SEMINARSKI RAD

Studiski program: Pravo

Predmet: Medjunardodne organizacije

Tema: Osobine članica međunardodnih organizacija

Mentor: Student
Sadrzaj:
Uvod 3
Definicija 4
Nastanak medjunarodne ogranizacije 5
Kategorizacija medjunarodnih organizacija 6
Primeri međunarodnih organizacija 7
Organizacija ujedinjenih nacija 8
 Istorija 8
 Sedište 10
Svetska trgovinska organinska organizacija 10
 Razvoj 11
Međunarodna hidrografska organizacija 12
Međunarodna organizacija za standardizaciju 12
Svetski pošstanski savez 13
 Opšti principi svetskog poštanskog saveza 13
Lista međunarodnih organizacija, tela i regionalnih integracija gde je republika srbija regulisala svoje
Članstvo 13
Svetska banka 15
 Istorija svetske banke 15
 Misija svetske banke 16
 Lista direktora svetske banke 16
Medjunarodni monetarni fond 17
Svetska zdravstvena organizacija 18
Interpol 18
 Metodologija 19
Zakljucak 20
Literatura 21

2
UVOD

Medjunarodne organizacije su trgovine novijeg vremena I odgovor na zahtev savremenog sveta.

Sazrevanje svesti od potrebi medjunarodne saradnje u tesnoj je vezi sa ekonomskim I tehiloškim
razvojem, u stvari, uslovljena je njime. Samo je veoma nizak stupanj razvitka privrede I društvaq
dopuštao potpunuautu auttarkičnost države – ako se uopšte u to vreme moglo govoriti o državi u
pravnom smislu reči.

Izrazom „međunarodna organizacija" označavaju se dve vrste subjekata za koje važe različita
pravila u pogledu osnivanja, statusa i rada, tako da se teško može dati jedinstvena definicija za
oba modaliteta.Analiza pokazuje da se radi o upotrebi istog termina ‘’međunarodna
organizacija’’za dve vrste bitno različitih subjekata.Radi se o tzv.međunarodnim (međudržavnim)
vladinim organizacijama i međunarodnim nevladinim organizacijama. Uobičajeno je da se, bar u
našoj zemlji, međunarodne vladine organizacije jednostavno nazivaju međunarodnim
organizacijama, a da se za nevladine organizacije ističe atribut „nevladine".Isto tako, vrlo često
se ovo razlikovanje i ne vrši, tako da se i za vladine i nevladine međunarodne organizacije
jednostavno koristi izraz ‘’medunarodne organizacije’’.Međunarodne vladine organizacije
predstavljaju institucionalizovani oblik saradnje između država.

Pojava međunarodnih organizacija vezana je za XIX vek . Navedena podela na m eđunarodne

vladine i nevladine organizacije učinjena je prema kriterijumu osnivača. Vladinim
organizacijama smatraju se sve organizacije čiji su osnivači države, a nevladine organizacije su
sve ostale, tj.organizacije čiji osnivači nisu države već drugi subjekti na geografski položaj jesu
globalne. Od globalnih vladinih organizacija svakako treba pomenuti Organizaciju Ujedinjenih
nacija, Međunarodni monetarni fond, Svetsku trgovinsku organizaciju, Svetsku banku. Međutim,
za potrebe ovog predmeta biće obrađena samo Svetska trgovinska organizacija.

3
DEFINICIJA

Međunarodna organizacija je organizirana saradnja zasnovana na ugovoru koja može

posjedovati vlastiti pravni subjektivitet, a može joj se priznati i međunarodni pravni subjektivitet.
Međunarodne organizacije, u pravilu, osnivaju države sklapanjem međunarodnih ugovora. Iako
su, u pravilu, države članice međunarodnih organizacija, one nije čisti skup država članica, već
su one zasebne institucije koje imaju svoja tijela, službenike, administrativni aparat, a imaju i
relativnu samostalnost u odnosu na članice.

Međunarodne organizacije, kao što su UN, specijalizirane ustanove te brojne druge univerzalne i
regionalne organizacije izraz su nužne suradnje u međunarodnoj zajednici.

Međunarodne organizacije osnivaju se s određenom svrhom, koja može biti usmjerena na

rješavanje određenih problema i pitanja kroz institucionalnu suradnju.

