1

Ustavno uredjenje
- je najviši i osnovni pravni akt jedne države. Osnovni jer njegove norme definisu osnovne
principe funkcionisanja drzave, uredjenje drzavne vlasti i utvrdjuju polozaj i prava gradjana koji u toj
drzavi zive. Njaviši pravni akt jer iz njega prositicu i sa njegovim odredbama moraju biti u skladu svi
zakoni i drugi opsti akti nize pravne snage.

Ustavna preambula
- nije obavezan sastavni deo ustava, nalazi se na pocetku ustavnog teksta i prethodi konkretnim
ustavnim normama. Preambulom se izrazavaju ciljevi i osnovna nacela ustava, kao i osnovni politicki
razlozi i motivi njegovog donosenja.

Načela ustava
- su najopstije odredbe ustava i nalaze se na pocetku normativnog dela ustava.
- Njima se definise R. Srbija, odredjuju se nosioci suverenosti, vladavina prava, podela vlasti, utvrdjuju
se simboli drzave, jezik, pismo, svetovnost drzave, zabranjuje se sukob interesa, utvrdjuje se
pokrajinska autonomija i lokalna samouprava, zastita nacionalnih manjina, ravnopravnost polova,
medjunarodni odnosi polozaj stranaca.

Narodna (gradjanska) suverenost

Oznacava narod, odnosno gradjane kao nosioce vlasti. Ustavom je utvrdjeno da ni jedan
drzavni organ, politicka organizacija, grupa ili pojedinac ne mogu prisvojiti suverenost od gradjana
niti uspostaviti vlast mimo slobodno izrazene volje gradjana (referendum, narodna inicijativa ili
slobodno izabranih predstavnika u najvisim drzavnim organima).
Referendum je oblik neposrednog izrazavanja volje gradjana u kojem se izjasnjavaju o
pravnom aktu ili odluci koju su predlozili i formulisali drzavni organi. Moze biti obavezan ili
fakultativan, obavezujuci ili savetodavan, prethodni ili naknadni.
Narodna inicijativa je pravo odredjenog broja gradjana da pismenim putem traze od
nadleznog drzavnog organa da donese ili izmeni neki pravni akt ili odluku.

Vladavina prava
Jedno od nacela ustava i ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima
ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlascu i povinovanjem vlasti Ustavu
i zakonu.

Podela vlasti
- Zakonodavna, nadlezna za donosenje zakona,
- Izvrsna, zaduzena za sprovodjenje zakona,
- Sudska, kontrolise sprovodjenje zakona u praksi.
Ovo nacelo ima za cilj da onemoguci samovoljno vrsenje vlasti.

Politicki pluralizam (visestranacki sistem)

Ustavom se jemci i priznaje uloga politickih stranaka u demokratskom oblikovanju politicke
volje gradjana i garantuje sloboda osnivanja politickih stranaka (osim ako su usmerene na nasilno
rusenje ustavnog poretka i ugrozavaju garantovane slobode i prava njenih gradjana).

Zabrana sukoba interesa

Niko ne moze da vrsi drzavnu vlast ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim
funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Institut sukoba interesa je razradjen Zakonom o
sprecavanju sukoba interesa.
 2

Svetovnost drzave
Izrazava odnos izmedju drzave i crkve. Ustav utvrdjuje da je R. Srbija svetovna drzava, da su
crkve i verske zajednice odvojene od drzave i da se ni jedna religija ne moze uspostaviti kao drzavna
ili obavezna.

Pokrajinska autonomija i lokalna samopurava

Prava gradjana na teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu predstavlja ustavom
zagrantovano pravo gradjana kojim se ogranicava drzavna vlast (moze samo da kontrolise da li se
poslovi koji su u nadleznosti lokalne samouprave i teritorijalne autonomije vrse u skladu sa ustavom i
zakonom). Jedinice lokalne samouprave su opstina, grad i grad Beograd (Zakon o glavnom gradu) –
Zakon o lokalnoj samoupravi.
Teritorijalna autonomija je pravo gradjana na odredjenom delu drzavne teritorije da se
samoorganizuju u posebne teritorijalne jedinice kada su specificnosti tog dela teritorije drzave takve
da zahtevaju veci stepen samostalnosti od onog koji imaju jedinice lokalne samouprave, ali manji od
onoga koji imaju federalne jedinice.

Ostala nacela
Ostala ustavna nacela utvrdjuju simbole R. Srbije (grb, zastavu i himnu), teritorijalno
jedinstvo i nedeljivost drzavne teritorije i nepovredljivost njenih granica koje se mogu menjati samo
po postupku predvidjenim promenom Ustava, utvrdjuju Beograd kao glavni grad, srpski jezik i
cirilicno pismo kao jezik i pismo koji su u sluzbenoj upotrebi, utvrdjuju to da se sluzbena upotreba
drugih jezika i pisama uredjuje Zakonom, utvrdjuje se da stranci imaju u Srbiji sva prava zajamcena
ustavom i zakonom, izuzev onih koja pripadaju samo drzavljanima Srbije (npr izborno pravo).

Ljudska i manjinska prava

Ljudska prava izrazavaju odnos pojedinca i drzavne vlasti. Predstavljaju granicu, podrucje slobode
pojedinaca, njegovu privatnu sferu, koju demokratska drzava ne sme da predje i sastavni su deo
materije ustava. Najznacajnije podele ljudskih prava su:
- Prema tome ko je nosilac prava i dele se na pojedinacna i kolektivna,
- Prema objektu zastite: licna, politicka, ekonomsko-socijalna i kulturna prava.

Pravni izvori ljudskih i manjinskih prava i sloboda

- Povelja Un,
- Univerzalna deklaracija o pravima coveka,
- medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima,
- Mdjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
- Deklaracija o pravima deteta,
- Konvencija o ropstvu,
- Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava i sloboda,
- Evropska socijalna povelja.

