MEDJUNARODNA ORGANIZACIJA RADA

Pojam
Međunarodna organizacija rada je osnovana glavom XIII Versajskog mirovnog ugovora 1919.
godine sa ciljem zagovaranja socijalne pravde i međunarodno priznatih ljudskih i radnih prava,
bazirajući se na uverenju da se univerzalni i održivi mir može ostvariti samo ukoliko se temelji
na socijalnoj pravdi – si vis pacem cole iustitiam. Normativna delatnost Međunarodne
organizacije rada (MOR) predstavlja osnovni izvor međunarodnih radnih standarda. MOR
donosi međunarodne standarde rada u formi konvencija ili preporuka koje regulišu osnovna
prava radnika poput slobode udruživanja, prava organizovanja, kolektivnog pregovaranja,
ukidanja prinudnog rada, jednakosti u pružanju šansi i tretmana, kao i drugih standarda koji
regulišu uslove koji se odnose na čitav spektar pitanja iz oblasti radnog prava. Međunarodna
organizacija rada je u svojoj dosadašnjoj, gotovo stogodišnjoj istoriji, donela 399 međunarodnih
normativnih instrumenata, od toga 187 konvencija, 6 protokola i 204 preporuke. Veliki opus
donetih konvencija i preporuka, možemo s pravom reći, čini Međunarodni zakonik rada. Ovaj
naziv je prikladan, imajući u vidu da ovakav kompleksni normativ po svojoj sveobuhvatnosti i
koherentnosti nema pandana u drugim oblastima međunarodnog radnog prava.1 Međutim,
nemaju svi doneti standardi rada isti rang i značaj. Određen broj MOR-ovih standarda smatraju
se jednostavnim tehničkim standardima.2 Međunarodna organizacija rada je Deklaracijom o
osnovnim pravima i načelima od 1998. godine izdvojila osnovu međunarodnog regulisanja rada i
uvela tzv. osnovna prava radnika ili ius cogens međunarodnog radnog prava. Veoma kratak
period je prošao između ideje „osnovnih prava radnika” (CLS – core labour standards) i
realizacije ovog projekta. Od prvog izveštaja generalnog direktora MOR-a na ovu temu 1994.
godine do usvajanja deklaracije proteklo je svega četiri godine. Deklaraciju o osnovnim pravima
i principima na radu (ILO Declaration on Fundamental Principles and Rights at Work) usvojio je
MOR na osamdeset šestom zasedanju 1998. godine u Ženevi. Ona dalje razvija koncept radnih
prava koje već sadrži Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i reflektuje univerzalni
konsenzus da se ova prava postave kao obaveza erga omnes1

1
Glasnik za pravnu teoriju i praksu advokatske komore vojvodine, Novi sad, 2016, str 3
2. Међународни стандарди рада

Основна намера оснивача МОР-а била је да створе институцију која ће стварати

стандарде, и то из више разлога. Најзначајнији је био положај радне снаге – мушкараца,
жена и деце - у индустријализованим земљама у 19. веку. Осим тога, Први светски рат је у
основи променио политички и друштвени контекст, а радничке организације су постале
важан политички фактор. Међународни стандарди рада, тј. основна правила, норме о
условима рада и другим питањима са подручја рада, успостављају се конвенцијама и
препорукама МОР-а. Општи је тренд сталног ширења тих стандарда на нова подручја и на
нове категорије особа.

Немају, међутим, сви стандарди рада исти ранг. Наиме, поставило се питање која је то
група основних права на раду, која су универзално призната као права радика? Одређен
број МОР-ових стандарда сматрају се „једноставним техничким стандардима“, па је
постало неопходно повући разлику између њих и основних стандарда.

С обзиром да је МОР већ означила неколико својих конвенција као конвенције о

„основним“ људским правима, њен генерални секретар је 25. маја 1995. године покренуо
кампању за ратификацију седам основних конвенција, а што је била непосредна последица
УН–овог Светског самита о друштвеном развоју, одржаног у Копенхагену марта исте
године.

Шефови држава и влада су усвојили Акциони план који се односи на „основна права
радника“ и лично се обавезали да ће „Следити циљ да се осигура квалитетан посао,
заштите основна права и интереси радника и отворено унапређује поштовање релевантних
конвенција Међународне организације рада, укључујући оне о забрани принудног и
дечијег рада, слободе удруживања, права на организовање и колективно преговарање и
принципа недискриминације“ 2

3.Glavni organi MOR-a

2
Kontrolni mehanizmi MOR-a, Goran Obradović, Niš, str. 47,
1. Opća (opšta) konferencija,

2. Administrativni savjet,

3. Međunarodni biro rada

Opća konferencija

• Najviše zakonodavno tijelo MOR-a, • Ima nadležnost za donošenje konvecija i preporuka, •

Donosi deklaracije/rezolucije, • Nadležna za usvajanje izmjena Ustava MOR-a, • Usvaja
izvještaj o radu Međunarodnog biroa rada kojeg podnosi generalni direktor, • Vrši prijem novih
država članica

• Sastaje se kada postoji potreba a najmanje jedanput godišnje, • Sastavljena je od nacionalnih

delegacija koje su zastupljene sa četiri člana, • Sastav delegacija: dva predstavnici vlade, jedan
predstavnik radnika i jedan predstavnik poslodavaca, • Dodatno: u delegaciju se mogu
imenovati i savjetnici-zamjenici članova delegacije i savjetnici, • Mogu se pozvati i druge osobe
u svojstvu predstavika vlada ili međunarodnih organizacija, Članovi Administrativnog savjeta
koji nisu delegati ili savjetnici.