Međunarodna organizacija (ili međudržavna) je organizacija čiji doseg i oblast dejstva

obuhvata više država.

Raspoznajemo dve osnovne vrste ovih organizacija, a to su:

 međunarodne međudržavne organizacije, čije članice su suverene države, i

 međunarodne nevladine organizacije, koje su formalno privatne organizacije.

Pojam međunarodna organizacija pre svega se odnosi na međudržavne organizacije.

4
NASTANAK MEDJUNARODNE OGRANIZACIJE

Za razliku od država koje nastaju čim se ostvare odredjeni faktički uslovi (Teritorija,
stanovništvo, vlast) I gde priznanje od strane ostalih država po preovladjujućem mišljenju nema
kostitutivan nego samo deklaratoran karakter – medjunarodna organizacija nastaje sticanjem
pravnih I faktičkih uslova. Kao što sledi iz konstitutivnih elemenata pojma “Medjunarodna
organizacija” pravni uslov je stupanje na snagu višestranog medjunarodnog ugovora, a faktički
stvaranje statutom predvidjenih organa koji počinju da deluju

Sem retkih izuzetaka, stvaranje medjunarodne organizacije počinje sazivanjem konferencije o

punomoćnika države na kojoj se posle obavljenih pregovora potpisuje statut organizacije.
Ovakvim konferencijama može da predhodi period u kome se države dogovaraju o bitnim
pitanjima buduće organizacije.

Statut medjunarodne organizacije može se usvojiti na medjunarodnoj konferenciji saznovanoj

radi rešavanja drugih pitanja ili pak na konferenciji čiji je isključivo zadatak usvajanja satuta
organizacije. Najzad statut medjunarodne ogranizacije može se usvojiti posredstvom
mejdunarodne organizacije I na konferenicji čije je sazivanje ona u tu svrhu podstakla.

Bez obzira na okolonosti statut potpisuju za to ovlašćenje predstavnici država.

Popisivanjem statute, medjutim još uvek nisu ispunjeni formalin uslovi za postojanje
mejdunarodne organizacije. Da bi se oni stekli, potrebno je da statut bude ratifikovan.
Ratifikovanje se, naravno vrši saglasno ustavnim propisima svake države. Statut organizacije
stupa na snagu kada ga ratifikuje unapred odredjeni broj država.

Stupanjem statute na snagu ispunjeni su pravni uslovi za nastanak medjunarodne organizacije.

Da bi ona ušla u život, potrebno je da bude ostvaren I faktički uslov – obrazovanje organa koji će
delovati u statutom predvidjenoj oblasti.

Normalno je da posle stupanja na snagu statute u razumnom roku dodje do zasedanja najvišeg
organa – tada počinju da se obrazuju I ostali statutom predvidjeni organi.

5
KATEGORIZACIJA MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA

Imajući pravni i administrativni status u vidu, međunarodne organizacije možemo svrstati u dve
kategorije, i to:

 po članstvu,
 po funkciji

Međunarodne organizacije možemo da razlikujemo na osnovu država članica i da li je članstvo

slobodno ili ograničeno. Članstvo u nekim međunarodnim organizacijama (globalne
organizacije) otvoreno je za sve države sveta.U ovu kategoriju svrstavamo UN (Ujedinjene
nacije), njene posebne agencije i STO (Svetsku trgovinsku organizaciju).

Najčešći primer međunarodnih organizacija sa ograničenim članstvom su regionalne

organizacije, na primer Evropska unija ili Afrička unija. Ograničenje može biti i po drugim
kriterijumima, kao na primer Komonvelt ili Frankofonija, koje su utemeljene na istorijsko-
kulturološkim vezama, OPEK (organizacija zemalja izvoznika nafte), koja se temelji na
specifičnoj ekonomskoj aktivnosti i interesu, ili pak religiozne.

Neke funkcionalne, specijalističke organizacije prethodile su svim ostalim međunarodnim

organizacijama.U 19.veku, Francuska je bila fons et origo (inspirator i podstrekač) mnogih
takvih organizacija. Na primer, Međunarodni biro za težine i mere stacioniran je u Parizu, sa
ciljem da održi i reguliše SI (metrički) sistem. Drugi primer funkcionalnih organizacija jesu
patentne organizacije.