Osnovna nacela ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Citav drugi deo Ustava je posvecen ljudskim i manjinskim pravima i tumace se u korist
unapredjenja vrednosti demokratskog drustva. Garantuje se neposredna primena zajemcenih prava,
utvrdjuje svrha ustavnim jemstva, precizno se utvrdjuju ogranicenja ljudskih i manjinskih prava,
utvrdjuje opsta zabrana diskriminacije kao i zastita ljudskih i manjinskih prava. Dostignuti nivo
ljudskih i manjinskih prava ne moze se smanjivati. Ustav utvrdjuje da svako ima pravo na jednaku
zakonsku zastitu, izricito zabranjuje svaku diskriminaciju (po osnovu rase, pola, nacionalne
pripadnosti, kulturi, jeziku, starosti, invaliditetu...). Posebne mere za lica ili grupe lica koja su u
nejednakom polozaju sa gradjanima (invalidi, deca) ne smatraju se diskriminacijom.
 3

Lista ljudskih prava i sloboda

1. Licna prava i slobode
- Dostojanstvo i slobodan razvoj licnosti
- Pravo na zivot – tri vida ostvarivanja: ljudksi zivot je neprikosnoven, u Srbiji nema smrtne
kazne i zabranjeno je kloniranje ljudi.
- Nepovredivost fizickog i psihickog integriteta – niko ne sme biti izlozen mucenju,
necovecnom ili ponizavajucem postupanju ili kaznjavanju.
- Zabrana ropstva – drzanje u ropstvu; zabranjena trgovina ljudima i prinudni rad; seksualno i
ekonomsko iskoriscavanje ljudi.
- Pravo svakog na slobodu i bezbednost – lisenje slobode dopusteno samo iz razloga i po
postupku koji je utvrdjen zakonom.
- Pravo na pravicno sudjenje – besplatan prevodilac ili besplatan tumac,
- Posebna prava okrivljenog – upoznat sa predmetom, angazovanje branioca, priprema
odbrane, pravo da se sam brani, utvrdjuje se pretpostavka nevinosti
- Pravo na rehabilitaciju i naknadu stete
- Pravo na jednaku zastitu prava i na pravno sredstvo – sposobnost da bude nosilac prava i
obaveza. Sposobnost punoletnog lica da samostalno odlucuje o svojim pravima i obavezama.
- Pravo na drzavljanstvo – drzavljanstvo je poseban pravni odnos drzave i pojedinca iz kojeg za
drzavu i pojedinca proizilaze odredjena prava i obaveze.
- Sloboda kretanja – pravo svakog da se slobodno krece na teritoriji Srbiji. Moze biti
ograniceno radi vodjenja krivicnog postupka, zastite javnog reda i mira, sprecavanja sirenja
zaraznih bolesti i radi odbrane drzave.
- Nepovredivost stana – bez sudske odluke niko ne moze uci u tudji stan i vrsiti pretrese.
- Tajnost pisama i drugih sredstava opstenja – dozvoljeno odstupanje ako je to neophodno
zbog vodjenja krivicnog postupka ili zastite bezbednosti.
- Zastita podataka o licnosti – zabranjena je i kaznjiva upotreba podataka o licnosti izvan svrhe
za koju su prikupljeni osim za vodjenje krivicnog postupka ili zastite bezbednosti. Utvrdjeno je
i pravo gradjana da budu obavesteni o prikupljenim podacima i pravo na sudsku zastitu zbog
njihove zloupotrebe
- Sloboda misli, savesti i veroispovesti – pravo da se ne izjasnjava o svojim verskim i drugim
ubedjenjima, slobodno ispoljavanje svoje vere
- Prigovor savesti
2. Politicka prava i slobode
- Sloboda misljenja i izrazavanja i sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti – sloboda da se
govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nacin traze, primaju i sire ideje,
- Sloboda medija i pravo na obavestenost – pravo da se osnivaju novine, da nema cenzure
- Pravo na ispravku neistinite, nepotpune ili netacno prenete informacije kojom je povredjeno
necije pravo ili interes, kao i pravo na odgovor na objavljenu informaciju.
- Pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavesten o pitanjima javnog znacaja , a
sredstva javnog informisanja duzna su da to postuju.
- Izborno tj biracko pravo – ima svaki punoletan, poslovno sposoban drzavljanin Srbije koji je
upisan u biracki spisak sto je i uslov za ostvarivanje izbornog prava. Svako ima pravo da bira i
da bude biran.
- Sloboda okupljanja – garantuje da je mirno okupljanje gradjana slobodno, stim sto se
zakonom moze ograniciti kada je to neophodno radi zastite javnog zdravlja, morala, prava i
bezbednosti
- Sloboda udruzivanja – jemci se sloboda politickog, sindikalnog i svakog drugog udruzivanja.
Jemci i pravo svakog na slobodu da ostane izvan svakog udruzenja. Zabranjena su tajna i
paravojna udruzenja.
3. Socijalno-ekonomska i kulturna prava
- Pravo na imovinu kojim se garantuje mirno uzivanje prava svojine i drugih imovinskih prava
 4

- Pravo na rad – pravo d aradi, da slobodno izabere koji ce posao da radi, da svakome bude
dostupno svako radno mesto (za koje ispunjava uslove), pravo na bezbednei dzrave uslove
rada, pravo na radno vreme, na odmor.
- Pravo na strajk – kolektivna privremena obustava rada kojoj pribegavaju zaposleni radi
vrsenja pritiska na poslodavca da prihvati njihove zahteve koji se odnose na poboljsanje
uslova rada u najsirem smislu te reci.
- Pravo na obrazovanje – osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, srednje je besplatno
ali ne i obavezno. Visoko obrazovanje je svima dostupno pod jednakim uslovima. Garantuje
se autonomija univerziteta, visokoskolskih i naucnih ustanova.
- Pravo na zdravu zivotnu sredinu – kolektivno pravo na dzravu zivotnu sredinu, na
blagovremenu i potpunu obavestenost o njenom stanju i obavezu svakog da cuva i
poboljsava zivotnu sredinu
4. Posebna prava vezana za decu i porodicu
- Pravo na zakljucivanje braka i ravnopravnost supruznika,
- Sloboda o odlucivanju rađanja,
- Prava deteta,
- Prava i duznost roditelja
- Posebna zastita porodice, majke i deteta.
5. Prava stranaca – garantuje strancima sva prava koja su utvrdjena ustavom i zakonom izuzev
onih koja imaju samo drzavljani (izborno pravo). Stranci uzivaju jedno samo njima svojstveno
pravo – pravo na azil (osnovano strahuje od progona zbog rase, pola, vere, nacionalne
pripadnosti, drzavljanstva i dr).

Posebna prava nacionalnih manjina

Individualna prava se ostvaruju pojedinacno, dok se kolektivna prava ostvaruju neposredno ili
preko svojih predstavnika izabranih u savete nacionalnih manjina; ucestvuju u odlucivanju ili sami
odlucuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavestavanja i sluzbenu
upotrebu svog jezika i pisma.
Posebna prava: zabrana diskriminacije nacionalnih manjina, ravnopravnost u vodjenju
poslova, zabrana nasilne asimilacije, pravo na ocuvanje posebnosti, pravo na udruzivanje i na
saradnju sa sunarodnicima.
Eksplicitno se zabranjuje preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vestacko menjanje
nacionalnog sastava stanovnistva na podrucjima gde tradicionalno u i znacajnom broju zive pripadnici
nacionalnih manjina.

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava

Samo u dva ustavom utvrdjena slucaja je data mogucnost da se propisu mere odstupanja od
ustavom zajamcenih ljudskih i manjinskih prava: proglasenjem vanrednog ili ratnog stanja.

