ПОЈАМ, ПОРЕКЛО И ВРСТЕ УСТАВА

Дефиниција и значење устава

Устав је највиши правни акт и најважнији политички документ једне државе,
који регулише основе државног и друштвеног уређеља. Доноси га орган
власти који располаже највећом правном снагом:
- парламент (скупштина)
- владар
- народ, као носилац државне суверености
Порекло термина, од латинске речи constitution – утемељење, постава, састав,
уређење, устав.
У српски језик, овај термин уводи Димитрије Давидовић, творац Сретењског
устава из 1835. године („устава“, „брана“ – симболички означава препреку
којом се зауставља самовоља власти).
Устав има већу правну снагу од било ког другог правног акта.
Хијерархија правних прописа:
устав
↓
закони
↓
подзаконски акти (уредбе, статути, правилници, решења...)
Устав уређује државну организацију и овлашћење државних органа и слободе
и права грађана. То је начелан и уопштен документ (не конкретна, него
начелна решења). Само код слобода и права се примењује начелно.
Закон је општи правни акт мање правне снаге од устава и мора бити у складу
са уставом.

1
Порекло устава
Писани устави и устави у формалном смислу појављују се тек крајем 18. века,
али је идеја о о правилима о организацији и раду државе који ће бити део
једног акта, настала много раније.
Хамурабијев законик из 18.в.п.н.е – вавилонски цар Хамураби уредио је
законодавно – правни систем свог царства.
Античка Грчка
Аристотел је говорио о две врсте писаних правила:
- политеја (правила на којима се заснивало државно уређење и
друштвени поредак, у смислу устава)
- номој (правила којима су регулисани начини на који су државни органи
вршили своја овлашћења, у смислу закона).
Стари Рим
Постојале су две врсте власти: власт која установљава државу и власт која
доноси законе.
Средњовековна Енглеска
У овом периоду у Енглеској настају најзначајнији предуставни правни и
политички акти:
- Велика повеља о слободама (Magna carta libertatum, 1215.) – смањење
власти краља Џона без земље и признавање извесних привилегија
племићима;
- Петиција права (1628.)
- Инструменти владања (1653)
- Habeas Corpus Act (1679.)
- Повеља о правима (Bill of Rights, 1689.)
Северна Америка и Француска
Устав у савременом смислу јавља се тек у другој половини 18.века у Северној
Америци и Француској у којима су најпре донете декларације о људским
правима.
Северна Америка
Декларација о незавизности Томаса Џеферсона усвојена је у Конгресу 4.јула
1776. године(независност америчких колонија од Енглеске). Овај датум се
обележава као датум настанка САД и као Дан независности.
Први устав донет је у Вирџинији 1776. године, а те исте године и осталих 12
колонија донело је своје уставе.Све то претходило је доношењу Устава САД у
2
Филаделфији 1787. године. То је најстарији устав на свету, састоји се од
преамбуле и 7 великих чинова. Важи и данас, а допуњен је са 27 амандмана.
Организација власти базирана је на принципима поделе власти које су
међусобно независне и ограничене у надлежностима:
-законодавна (скупштина /парламент)
- извршна (председник, влада, министарства)
- судска (независни судови).
(о подели власти писао је Монтескје у делу „О духу закона“ из 1748. године;
подела власти настала је у борби против апсолутне монархије, односно
самовоље владара и неопходности ограничавања власти).
Француска
„Декларација о правима човека и грађанина“ из 1789., један је од основних
докумената француске револуције. Први Устав Француске донет је 1791.
године. Оно што је истакнуто је да је право сваког човека ограничено правим
других људи. Направљена је разлика између човека (као људског бића) и
грађанина као политичког бића и уживаоца права.
Средњовековна Србија
Корени уставности потичу из 1219. године када је Свети Сава превео са
грчког византијски документ Номоканон (Законоправило), зборник световних
(државних)закона и црквених канона (правила) (nomos – грађански закон,
kanon – црквено правило).
Душанов законик је најважнији правни документ средњевековне Србије.
Донет је 1349. године, а допуњен 1354.

