Univerzitet u Beogradu

Filozofski Fakultet

Odeljenje za psihologiju

Izveštaj sa stručne prakse u kompaniji MaxBet

-Praksa na modulu psihologija rada-

Mentor: Student: Nastasija Tucaković

Fakultet: dr Jelena Pavlović

Kompanija: Mirjana Raič

Marija Trifunović

Beograd, jul 2021.

 Uvod

Stručnu praksu, u okviru Psihologije rada na Filozofskom fakultetu u Beogradu,

obavila sam u kompaniji MaxBet. S obzirom, da je situacija sa pandemijom Korona virusa i
dalje bila na snazi, kao i zbog obaveza na fakultetu stručnu praksu sam u dogovoru sa
mentorima obavljala sa fleksibilnim radnim vremenom kao i delom uživo, delom online, te je
praksa, radi ispunjenja satnice, trajala dva meseca. S tim u vezi, mislim da sam imala još više
vremena za učenje, odnosno sticanje znanja i veština u oblasti ljudskih resursa. Imala sam
priliku da vidim kako izgleda radu u korporativnom svetu, kao i kako izgleda posao HR
sektora, u okviru kog su se mentori zajedno sa svim ostalim kolegama potrudili da mi na
prijatan i zanimljiv način predstave kako funkcioniše rad u kompaniji i omoguće mi dobru i
čvrstu osnovu za dalji karijerni razvoj.

O kompaniji

Kompanija MaxBet je nastala 1997. godine u Zrenjaninu pod nazivom “JuKrijkos”

koja se, kako joj sam naziv govori, bavi organizovanjem igara na sreću, proizvodnjom,
prodajom i servsiranjem elektronskih ruleta, Texas Hold΄em poker stolova i slot mašina,
ugostiteljstvom i pružanjem usluga na automatima za zabavu. Ime Max Bet dobija 2008.
godine kada se sa sedištem premešta u Novi Sad i sve do današnjeg dana, kompanija ne
prestaje da se širi i osvaja nova tržišta, te sada posluje ne samo u mnogobrojnim gradovima u
Srbiji, već i na teritoriji Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i, od skoro,
Afrike. Kompanija se rukovodi sloganom “Život je igra” kojim žele da naglase da konstantno
razvijaju strategije, povezuju interesovanja i tragaju za novim izazovima koji ih inspirišu,
odnosno, da, kao i u životu, neprestano prilagođavanje i težnja ka razvoju i napretku je nešto
što je neminovno i čemu treba stremiti. Visoku rangiranost na tržištu kompanija ostvaruje
kroz “približavanje svojim igračima u svakom smislu”, odnosno tako što pažljivo bira lokacije
za svoje objekte, brine o raznovrsnoj ponudi igara na sreću, obezbeđuje najbrži protok i
dostupnost informacija svim korisnicima, kreira jedinstvene ponude koje se tiču igre, kao i
atraktivne ugostiteljske ponude.

Praksa u kompaniji

Prvih par dana, pored obilaska kompanije i upoznavanja se samim prostorom firme i
zaposlenima, bilo je posvećeno pregledu pravnih akata poput ugovora o radu, ugovora o delu
(koji sam i sama dobila), dodatnih pravilnika (Zakon o mobingu i seksualnom uznemiravanju,
Zakon o zaštiti uzbunjivača i sl.), kako bi se stekao uvid u formu akata koje se daju
zaposlenima prilikom zapošljavanja kao i obratila pažnja na pravila koja se moraju poštovati u
kompaniji. Takođe, imala sam priliku da pregledam dokument koji se tiče opisa poslova, što
mi je dosta značilo za razumevanje segregacije kompanije po seketorima i čime se zaposleni u
tim sektorima na svakoj pojedinačnoj poziciji bave što je doprinelo daljem razumevanju
funkcionisanja kompanije.

Zatim, ovu praksu obležilo je učešće u kreiranju Informatora za novozaposlene, koji

obuhvata sva osnovna pravila ponašanja, kodeks oblačenja, osnovne podatke o firmi, njenoj
istoriji i razvoju kao i spisak pojmova koji bi bili korisni za lakše snalaženje u okviru
delatnosti kojom se MaxBet bavi što mi je pomoglo da obratim pažnju na detalje kompanije i
bolje razumem šta MaxBet zapravo jeste. Takođe, bila sam uključena u kreiranje prezentacije
za trening za menadžere operatera (koji je osmišljen tako da obuhvati široke oblasti
komunikacije, prezentovanja, održavanja pažnje, načine dobrog zapamćivanja...) i za
predstavljanje Ideje buddy-ja kako bi ove ideje bile adekvatno sprovedene u budućnosti što mi
je omogućilo da uvidim praktičnu primenu psihologije i psihologije rada u radnom okruženju.