Ekonomsko uredjenje i javne finansije

Prema ustavu osnovu ekonomskog uredjenja Srbije cine:
- trzisna privreda,
- otvoreno i slobodno trziste,
- sloboda preduzetnistva,
- samostalnost privrednih subjekata,
- ravnopravnost privatne i drugih svojina.
Ustavom se garantuje jednak polozaj svih na trzistu, zabranjuju se akti kojima se ogranicava
slobodna konkurencija stvaranjem monopolskog polozaja i jemci se zastita potrosaca.
Ustav poznaje tri vrste svojine:
- privatnu
- zadruznu
 5

- javnu.
Javna svojina moze biti:
- drzavna imovina - kao oblik javne svojine: prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom odredjeno
da su od opsteg interesa i imovina koju koriste organi R. Srbije.
- svojina autonomne pokrajine,
- svojina lokalne samouprave.

Kada su u pitanju javne finansije Ustav utvrdjuje da se sredstva za finansiranje nadleznosti

Srbije, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava obezbedjuju iz poreza i drugih prihoda utvrdjenih
zakonom. Budzet je pravni akt koji moraju da imaju i Republika i pokrajine i lokalne samouprave i u
njemu moraju biti prikazani svi prihodi i svi rashodi kojima se finansiraju njihove nadleznosti.
Zakonom se utvrdjuje rok za usvajanje budzeta kao i nacin privremenog finansiranja.
Drzavna revizorska institucija je poseban drzavni organ koji kontrolise izvrsavanje svih
budzeta, samostalan je i podleze nadzoru Narodne skupstine.
Narodna banka je centralna banka Srbije, samostalna je u radu i podleze nadzoru Narodne
skupstine. Rukovodi guverner i o Narodnoj banci se donosi zakon.

Uredjenje drzavne vlasti

Uredjenje drzavne vlasti u R. Srbiji pociva na podeli na:
- zakonodavnu - donosenje zakona, vrsi narodna skupstina,
- izvrsna - zaduzena za sprovodjenje zakona, vrsi Vlada,
- sudska vlast - ima funkciju ocuvanja i zastite pravnog poretka, pripada posebnim drzavnim organima
sudovima.

Narodna skupstina
je najvise predstavnicko telo koje je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Nadlezna je da:
- donosi i menja ustav,
- odlucuje o promeni granice R. Srbije,
- raspisuje republicki referendum,
- potvrdjuje medjunarodne ugovore,
- donosi zakone i druge opste akte,
- daje saglasnost na statut pokrajine,
- usvaja budzet i zavrsni racuna,

Skupstina ima i odredjene izborne i kontrolne nadleznosti:

- bira vladu, nadzire njen rad i odlucuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
- bira i razresava sudije Ustavnog suda (bira 5 sudija),
- bira predsednike Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, javnog tuzioca, sudije, tuzioce...
- bira i razresava guvernera Narodne banke,
- bira i razresava zastitnika gradjana
- nadire rad sluzbi bezbednosti.

Narodna skupstina je jednodomna i ima 250 poslanika koji se biraju na neposrednim izborima
tajnim glasanjem. Obezbedjena je ravnopravnost polova i nacionalnih manjina. Izbore za poslanike
raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupstine, tako da izbori budu
okoncani u narednih 60 dana. Prva sednica se odrzava najkasnije 30 dana od proglasenja konacnih
rezultata izbora i zakazuje je predsednik Skupstine iz prethodnog saziva. Na prvoj sednici se
potvrdjuju poslanicki mandati, a Narodna skpstina je konstituisana potvrdjivanjem 2/3 mandata
narodnih poslanika. Mandat traje 4 godine i poslanik ne moze istovremeno biti poslanik u skupstini
pokrajine, niti funkcioner u organima izvrsne vlasti i pravosudja, niti obavljati druge javne funkcije.
 6

Svaki narodni poslanik ima imunitet koji se izrazava u dva vida:

- poslanik ne moze biti pozvan na krivicnu ili bilo koju drugu odgovornost za izrazeno misljenje ili za
to kako je glasao,
- poslanik koji se pozvao na imunitet ne moze biti pritvoren, niti se protiv njega moze voditi krivicni ili
drugi postupak u kome se moze izreci kazna zatvora bez odobrenja Narodne skupstine izuzev u
jednom slucaju, a to je kada je zatecen u izvrsenju krivicnog dela za koje je predvidjena kazna zatvora
u trajanju duzem od 5 godina i moze biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupstine.
Nece doci do zastarelosti postupka, vec se postupak biti nastavljen onda kada konkretnom
licu prestane funkcija zahvaljujuci kojoj ima imunitet bez obzira koliko vremena do tada prodje.
O narodnoj skupstini donosi se zakon kojim se utvrdjuje polozaj, nadleznost, organizacija i
nacin rada i odlucivanja Narodne skupstine, polozaj, prava i duznosti narodnih poslanika, amblemi,
simboli i obelezja skupstine kao i polozaj skupstine.
Poslovnikom narodne skupstine se uredjuju pitanja koja nisu uredjena zakonom.
Skupstina ima stalna radna tela (odbori) i privremena radna tela (anketni odbori i komisije).
Kolegijum Narodne skupstine cine predsednik skupstine, potpredsednici i predsednici poslanickih
grupa i saziva ga predsednik skupstine radi koordinacije rada i obavljanja konsultacija u vezi sa radom
narodne skupstine.
Sluzba narodne skupstine kojom rukovodi generalni sekretar obavlja strucne i druge poslove za
potrebe narodne skupstine.
Funkcioneri narodne skupstine su predsednik, potpredsednici, generalni sekretar i zamenik
generalnog sekretara.

Narodna skupstina odluke donosi vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na sednici na kojoj
je prisutna vecina poslanika (prosta vecina).
Kvalifikovanom vecinom (vecina glasova svih narodnih poslanika) kada se odlucuje o znacajnim
pitanjima utvrdjenim ustavom:
- proglasenje i ukidanje vanrednog stanja,
- propisivanje mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava,
- davanje saglasnosti na statut autonomne pokrajine,
- usvajanje budzeta i zavrsnog racuna,
- izbor predsednika skupstine i potpredsednika,
- izbor Vlade, sudija....
2/3 vecinom ukupnog broja narodnih poslanika narodna skupstina odlucuje o promeni ustava i
razresenju predsednika republike.
Skupstina ima redovna zasedanja i vanredna zasedanja. Redovna zasedanja, dva puta
godisnje. Prvo pocinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvim radnim danom u oktobru. Ne moze
da traje duze od 90 dana. Skupstina se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3
poslanika ili na zahtev Vlade.
Pravo predlaganja zakona ima svaki narodni poslanik, Vlada, skupstina autonomne pokrajine
ili najmanje 30000 biraca. Pravo predlaganja zakona iz svojih oblasti imaju Zastitnik gradjana i
Narodna banka.
Za raspisivanje referenduma potreban je zahtev vecine narodnih poslanika ili zahtev
najmanje 100000 biraca. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizilaze iz
medjunarodnih ugovora, zakona koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi
finansijski zakoni, budzet... Ustav predviđa obavezan referendum ciji je predmet akt o promeni
ustava, promeni preambule ustava, nacela ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, proglasenje
ratnog i vanrednog stanja...
Raspustanje narodne skupstine je u nadleznosti predsednika Republike i postoje 4 slucaja za
njeno raspustanje:
- ako u roku od 90 dana od svog konstituisanja ne izabere Vladu,
- kada predsednik vlade podnese ostavku, a narodna skupstina ne izabere novu vladu u roku od
30 dana (od ostavke),
 7