3
Облици и врсте устава
Устави се међу собом разликују према бројним особинама.

Према облику њиховог доношења устави се деле на:

1. писане и
2. неписане.

Писани устави су устави у формалном смислу, материја је изложена у

писаном облику.
Неписани, тзв. историјски или обичајни устави су устави у материјалном
смислу, тј. устави који обухватају уставне обичаје и не изражавају се у
писаној форми.

Устави се деле и на:

1. кодификоване и
2. некодификоване.

Кодификовани су они устави који представљају целовит и јединствен писани

документ, док су некодификовани устави они који су састављени од више
докумената уставне природе, као што су повеље, закони, правни обичаји,
међународни уговори.
Данас све земље, изузев Велике Британије имају писане и кодификоване
уставе.

Према начину доношења и промене (ревизије), устави се деле на:

1. „чврсте“ (круте, ригидне) и
2. „меке“ (гипке, флуидне).

Поступак за доношење и промену чврстог устава знатно је „тежи“ него што

је то поступак за доношење и промену обичних закона.
„Меке“ уставе доноси и мења обична, редовна законодавна скупштина, и то
по поступку који је предвиђен за доношење обичних закона. „Меки“ устави
се ређе јављају (данас: велика Британија, Нови зеланд, Израел...)

Устав доноси парламент, највише представничко тело изабрано од народа,

које има уставотворну власт. Први, односно нови устав неретко доноси и
посебна, тзв. уставотворна или велика народна скупштина
(конституанта). Након доношења устава, уставотворна скупштина се или
распушта или наставља са радом као обична, редовна законодавна
скупштина.

4
Посебна подела разликује уставе према томе ко их доноси: дали апсолутни
владар, народ или су они резултат споразума или уговора.
Када устав самостално донесе аутократски шеф државе, диктатор, без
договора са народом, онда је реч о тзв. октроисаном или подареном уставу
(Устав Краљевине Србије из 1901. – Александар Обреновић, Устав краљевине
Југославије из 1931., Александар Карађорђевић)

Данас устав најчешће доноси народ, демократским путем, посредством

представничког тела свих грађана – тзв. народни или демократски устав.

Уставни пакт представља засебну врсту устава који настаје дооговором,

уговором или споразумом две државе, два народа или две државотворне
политичке опције (Видовдански устав Краљевине СХС из 1921. године,
Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора из 2002. године).

Структура устава
Не постоје одређена правила о распореду уставне материје, али најчешће
структуру устава чине:
-преамбула (уводни део; на свечани начин објављују се разлози доношења
устава, који су циљеви устава; осликава се политичка идеологија и поглед на
будућност државе).
-нормативни део (чине га уставне норме)
- додаци устава (допуне одређених уставних одредби, доносе се са
доношењем устава)
-уставни амандмани (допуне или измене устава које се доносе након
усвајања устава).

5
 ОБЕЛЕЖЈА УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗ 2006.ГОДИНЕ

Нови Устав РС Народна скупштина прогласила је 08. новембра 2006.

године.
У Уставу се први пут спомињу европске вредности и стандарди, родна
равноправност, забрањена је расна, верска и национална дискриминација,
забрањен је сукоб интереса...
Устав садржи 206 чланова подељених у 10 глава.

I - начела Устава: VI – Уставни суд

II – људска и мањинска права; VII – Територијално уређење
III – економско уређење и јавне финансије; VIII – уставност и законитост
IV – надлежности Републике Србије IX – промена Устава
V –уређење власти X – завршна одредба

Устав из 2006. је дванаести највиши законодавни акт Србије од 1835. године.

