FAKULTET ZA PRAVNE

I POSLOVNE STUDIJE
DR LAZAR VRKATI



Predmet: Terija drave i prava II


ESEJ
Tema: Ustav i drava




Mentor: Student:
Prof. dr Duko Radosavljevi Danijel Gruji
br. Indeksa: 435/13


Avgust 2014.

Sadaj

Uvod 3
1. Pojam ustava .4
2. Struktura ustava 5
3. Vrste ustava ..6
3.1. Prema nainu donoenja i promene .6
3.2. Prema obliku donoenja ..7
4. Pojam drave 7
5. Elementi drave 8
5.1. Teritorija ..8
5.2. Stanovnitvo ....9
5.3. Dravna vlast .....10
6. Funkcija drave ...11
Zakljuak ...12
Literatura ...13














2
Uvod

Esej koji obrauje temu ,,Ustav i drava na prvi pogled izgleda veoma jednostavno, meutim to
nije ba tako. Posebno o ustavu, posebno i o dravi napisan je veliki broj radova i knjiga. Ovde
bie pokuaj da se osnovnije predstavi pojedinano o ustavu i dravi.

Ustavom se moe smatrati izvorom prava, najvie ustavnog prava. Ustav je formalni pravni akt,
bez obzira da li je izraen u jednom kodifikovanom tekstu ili ne. Razvoj i pojava ustava belei i
izraava mnoge, a esto i osnovne strane drutveno-politikog kretanja ljudskog drutva,
promene, transformaciju, evoluciju ustavnog prava i politika shvatanja u jednoj zemlji.

Kada definie se drava kao drutvena organizacija to oznaava utvrivanje specifinih obeleja
drave u odnosu na druge drutvene organizacije. Prema tome, naglasak se stavlja na
organizaciju dravnog aparata ili na funkcije koje taj aparat ostvaruje u globalnom drutvu
organizacione ili funkcionalne definicije drave. Drava je jedina koja sme da upranjava silu
fizike prinude. Takav monopol nad silom joj pripada na osnovu zadovoljenja interesa vladajue
klase. Mnoge teoretiare kroz istoriju je muilo sam nastanak i definica drave. Dolazili su do
razliitih spoznaja. Ono oko ega su se slagali je da dravnu zajednicu od preddravne razlikuje
ba taj monopol fizike prinude. Naime, u preddravnoj zajednici sve uestaliji bivali su sukobi,
to oko teritorije, to oko plena, oko plodnog zemljita.










3
1. Pojam ustava


Samu re ustav u savremenome shvatanju prvi je upotrebio Ciceron koji je smatran za jednog od
najsvestranijih umova antikog Rima koji je bio rimski dravnik, besednik i knjievnik.
Ustav ili osnovni zakon predstavlja najvii pravni akt jedne drave. Re ustav dolazi od latinske
rei constitutio koja oznaava uspostavljanje, ureivanje. Ustavom se ureuje pre svega sama
drava i organizacija najviih dravni organa, naela celokupnog pravnog poretka kao i njihova
ovlaenja, pa i slobode i prava graana i drugi, najbitniji odnosi u jednoj dravi.
Kako bi bilo jasnije definisanje ustava treba najpre da imamo u vidu sledee bitne injenice:
1. Ustav ima suprematiju a to znai prevlast nad svim drugim zakonima.
2. Ustav ureuje tri oblasti drutva: drutveno ureenje, dravno ureenje, kao i prava i
slobode graana.
3. Ustavom se uopteno posmatrano ureuju odnosi u jednoj dravi.
4. Ustav pored toga to je najvii pravni akt istovremeno predstavlja i jedan od
najznaajnijih politikih dokumenata koje drave poseduje.
I pored navedenih injenica, potreba za postojanjem Ustava ogleda se u sledeem:
Postojanje glavnog, svetovnog vieg zakona suveren je vladao po svojoj volji putem bojeg
prava, pa bi se njegova vlast jedino mogla ograniiti postojanjem zakona koji bi bio iznad njega
Lina prava nekada su pojedinci uivali privilegije ili trpeli odricanja po milosti jaih i volji
Bojoj, a kada su se ljudi oslobodili svevlasti svojih vladara, prava koju su od njih otrgli trebali
su zastititi kako bi trajno njihova svojina
povelja pisani kao sredstvo ogranicavanja vlasti; slabljenjem apsolutne moci krune, nastaje
verovanje da je vlast stvorio narod, da joj je on dodelio ogranicenja i ustanovio nain vrenja
vlasti. Na taj nain je stvorena pretpostavka o drutvenom ugovoru, koji predstavlja uvod u
sledei korak ka stvaranju Ustava.