- kada se izglasa nepoverenje vladi, a skupstina ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od
izglasavanja nepoverenja,
- kada narodna skupstina ne izglasa poverenje vladi i ne izabere novu vladu u roku od 30 dana.
Predsednik moze da raspusti skupstinu ako mu Vlada podnese obrazlozeni predlog za raspustanje
izuzev ako je skupstini postavila pitanje svog poverenja ili ako je podnet predlog da joj se izglasa
poverenje. Istovremeno se sa raspustanjem raspisuju izbori za narodne poslanike tako da se izbori
okoncaju najkasnije u roku od 60 dana od raspisivanja.

Predsednik Republike
Prema ustavu predsednik Republike izrazava drzavno jedinstvo Republike Srbije. Njegove nadleznosti
su:
- predstavlja R. Srbiju
- ukazom proglasava zakone,
- predlaze skupstini kandidata za predsednika vlade
- predlaze skupstini nosioce funkcija
- postavlja i opoziva ukazom ambasadore Srbije
- prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika
- daje pomilovanja i odlikovanja
- vrsi i druge poslove odredjene ustavom (imenuje 5 sudija ustavnog susa, raspusta skupstinu...)
U skladu sa zakonom komanduje vojskom i postavlja, unapredjuje i razresava oficire vojske Srbije.
Duzan je da u roku od 15 dana od izglasavanja zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donet po
hitnom postupku, donese ukaz o proglasenju zakona. Ako ne donese ukaz, duzan je da zakon vrati
skupstini uz pismeno obrazlozenje zbog cega je odbio da ga proglasi. Ukoliko Skupstina odluci da
ponovo glasa o vracenom zakonu, zakon se izglasava vecinom ukupnog broja poslanika i predsednik
je duzan da proglasi zakon.
Predsednika biraju gradjani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbore raspisuje
predsednik skupstine 90 dana pre isteka mandata predsednika tako da se izbori okoncaju u narednih
60 dana. Mandat traje 5 godina i moze dva puta biti izglasan na tu funkciju. Uziva poslanicki imunitet
i ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Mandat moze prestati:
- podnosenjem pismene ostavke,
- razresenjem od strane narodne skupstine jedino ako je povredio ustav. Potreban je predlog 1/3
poslanika i Ustavni sud je duzan da u roku od 45 dana odluci o postojanju povrede ustava.
Kada je sprecen da obavlja funkciju, menja ga predsednik skupstine i takvo stanje moze da
traje najvise 3 meseca (tada raspisuje izbore za predsednika Republike).

Vlada
Vlada je nosilac izvrsne vlasti. U sastav Vlade ulaze predsednik vlade, jedan ili vise
potpredsednika i ministri (resorni ili bez portfelja - dobijaju konkretna zaduzenja da se bave pitanjem
koje ne spada ni u jedan resor ili je zajednicko za vise ili sve resore).
Vlada moze da bude:
- jednostranacka,
- koaliciona,
- koncentraciona - od svih politickih stranaka u parlamentu,
- ekspertska - strucne licnosti.
Vlada:
- utvrdjuje i vodi politiku,
- izvrsava zakone i druge akte,
- donosi uredbe i druge akte radi izvrsavanja zakona,
- predlaze zakone i druge akte skupstini,
- usmerava i uskladjuje rad ministarstava
 8

- vrsi i druge poslove.

Vladu bira Narodna skupstina vecinom od ukupnog broja poslanika na predlog kandidata za
predsednika Vlade kojeg je predlozio predsednik Republike, nakon sto saslusa misljenje predstavnika
svih izabranih izbornih listi. Kandidat za predsednika vlade skupstini iznosi program vlade i predlaze
njen sastav o cemu narodna skupstina glasa istovremeno. Mandat vlade traje do isteka mandata
narodne skupstine. Mandat moze da prestane izglasavanjem nepoverenja Vladi, ostavkom
predsednika vlade i neizglasavanjem poverenja.
Interpelaciju u vezi sa radom vlade ili pojedinog njenog clana moze podneti najmanje 50
poslanika. Ona predstavlja trazenje odgovora i objasnjenja u vezi sa nekim konkretnim pitanjima ili
pojavama iz nadleznosti rada vlade ili pojedinog clana. Vlada ili clan dostavljaju odgovor narodnoj
skupstini u roku od 30 dana i o tom odgovoru se raspravlja i glasa. Ukoliko skupstina ne prihvati
odgovor, pristupa se glasanju o nepoverenju vladi ili njenom clanu. O pitanju koje je bilo predmet
interpelacije ne moze se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.
Glasanje o nepoverenju vladi ili nekom njenom clanu moze da podnese najmanje 60
poslanika (potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog pre isteka roka od 180 dana). Razmatra
se na prvoj narednoj sednici skupstine, a najranije 5 dana od njegovog podnosenja. Skupstina je
prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja vladi ili clanu vlade ako je za njega glasalo vise od
polovine svih poslanika. Izglasano nepoverenje vladi - predsednik je duzan da pokrene postupak za
izbor nove vlade, rok 30 dana, ako ne izabere novu vladu, predsednik je duzan da raspusti narodnu
skupstinu i raspise vanredne parlamentarne izbore.
Glasanje o poverenju Vladi jeste politicki pritisak na Skupstinu da se jasno opredeli da li i dalje
podrazava vladu. Skupstina je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja vladi ako je za njega
glasalo vise odpolovine svih poslanika.
Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku skupstine i istovremeno o njoj obavestava
predsednika Republike i javnost. Skupstina konstatuje ostavku, a predsednik pokrece postupak za
izbor nove vlade, rok 30 dana.
Ostavka ili razresenje clana vlade:
- podnosenje ostavke predsedniku vlade,
- tako sto predsednik vlade predlozi skupstini razresenje pojedinog clana.
Ostavka se konstatuje, a o predlogu razresenja se glasa i doneta je ako za nju glasa vecina od
ukupnog broja poslanika. Predsednik vlade je duzan da pokrene postupak izbora novog clana vlade.
Drzavna uprava (ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije)
je deo izvrsne vlasti koji obavlja poslove drzavne uprave u okviru prava i duznosti R. Srbije. Poslovi
koje obavlja su utvrdjeni Zakonom o drzavnoj upravi i neke poslove moze zakonom poveriti
pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Zastitnik gradjana
je nezavisan drzavni organ koji stiti prava gradjana i kontrolise rad drzavne uprave, drugih
organa i organizacija, preduzeca i ustanovam kojima su poverena javna ovlascenja. Nije ovlascen da
kontrolise rad narodne skupstine, predsednika Republike, vlade, ustavnog suda, sudova i javnih
tuzilastava.
Bira ga narodna skupstina vecinom glasova od ukupnog broja poslanika na period od 5 godina
(moze dva puta biti biran) i on takodje uziva imunitet. Za svoj rad odgovara narodnoj skupstini, a
njegov polozaj i nadleznosti su uredjeni zakonom o zastitniku gradjana.

