i namenjen je za pacijente apoteke, odnosno druge zdravstvene ustanove.
23. Dozvola za lek?
Da bi lek dobio dozvolu on mora biti farmaceutski (farmaceutsko-hemijsko-biološki), farmakološko-
toksikološki i klinički ispitan. Dozvolu za lek izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva.

24. Lekovi za koje se ne izdaju dozvole?

Dozvola za lek se ne izdaje za:
- magistralne lekove;
- galenske lekove;
- tradicionalne biljne lekove;
- homeopatske lekove;
- punu krv, plazmu i krvne ćelije ljudskog porekla;
- lekove namenjene ispitivanju u toku istraživanja i razvoja;
- poluproizvode namenjene daljoj obradi i dr.

25. Lek kome je istekla dozvola za lek?

Proizvedeni ili uvezeni lek kome je istekla dozvola za lek i nije obnovljena, može biti u prometu do isteka
roka upotrebe leka, a najduže 6 meseci od isteka roka iz dozvole za lek. U tom roku zabranjena je
proizvodnja ili uvoz leka kome je istekla, a nije obnovljena dozvola.

26. Kliničko ispitivanje leka?

Kliničko ispitivanje leka je ispitivanje leka na ljudima da bi se utvrdila klinička i farmakološka dejstva
leka, odnosno da bi se identifikovala svaka neželjena reakcija na lek, njegova resorpcija, distribucija,
metabolizam i izlučivanje.

27. Briga o licu na kome se ispituje lek?

Tokom sprovođenja kliničkog ispitivanja leka o ispitaniku brine i medicinske odluke donosi lekar,
odnosno stomatolog. Kliničko ispitivanje leka ne može da se obavlja na:
- zdravim licima koja nisu navršila 18 godina;
- zdravim trudnicama i dojiljama;
- licima koja su smeštena u ustanove socijalne zaštite;
- licima koja su smeštena u zdravstvene ustanove ili u ustanove za izvršenje krivičnih sankcija po odluci
suda;
- licima na koja se prinudom ili na drugi način može uticati na davanje saglasnosti za kliničko ispitivanje
leka.

28. Osiguranje lica koja su podvrgnuta kliničkom ispitivanju leka?

Sponzor kliničkog ispitivanja leka mora pre početka kliničkog ispitivanja leka da osigura lica koja su
podvrgnuta ispitivanju za slučaj nastanka štete po njihovo zdravlje, kao i da ugovorom odredi iznos
neophodnih troškova koja pripadaju licu koje učestvuje u kliničkom ispitivanju leka.
29. Zabrana prometa leka?
Zabranjen je promet leka:
- za koji nije izdata dozvola, odnosno nije upisan u Registar;
- koji je prozvelo pravno lice koje nema dozvolu za proizvodnju;
- koji nije obeležen u skladu sa zakonom;
- koji nema odgovarajuću dokumentaciju o kvalitetu;
- kome je istekao rok označen na pakovanju,
- lažnog leka;
- putem interneta;
- veterinarskog leka napravljenog od supstanci koje se ne mogu upotrebljavati;
- poštom, osim slanja uzorka u skladu sa zakonom.
30. Medicinska sredstva?
Medicinska sredstva su:
- opšta medicinska sredstva (instrumenti, aparati i uređaji koji se koriste u dijagnostici, prevenciji i
lečenju);
- in vitro dijagnostička medicinska sredstva (reagensi, materijal za kontrolu i kalibraciju, instrumenti,
aparatura, oprema i dr. koji se koriste u in vitro uslovima za ispitivanje uzoraka iz ljudskog organizma);
- aktivna implantabilna medicinska sredstva (koriste izvor električne ili druge energije i namenjena su za
hirurško ugrađivanje u ljudsko telo).

31. Farmakovigilanca?
Farmakovigilanca je naučna disciplina koja obuhvata aktivnosti vezane za otkrivanje, razumevanje,
procenu i prevenciju neželjenih dejstava lekova, kao i drugih problema vezanih za njihovu primenu. Radi
praćenja neželjenih dejstava leka, nosilac dozvole za lek je dužan da zasnuje radni odnos sa licem koje
ima odgovarajuće kvalifikacije. On je obavezan da blagovremeno prijavi Agenciji za lekove i medicinska
sredstva sve slučajeve sumnje na ozbiljne i neočekivane reakcije na lek, najkasnije u roku od 15 dana od
dana prijema informacije.