Jedan deo radnih sati bio je posvećen dizajniranju i kreiranju internog oglašavanja i
obaveštavanja u vezi za organizacionim promenama koje se dešavaju u firmi, specifično:
dolazak novih zaposlenih, postignuća i prelazak na više pozicije drugih zaposlenih.
Obaveštenje sadrži sliku, ime i prezime zaposlenog, službeni broj telefona, službeni mejl,
kratko pređašnje iskustvo (ukoliko ga ima) kao i temu obaveštenja (novi zaposleni,
napredovanje, promena sektora) dizajniranu u skladu sa imidžom kompanije koje se
prosleđuje kroz interne kanale komunikacije kompanije.

Veoma bitno praktično znanje i veštinu koju sam stekla i usavršila je pravljenje oglasa
za posao, počevši od kreiranja naziva pozicije, naziva kompanije, mesta, vrste zaposlenja,
radnog vremena, preko uslova zaposlenja, opisa posla i beneficija, do dizajniranja samog
oglasa i postavljanja na portal Infostud, sajt kompanije kao i na druge portale za komunikaciju
i oglašavanje. Nakon toga, sledilo je učešće u praćenju oglasa kao i kanidata koji su se javljali
na oglas, čitanje njihovih biografija i odgovaranje uz povratnu informaciju o konkursu i
smeštanje njihovih podataka bilo direktno (ukoliko se neko prijavio preko sajta automatski se
prosleđuju podaci) ili ručnim unošenjem (prijavljivanje preko drugih portala) u program
specijalno kreiran za ovu kompaniju nazvan “Cris” radi lakšeg pregleda i identifikacije
kandidata. Polako se uključuje i koristi još jedan program, “Mis”, koji bi koristili i drugi
sektori, a u odeljku za HR bi se nalazilo nešto nalik dosijeu kandidata (ime, prezime, pozicija,
lokacija, i ostali podaci i komentari), bilo da je zaposleni ili potencijalni zaposleni, što dosta
koristi u drugom slučaju jer ukoliko se nešto dogodi HR može brzo i efikasno utvrditi u kojoj
oblasti ili delu grada se nalazi zaposleni i omogućiti pomoć ukoliko je potrebna.

Ono što mi je možda bilo najzahtevnije, ali mi se čini da je i najviše koristilo je

upoznavanje sa procedurom selekcije i regrutacije kao i učešće u tom procesu. Pored
regrutacije, izdvajanja i kontaktiranja kandidata koji su se javili putem oglasa, radile smo na
pretrazi Linkedin profila ljudi i izdvojene kandidate i njihove biografije smo slale
menadžerima sektora koji je zainteresovan za zapošljavanje, kako bi i on dao svoje mišljenje
o kandidatima, pogotovo o delovima koji se tiču te konkretne struke (npr IT menadžer bolje
od HR-a zna o programskim jezicima kao i koji su programi potrebni IT-sektoru). Zatim, slale
smo poruke odgovarajućim kandidatima i odgovarale na iste uz zakazivanje razgovora ako je
zaposleni zainteresovan za dalju saradnju i sledeći krug selekcije – intervju. Nakon
intervjuisanja svih kandidata koji su prošli prethodni krug selekcije kandidatima koji su prošli
nude se informacije o daljim koracima i zaposlenju. Ono što treba naglasiti je da postoji
razlika u intervjuisanju Operatera na uplatnom mestu i kandidata za druge pozicije. Razlog
tome je što operatera intervjuiše samo HR jer ne postoje tako stručni delovi koje mora ispitati
menadžer sektora. Pored toga, operateri tek treba da prođu obuku kao dodatni vid selekcije,
jer tek nakon teorijske obuke u takozvanoj Akademiji i praktične obuke u lokalu, ako sve
prođe kako treba, sledi zaposlenje. Obezebeđeno mi je bilo prisustvo i jednoj i drugoj vrsti
intervjua, gde mi je ipak korisnije bilo učešće u intervjuu sa operaterima jer sam tu imala
priliku i da samostalno vodim razgovor što smatram da je bilo jako bitno za moj dalji karijerni
put i rad u oblasti HR-a. Imala sam zadatak da sastavim pitanja, da osmislim u hodu
potpitanja i na kraju kažem nešto o firmi i upitam kandidata ima li on nekih pitanja. Sve u
svemu, shvatila sam kako je to komunicirati sa potencijalnim zaposlenim, na šta obratiti
pažnju, kako tumačiti i verbalnu i neverbalnu komunikaciju, kako voditi i pratiti dinamiku
razgovora, kako voditi beleške, na šta se fokusirati u CV-ju, kako selektovati kandidate na
osnovu celokupnog dojma, naravno, uz pratnju i pomoć mentora. Na osnovu ovog iskustva
imam utisak da bih bila spremna da samostalno vodim intervju što smatram da je veoma
značajno i da predstavlja veliku prednost nakon završetka ove prakse.