4

2. Struktura ustava

Svaki najvii akt jedne drave kao to je ustav mora da poseduje svoju strukturu i svoje delove.
Delovi iz kojih se ustav sastoji su: preambula i normativni deo. Kod nekih ustava se moe
zapaziti kako imaju tri dela, a to su: preambula, uvodna naela i normativni deo.

Preambula
1
predstavlja uvodni deo ustava koja i ne mora da bude prisutna. Ona nam predstavlja
razloge za donoenje ustava, ne sadri pravne norme. Mesto preambule u Ustavu odreuju:
forma, sadraj i pravna priroda pravila koje preambula sadri.Forma preambule razlikuje se od
normativnog dela Preambula predstavlja sveanu izjavu politiko-programske prirode.
Preambula odraava legitimacijske temelje Ustava i njegove osnovne vrednosti. U preambuli,
kao najsveanijem delu Ustava, se formulie identitet zajednice, konstituisane datim Ustavnim
ugovorom, koji se zatim razrauje drugim normama pravnog sistema.

Normativni deo ustava je sastavljen od lanova. Svaki lan ini jednu pravnu normu, ukoliko ih
ima vie podeljene su u stavovima. Stavovi mogu se deliti u take i anelije. lanovi imaju naziv.
Normativni deo ustava je ustavna materija bez obzira koliko ima lanova i kako su su napisani.
Sama struktura unutranja normativnog dela ustava sadri: osnovna naela, odredbe posveene
ljudskim slobodama i pravima, odredbe o organizaciji dravne vlasti pralamenta, vlade,
predsednika drave, pravosue, ustavnost, zakonitost, promena ustava i zavrna odredba.
Meu naelima Ustava su i odredbe o formalnim svojstvima drave, koje su i u komparativnoj
ustavnosti karakteristian sadraj uvodnih i osnovnih ustavnih odredbi. To su odredbe o:
definiciji drave, dravnim simbolima ( grb, himna i zastava ), teritoriji i granicama, glavnom
gradu, kao i o meunarodnim odnosima.

1
Preambulu sadri i Ustav Republike Srbije, koja glasi: Polazei od dravne tradicije srpskog naroda i
ravnopravnosti svih graana i etnikih zajednica u Srbiji,
polazei i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloaj sutinske
autonomije u okviru suverene drave Srbije i da iz takvog poloaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne
obaveze svih dravnih organa da zastupaju i tite dravne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutranjim i
spoljnim politikim odnosima,
5
Uvek se mora imati u vidu da najvii akt kao to je Ustav zapoinje odredbom koja definie
dravu uopte, odreuje njen karakter, navodi osnovna naela na kojima poiva drava kao
politika zajednica i ustavna drava.

3. Vrste ustava

Prema raznoraznim merilima ustavi se mogu razvrstavati razliito. U literaturi se stvarno
pojavilo mnogo razliitih podela. Svi postojei ustavi mogu se podeliti po nainu donoenja i
promene ( vrste i meke ), po obliku donoenja ( pisani i nepisani )

3.1. Prema nainu donoenja i promene

Kada je u pitanju podela ustava prema nainu donoenja moe se uoiti da je to zapravo staro
razvrsatavanje. Za merilo se uzima organ koji donosi ustav, a ne postupak. Podela prema nainu
donoenja je: okroisani ustav, narodni ustav i ustavni paktovi.
2