Vojska Srbije
Prema ustavu, vojska Srbije brani zemlju od oruzanog ugrozavanja spolja i izvrsava druge
misije i zadatke, u skladu sa ustavom, zakonom i principima medjunarodnog prava koji regulisu
upotrebu sile. Vojska Srbije se moze upotrebiti van granica Srbije, po odluci narodne skupstine.
 9

Sudovi
Sudska vlast je deo drzavne vlasti, resava sporne odnose medju pravnim i fizickim licima,
utvrdjujuci sta je pravo u konkretnom slucaju i izrice sankciju. Bitno obelezje je postojanje spora koji
se resava sudskom odlukom. Obezbedjuju ustavnost i zakonitost, stite slobode i prava gradjana,
prava i interese pravnih subjekata.
Nacela sudstva jesu:
- sudska vlast je jedinstvena na teritoriji srbije,
- sudovi su samostalni i nezavisni
- raspravljanje pred sudovima je javno i moze se ograniciti samo u skladu sa ustavom
- u sudjenju ucestvuju sudije profesionalci i sudije porotnici
- sud sudi u vecu
- sudska funkcija je stalna
- sudija ima pravo da svoju funkciju vrsi u sudu u kome je izanbran i samo uz svoju saglasnost moze
biti premesten ili upucen u drugi sud
- ne moze biti pozvan na odgovornost za izrazeno misljenje ili glasanje prilikom donosenja sudske
odluke.
Sudske odluke sudovi donose u ime naroda i one se zasnivaju na ustavu, zakonu,
potvrdjenom medjunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Vrhovni kasacioni sud je najvisi sud u R. Srbiji sa sedištem u Beogradu. Odlucuje u vecu od
trojice sudija. Nadlezan je da odlucuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova
R. Srbije, o sukobu nadleznosti izmedju sudova ako za odlucivanje nije nadlezan drugi sud, o
prenosenju nadleznosti sudova radi lakseg vodjenja postupka ili iz drugih razloga. Predsednika
Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupstina, na pet godina i ne moze ponovo biti biran. Bira ga
na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom misljenju opste sednice Vrhovnog kasacionog
suda i nadleznog odbora narodne skupstine.
Sudovi se obrazuju kao sudovi opste nadleznosti (osnovni, visi, apelacioni i Vrhovni kasacioni
sud) i posebne nadleznosti (privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekrsajni sudovi, Visi
prekrsajni sud i Upravni sud).
Osnovni sud se osniva za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opstina, Visi za podrucje
jednog ili vise gradova odnosno vise opstina, Apelacioni sud se osniva za podrucje vise visih sudova,
Prekrsajni sud se osniva za teritoriju grada odnosno jedne ili vise opstina. To je reguilisano Zakonom o
sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastava.
Vrhovni kasacioni sud je neposredno visi sud za Privredni apleacioni, Visi prekrsajni sud,
Upravni sud i Apelacioni sud. Apelacioni sud je neposredno visi sud za Visi sud i Osnovni sud.
Privredni apelacioni sud je neposredno visi sud za Privredni sud, a Visi prekrsajni sud je neposredno
visi za Prekrsajni sud. Visi sud je neposredno visi za Osnovni sud.
Sudsku upravu cine poslovi koji su odvojeni od sudjenja, a sluze obezbedjivanju uslova za
vrsenje sudske vlasti (uredjivanje unutrasnjeg poslovanja u sudu, prozivanje i rasporedjivanje sudija
porotnika, poslovi vezani za vestake i stalne sudske tumace, razmatranje prituzbi, vodjenje
statistika...). Sudska uprava se detaljnije uredjuje Sudskim poslovnikom koji donosi ministar pravde uz
prethodno pribavljeno misljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Presednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i
blagovremeni rad suda. Ima jednoj ili vise zamenika. Sud ima sekretara suda koji pomaze predsedniku
suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni odlukom predsednika suda u
skladu sa sudskim poslovnikom.
Pravosudna uprava obuhvata sprovodjenje zakona i drugih porpisa. Poslove pravosudne
uprave obavlja Visoki savet sudstva i ministarstvo nadlezno za pravosudje. (unutrasnje uredjenje
sudova, vodjenje licnih listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja, predlaganje dela budzeta za
rad sudova za tekuce rashode, vrsenje nadzora nad koriscenjem budzetskih sredstava...).
Poslovi pravosudne uprave koju obavlja nadlezno ministarstvo: prikupljanje statistickih i drugih
podataka, davanje saglasnosti na pravilnike o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta,
 10

predlaganje budzeta za rashode za sudsko osoblje kao i za insvesticije, projekte i druge programe za
rad pravosudnih organa.
Narodna skupstina na predlog Viskog saveta sudstva bira sudiju koji se prvi put bira na
sudijsku funkciju. Mandat traje tri godine i po isteku mandata, funkcija postaje stalna, a sudiju na
stalnu sudijsku funkciju bira Visoki savet sudstva. (ako konkurise za drugi sud ili za napredovanje u
visi sud, o njegovom izboru odlucuje Visoki savet sudstva). Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov
zahtev, nastupanjem propisanih uslova, razresenjem ili ako ne bude izabran za stalnu sudijsku
funkciju. Sudija se razresava kada je osudjen za krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju
od najmanje sest meseci ili za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim sudijske funkcije, kada
nestrucno vrsi funkciju ili zbog ucinjenog teskog disciplinskog prekrsaja.
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje nezavisnost
i samostalnost sudova i sudija i uveden je ustavom iz 2006. godine. Blize se uredjuje zakonom o
visokom savetu sudstva. Ima 11 clanova, tri clana su na polozaju: presednik Visokog saveta sudstva,
ministar nadlezan za pravosudje i predsednik nadleznog odbora narodne skupstine, i 8 izbornih
clanova (6 sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomne pokrajine
i dva ugledna istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a
drugi profesor pravnog fakulteta. Izborne clanove bira Narodna skupstina. Mandat traje 5 godina,
osim za clanove po polozaju. Predsednik je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Visoki savet sudstva je nadlezan da:
- bira sudije za stalnu sudijsku funkciju,
- odlucuje o prestanku sudijske funkcije,
- predlaze skupstini izbor sudija prilikom prvog izbora za sudijsku funkciju,
- predlaze Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za Ustavni sud,
- odredjuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud....

