Лука Релић

ЕЛЕМЕНТИ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ НА

ПРИМЕРУ ЦЕНТРАЛНИХ ЦРКАВА У
СТУДЕНИЦИ И РАВАНИЦИ
Богородична црква у Студеници представља једнобродну цркву са три травеја – олтарски простор
је троделан, поткуполни скоро квадратан, а западни правоугаон са уздужним сводом. Све три
апсиде су полукружне. Ромејски план и просторни склоп цркве комбинован је са романичким
стилским особинама – начином клесања и украшавања фасада, портала и прозора. Грађевина има
романичко лице, изузев дванаестостраног кубета, зиданог на ромејски начин, тесаницима и
опеком. Богородична црква представља узор за касније црквене грађевине које су подизали
Немањини наследници као своје задужбине.

ТРАВЕЈ – попречна подела наоса када се гледа план Богородичне цркве. Ова црква има три травеја
западни (црвени), централни (плави) и источни (зелени).Травеј представља простор између 4 стуба
или два стуба и зида. У овој цркви стубове мењају пиластри између западног (црвеног) и
централног(плавог) травеја, а стубови одвајају источни травеј.

БРОД – у црквама главни део унутрашњег простора у облику издуженог правоугаоника. Заузима
простор између портала и иконостаса. Осим средишњег брода постоје и бочни бродови. Код
цркава у облику католичког крста средњи брод је пресечен попречним (трансепт). За брод се
употребљава и назив лађа, али је због сложеница (једнобродан, троброда, итд) уведен назив брод.

НАОС – део цркве где си верници током обреда и који је од олтара одвојен иконостасом

ИКОНОСТАС – преграда у храму, између простора за вернике и олтара. Та преграда је у почетку

имала само врата („двери“) у средини а десно и лево од њих стубове су били спојени водоравном
гредом (космитисом). Отвори између зих стубова били су у почетку затворени само завесама, а у
14. веку се на тим местима појављују ткз. „престоне иконе“. У 17. веку су иконостаси добили иконе
у више спратова.

ПИЛАСТЕР – декоративни архитектонски елемент налик непотпуном стубу који иступа из равни
зидова
ОЛТАР – заузима источни део цркве и представља најзначајнији део, јер се ту обавља литургија. На
средини је часна трпеза, камени или зидани сто, на ком се врши обред претварања хлеба и вина у
Христово тело и крв. У олтару се обично налази престо епископа – катедра.

ЦИБОРИЈУМ надстрешница налик на балдахин у базилици, која је постављена изнад трпезе и због
тога симбол неба.

ТРИУМФАЛНИ ЛУК – попречни лук између средњег брода и олтарског простора на који належе
кровна конструкција. У неким примерима не мора да належе кровна конструкција на њега, већ
може да буде само симболиан

ПРОСКОМИДИЈА (грчки „ПРОТЕЗИС“) – служи за чување сакралних предмета. Налази се северно

од олтара и ту почиње служба. Симболично представља пећину и којој је Христ рођен, или гроб у
ком је сахрањен.

ЂАКОНИКОН – раније су се ту остављале намирнице (вечера), а данас је тај простор намењен

чувању црквених одежди и књига. Намењен је ђаконима, а налази се јужно од олтарског
простора.

ПАСТОФОРИЈЕ – заједнички назив за проскомидију и ђаконикон.

ТРАНСЕПТ - попречни брод

ВЕСТИБИЛИ

ПРИПРАТА (НАРТЕКС ) – западни улазни део православне цркве који је од наоса одвојен зидом и
вратима. На илустрацији је обележен зеленом бојом.
СПОЉНА ПРИПРАТА (ЕКСОНАРТЕКС или ЕГЗОНАРТЕКС) – припрата која се касније дозидава на
цркву која већ има припрату.

ПАРАКСЛИС – капела прислоњена уз главну цркву (обележене зеленом бојом).

БАПТИСТЕРИЈУМ – крстионица
Пример травеја у цркви Вазнесења Господњег у манастиру Раваница. Четири стуба у средини дели
припрату на девет травеја који су обележени зеленом бојом.

ТРИКОНХОС - грађевина у облику тролиста. Три конхе (апсиде) су обележене црвеном бојом.
Источна и западна служе као певнице.

Грађевина у облику уписаног крста нема у основи распоред крстастог облика. Грађевина је у
основи правоугаона, док се крст формира унутра, стубовима. Четири угаона простора остају нижи
(обележени плавом бојом), те је тиме распоред крста видљив у облику крова. У средини, на
пресеку кровних кракова крста дуже се увек кубе. Понеки пут и на угаоним просторима, могу бити
мање куполе. Код нормалног типа уписаног крста кубе се ослања у основи на четири слободна
стуба или ступца, а код сажетог типа су ступци приљубљени уз бочне зидове и претворени у
пиластре.

АПСИДА – део грађевине који се састоји из зида изнутра полукружне линије (која споља може бити
полукружна, или полигонална), изнад ког је свод у облику четвртине лопте. Олтар цркве има
обично такву апсиду, но сем ове могу постојати и ткз. певничке апсиде, које видимо на овом
примеру.