Okroisani ustav smatra se jo i poveljama koji se donosi u apsolotistikim monarhijama. On je
jednostrani akt monarha. Za takav ustav se smatralo da je on darivan narodu, vladar daje na dar graanima.
Oktroisani ustav je nametnuti ili podareni ustav, donet bez saglasnosti Narodne skuptine.
Narodni ustav usvaja se od strane narodnog predstavnitva bez monarhovog uea. Moe se
uoiti da je on suprotan okroisanom ustavu u kojem vladar daje na dar narodu. Ovakvi ustavi
pokazali su se kao najbolje reenje u dugom vremenskom periodu posmatrano kroz decenije.
Ustavni paktovi su formalno ustavnopravno dvostrani akt monarha i naroda koji u njegovu
donoenju sudjeluje preko predstavnikog tijela ( npr. francuski Ustav iz 1791. )
vrst ustav koji se mogu mijenjati samo na nain koji se razlikuje od naina donoenja i
mijenjanja zakona, iz ega proizlazi da norme krutog ustava imaju nadzakonsku pravnu snagu i
da zakoni i svi drugi pravni propisi moraju biti u skladu s normama krutog ustava.

2
Ustavno pravo ( sajt ) http://www.fpn.ucg.ac.me/fajlovi/fpn/attach_fajlovi/lat/studentske-
informacije/materijali/2012/12/pdf/Osnove_ustavnog_prava.pdf
( datum pristupa: 27.08.2014 )
6
Meki ustav koji se mogu mijenjati na isti nain na koji se mijenjaju zakoni ( Velika Britanija
nema ustav u formalnom smislu, u njoj je zakon pravno najvii izvor ustavnog prava, pa se moe
rei da ona ima ustavno ureenje u mekom smislu ).

3.2. Prema obliku donoenja

Pisani ustav je celoviti pisani document. Ustav se u svakoj savremenoj dravi javlja u obliku
jednog dokumenta. Ustav moe da bude sadran u vie razliitih akata. Ovakvi ustavi su bili
prisutni u XIX veku je imala francuska Trea republika. Dok u XXI veku bilo je prisutno da je
Dravna zajednica Srbija i Crna Gora imala je ustav koji je bio sastavljen od dve povelje.
A dok je nepisani ustav sinonim za sistav ustavnih obiaja to postoje u odreenoj dravi.
Nepisane norme koje se tiu ustava nastale su u Engleskoj koje su se potom proirile na celu
Veliku Britaniju. Rezultat su duge primene kao pravila ponaanja u politikoj igri u kojima se
njeni uesnici moraju pridravati.

4. Pojam drave

Drava je sistem ljudi i funckija koji stvaraju pravila obaveznog ponaanja, a njihovu primenu
obezbedjuju prinudnom snagom kojom raspolau.
Drava definie se kao politika ustanova sa efektivnom vlau nad odreenom geografskom
oblau.
3
Dravom se obino ukljuuje set institucija koje prisvajaju autoritet da postavljaju
pravila po kojima se ljudi iz te teritorije vode, iako njen status kao drave, u jednu ruku zavisi od
toga da li e biti priznato, od odreenog broja drugih drava, da poseduje unutranju i spoljnu
nezavisnost. Srpski pravnik i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dravu je definisao kroz tri
odreenja: drava je najvia organizacija svog doba, drava kao klasna institucija, drava kao
sloena drutvena organizacija, sa izvrnom diferencijom na one koji upravljaju i one kojima se
upravlja. Drava stvara pravo a garant je njegove fizike efikasnosti. U drutvu dolazi do
razliitih sukoba, pojedinanih, grupnih, pomirlkjivih i nepomirljivih.

3
Pravo i draava ( sajt ) http://www.scribd.com/doc/27222609/Pojam-Dr%C5%BDave-i-Prava
( datum pristupa: 26.08.2014 )
7
Ovi poslednji, nepomirljivi sukobi, mogli bi se okonati nametanjem volje jednog subjekta
drugom, ili dok se ne umea trea strana ( drava ) koja e nametnuti svoje reenje, sukob
nepomirljiv moe da potraje dugo.
Drava svoju volju izraava kroz svoje propise ( pravo ), a ovo primenjuje uz pomo prinude.
Gledano drava kao pojam nije tako jednostavna kako ume to da ostavi utisak. Ona je i istorijski
fenomen, a od kada je ona nastala njena presudna drutvena uloga nikada nije bila beznaajna.