Javno tuzilastvo
je samostalan drzavni organ koji goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela i ulaganjem
pravnih sredstava preduzima mere za zastitu ustavnosti i zakonitosti. Cine ga javni tuzilac, zamenici
javnog tuzioca i osoblje javnog tuzilastva.
Republicko javno tuzilastvo je najvise javno tuzilastvo. Njegovo sediste je u Beogradu.
Republicki javni tuzilac vrsi nadleznost tuzilastva u okviru prava i duznosti R. Srbije. Njega bira
Narodna skupstina na predlog vlade po pribavljenom misljenju nadleznog odbora Narodne skupstine
i bira se na period od 6 godina i moze biti ponovo biran.
Funkciju ostalih javnih tuzilastava vrsi javni tuzilac koga bira Narodna skupstina na predlog
Vlade. Mandat traje 6 godina i moze ponovo biti biran. Zamenika javnog tuzioca bira narodna
skupstina na predlog Drzavnog veca. Bira lice koje se prvi put bira za ovu funkciju i mandat mu traje 3
godine. Republicki javni tuzilac je odgovoran za rad javnog tuzilastva. Odgovara Narodnoj skupstini, a
nizi tuzioci odgovaraju za svoj rad neposrednom visem tuziocu.
Javno tuzilastvo R. Srbije cine:
- republicko javno tuzilastvo (za teritoriju Srbije),
- apelaciona javna tuzilastva (za podrucje Apelacionog suda),
- visa javna tuzilastva (za podrucje viseg suda),
- osnovna javna tuzilastva (za podrucje osnovonog suda),
- javna tuzilastva posebne namene (tuzilastvo za organizovani kriminal i tuzilastvo za ratne zlocine)(za
podrucje R. Srbije).
Drzavno vece tuzilaca je samostalan drzavni organ koji obezbedjuje i garantuje samostalnost
javnih tuzilaca i zamenika tuzilaca. Ima 11 clanova, 3 clana po polazaju: Republicki javni tuzilac,
ministar pravde i predsednik nadleznog odbora narodne skupstine i 8 izbornih clanova koje cine: 6
javnih tuzilaca ili zamenika sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina
i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat a
drugi profesor pravnog fakulteta. Mandat traje 5 godina osim za clanove po polozaju.
 11

Nadlezno je za:
- utvrdjuje listu kandidata za izbor Republickog javnog tuzioca,
- predlaze Narodnoj skupstini kandidate za prvi izbor,
- bira zamenike javnih tuzilaca za trajno obavljanje funkcije,
- odlucuje o prestanku funkcije javnih tuzilaca,
- donosi eticki kodeks...
Pojam ustavnog sudstva je vezano za normativnu kontrolu koja podrazumeva proveru i ocenu
da li su odredbe sadrzane u zakonima i drugim propisima u skladu sa ustavnim normama (kontrola
ustavnosti) kao i da li su odredbe podzakonskih propisa i opstih akata u skladu sa odredbama
odgovarajuceg zakona (kontrola zakonitosti).
Ustavni sud je samostalan i nezavisan drzavni organ koji stiti ustavnost i zakonitost, ljudska i
manjinska prava i slobode. Njegove odluke su izvrsne i obavezujuce. Ustavni sud takodje resava
sukobe nadleznosti izmedju:
- sudova i drugih drzavnih organa,
- republickih i pokrajinskih organa,
- pokrajinskih organa i organa lok. samouprave,
- organa razlicitih autonomnih pokrajina ili razlicith jedinica lokalne samouprave.
Takodje odlucuje o zabrani rada politicke stranke, sindikalne organizacije ili udruzenja
gradjana, odlucuje o zalbama sudija, javnih tuzioca i zamenika tuzioca, odlucuje o ustavnim zalbama.
Postupak za ocenu ustavnosti mogu da pokrenu drzavni organi, organi teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave, najmanje 25 poslanika kao i sam Ustavni sud. Zakon ili drugi opsti
akt koji nije saglasan ustavu ili zakonu, prestaje da vazi danom objavljivanja odluke ustavnog suda u
sluzbenom glasniku. Na zahtev najmanje 1/3 poslanika, Ustavni sud je duzan da u roku od 7 dana
izvrsi prethodnu ocenu ustavnosti zakona koji je izglasan ali ukazom jos nije proglasen. Ako bude
proglasen pre donosenja odluke o ustavnosti, ustavni sud ce nastaviti da postupa po zahtevu za
ocenu ustavnosti.
Svako ima pravo da izjavi ustavnu zalbu protiv pojedinacnih akata ili radnji drzavnih organa ili
organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, ako se tim aktima ili radnjama povredjuju ili
uskarcuju njegova ljudska ili manjinska prava i slobode zajamcena Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu
predvidjena druga pravna sredstva za njihovu zastitu.
Ustavni sud cine 15 sudija sa mandatom od 9 godina. 5 sudija bira Narodna skupstina sa
spiska od 10 kandidata koje predlozi Predsednik republike, 5 sudija bira Predsednik republike sa
spiska od 10 kandidata koje mu predlozi Narodna skupstina i 5 sudija imenuje Opsta sednica
Vrhovnog kasacionog suda sa liste od 10 kandidata koje zajednicki predloze Visoki savet sudstva i
Drzavno vece tuzilaca.
Jedan od imenovanih sudija mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. Sudije se biraju
medju istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina zivota i 15 godina isustva u pravnoj struci i moze
biti najvise dva puta birano za sudiju Ustavnog suda. Sudije ustavnog suda tajnim glasanjem biraju
predsednika na period od tri godine.
Duznost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad
napuni zakonom propisane uslove za starosnu penziju i razresenjem. Razresava se ako postane clan
politicke stranke, povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost i bude osudjen na
kaznu zatvora ili za kaznivo delo koje ga cini nedostojnim duznosti sudije ustavnog suda.
Sudija ustavnog suda uziva imunitet i ne moze vrsiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu funkciju niti
posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu.

