Архитектура припрате

Изградњу припрате ове три цркве предузео је Архиепископ Данило II као и изградњу
високог пирга који данас не постоји. Сам Архиепископ се посебно заузео за њено
уобличавање што можемо видети по сведочињу његовог живописца. Данилова припрата
лежала је на темељу старије грађевине па је због тога биа ограничена величина и
просторни склоп. Првобитно су у средишту свих поља били само високи и витки стубови
међутим касније дворана је била подељена на два брода стубовима а касније и ступцима
подигнутим у њеном средишту као што се данас може видети. Ова припрата имала је
вишесврсну намену. Једна од намена ове припрате је свећање воде уочи Богојаљања и
вода је смештана у суд који се првобитно налазио на наспрамној страни док је касније тј,
сада се налази у југозападном углу, такође у овој просторији је вршен помен умрлима –
панихиде као и остали обреди предвиђени за припрате.

Додавањем пиластера у старију цркву остварена је горња конструкција припрате, док је

испред Богородичиног храма изведена заједно са његовим западним зидом. Док су
подужни и попречни лукови били разапети између њих, а постојали су и прислоњени уз
источну страну. Образовали су поља у облику засведеног крстастог свода а сачувани су
само у југоисточном пољу припрате, као и то да из њих постоје и првобитни лукови. Због
витких стибова и смеле горње конструкција за Данилова живописца то је било пречудно.
Упечатљиви горњи део је уништен, па је припрата обновљена тек за време Макарија,
између 1561 и 1565 год, па су тада замењени витки стубови масивним стипцима у три
поља. Док су само два самостална носача преостала у крајњим оделењима. Нови
полуобличасти сводови су изведени који су заједно са подужним и попречним луковима
само подигнути на већу висину од првобитних наравно у току ове обнове. На јужној
страни западниг брода се првобитно налазио улаз у припрату, касније је премештен на
западни брод, и на основу тога је суд за освећену воду морао бити премештен на западни
део.