Процедура доношења Устава Републике Србије:

 покретање иницијативе за промену Устава
 јавна расправа у којој учествују правници, политиколози, социолози,
новинари, невладине организације...
 писање предлога текста Устава
 расправа у Народној скупштини
 усвајање предлога текста Устава двотрећинском већином гласова свих
посланика Народне скупштине
 расписивање референдума од стране Народне скупштине
 прихватање Устава на референдуму натполовинском већином укупног
броја грађана изашлих на референдум
 проглашавање Устава у Народној скупштини.

Устав из 2006. године састоји се од преамбуле и 206 чланова.

Преамбулом се наводи традиција државотворности српског народа,
равноправност свих грађана и етничких заједница и утврђује се да је
Покрајина Косово и Метохија саставни и неотуђиви део суверене државе
Србије.
По облику организације власти Србија је република и то национална држава с
карактеристикама мултинационалности.
Грађански суверенитет је један од темељних принципа уставног система РС
(остварује се путем референдума, народних иницијатива и слободно
изабраних представника).
6
Владавина права је основна претпоставка Устава (слободни и непосредни
избори, гарантовање и заштита људских и мањинских права, подела власти,
независност судства, повиновање власти уставу и законима).
Устав гарантује политички плурализам (оснивање и деловање политичких
странака).
Уставом су дефинисани државни симболи (грб, застава и химна), главни
град, језик и писмо (српски језик и ћирилично писмо).
Устав поставља принцип световне државе (у Србији нема државне
религије, а цркве и верске заједнице одвојене су од државе).
Територијална организација односи се на вертикалну поделу власти
(подела надлежности између републичких, покрајинских и локалних органа
власти).
Уставом се гарантује посебна заштита националним мањинама.
Устав РС је један од ретких устава у коме су прописане уставне гаранције
равноправности жена и мушкараца (политика једнаких могућности као пут
ка остваривању равноправности).

7
 ПРИНЦИП УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ

Појам и начела владавине права и правне државе

Суштина појмова владавина права и правна држава јесте:

 супротстављање неограниченој власти државних органа, а нарочито

самовољи апсолутистичких владара и њиховим злоупотребама
власти,
 затим залагање за заштиту појединца и његових права и обрнуто,
заштиту државе од појединаца који крше друштвена правила
понашања.

Владавина права и правна држава свој пуни смисао добијају тек у

савременом друштву.

Владавина права подразумева да законе доноси представничко тело свих

грађана (скупштина или парламент) и да су донети прописаном
процедуром.
Принцип правне државе почива на постојању и поштовању закона.

Појам владавине права, односно правне државе подразумева подвођење

под правни поредак свих органа власти и појединаца, као и организација и
установа.

За схватање суштине ових појмова и за њихово остваривање битна су

следећа правила:
 да у држави нема силе која би била јача од права, и
 да су сви пред законом једнаки.

Свако поступање супротно правном поретку подлеже одговорности и

санкцијама.

Владавина права подразумева и постојање неопходног нивоа правне

свести код грађана, пре свега о њиховим правима и обавезама, као и о
неопходности да се поштују правна правила понашања.

Начела владавине права су бројна: уставност и законитост, развијеност

правне и политичке свести, развијеност демократског поретка, поштовање
људских права и слобода, подела власти, независно судство....

8
Принцип уставности и законитости

Начела уставности и законитости чине правну садржину владавине

права.
Принцип уставности

Уставност подразумева постојање устава као највишег правног акта

једне државе, са којим сви остали акти морају бити у сагласности.

Уставност у ширем смислу подразумева да у једној држави постоје

основна правна правила утврђена уставом која обезбеђују да се државна
власт организује и врши објективно, на основу тих правила.

Уставност у ужем смислу значи сагласност свих прописа (закона,

уредаба, одлука...) са уставом.

Принцип законитости

Законитост у ширем смислу подразумева поступање свих на основу и

у оквиру закона (принцип легалитета).

У ужем смислу, појам законитости подразумева да сви правни акти

нижи од закона (уредбе, одлуке, правилници, наредбе, решења и др.)
морају бити у сагласности са законом.
Главна претпоставка законитости јесте јасно дефинисан закон.