PRIMERI MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA

 Globalne organizacije
 Ujedinjene nacije, i njene specijalizovane agencije i pridružene organizacije
 Svetska trgovinska organizacija
 Međunarodna hidrografska organizacija
 Međunarodna organizacija za standardizaciju
 Svetski poštanski savez

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

6
Organizacija ujedinjenih nacija (OUN), kraće Ujedinjene nacije (UN), međunarodna je
organizacija koja se deklariše kao „globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju
međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“.
Osnovana je 1945.od strane 51 države, ukinuvši Ligu naroda.

Počev od 2011, 193 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uključujući sve međunarodno priznate
nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status posmatrača), Kukovih ostrva, Palestine
(koja ima status defakto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom politikom
rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republike Kine (čije je članstvo ukinula Narodna Republika
Kina 1971). Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatračke misije pri UN.

Iz svog sedišta u NJujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i

odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine.
Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih
nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija,
Starateljski savet Organizacije ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Međunarodni
sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i
UNICEF. Najpoznatija javna ličnost UN je generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas nalazi
Antonio Guteres.

ISTORIJA

Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Društva naroda, za koje su mnogi smatrali da su
neefikasne u ulogama međunarodnih upravnih tela. Društvo naroda je osnovano kao odgovor na
Prvi svetski rat, na pretpostavkama da bi jedna takva organizacija mogla sprečiti takve ratove, ali
ipak nije uspelo da spreči izbijanje Drugog svetskog rata. Najveća prednost koje Ujedinjene
nacije imaju nad Društvom naroda je sposobnost da održavaju i isporuče oružane snage svojih
članica kao mirotvorce.

7
Termin „Ujedinjene nacije“ skovao je Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog svetskog rata,
kojim je označio Saveznike. Prvi put je formalno korišćen 1. januara, 1942. u Deklaraciji
Ujedinjenih nacija, koja je angažovala Saveznike na principima Atlantske povelje i obavezala ih
da ne sklapaju pojedinačno mir sa silama Osovine.

Ideja o Ujedinjenim nacijama je razrađena u deklaracijama potpisanih na Savezničkim

konferencijama u Moskvi, Kairu i Teheranu tokom 1943. Od avgusta do oktobra 1944,
predstavnici Francuske, Republike Kine, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država, i
Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi razradili planove na imanju Damberton Ouks u
Vašingtonu. Ti i kasniji razgovori proizveli su predloge koji opisuju smisao postojanja
organizacije, njenog članstva i organa, kao i sporazume za održavanje međunarodnog mira i
sigurnosti i međunarodne socijalne i ekonomske saradnje.

Dana 25. aprila 1945, počela je prva konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnim
organizacijama u San Francisku. Pored vlada zemalja, određen broj nevladinih organizacija,
uključujući Lions Klab Internešnl, je bilo pozvano da prisustvuje stvaranju povelje. Pedeset
nacija koje su imale svoje predstavnike na konferenciji potpisalo je Povelju Ujedinjenih nacija
dva meseca kasnije, 26. juna. Poljska nije imala predstavnike na konferenciji, ali joj je sačuvano
mesto među originalnim potpisima, koji je dodala kasnije. Ujedinjene nacije su nastale
24.oktobra, 1945, pošto su Povelju ratifikovale pet stalnih članica Saveta bezbednosti —
Republika Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Sjedinjene Države — i
većina ostalih 46 potpisnica.

S početka, organizacija je bila poznata pod nazivom Organizacija ujedinjenih nacija, ili OUN.
Međutim, od 1950-ih, pominje se mnogo češće kao Ujedinjene nacije, ili skraćeno UN.