5. Elementi drave

Svaka drava mora da ima uvek elemente. Ukoliko ona nema elemenata o njoj se ne moe nita
pisati konkretno. Temelje u odreivanju elemenata drave postavio je nemaki pravni pisac
Johan Ludvig Kliberg u radu Javno pravo Nemakog saveza i saveznih drava 1817. godine.
Uenje o elementima koji ulaze u konstituisanje drave razvio je Georg Jelinek. drava je sistem
ljudi i funckija koji stvaraju pravila obaveznog ponaanja, a njihovu primenu obezbedjuju
prinudnom snagom kojom raspolau. Elementi koji sainjavaju dravu su:
1. teritorija
2. stanovnitvo
3. dravna vlast.
Kakav e oblik vlasti poprimiti jedna drava zavisi o obliku vladavine ( monarhija ili republika )
i obliku dravnog ureenja. uenje o tri elementa podrvgnuto kritici ne samo u politikoj filoofiji
nego i u politikoj sociologiji i politikopravnoj teoriji, ono je veoma prihvaeno u
meunarodnom pravu i u uporednom ustavnom pravu.

5.1.Teritorija
Za dravu kao zajednicu bitno je prostranstvo, teritorija na kojoj ive graani i vlast koju vri
drava nad graanima te teritorije. Prostor je trodimenzionalan koji ima oblik obrnute kupe.
Taj trodimenzionalan prostor obuhvata: zemljinu povrinu ( kopno, more, reka i jezera ) koja su
omeena dravnim granicama, potom vazduni stub koji ide vertikalno u pravoj liniji iznad
podruja ovienog dravnim granicama i kupasti prostor koji koji on see u utrobu zemlje.
8
Naelo koje vai u medernim dravama odnosi se na to da se na teritoriji jedne drave
primenjuju samo i iskljuivo norme te drave.
To se zove konkretno naelo teritorijalnosti primene pavnih normi. Kao i u svakome pogledu
potoji izuzetak, kod teritorije postoji izuzetak kod primene naela personalnosti koje oznaava da
se na odreeni subject samo i iskljuivo primenjuje njegovo pravo, kao i pravne norme drave
iji je on dravljanin. To se odnosi na strane diplomate koji uivaju diplomatski imunitet.


5.2.Stanovnitvo

Stanovnitvo sainjavaju svi ljudi koji ive i rade na teritoriji drave. Stanovnici su podvrgnuti
vlasti drave i imaju obavezu da potuju pravne norme koje su vaee. Izmeu drave i ljudi
stvaraju se odreeni, razliiti odnosi. Kada posmatramo razliitost odnosa drave i stanovnitva,
stanovnitvo dravno moe se podeliti na etiri kategorije:
1. Dravljani
2. Strani dravljani
3. Lica bez dravljanstva ( apartidi )
4. Lica sa dva ili vie dravljanstva ( bipatridi ).
Dravljanstvo poseban pravni odnos koji je trajan, koji postoji na relaciji pojedinca i drave.
Dravljanstvo stie se roenjem. Moe se stei i u toku ivota na razliite naine. Da bi se dobilo
dravljanstvo odreene drave moraju da se predvide uslovi koje neko lice mora ispunjavati da
bi postal dravljanin odreene drave. Postoje tri naela koja se tiu sticanja dravljanstva:
naelo krvne veze ( lat. ius sanguinis ), naelo podruja ( lat. ius soli ) i naelo prebivalita ( lat.
ius domicile ). Na osnovu dravljanstva lice stie status dravljanina zemlje koja mu ini prava
dostupnim graanska, politika, ekonomska, socijalna i druga prava.
Strani dravljani podrgavaju se vlastima drave na ijoj se oni teritoriji nalaze privremeno ili
trajno. Imaju i oni ista graanska prava kao i graani te drave. Konkretno strani dravljani su
ravnopravni u gotovo svim pravima sa dravljanima te drave. Jedino je to to strani dravljani
nemaju politika prava i obaveze, gledano kroz aktivno i pasivno birako pravo. Prava i dunosti
da bi se odredile za stranca primenjuje se princip reciprociteta.
9
Sam pojam reciprociteta oznaava u pravnotehnikom smislu znai konkretno uslovljavanje
primjene stranog prava, priznanja strane odluke, ili nekog prava stranaca, istim postupanjem te
strane drave prema naim graanima, naem pravu i naim odlukama. Postoje dve vrste
reciprociteta, dele se na:
prema svojoj pravnoj sadrini i prema naini nastanka. Prema svojoj pravnoj sadrini reciprocitet
je podeljen prema materijalnom i formalnom reciprocitetu. Prema materijalnom reciprocitetu
oznaava se to da se mora pruiti strancu ona prava koja dravljanin ima u njegovoj zemlji.
Formalnim reciprocitetom oznaava se postojanje kada stranci izjednaeni sa domaim
dravljanima a istovremeno dravljani u posmatranoj stranoj dravi izjednaeni sa dravljanima
te drave.
Reciprocitet prema nainu nastanka deli se na diplomatski, zakonski i faktiki reciprocitet.
Nastanak diplomatskog reciprociteta ogleda se u neposrednom sporazumijevanju drava na
bilateralnom ili multilateralnom planu. Prava koja se na taj nain ine dostupnim mogu biti
posebno nabrojena ili garantovana optim klauzulama. Zakonski reciprocitet posta izglasavanjem
paralelnih zakona. Postojanje faktikog reciprociteta ogleda se u sticanju odreenih prava od
strane stranaca nije garantovano ni meunarodnim sporazumom ni paralelnim zakonima ali se
faktiki obezbjeuje u praksi.