Један од основних услова за остваривање уставности и законитости

јесте обезбеђивање једнакости свих пред законом. Без ове једнакости нема
не само владавине права, већ ни демократије, слободе, а самим тим ни
модерне државе.

Облици кршења уставности и зконитости

Кад акт мање правне снаге није сагласан са актом веће правне снаге,
реч је о неуставности, односно незаконитости акта мање правне снаге.
Појединачни правни акт (решење, пресуда) може бити незаконит
када је тај акт донео ненадлежан државни орган, када није донет по
прописаном поступку и у прописаној форми.
Устав сваке државе предвиђа механизам заштите уставности и
законитости који чине судови и други органи правосуђа, али установљава
и посебне органе као што су уставни судови и сл. Ови органи отклањају
неуставне, односно незаконите правне акте укидањем, односно
поништењем.
Без заштите уставности, односно законитости нема правне државе,
односно владавине права.
УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
9
Уставни суд је новија категорија и први пут се појављује у Аустрији
Уставом из 1920. године. После Другог светског рата прихвата га велики
број земаља (Италија 1948., СР Немачка 1949,Сирија 1950...)
Уставни суд у Србији, као посебан државни орган са посебном функцијом
да заштити уставност и законитост, установљен је Уставом
Социјалистичке Републике Србије из 1963. године (прва седница одржана
је фебруара 1964. године).

Члан 166 Устава из 2006. године:

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити:
 уставност и законитост, и
 људска и мањинска права и слободе.

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Уставни суд чини 15 судија који се бирају и именују на 9 година. Избор

судија:
 пет судија Уставног суда бира Народна скупштина од десет
кандидата које предлаже председник републике
 пет именује председник Републике од десет кандидата које предлаже
Народна скупштина
 пет именује општа седница Врховног касационог суда Србије,
између десет кандидата које на заједничкој седници предложе
Високи савет судства и Државно веће тужилаца.

Судија Уставног суда бира се и именује међу истакнутим правницима

са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци.
Функција судије Уставног суда може се вршити највише два пута. Судија
Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију ,
изузев професуре на правном факултету у Републици Србији.
Због несметаног рада Суда и независног и непристрасног суђења, судије
Уставног суда уживају исти имунитет као народни посланици.
Уставни суд доноси одлуке већином гласова свих судија Уставног суда.
Уставним судом руководи председник који се бира уз реда судија већином
гласова свих судија, на период од три године, уз могућност поновног
избора.
Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену грађани, сви
државни органи, органи територијалне аутономије или локалне
самоуправе, најмање 25 посланика и сам Уставни суд.

10
 СУДОВИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Судови су самостални и независни државни органи који штите:

 слободе и права грађана,
 законом утврђена права и интересе правних субјеката и
 обезбеђују уставност и законитост.

Судови суде на основу:

 Устава,
 закона и
 других општих аката,
а када је то предвиђено законом и на основу
 општеприхваћених правила међународног права и
 потврђених међународних уговора.

Судови стоје између државе и појединца и осигуравају превласт права над

не-правом.
Судови се оснивају и укидају законом и свако је дужан да поштује
извршну судску одлуку.
Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне
власти.
Судске одлуке су обавезне за све и може је преиспитивати само надлежни
суд у законом прописаном поступку.

Судови у оквиру државног система имају различито уређење од државе

до државе, али се генерално прави разлика између првостепених (који
примарно решавају ствар), и другостепених судова (који решавају по
правном леку, односно жалби). Најчешће постоји и трећи степен у виду
врховног суда државе, који је обично касационог карактера и који доноси
коначне одлуке о пресудама првостепених и другостепених судова.
Могу постојати и издвојени војни судови са сопственом хијерархијском
организацијом.
Међународни судови могу се основати на различите начине и имају
различите задатке. То могу бити судови установљени сагласношћу држава
и са широком надлежношћу, као што је.
- Међународни суд правде
- Судови установљени да контролишу спровођење одређених
међународних докумената, као што је нпр. Европски суд за људска
права
- Специјализовани судови за одређену област, као што је
Међународни кривични суд
- Ad hoc судови за одређену сврху, нпр. Хашки трибунал.