8
SEDIŠTE

Trenutna zgrada sedišta je izgrađena u NJujorku (zgrada međutim ne pripada

Sjedinjenim Američkim Državama) tokom 1949. i 1950. pored Ist Rivera na
zemljištu kupljenom pomoću donacije DŽona D. Rokfelera, mlađeg od 8,5
miliona dolara, a projektovao ju je međunarodni tim arhitekata
uključujući Le Korbizjea (Francuska), Oskara Nimajera (Brazil), i
predstavnika mnogih drugih nacija. Volas K. Harison, direktor firme
„Harison end Ambrovic“, je predvodio tim. Sedište UN je zvanično
otvoreno 9. januara, 1951. Iako je glavno sedište u NJujorku,
veliki broj specijalizovanih agencija se nalazi u Ženevi, Hagu, Beču,
Montrealu, Bonu i na drugim mestima. Adresa zgrade UN je: „760 United Nations Plaza, New
York, NY 10017, U.S.A.“. Iz bezbednosnih razloga sva pošta koja se šalje na tu adresu podleže
prethodnoj proveri.

Pošto glavna zgrada UN zastareva, trenutno se gradi privremeno sedište koje je dizajnirao
Fumihiko Maki na Prvoj aveniji između 41. i 42. ulice dok se trenutna zgrada ne proširi.

Kancelarija Ujedinjenih nacija u Ženevi je evropsko sedište organizacije. Sve do 1949,

Ujedinjene nacije su bile smeštene u San Francisku.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANINSKA ORGANIZACIJA

Svetska trgovinska organizacija (skraćeno: STO, engl. World Trade Organization - WTO )
međunarodna je multilateralna organizacija koja je smišljena s ciljem da nadgleda i liberalizuje
međunarodnu trgovinu. Organizacija je nastala 1.januara 1995 pod Marakeškim ugovorom, koji
su potpisale 123 nacije 15. aprila 1994, i naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini
(General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se potpisan 1947. i koji je ostao na snazi
skoro pet decenija kao de fakto međunarodna organizacija. Ona je najveća međunarodna
ekonomska organizacija na svetu. STO se bavi regulacijom trgovinskih odnosa između zemalja

9
učesnica tako što pruža okvir za pregovaranje trgovinskih sporazuma i proces rešavanja sporova
s ciljem pojačanog učesničkog pridržavanja STO sporazuma, koje su potpisali predstavnici vlada
zemalja članica:fol.9–10 i ratifikovali njihovi parlamenti. Većina pitanja na koje se STO
usredsređuje proističu iz prethodnih trgovinskih pregovora, posebno iz Urugvajskog kruga
(1986-1994).

Седиште организације је у Женеви (Швајцарска),а укупно броји 159 држава чланица.

Генерални директор организације је Роберто Азеведо (од 2013. године), који руководи
особљем од преко 600 људи.Споразум о олакшавању трговине, део Балског пакета одлука,
прихватиле су све земље чланице 7.децембра 2013. године, што је први свеобухватни
споразум у историји организације.

RAZVOJ

Jedna od ideja Konferencije u Breton Vudsu bio je pokušaj stvaranja Međunarodne trgovačke
organizacije (ITO - International Trade Organization) kao specijalizirane agencije UN, putem
koje bi stvorila pravila i načela međunarodne trgovine. Predstavnici država na UN-ovoj
Konferenciji u Havani o trgovini i zapošljavanju 1948. godine složili su se oko Povelje ITO, ali
njezinu ratifikaciju zaustavio je Kongres SAD, što je dovelo do propasti ITO kao institucije.
Inicijalni nacrt povelje ITO bio je ambiciozan, nadilazio je pravila svetske trgovačke discipline
budući je predviđao pravila u područjima zapošljavanja, međunarodnih investicija, usluga,
restriktivne poslovne prakse.

Neuspeh ITO-a rezultirao je pristupanjem 23 (od inicijalno 50 čija je namera bila utemeljenje
ITO) države Opštem sporazumu o carinama i trgovini (GATT) u Ženevi. GATT-om je pokrenuta
postupna trgovačka liberalizacija i uklanjanje protekcionističkih mera u trgovini robom koje su
predstavljale ostavštinu iz 30-ih godina 20.veka. Sve do 1994. godine, tokom 47 godina i kroz
četiri runde pregovora (Dilonska runda (1960—1961. godine), Kenedijeva runda (1964—1967.
godine), Tokijska runda (1973—1979.) i Urugvajska runda (1986—1994. godine)), GATT-om je
stvaran multilateralni trgovinski sistem, koji je 1995. godine prerastao u Svetsku trgovinsku
organizaciju.