5.3. Dravna vlast

Dravnom vlau se definie drutveni odnos u kome oni koji imaju vlast, vladajui slojevi i
grupe nareuju onima nad kojima se sprovodi vlast pod pretnjom prinude. Konkretno prinuda
oznaava meru kojom se navodi drugi subjekat da se protiv svoje volje ponaa na prinudan,
nametnut i odreen nain. Predoavanje subjektu da se ponaa na prirodan, nametnut i odreen
nain, ukoliko se ne ponaa kako je predoeno u protivnom e mu se desiti neko zlo. Ujedno je i
ona institucionalna mo koja je zasnovana na normativnim predpostavkama. Po osnovu tih
predpostavki postoji autoritet koji on proizilazi iz volje graana ili drutvene organizacije.
Normativni poredak se nalazi uvek u slubi osnova konstituisanja vlasti. Ukoliko ne postoji
organizacija nema ni vlasti.

10
Svaka vlast ima i svoja svojstva, a ta svojstva su:
- nezavisnost to znai da nije potinjena niti povlaenja nekoj vioj vlasti od nje same.
- neprekidnost znaci da ona stalno traje, bez prestanka i ne vezano za promenu njenih
nosioca
- nedeljivost znai da je to jedna vlast, ak i kada se vri posredstvom vie organa tj. deli se
na pojedine svoje funkcije.

6. Funkcija drave

Postoje mnogobrojne podele funkcija drave. Bez funkcija ne bi se moglo zamisliti stabilno
funkcionisanje drave. Funkcije drave se dele na spoljanje i unutranje.
Spoljanje funkcije su usmerene na meunarodnom planu. U uslovima kada su mirnodopski su:
trgovina, spoljna politika i kulturna saradnja. Unutranje funkcije drave su zakonodavna,
izvrna i sudska.
Zakonodavna funkcija sastoji se u donoenju ustava i zakona. Ovu funkciju obavlja parlament
odnosno skuptina.
Izvrna funkcija naziva se jo i administrativnom. Ova funkcija se sastoji u izvravanju i primeni
zakona i drugih akata izvrne vlasti. Upravni organi su predsednik, vlada, ministarstva, agencije
(dravne), vojska, policija, carina. Na nivou optine to su predsednik, optinsko vee skuptina
optine. Ovi organi donose uredbe, reenja, pravilnike, uputstva, naredbe i druge. Uprava
funkcionie po principu hijerarhije, to znai da vii organ uprave moe da ukine odluku nieg
organa koji donese protivzakonito i protivustano to o tome odluuje Ustavni sud.
Sudsku funkciju vre sudovi. Tuilac mora da dokazuje. Sudije moraju imati zavrene pravne
studije, ist moral, da je slobodan tj. da nije ni pod kojim uticajem.
Sudovi reavaju sporove izmeu graana ( porodine sporove, imovinske, radne ), utvrdjuju
razliita pravna stanja (oinstvo), odluuju o usaglaenosti pojedinih akata sa zakonom, izriu
kazne, izuzev diplomatsko-konzularnih predstavnika, donose presude i reenja.
Sudije su u svom radu nezavisne, sude na osnovu zakona i svoje slobodne savesti. Biraju se iz
reda uglednih gradjana, a pod uslovom da imaju odredjene kvalifikacije.