• Rad Konferencije se reguliše ustavom i pravilnikom, • Do izbora rukovodstva Konferencije

otvara je i njome rukovodi predsjednik Administrativnog savjeta, • Konferencija bira
predsjednika i tri potpresjednika, • Na Konferenciji se bira niz različitih komisija na koje se
prenose odgovarajuća ovlašćenja: Komisija za prijedloge, Komisija za verifikaciju punomoćja,
Komisija za budžetska i finansijska pitanja, Komisija za primjenu konvencija i preporuka i dr. •
U komisijama predstavnici radnika i poslodavca učestvuju ravnopravno sa predstavnicima
vlada.

U okviru Konferencije postoje tri grupe: vladina radnička i poslodavačka, • Grupe

profesionalnih organizacija (radnička i poslodavačka) redovno zasjedaju tokom Konferencije
kako bi imali zajedničke stavove na plenarnom zasjedanju

Administrativni savjet (Upravno vijeće)

• Sastoji se od 56 članova (28 predstavnika vlada, 14 predstavnika radnika i 14 predstavnika

poslodavaca) i 66 zamjenika (28 predstavnika vlada, 19 predstavnika radnika i 19 predstavnika
 poslodavaca) • Stalni članovi vladinih delegacija predstavnici: Brazila, Kina, Francuske,
Njemačke, Indije, Italije, Japana, Rusije, Velike Britanije i SAD) • Ostali članovi vlada se biraju
svake tri godine na Općoj konferenciji, • Predstavnici radnika i poslodavaca se biraju između
predstavnika na općoj konferenciji.

• Glavni zadatak Administrativnog savjeta je usklađivanje rada i koordinaciju svih aktivnosti

MOR-a, • Utvrđuje dnevni red konferencije, • Podnosi prijedlog budžeta MOR-a, • Nadzire
primjenu konvencija i preporuka od strane država članica, • Vrši izbor generalnog direktora
Međunarodnog biroa rada, • Zasjeda u pravilu tri puta godišnje.

Međunarodni biro rada

• Stalni sekretarijat MOR-a sa sjedištem u Ženevi, • Neke od nadležnosti i zadataka: •

Sprovođenje raznih anketa koje naređuje Konferencija ili administrativni savjet, • Pripremanje
dokumentacije i drugog materijala za sva zasjedanja koja se održavaju u okviru MOR-a, •
Publikovanje na raznim jezicima, časopisa, studija, i izvještaja o socijalnim i ekonomskim
pitanjima, • Pružanje vladama na njihovo traženje i u okviru svojih mogućnosti, svake
odgovarajuće pomoći u izradi zakonskih propisa, • Pružanje informacija i podataka, kao i
savjeta.3

4. Osnovni ciljevi i zadaci MOR-a

• Utvrđeni su Ustavom MOR-a iz 1019. godine i Filadelfijskom deklaracijom iz maja 1944.
godine, •

Ciljevi MOR-a sadržani u preambuli Ustava su:

1. Svjetski i trajni mir može biti zasnovan samo na bazi socijalne pravde

2. Loši uslovi rada donose velikom broju lica nepravdu, bijedu i siromaštvo, što ima za
posljedicu takvo nezadovoljstvo koje ugrožava svjetski mir i harmoniju

3. Svaka nacija treba da usvoji dovoljno humane uslove rada, ne samo zbog razloga pravde,
nego što i neusvajanje takvih uslova spriječava druge nacije da poboljšaju uslove rada u
svojim zemljama (šoping pravnih sistema- dodao M.H.)

3
Medjunarodna organizacija rada-struktura,djelatnost i izazovi, Mehmet Hadžić, Sarajevo, 2018, str, 9
 Univerzalizam kao jedan od glavnih ciljeva MOR-a

Glavna težnja ova organizacije je da postane ustanova univerzalnog karaktera. Univerzalizam je

bio glavni rezlog njenog postanka u prošlosti i glavni ratzlog njenog uspjeha u budućnosti.
Medjunarodna organizacija rada stvorena je da onemogući, iskorišćavanje radne snage u
pojedinim zemljama I da od njih napravi privredne konkurente na međunarodnim pjacama, koji
sprečavaju I druge da u njihovoj volji I naporu da podignu standard radničkog staleža.
Ubuhvatajući u svom djelovanju sve zemlje ova organizacija treba da obezbjedi, sprečavajuću
spekulaciju na bolji ili lošijim uslovima rada, sprovodjenjem socijalnih reformi u svijetu. Prema
tome njen konačan uspje će moći da bude osiguran samo onda kada sve zemlje budu članice ove
organizacije tj. da ima univezalni karakter.

5 .Metode rada organizacije

Osnovni zadatak medjunarodne organizacije rada jeste da donosi I da se premjenjuje
medjunarodno radničko zakonodavstvo. Obavljanjem ove vrste posla njeni organi dolaze do
izražaja pri vršenju svojih dužnosti.

Stvaranje medjunarodnog radničkog zakonodavstva će se vršiti tako što će medjunarodna

konferencija rada izdavati projektne konvencije I preporuke na razna pitanja, a države članice će
morati da ih ratifikuju sa svojim domaćim zakonodavstvom I da podnose izvještaje
medjunarodnom random birou na godišnjem nivou o privjeni ratifikovanih konvencija.
4