10
MEĐUNARODNA HIDROGRAFSKA ORGANIZACIJA

Internacionalna hidrografska organizacija (IHO) je međuvladina savetodavna i

tehnička organizacija za hidrografiju čiji je cilj poticanje sigurnosti pomorskog prometa i
zaštita morske životne sredine. IHO ima status promatrača pri Ujedinjenim narodima i smatra se
merodavnom za hidrografska istraživanja odnosno pomorsko kartiranje.

Delatnosti i ciljevi Internacionalne hidrografske organizacije su:

 Koordiniranje aktivnosti među državnim hidrografskim službama[1]

 Standardizacija odnosno najviši mogući stupanj jednoličnosti
pomorskih karti i dokumenata

 Usvajanje pouzdanih i delotvornih metoda hidrografskih istraživanja

 Naučni razvoj na području hidrografije odnosno opisne oceanografije

Osnovana je 21.juna 1921. godine i sedište joj se nalazi u Monaku. Službeni jezici organizacije
su engleski i francuski jezik.

MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA
ZASTANDARDIZACIJU

Međunarodna organizacija za standardizaciju (engl. International

Organization for Standardization), poznata po svom akronimu ISO (od
engl. ISO), agencija je Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi,
zadužena za standardizaciju.

SVETSKI POŠSTANSKI SAVEZ

Svetski poštanski savez (SPS) (franc.Union postale

universelle, engl.Universal Postal Union, UPU) je
međunarodna organizacija koja koordiniše poštanske politike i
pravila između zemalja članica a time i svetski poštanski
11
sistem.Svaka članica prihvata iste uslove za sprovođenje međunarodnih poštanskih dužnosti.Ona
je bila prva univerzalna svetska organizacija i kao takva predstavlja najstariji oblik multilateralne
saradnje u svetu. Svetski poštanski savez je ceo svet povezao u jednu celinu i stvorio jedinstvenu
teritoriju za uzajamnu razmenu pismonosnih pošiljki. Organizacija i funkcionisanje Svetskog
poštanskog saveza zasniva se na aktima donetim usaglašenom voljom svih zemalja članica.
Princip jedinstva poštanske teritorije za razmenu pismonosnih pošiljki, pored jedinstva
pismonosnih taksa i slobode tranzita, predstavlja osnovicu na kojoj počiva delatnost Svetskog
poštanskog saveza.

OPŠTI PRINCIPI SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA

U cilju što bržeg razvoja i unapređivanja međunarodnog poštanskog saobraćaja, Svetski
poštanski savez je usvojio i određene principe:

 princip jedinstva poštanske teritorije;

 princip slobode poštanskog tranzita;
 princip jedinstva pismonosnih taksa.

Lista međunarodnih organizacija, tela i regionalnih integracija gde

jeRepublika Srbija regulisala svoje članstvo

SISTEM UN
UN (01.11.2000.)
WB, Svetska banka (8.5.2001.)
MMF, Međunarodni monetarni fond (20.12.2000., sukcesija SRJ važi od 14.12.1992.)
UNIDO, Organizacija UN za industrijski razvoj (06.12.2000.)
UNESCO, Organizacija UN za obrazovanje i kulturu (20.12.2000.)
ILO, Međunarodna organizacija rada (24.11.2000)
IMO, Međunarodna pomorska organizacija (11.12.2000.)
WHO, Svetska zdravstvena organizacija (28.11.2000.)
ICAO, Međunarodna organizacija za civilno vazuhoplovstvo (13.01.2001.)
ITU, Međunarodna unija za telekomunikacije (18.06.2001)
UPU, Svetska poštanska unija (18.06.2001.)
IAEA, Međunarodna organizacija za atomsku energiju (17.09.2001.)

12
WIPO, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (24.09.2001.)
FAO, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (02.11.2001.)
IOM, Međunarodna organizacija za migracije (27.11.2001)
WMO, Svetska meteorološka organizacija (23.03.2001.)