11
Sudije sude kao pojedinci, a u odredjenim sluajevima predvidjeno je da sude u veu. Od
samovolje dravnih organa, titi ih imunitet, to znai da ne mogu biti pozvani na odgovornost
niti smenjeni za izraeno miljenje ili dati glas prilikom sudjenja.
Sudovi sude po naelima: zakonitosti, to znai da presude i reenja moraju da se zasnivaju na
zakonu. Naelo nezavisnosti sudova u donoenju odluka, za nezavisnost, misli se na druge
dravne organe i pojedince. Dvostepenosti, npr Osnovni sud je prvostepeni. Vii je drugostepeni,
to znai da stranka ima pravo da podnese albu na prvostepenu odluku ili reenje. Ta alba se
podnosi u roku od 15. dana od dana prijema odluke.

Zakljuak

Poznavanje ustava i same drave je osnova koju svaki graanin mora da poseduje. Pokuano je
na nekoliko stranica da se prikae neto to je bitno za ustav i dravu. Meutim, postoji veliki
broj knjiga koja je svaka ponaosob napisana za ustav i dravu koje su veoma opirne i bogate u
smislu definicija, podela, oblika, funkcija i karakteristika.
Ustav kao najvii akt svake drave je svakako potreban dravi jer bez njega svaka drava ne bi
mogla da funkcionie onako kako je potrebno. Kada bi smo sagledali istorijske prilike koje su se
deavale na tlu Srbije a nekada i Jugoslavije ustavi su donoeni ne u veini za zadovoljene
interesa graana i garantovanje ljudskih prava. Ustav je pravna osnova za funkcionisanje
politikog sistema i ostvarivanje prava. Ne moe se ustav menjati za vreme ratnog ili vanrednog
stanja. Pravni poredak za njega vai gledite da je on jedinstven, a ureenje vlasti se vri
podelom na zakonodavnu, izvrnu i sudsku.
Drava kao politika ustanova namee se esto u javnosti pria da je razvoj modern drave see
korene na zapadu sa raspadom zapadnog Rimskog carstva. Prie o nastajanjima drave moderne
i druge razne ostavljaju drugima da se takvim stvarima bave kroz istraivanja. Nama je poznato
da postojanje drave ne moe nikako da se zamisli bez tri elementa: teritorije, stanovnitva i
vlasti. Moe se izvesti zakljuak da jednu inernacionalnu zajednicu sainjava 200 drava to
ovakav broj nije ni mali, treba uzeti i u obzir razmatranje da li ispunjavaju uslove da se
mnogobrojni regioni koji su od matinih drava izvrili samovoljno secesiju predstave kao
drave koje bi i one sainjavale iternacionalnu zajednicu.
12

Literatura

1. Vukadinovi, Goradana ( 2007 ) Teorija drave II, Novi Sad: Futura publikacije
2. Dimitrijevi, Momilo i Dimitrijevi, Predrag ( 2008 ) Uvod u pravo- opta teorija o dravi,
Ni: Sven
3. Milosavljevi, Bogoljub i Popovi M, Dragoljub ( 2011 ) Ustavno pravo, Beograd: Pravni
fakultet Univerzitet Union

Inernet izvori

1. Ustav i prava graana ( sajt )
http://www.ustaviprava.blogspot.com/2012/09/ustav-danas-ima-skoro-svaka-drzava-i-to.html
( datum posete: 29.08.2014 )
2. Pojam ustava
http://www.studenti.rs/skripte/ustavno-pravo-3/
( datum posete: 29.08.2014 )
3. Ustav
http://www.scribd.com/doc/178357528/Ustav
( datum posete: 27.08.2014 )










13