Pratila sam rad mentora i prilikom sprovođenja izlaznog intervjua, odnosno intervjua
koji se sprovodi kada zaposleni napušta kompaniju, u okviru kog se daje upitnik propraćen
usmenim intervjuom zbog čega napušta kompaniju, kako mu je izgledao rad u kompaniji, šta
je bilo dobro šta može bolje i u njegovom radu i u radu kompanije, kako bi se poboljšali svi
uslovi koji bi omogućili adekavatan rad zaposlenima.

Nešto što mi je delovalo dosta korisno je mentorski plan koji se implementira na

svakom zaposlenom i koji sam imala priliku i sama da popunjavam. Urađen je u Excelu i
sastoji se od zaglavlja sa uputstvom za popunjavanje i imenom, prezimenom, pozicijom i
mentora i zaposlenog, kao i od datuma zaposlenja osobe, njene stručne spreme, znanja i
veština i dužinom staža mentora. Pored toga u zaglavlju se nalaze i datumi feedback sastanaka
u kojima učestvuju mentor, zaposleni i HR jer je praksa da se mentorski plan popunjava
nakon mesec dana, tri meseca i šest meseci, s tim što vremenski period može malo varirati
zbog težine posla i nepredviđenih okolnosti. Zatim slede pobrojani radni zadaci, ciljevi i
kompetencije (koje su dodatno pojašnjene) u skladu sa odgovarajućom pozicijom, njihova
važnost na skali od 1 do 5 (od “Uopšte nije važno” do “Veoma je važno”), vremenski okvir za
koji se očekuje da se postignu ti zadaci, ciljevi i kompetencije kao i prostor za dodatni
komentar. Mentor i zaposleni nezavisno popunjavaju mentorski plan i na feedback sastanku
zajedno sa HR-om diskutuju o postignućima i eventualnim neslaganjima i problemima u toku
radnog odnosa.

Za kraj bih navela da sam bila angažovana i u implementaciji benefita za zaposlene,

pogotovo jer u tom preiodu kada sam bila na praksi je bio Dan žena, 8.mart te je bilo posla
oko organizacije i pripreme poklona za zaposlene. Naravno, imala sam uvid i u ostale benefite
poput popusta u nekim maloprodajnim objektima, apartmanima i mnogim drugim
aktivnostima.

Zaključak

Smatram da je obavljanje prakse na osnovnim studijama veoma korisno iskustvo jer na

taj način imamo priliku da vidimo kako ono što smo naučili na fakultetu se primenjuje u
praksi, kao i da li postoje neke sličnosti i razlike sa teorijskim perspektivama koja smo
prelazili na predmetima. Primetila sam, pohađajući ovu praksu, da su znanja i teorije iz
oblasti psihologije i psihologije rada dosta korišćeni i da se neprestano prožimaju kroz HR
sektor, a zatim primenjuju i na ostatak firme što mi se čini veoma važnim za rad zaposlenih i
međuljudske odnose koje uspostavljaju jer smatram da od zaposlenih i njihovog zadovoljstva
na poslu zavisi dalji rad i uspeh na radu.
 Ono što bih svakako istakla je da sam u okviru prakse u ovoj kompaniji stekla mnoga
korisna znanja i iskustva, oprobala se u raznoraznim zadacima koje je obavlja HR, uvidela sa
kakvim situacijama se susreće i sa kakvim se izazovima nosi, kao i koliko ima prostora za
inovacije i kreativnost (recimo kroz uvođenje i unapređivanje planova koji se tiču selekcije i
regrutacije, mentorstva, treninga za zaposlene i sl), a sve u prijatnoj atmosferi i izvrsnoj i
otvorenoj komunikaciji sa mentorima u okviru koje je uvek bilo prostora za diskusiju i
kritičko mišljenje. Kolege su svojim trudom i zalaganjem uspele da mi približe na najbolji
mogući način osnove rada HR-a i čitavog HR sektora, te sa ove prakse, čini mi se, izlazim
dobro potkovana iskustvom i adekvatnom podlogom za dalji napredak i samostalni rad.