Средњовековно стакло из катедрале Св Трипуна у Котору

0.5 м од ЈИ ступца налази се бунар, пречника 0.90 м и дубине 2.45 м. Бунар и његово
дно зидани су плочастим каменом везаним малтером.
Крајем 17. в., приликом рашчишћавања и поправке цркве, сви сломљени и
неупотребљени предмети похрањени су у бунар, који је потом био затрпан.
Сви фрагменти нађени у бунару припадају боцама, чашама, кандилима и окулусима.
- Боце
Боце су најбројније. Мање боце припадају тоалетним боцама, а веће су намењене
трпези или су служиле у црквеним обредима. Боја стакла најчешће је зелена и жута, а
среће се и плава, браонљубичаста, црна, млечна и светлоцрвена боја.
Цилиндричне боце са кратким вратом (тоалетне бочице)
У декорацији ових боца примењује се сликањем емајлом и позлатом, фестони као
шара, комбинација фестона и позлате, аплицирање и спиралне плаве нити. Највећи број
бочица украшен је емајлом. У оваквим бочицама чувало се миришљаво уље и помада.
У ову групу спадају: боце украшене емајлом и позлатом (декорација са круговима који
садрже животињске и биљне орнаменте; виз. кул. круг; 12. в.), боце сликане емајлом у
више боја (мотив аркада; 12. в.), бочице са фестонима (честе у исламским земљама; 12 –
14. в.), бочице са аплицираном плавом нити (спирална нит се спушта ка дну; исламски
утицај; 12. в.) и недекорисане боце (различитих боја; виз. производ; 12. в.).
Цилиндричне боце са дугим вратом
Служиле су при различитим црквеним обредима. Сличне посуде нађене су у јужној
Француској. Датују се 13/14. век.
Конусне боце са широким ободом и дугим вратом
Сличне боце налажене су на западној обали Турске и у Египту. Аналогије су са
Коринтом. Датују се у 13/14. век.
Сферичне боце са дугим левкастим вратом
Реципијент је у облику лопте или луковице и на прстенастој бази је. Коришћене су на
трпези которских бискупа и у њима се служило вино. Коришћене су у црквеним обредима.
У ову групу спадају: боце са прстенастим проширењем на врату (честе су у Немачкој и
Швајцарској; 12 – 14. в.), боце без прстенастог проширења на врату (аналогије са
Венецијом; 13 – 14. в.) и боце са вратом који се на средини сужава (аналогије са северном
Далмацијом; средина 14 – прва пол. 15. в.).
Боце са изливницима (ампуле)
Коришћене су у црквеним обредима у пару, једна за вино, а друга за воду. Датују се у
14. век.
Сферичне боце са стригилираним (спирално канелован) вратом – фиоле
Нису бројне на тлу Југославије. Датују се од краја 14 – 16. в.
Сферичне бочице са кратким вратом (тоалетне бочице)
Видљив је утицај римског стакларства. Има их и међу ислмским стаклом. Служиле су
у козметичке сврхе. Датују се у 12. век.
- Чаше
Срећу се 3 типа – цилиндричне, конусне и на нози. Највећи број је конусног облика.
Срећу се нијансе жуте и зелене боје.
Цилиндричне чаше
Жућкасто зелене су боје и начињене су слободним дувањем стакла без коришћења
калупа. Доспеле су из Коринта, Венеције или Апулије. Имају аплициране капи.
У ову групу спадају: чаше са ситним капима (аналогије са Коринтом и Апулијом;
12/13. в.) и чаше са већим и извученим капима (аналогије са средњом Европом и
Холандијом; 13/14. в.).
Конусне чаше
Украшене су вертикалним ребрима или фасетама. Израђиване су дувањем у калуп.
У ову групу спадају: чаше са ребрима (вертикална рељефна ребра; аналогије са
Венецијом; средина 14. в.), чаше са наглашеним ребрима (аналогије са Немачком; 13/ 14.
в.), чаше са благо наглашеним ребрима (аналогије са Коринтом; 14. в.). чаше са фасетама
(аналогије са Тарквинијом; 14 – прва пол. 15. в.), недекорисане чаше (коришћене за пиће)
и чаше са дршкама – купе (аналогије са Кремоном; пол. 11 – пол. 13. в.).
Чаше са ножицом
Начињене су дувањем без коришћења калупа. Аналогије су са Коринтом. Датују се у
12/13. век.
- Лампе (кандила)
Највећи број има биконичан облик и по 3 дршчице, помоћу којих су висиле на
таваници цркве.
У ову групу спадају: звонолика кандила (зелене боје; аналогије са Коринтом; 12 – 15.
в.), биконична кандила (купасто дно и имају аплициране хоризонталне нити; аналогије са
налазима из Црног мора; пол. 11 – пол. 14. в.) и конусна кандила (аналогије са Немачком;
крај 13 – 16. в.).
- Окулуси
Заступљени су при застакљивању прпзора средњовеконих цркава на читавом Балкану.
Настајали су у Дубровнику. Датују се од 14 – 16. века.