OSTALE GLOBALNE MEDjUNARODNE ORGANIZACIJE

Međunarodna grupa za bakar i cink (20-21.11.2000)

UNIDROIT, Međunarodna organizacija za unifikiaciju privatnog prava (18.04.2001.)
EUTELSAT, Međunarodna organizacija za telekomunikacije putem satelita (29.06.2001.)
OTIF, Organizacija za međunarodni železnički saobraćaj (01.08.2001.)
INTERPOL (24.09.2001.)
WTO, Svetska turisticka organizacija (25.09.2001.)
CEMT, Evropska konferencija ministara saobraćaja (26.09.2001.)
PNZ, Pokret nesvrstanih zemalja - primljeni u svojsvu posmatrača (14.11.2001)

KONTINENTALNE/REGIONALNE ORGANIZACIJE

OEBS (10.11.2000.)
EBRD, Evropska banka za obnovu i razvoj (19.01.2001.)
EUREKA AUDIOVISUAL (02.02.2001.)
CEI, Centralnoevropska inicijativa (25.11.2000.)
SECI, Inicijativa za saradnju zemalja JIE (05.12.2000.)
EFTA, Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (12.12.2000.)
Pakt stabilnosti (26.10.2000.)
Jadransko-jonska inicijativa (24.11.2000.)

13
SVETSKA BANKA

Svetska banka je međunarodna organizacija, osnovana decembra 1945.

godine koja je odgovorna za obezbeđivanje finansija i davanje
saveta zemljama kako bi se povećao ekonomski razvoj i smanjilo
siromaštvo, ali i očuvale međunarodne investicije. Sedište se
nalazi u Vašingtonu, a lokalne kancelarije postoje u 124 zemlje.
Sastoji se od dve institucije: Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), i Međunarodne
asocijacije za razvoj (IDA). Svetska banka je komponenta Grupe svetske banke.

Zvanično objavljeni cilj Svetske banke je smanjenje siromaštva. Međutim, prema njenim
Članovima sporazuma, sve njene odluke moraju biti usmerene na posvećenost promociji stranih
ulaganja i međunarodne trgovine, kao i olakšavanju kapitalnih investicija.

ISTORIJA SVETSKE BANKE

Svetska banka osnovana je 1944. godine. Od tada pa do danas Svetska banka se proširila iz jedne
institucije u blisko povezanu grupu od 5 razvojnih institucija , kao što su : Međunarodno
udruženje za razvoj, Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Multilateralna agencija za
garantovanje (MIGA), Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID) i Svetska
banka. U isto vreme nastaje i Međunarodni monetarni fond (MMF). Svetska banka i
Međunarodni monetarni fond su obe sa sedištem u Vašingtonu, i blisko sarađuju jedni sa
drugima. Iako su mnoge zemlje predstavljene na konferenciji u Breton Vudsu, SAD i Velika
Britanija su najmoćniji u prisustvu i dominirali su pregovorima.

14
MISIJA SVETSKE BANKE

Svetska banka daje pomoć zemljama sveta, kako finansijsku tako i u vidu saveta kako da
povećaju svoj ekonomski razvoj, da izbegnu siromaštvo i očuvaju međunarodne investicije.
Sedište Svetske banke je u Vašingtonu, a lokalne kancelarije postoje u 124 zemlje.U periodu
nakon 2000.godine aktivnosti koje finansira Svetska banka su bile u skladu sa Milenijumskim
ciljevima razvoja definisanim do 2015. godine. Za postavljene ciljeve bilo je definisano šest
kriterijuma koji moraju biti ispunjeni: jači i inkluzivni rast u Africi i nestabilnim državama, više
napora u zdravstvu i obrazovanju, integrisanje razvoja i zaštite životne sredine, više i bolje
pomoći, kretanje na trgovinskim pregovorima, i jači i više fokusiran podrška od multilateralnih
institucija poput Svetske banke.

LISTA DIREKTORA SVETSKE BANKE

Kristofer Villoughbi, Sukcesivno Jedinica šef, načelnik Odeljenje, a direktor Odeljenje za

operacije evaluaciju (1970—1976)Generalni direktor

Mervin L. Veiner, Prvo, operacije Evaluacija (1975—1984)

Iv Rovani, generalni direktor, operacija Evaluacija (1986—1992)

Robert Picciotto, generalni direktor, operacija Evaluacija (1992—2002)

Gregori K. Ingram, generalni direktor, operacija Evaluacija (2002—2005)

Tomas Vinod, generalni direktor, Evaluacija (2005—2011)

Karolina Hajder, generalni direktor, Evaluacija (2011-danas)

15
MEDJUNARODNI MONETARNI FOND

Međunarodni monetarni fond (MMF) je međunarodna finansijska

organizacija osnovana 22.jula 1944. godine na konferenciji u Breton vudsu
(SAD), sa ciljem da podstakne zemlje u vođenju adekvatne ekonomske
politike i da pomogne u prevazilaženju platno-bilansnih teškoća zemalja
članica. Osnovale su ga 44 zemlje Danas, MMF ima 185 zemalja članica
članice.Sedište ove organizacije je u Vašingtonu.