11
Суд утврђује да ли је било повреде права или не и одређује санкције за
утврђену повреду. Пресуда је судски акт којим се то чини.
По својим надлежностима судови се могу бавити:
- кривичним делима и изрицати одговарајуће санкције
- грађанским споровима (имовински, породични и др.)
Судски поступци могу бити:
- кривични (кривичне ствари)
- парнични ( имовински, породични и др.)
- ванпарнични (утврђивање чињеничног стања – заоставштина,
имовинске књиге...)
- управни спор (утврђивање законитости докумената који је донео
орган државне управе, локалне самоуправе или јавно предузеће).
Објективност у судском поступку омогућена је:
- саслушавањем сваке стране
- узимањем у обзир свих доказа
- правом да се свако пред судом брани
- правом да се свако супротстави другој страни (тзв. унакрсно
испитивање)
Суд доноси одлуку на основу закона, али и на основу слободног судског
уверења.
Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне
надлежности.

Судови опште надлежности су:

 основни судови,
 виши судови,
 апелациони судови и
 Врховни касациони суд.

Судови посебне надлежности су:

 привредни судови,
 привредни апелациони суд,
 прекршајни судови,
 Виши прекршајни суд и
 Управни суд.

Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији и његово

седиште је у Београду. Председника врховног касационог суда бира
Народна скупштина.

12
 Судови опште надлежности
↓ ↓ ↓ ↓
основни виши апелациони врховни касациони

Основни суд се оснива за територију града, односно једну општину или

више њих, а виши суд за подручје које покрива један основни суд или
више основних судова. На подручјима основних судова, у појединим
општинама, оснивају се судске јединице, преко којих грађани остварују
своја права у поступцима за које су надлежни основни судови који
покривају територију те општине.
Ови судови у првом степену суде:
-за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до
десет година
- у грађанско – правним споровима
- у стамбеним споровима
- у споровима везаним за права, обавезе и одговорности из радног односа.
Виши суд се оснива за подручје једног основног суда или више њих. Он је
непосредно виши за основни суд. У РС постоји 26 виших судова.
Виши суд суди за:
- кривична дела код којих је предвиђена казна закона преко 10 година
- кривична дела против Војске Србије
- одавање државне тајне
- „прање новца“
- убиство на мах
- силовање и обљубу над немоћним лицем
- отмица
- дела према малолетницима
- насилничко понашање на спортској приредби
- виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних
судова
............
Виши суд у Београду има два посебна одељења:
- одељење за кривична дела организованог криминала, и
- одељење за ратне злочине.
Седишта ова два одељења често се неформално назива Специјални суд.

13
Апелациони суд се оснива за подручје које покрива више виших судова.
У РС постоје четири апелациона суда: у Београду, Новом Сду, Нишу и
Крагујевцу.
Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији и његово
седиште је у Београду. Председника врховног касационог суда бира
Народна скупштина. Он одлучује о ванредним правним средствима
(ревизија, предлог за понављање поступка, захтев за заштиту законитости)
уложеним на одлуке судова РС и у другим случајевима одређеним
законом.

14
Судови посебне надлежности

Судови посебне надлежности

↓ ↓ ↓ ↓ ↓
привредни привредни прекршајни виши управни
апелациони прекршајни
Привредни суд се оснива за територију једног града или више градова,
односно више општина. Суди у споровима:
-између домаћих и страних привредних друштава, предузећа,
предузетника и сл.
- о ауторским и сродним правима
- о страним улагањима
- везаним за коришћење саобраћајних средстава и саобраћајних путева
.........
У Србији постоји 16 привредних судова.