Teritorijalno uredjenje
Ustav poznaje autonomne pokrajine (jedinice teritorijalne autonomije u kojima gradjani ostvaruju
ustavom utvrdjeno pravo na teritorijalnu autonomiju) i jedinice lokalne samouprave (opstine, gradovi
i grad Beograd i njima gradjani ostvaruju ustavno pravo na lokalnu samoupravu).
 12

Pravo na teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu, ustav je uredio na sledecim

osnovama:
- jedinice lokalne samouprave i pokrajine su nadlezne u pitanjima koja nisu u nadleznosti republike
(princip supsidijarnost),
- princpi poveravanja nadleznosti prema koje republika moze zakonom poveriti pokrajinama i
jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadleznosti,
- princip samostalnosti - pokrajine i jedinice lokalne samouprave samostalno propisuju redjenje i
nadleznost svojih organa i javnih sluzbi,
- princip skupstinskog sistema vlasti - skupstina pokrajine i skupstina lokalne samopurave su najvisi
organ vlasti ovih teritorijalnih jedinica,
- princip saradnje prema kojem pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju pravo da saradjuju sa
odgovarajucim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih drzava.

Pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima gradjani

ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. To znaci da na delu drzavne teritorije postoji odredjen
stepen samostalnosti u obavljanju pojedinih poslova, koji drzava ustavom garantuje gradjanima koji
zive i rade na tom delu njene teritorije, a pre svega zbog postojanja odredjenih nacionalnih,
kulturnih, istorijskih i drugih specificnosti na tom delu drzavne teritorije. Pokrajine nemaju suverenu
vlast.
Pokrajine samostalno uredjuju pitanja za koja je zakonom utvrdjeno da su od pokrajinskog
znacaja:
- prostorno planiranje i razvoj,
- poljopirvreda, sumarstvo, lov, ribolov, ugostiteljstvo, banje i lecilista...
- prosveta, sport, kultura, zdravstvena i socijalna zastita, javno informisanje.
Zakonom o utvrdjivanju nadleznosti Autonomne pokrajine Vojvodine vrsi se uskladjivanje
nadleznosti i polozaj ove pokrajine sa resenjima ustava iz 2006. godine. Zakon uredjuje mogucnosti
medjuregionalne saradnje Vojvodine sa odgovorajucim teritorijalnim zajednicama drugih drzava i
moze da zakljucuje medjuregionalne sporazume u okviru svojih nadleznosti koje su utvrdjene
ustavom. Grad Novi Sad je administrativni centar i sediste organa pokrajine. Zakonom se utvrdjuje da
da imovinu Vojvodine cine stvari koje na osnovu zakona koriste organi Vojvodine, javna preduzeca i
ustanove ciji je ona osnivac, kao i druge pokretne i nepokretne stvari u skladu sa zakonom kojim se
uredjuje javna svojina. Ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadleznosti. Statut Vojvodine
propisuju se organizacija i nadleznost pokrajine. Organi Vojvodine su: skupstina, Vlada, pokrajinski
organi uprave i pokrajinski ombudsman. Vlada Vojvodine je nosilac izvrsne vlasti na njenoj teritoriji i
odgovorna je skupstini za svoj rad. Poslove pokrajinske uprave obavljaju pokrajinski organi uprave i
druge organizacije. Pokrajinski ombudsman je nezavisan i samostalan organ Vojvodine, koji stiti
ljudska i manjinska prava i slobode.
Finansijska autonomija je jedan od preduslova za samostalno obavljanje poslova. Pored toga
sto pokrajine imaju svoj budzet i zavrsni racun, finansijska autonomija se ogleda u tome sto imaju
izvorne prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti, a visina tih prihoda se utvrdjuje zakonom.
Budzet Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budzet Srbije.
Najvisi pravni akt Vojvodine je statut koji donosi njena skupstina uz prethodnu saglasnost
Narodne skupstine.

Lokalna samouprava je pravo gradjana da u okviru ustavom zajamcenih prava ucestvuju u

odlucivanju o pitanjima lokalnog karaktera kojima se ostvaruju njihovi lokalni interesi.
- pravo gradjana da upravljaju javnim poslovima,
- pravo i sposobnost lokalne samouprave da uredjuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u
njenoj nadleznosti.
 13

Jedinice lokalne samouprave su opstine, gradovi i grad Beograd, njihovi poslovi se finansiraju
iz izvornih prihoda i budzeta Srbije.

Uslov da bi deo teritorije bio obrazovan kao jedinica lokalne samouprave, prema zakonu o
lokalnoj samoupravi jeste:
- da predstavlja prirodnu i geografsku celinu,
- da predstavlja ekonomski povezan prostor,
- da poseduje razvijenu infrastrukturu i izgradjenu komunikaciju izmedju izgradjenih mesta, -
- da postoji sediste kao gravitacioni centar.
Zakon definise Opstinu kao teritorijalnu jedinicu u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava,
koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrsi sva prava i duznosti iz svoje nadleznosti i
koja ima najmanje 10000 stanovnika (moze i manje od tog broja kada postoje posebni ekonomski,
geografski ili istorijski razlozi).
Status grada mogu da dobiju one jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju sledece
kriterijume (Zakon o lokalnoj samoupravi): predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i
kulturni centar sireg podrucja i ima vise od 100000 stanovnika (postoje izuzcei). U Srbiji ima 23 grada.
Grad Beograd je posebna jedinica lokalne samouprave i polozaj uredjuje se Zakonom o
glavnom gradu i statutom grada Beograda.
Komunalnu policiju grad obrazuje kao unutrasnju organizacionu jedinicu u sastavu
jedinsvenog organa gradske uprave i njeni poslovi su:
- odrzavanje komunalnog i drugog reda,
- vrsenje kontrole nad primenom zakona iz oblasti komunalne delatnosti i drugih delatnosti iz
nadleznosti grada,
- ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobracaju,
- zastita zvotne sredine,
- sporovodjenje propisa kojima se obezbedjuje nesmetano odvijanje zivota u gradu.
Opstina je nadlezna da:
- uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,
- uredjuje i obezbedjuje koriscenje gradjevinskog zemljista i poslovnog prostora,
- stara se o lokalnim putevima i ulicama,
- obezbedjuje i uredjuje lokalni prevoz,
- stara se o razvoju i unapredjenu turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine....
Opstina u skladu sa zakonom donosi svoj budzet i zavrsni racun, urbanisticki plan i program razvoja
opstine, utvrdjuje simbole opstine i njihovu upotrebu.
Najvisi pravni akt opstine je statut, a donosi ga skupstina. Njime se uredjuju prava i duznosti
jedinice lokalne samouprave i nacin njihovog ostvarivanja, broj odbornika skupstine, organizacija i
rad sluzbi, osnivanje i rad mesnih zajednica...
Skupstinu opstine cine odbornici koje gradjani biraju na neposrednim izborima na period od 4
godine i ne moze ih biti manje od 19 i vise od 75.
Nadleznosti skupstine:
- normativne nadleznosti (donosi statut i poslovnik, budzet i zavrsni racun, urbanisticki plan, plan
razvoja...),
- osnivacko nadzorni poslovi (osniva sluzbe, javna preduzeca, ustanove i organizacije utvrdjene
statutom opstine),
- izborne nadleznosti (bira i razresava predsednika skupstine opstine, zamenike, sekretare,
predsednika opstine....)
Moze se raspustiti ako ne zaseda duze od 3 meseca, ne izabere predsednika opstine i
opstinko vece u roku od 30 dana, ne donese statut ili budzet u roku utvrdjenom zakonom. Odluku o
raspustanju opstine donosi Vlada. Organi opstine su predsednik opstine, skupstina opstine, opstinsko
vece i opstinska uprava. Predsednika i opstinsko vece bira skupstina opstine i oni su izvrsni organi
opstine.
 14