Glavna područja aktivnosti su: nadzor i finansijska i tehnička pomoć. Nadzor se sastoji od
redovnog praćenja ekonomske politike koju sprovode zemlje članice i godišnjeg izveštaja o
uspešnosti te politike, pogotovo u oblasti deviznog kursa. Finansijska pomoć uključuje kredite i
zajmove zemljama članicama, koje su suočene sa ozbiljnim platno-bilasnim teškoćama.[8]
Tehnička pomoć se ogleda u tome što MMF pruža stručnu pomoć svojim članicama pri kreiranju
finansijske i monetarne politike, kao i pri osnivanju institucija. Ova aktivnost je bila najizraženija
u bivšim socijalističkim zemljama koje su morale da pređu sa centralne planske privrede na
tržišnu privredu.

Od 5. jula 2011. godine generalni direktor MMF-a je francuskinja Kristin Lagard, koja je na tom
mestu nasledila takođe francuza, Dominika Stros-Kana.

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA

Svetska zdravstvena organizacija, SZO (engl.World Health Organization), posebna je

organizacija Ujedinjenih nacija koja deluje kao koordinirajuće telo međunarodnog javnog
zdravstva. Osnovana je 1948.[1] i zaseda u Ženevi. Ima za cilj da dovede sve narode na najviši
mogući nivo fizičkog i mentalnog zdravlja i spokoja; da se bori protiv velikih endemskih bolesti
i epidemija, i da doprinosi razvoju higijene; da koordinira međunarodnu akciju u oblasti
zdravstva; da doprinosi napretku naučne i stručne saradnje u oblasti medicine.[2]

SZO je donela specijalne programe za naučno istraživanje, kao što su programi o tropskim
bolestima (u dogovoru sa PINR-om i svetskom bankom), o akcijama za borbu protiv malarije ili
o standardima u ishrani (u dogovoru sa FAO), nastojeći da precizno definiše prehrambene

16
proizvode u isti mah bezopasne i hranjive, prihvatljivi nivo prehrambenih aditiva ili dozvoljene
granice taloga pesticida, itd.

Organizuje kampanje obaveštavanja naroda (putem plakata) ili personala u zdravstvu u raznim
državama (dostavljanjem stručnih brošura). Ona takođe organizuje kampanje za brigu o
vakcinaciji (jedan od najzapaženijih uspeha je nesumnjivo eliminisanje variole u njenoj
endemskoj formi.

INTERPOL

Interpol je peta po veličini međunarodna organizacija po broju država članica, posle

Univerzalne poštanske unije, FIBA (Međunarodne košarkaške federacije),
Ujedinjenih nacija i FIFA-e (Međunarodne fudbalske organizacije). Ima 190
zemalja članica koje Interpolu obezbeđuju budžet od 113 miliona dolara (2017).
(Poređenja radi, Evropol ima budžet od 100 miliona godišnje.) Sedište organizacije
je u Lionu, Francuska.NJen sadašnji predsednik je Meng Hongvej — zamenik ministra za javnu
sigurnost u Kini, a generalni sekretar Jirgen Štok — akademik i stručnjak za bezbednost iz
Nemačke.

Da bi zadržao političku neutralnost, ustav Interpola zabranjuje njegovo mešanje u zločine koji ne
obuhvataju više zemalja članica,[1] ili političke, vojne, verske ili rasne zločine.[2] NJegov rad
usmeren je na javnu sigurnost, terorizam, organizovani kriminal, ratne zločine, proizvodnju i
prodaju droga, krijumčarenje oružja, trgovina belim robljem, pranje novca, dečju pornografiju,
privredni kriminal, računarski kriminal, zločine protiv intelektualne svojine i korupciju.