АМВОН – округао камен на поду, или подијум од камена, или дрвета, испред иконостаса, са којег
се врши известан део службе. У средњем веку амвон је био у равни пода и био је украшен шарама
разнобојног камена.
 КУБЕ (персиска реч, латински „купола“, грчки „труло“)
– свод у облику горње половине лопте. Та полулопта
може бити постављена на један зид кружне основе
или на један кружни низ стубова или стубаца. Може
бити постављена и на зидове који уоквирују један
квадратни простор, а најчешће изнад четири лука
постављена у квадрат, са стубовима или ступцима на
угловима – што је оријентално решење развијено у
ромејској архитектури. Да не би у четири угла остале
шупљине, тамо где недостају ослонци за прелаз из
квадратне основе у кружну основу кубета, тај прелаз
се изводи пандантифима или тромпама.

СЛЕПО КУБЕ – кубе без прозора, обично без тамбура,

ниско.

Мало кубе манастира Раванице

Купола са и без тамбура

ТАМБУР – је цилиндричан зид који се умеће између пандантифа и калоте (полулопте) кубета, да би
кубе споља постало више и да би се на томе тамбуру могли отворити прозори за осветљење
унутрашњости цркве.
 КОЦКАСТО ПОСТОЉЕ КУБЕТА – спољна
кубична зидна маса која затвара у себи
четири пандантифа и изнад које се
диже тамбур кубета. На тај начин,
споља гледана, та кубична маса
образује као неко постоље кубету. Оно
је неки пут ниско, тј. обухвата четири
главна лука са пандантифима који носе
кубе.

ПАНДАНТИФИ – сферни троуглови озидани изнад четири угла квадратног простора, да би се добио
прелаз у кружну основу кубета. То је ромејско решење по правилу употребљено и у
средњовековној Србији.

ТРОМПА – четири лука са нишама испод ових, који су пребачени изнад четири угла да би
образовали прелаз од квадратне основе у круг кубета. То је старије оријентално решење.
КАЛКАН или ЗАБАТ – ужи зидови грађевине који не носе свод или греде тавањаче и на фасадама
се завршавају горе углом или полукружно – према стилу. ( Калкани су западни и источни зид код
једнобродних цркава, а зидови на сва четири чела кракова крста код крстообразних цркава).

ЛУНЕТА - део портала између надвратника и лука који настаје из разлога да се помоћу лука
растерети равни носач пребачен преко одређеног отвора и у том смислу она је идентична са
тимпаноном. Лунете су у средњовековној архитектури и посебно у романици биле основне
површине на којима се се развијали фигуративни прикази.

ТИМПАНОН или ФРОНТОН –уоквирено (обично украшено) поље изнад врата и прозора.

АРХИВОЛТА – фасадна, чеона површина једнога лука, често декоративно обрађена.

АРХИТРАВ – водоравна (обично камена) греда, која лежи изнад једног отвора на зиду, или изнад
стубова.

КРОВНИ ВЕНАЦ – профил који иде ивицом крова и служи за то да одбије сливање воде с крова
даље од зида. Он је обично од камена или од опеке.

АРКАДА – низ лукова на стубовима или ступцима (на овој фасади налази се у склопу кровног
венца).
РОЗЕТА – кружни прозор са украсном испуном од изрезане камене плоче.

ЛЕЗЕНЕ – сасвим узак и плитак пиластер на фасади.

КОРДОНСКИ ВЕНАЦ – венац који дели фасаду у водоравне делеове. (Фасаде Моравске школе деле
на три дела)

ПОРТАЛ -

БИФОРА – прозор из два дела (дели их стуб)

ТРИФОРА – прозор из три дела

МЕНО – француски назив за стубић дводелног прозора.

ОКУЛУС – мали округао прозор.

 Полуобличасти и крстасти свод

ПОЛУОБЛИЧАСТИ СВОД – свод полукружног или сличног пресека, који се разапиње између два
наспрамна зида. Он је постављен, обично, изнад правоугаоне основе.

КРСТАСТИ СВОД – образован укрштањем два полуобличаста свода под правим углом, а носе га
четири зида око једне квадратне или правоугаоне основе. Уместо зидова могу бити подметнути
луци који се ослањају на ступце.

ПАРАПЕТНЕ ПЛОЧЕ – камене плоче, обично споља украшене, које су као преграда постављане доле
између два стуба. На старохришћанским олтарима се те плоче називају „плутеји“.

СТУБ – камено стабло, најчешће кружног, а може и квадратног или полигоналног пресека,
израђеног од једног комада, или од више сегмената који се уклапају један у други. Стуб се поред
стабла састоји од капитела (главе) горе и стопе доле.

СТОПА СТУБА – база, доњи проширени део којим се стуб ослања на под.

КАПИТЕЛ – украшена глава на врху стуба.

КОЛОНАДА – низ стубова који може са горње стране повезан и луцима са архиволтама.

СТУБАЦ – зидан ослонац (од камена или опеке) који служи исто као и стуб.

ПОЛИЈЕЛЕЈ (српски „оро“) – украшен прстен од дрвета или бронзе, који виси на ланцима испод
кубета и служи за свеће и кандила.
КАТИХУМЕНА – у старијим ромејским црквама су служиле као ложе владара, епископа или
игумана, док су у млађим српским катедралама намењене једино црквеним достојанственицима

КРИПТА – подземна просторија, засведена испод целе цркве или једног њеног дела.

КОНТРАФОРЕ – испупчени део бедема који га ојачава. (Карактеристика готичке архитектуре и код
нас се појављују на манастиру Градац)