Привредни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке привредних

судова и других органа, у складу са законом. Он такође одлучује о сукобу
надлежности и о преношењу надлежности привредних судова, утврђује
правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности
привредних судова и врши друге послове утврђене законом.

Прекршајни судови се оснива за територију града, односно једну

општину или више њих. У првом степену суди у прекршајним поступцима,
одлучује о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи
управе и врши друге послове одређене законом.
Прекршајни поступак се покреће када је повреда изазвала мању друштвену
опасност или штету, а кривични поступак онда када је та опасност или
штета већа.

Виши прекршајни суд одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова,

о сукобу и преношењу месне надлежности прекршајних судова и врши
друге послове утврђене законом. Виши прекршајни суд има седиште у
Београду и одељења у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.

Управни суд суди у управним споровима и и врши друге послове утврђене

законом.
У управном спору суд одлучује и о:
- законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву
- обавези или на закону заснованом интересу.
У поступку по захтеву за преиспитивање судске одлуке против одлуке
Управног суда одлучује Врховни касациони суд.
15
Поступак пред основним и вишим судовима је усмен и непосредан и
странке учествују у њему на начин који је уобичајен, док поступке пред
апелационим и привредним судовима одликује искључиво писмено
обраћање, односно у њима не учествују странке.

Високи савет судства је независан и самосталан орган који обезбеђује и

гарантује независност и самосталност судова и судија. У делатност ВСС
спада:
- избор и разрешење судија
- предлаже НС избор судија приликом првог избора на судијску
функцију и избор председника Врховног касационог суда и
председника судова
- одлучује о премештању и упућивању судија у други суд
- доноси етички кодекс судија
- ........
Савет има 11 чланова.Мандат чланова траје пет година.

Републичко јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони

учиниоце кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за
заштиту уставности и законитости. Своју функцију врши на основу устава,
закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу
закона.
Републичко јавно тужилаштво је највише јавно тужилаштво у Републици
Србији. Чине га јавни тужилац, заменици јавног тужиоца и особље јавног
тужилаштва.
Јавно тужилаштво Републике Србије чине:
- Републичко јавно тужилаштво
- Апелациона јавна тужилаштва
- Виша јавна тужилаштва
- Основна јавна тужилаштва
- Јавна тужилаштва посебне надлежности (Тужилаштво за ратне
злочине и Тужилаштво за организовани криминал).
Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује
самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

16
Јавна тужилаштва посебне надлежности
1.Тужилаштво за организовани криминал почело је са радом 2010.
године. Надлежност овог тужилаштва је сузбијање кривичних дела против:
- организованог криминала
- уставног уређења и безбедности РС
- злоупотреба службеног положаја
- међународног тероризма
- „прања“ новца
- ...................
Седиште је у Београду.
2.Тужилаштво за ратне злочине чине тужилац за ратне злочине,
заменици тужиоца, портпарол, секретар и остали запослени.
Тужиоца бира Народна скупштина РС. Тужилаштво је надлежно за
процесуирање кривичног дела геноцида, ратних злочина против цивилног
становништва, рањеника, болесника и ратних заробљеника, уништавање
културних и историјских споменика, као и друга кривична деле која
представљају кршење међународног хуманитарног права. Надлежно је да
поступа против починилаца кривичних дела која су извршена на
територији бивше СФРЈ, без обзира на држављанство, верску, националну
или расну припадност починиоца или жртве.
Рад Тужилаштва заснован је на међународноправним актима и
унутрашњем законодавству.
Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује
самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.Седиште је у
Београду.
Надлежности
Државно веће има 11 чланова. Мандат чланова траје пет година.

Републичко јавно правобранилаштво је државни орган којем је

поверено обављање послова правне заштите имовинских права и интереса
РС. Функцију врши Републички јавни правобранилац кога поставља Влада
РС на четири године.. Седиште је у Београду и у 11 одељења ван седишта.

17