U 2013.Generalni sekretarijat Intepola imao je 756 zaposlenih i 190 nacionalnih biroa.

Interpolovih poternica je izdato oko 34.920 te godine.

Interpol je osnovan u Austriji 7.septembra 1923. godine (pre 94 godine i 94 dana) kao
Međunarodna kriminalistička policija (ICP). Posle Anšlusa (nemačke aneksije Austrije) 1938,
organizacija je pala pod uticaj Nacističke Nemačke, a sedište komisije preseljeno je u Berlin
1942.godine. Nejasno je, međutim, da li su i u kolikoj meri dosijea ICP-a korišćena za potrebe
nacističkog režima.

17
Posle Drugog svetskog rata 1945, evropski saveznici Belgija, Francuska, Skandinavija i Velika
Britanija obnovili su organizaciju pod imenom Međunarodna kriminalistička policijska
organizacija. Sedište je ustanovljeno u Sen Kluu, gradu u blizini Pariza, gde je ostalo do 1989.
godine, kada je preseljeno u Lion.

METODOLOGIJA

Svaka zemlja članica ima svoj Nacionalni centralni biro (NCB) u kome rade njeni državljani.
Ovi biroi su tačke sa komunikaciju sa Generalnim sekretarijatom Interpola, regionalnim biroima
i drugim zemljama članicama u cilju pružanja pomoći u međunarodnim istragama i otkrivanju i
hapšenju odbeglih kriminalaca. Ovo je posebno važno u zemljama koje imaju više policijskih i
obaveštajnih službi; centralni biro je jedinstvena komunikaciona tačka za strane službe, koje
možda ne razumeju složenost sistema bezbednosti u pojedinim zemljama s kojima žele da
sarađuju.Na primer, Nacionalni centralni biro SAD se nalazi u Ministarstvu pravde SAD.Na taj
način se obezbeđuje odgovarajuća razmena podataka.

18
ZAKLJUCAK

Formalno-pravno govoreći, međunarodna organizacija mora biti osnovana sporazumom koji joj

daje pravosnažnost. Ovako osnovane međunarodne organizacije predmet su međunarodnog

prava i mogu da ulaze u sporazume i sporove međusobno ili sa pojedinim državama. Na ovaj

način, međunarodne organizacije razlikujemo od drugih međudržavnih grupa, kao što su na

primer G8 i G77, a koje nisu osnovane međunarodnim sporazumom. S druge strane, treba uočiti

razliku između međunarodnih organizacija i sporazuma; iako se međunarodne organizacije

utemeljuju sporazumima, neki sporazumi, npr. Severnoamerički sporazum o slobodnoj

trgovini NAFTA nije međunarodna organizacija pošto nema sopstvenu administraciju već se

oslanja isključivo na administracije zemalja članica sporazuma.

19
LITERATURA

 Salda, Anne C.M. ed. Historical dictionary of the Wrold Bank (1997)
 (Извештај). World Bank Group. Приступљено 22.11. 2017.

 „Roberto Azevêdo takes over”. WTO official website. 23. 11. 2017.
Приступљено 2. 9. 2013.

 „Global health sector strategy on HIV/AIDS 2011–2015”(pdf). WHO.2011: 5.

 World Health Organization. 1 (1–2): 6—11. 1947. Архивирано

из оригинала (PDF) на датум 9. 8. 2007. Приступљено 23. 11. 2017.

 ICPO-INTERPOL Constitution and General Regulations. ICPO constitution, clan

3

 IHO Calender of Meeting Events, International Hydrography Organization,

Pristupljeno 23.11.2017

 http//sh.wikipedia.org/wiki/Ujedinjene_nacije, pristupljeno dana, 25.11.2017

 http//sr.wikipedia.org/wiki/Међународна_организација, pristupljeno dana 15.11.2017

 Boughton, James M. (2001). Silent Revolution: The International Monetary Fund 1979–1989.

Washington, DC: International Monetary Fund.

 Woods, N. The Globalizers: The IMF, the World Bank, and Their Borrowers,
Ithaca, 2006
 UPU, official site
 bs.wikipedia.org/wiki/Međunarodna_organizacija_za_standardizaciju

20