Postoje dva vida nadzora nad radom opstine, prvo Vlada je duzna da obustavi od izvrsenja
opsti akt za koji smatra da nije u skladu sa ustavom i da pokrene postupak ocene ustavnosti i drugi
vid je da Vlada pod uslovima odredjenim zakonom moze da raspusti skupstinu opstine.
Postoje i dva vida ustavne zastite opstine, prvo organ opstine ima pravo zalbe ustavnom sudu
ako se pojedinacnim aktom onemogucava vrsenje nadleznosti opstine i organ opstine moze da
pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opsteg akta kojim se povredjuje
pravo lokalne samouprave.
Svojina lokalne samouprave je uredjena Zakonom o javnoj svojini i jedna je od bitnijih novina
ustava iz 2006. godine.
Finansiranje lokalne samouprave se uredjuje zakonom o finaniranju lokalne samouprave,
zakonom o javnom dugu i drugim zakonima. Ima svoj budzet i zavrsni racun u koji moraju biti uneti
svi prihodi i rashodi. Sredstva se obezbedjuju iz izvornih i ustupljenih prihoda, transfera, primanja po
osnovu zaduzivanja i drugih primanja. U prihode spadaju i lokalne takse. Finansiraju se iz sopstvenih
prihoda, iz budzeta republike, kao i iz budzeta pokrajine kada je ona poverila poslove lokalnoj
samoupravi.
Zakon o lokalnoj samoupravi predvidja da se u selima osnivaju mesne zajednice, koje se
mogu osnivati i u gradskim naseljima (kvart, reon, cevrt...). Ona nije jedinica lokalne samouprave.
Skupstina grada, odnosno opstine odlucuju o njihovom osnivanju i one se finansiraju iz budzeta
opstine, ukljucujuci i samodoprinos, donacija i iz prihoda koji mesna zajednica ostvari svojom
aktivnoscu.
Zakon o lokalnim izborima uredjuje izbor i prestanak mandata odbornika skupstine jedinice
lokalne samouprave. Izbori se sprovode po proporcionom sistemu, sto znaci da se mandati
rasporedjuju izmedju izbornih lista srazmerno broju glasova koja je dobila svaka izborna lista, s tim
sto u raspodeli mandata ucestvuju samo one liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog
broja glasova biraca koji su glasali. Ovaj cenzus ne vazi samo za izborne liste nacionalnih manjina.
Pravo da bira i da bude biran za odbornike skupstine opstine odnosno grada ima svaki drzavljanin
Srbije koji je navrsio 18 godina, poslovno je sposoban i ima prebivaliste na teritoriji lokalne
samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo. Predsednik narodne skupstine raspisuje izbore i oni se
moraju sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata odbornika kojima istice mandat. Od dana
raspisivanja ne sme proci manje od 45 niti vise od 90 dana.

Ustavnost i zakonitost
Ustav je najvisi pravni akt sa kojim svi zakoni i drugi opsti akti doneti u Srbiji moraju biti
saglasni. Potvrdjeni medjunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom. Zakoni i drugi
opsti akti doneti u Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i
opsteprihavcenim pravilima medjunarodnog prava.
Svi podzakonski akti, opsti akti organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, politickih
stranaka, sindikata i udruzenja gradjana moraju biti saglasni zakonu. Statuti, odluke i svi drugi akti
pokrajina i lokalnih samouprava moraju biti saglasni zakonu.
Zakoni i svi drugi sluzbeni akti se objavljuju u republickom sluzbenom glasilu (a statuti i drugi
opsti akti pokrajine u pokrajinskom glasilu) pre stupanja na snagu. Zakoni i drugi opsti akti stupaju na
snagu najranije osmog dana od dana njihovog objavljivanja. Zakoni i drugi akti ne mogu imati
povratno dejstvo.
Ustav garantuje svakome da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim drzavnim
organima ili organizacijom koja vrsi javna ovlascenja.
Kada javna opasnost ugrozava opstanak drzave ili gradjana Narodna skupstina proglasava
vanredno stanje tako sto donosi odluku o vanrednom stanju koja vazi najvise 90 dana (moze
produziti za jos 90 dana vecinom od ukupnog broja poslanika). Prilikom proglasenja vanrednog
stanja, Narodna skupstina moze propisati mere kojima odstupa od ustavom zajamcenih ljudskih i
manjinskih prava.
 15

Ratno stanje proglasava narodna skupstina, a kada nije u mogucnosti da se sastane, odluku o
proglasenju ratnog stanja donose zajedno predsednik republike, predsednik narodne skupstine i
predsednik vlade (kao i kod vanrednog stanja). Moze se odstupiti od ustavoim zajamcenih ljudskih i
manjinskih prava.
Ta odstupanja u oba slucaja (vanredno i ratno stanje) su dozvoljena samo u obimu u kojem je to
neophodno i nikoga ne smeju dovesti do razlikovanja po osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti,
nacionalne pripadnosti ili drustvenog porekla.
Predlog za promenu ustava moze podneti najmanje 1/3 od ukupnog broja narodnih
poslanika, predsednik republike, vlade ili najmanje 150000 biraca. O predlogu odlucuje narodna
skupstina, a predlog se usvaja 2/3 vecinom od ukupnog broja poslanika. Ako se ne postigne vecina,
sledecih godinu dana ne moze se pristupiti promeni ustava po pitanjima sadrzanim u predlogu koji
nije usvojen. Ako skupstina usvoji predlog, pristupa se izradi odnosno razmatranju akta o promeni
ustava. Skupstina usvaja akt 2/3 vecinom i moze odluciti da promenu potvrde i gradjani na
referendumu. Narodna skupstina je duzna da akt o promeni ustava stavi na republicki referendum
radi potvrdjivanja ako se promena Ustava odnosi na preambulu ustava, nacela ustava, ljudska i
manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti, proglasenje vanrednog i ratnog stanja, odstupanja od
ljudskih i manjinskih prava prilikom proglasenja stanja ili postpak za menjanje ustava. Ustav stupa na
snagu kada ga proglasi narodna skupstina i ustav se ne moze menjati tokom vanrednog ili ratnog
stanja.