УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Семинарски рад
Историја уметности 4

ИСТОРИЈА И АРХИТЕКТУРА МАНАСТИРА ГРАДАЦ

Професор: др Сања Пајић студент: Кристина Милановић

студијска група: Унутрашња архитектура
број индекса: 165031
 Градац је најстарији српски манастир са елементима готике. Видан утицај готичког и романичког на
манастиру гледа се у преломљеним луцима архиволти портала, аркадица и прозора; капителима, розетама и
контрфорима. Према речима архиепископа Данила, краљица Јелена, ктиторка манастира је изабрала најбоље
уметнике, домаће и стране, чији се рад одвијао под њеним надзором, чиме је градачка црква постала одраз
живота и личности своје ктиторке спојивши више култура, западњачку у домаћу традиционалну. Напредак
манстира највише се види у периоду тринаестог и четрнаестог века. Манастир је изграђен за време владавине
краљевског сина, краља Драгутина. Манастир је грађен са идејом да буде гробна црква краља Уроша I и
краљице Јелене, касније постаје женски манастир и данас у њему борави сестринство од 15-ак монахиња.
Кључне речи: Градац, манастир, архитектура, краљица Јелена

Историја манастира и ктитор

Манастир Градац је грађен у XIII веку, није позната тачна година, али се сматра да је градња
завршена у последњој четвртини XIII века. О манастиру Градац није сачувано много
писаних, поготово не сликаних извора, тако да има различитих ставова о томе ко је ктитор,
али дефинитивно се узима да је то краљица Јелена Анжујска, жена краља Уроша I
Немањића.
По географској локацији манастир се налази у данашњем Рашком округу, удаљен 12
километара од места Брвеник, односно Ибарске магистрале, опасан планином Голијом и на
узвишењу изнад реке Брвенице. У тадашњој, средњовековној, држави налазио се северно
од Раса, и поред њега је пролазио, тада, веома важан пут који је водио за Ариље, док је
једним краком пута био директно повезан са манастиром Студеница.
Изградња манастира започета је са намером да буде гробна црква краља Уроша и краљице
Јелене, о чему сведочи очувана двојна гробница изнад које се налази ктиторска композиција
на којој су приказани краљ и краљица, где краљица Јелена држи модел цркве, док краљ
Урош једном руком придржава цркву док је окренут ка Христу. С обзиром да нису сачувани
натписи у цркви који би говорили о ктитору и години, ово је највернији приказ тога да је
вероватно градња започета за живота краља Уроша I, а да је касније краљица завршила
градњу. Поред тога, архиепископ Данило II је писао о животу краљице Јелене, и тако
оставио значајне податке о градњи манастира али и о самом краљичином животу. О животу
краљице Јелене се не зна много, али у овом делу остављени су нам значајни подаци о њеној
величини и важности у српској историји, по својим просветитељским, владарским и
градитељским способностима. Краљица Јелана је једина жена у српској историји којој је
посвећено посебно житије. Архиепископ говори о њој као изузетно дарежљивој према
сиротињи, као оснивачици школа у којој је девојке васпитавала, где су училе вез и ткање,

2
али их је учила и писменошћу. Њени дворови налазили су се у Брњацима, Бјелопавлићима,
Улцињу и Требињу.
Краљ Урош I Немањић (1243.-1276.) је био син Стефана Првовенчаног и Немањин унук,
вешт и добар владар. Као такав, и касније са владавином сина Драгутина, потом и
Милутина, створио је јаку и стабилну државу. То је време када у Србију долазе немачки
рудари Саси, што доводи до отварања великог броја рудника злата, сребра,олова... па самим
тим и до повећања трговине, поготово са Италијом. Такво стабилно стање створило је добре
услове за развој уметности XIII I XIV века. Та уметност полази од византиског утицаја и
дотадашње традиције и наставља се утицајем романике и готике.

Назив манастира, односно место Градац постојало је и пре оснивања манастирског

комплекса. Наиме, на том месту се у 6.веку налазило византијско утврђење које је у свом
склопу садржало малу ранохришћанску цркву, чији су остаци темеља и даље сачувани у
комплкесу манастира Градац.

Манастир Градац грађен је као велики манастир, чији комплекс не одступа много од
дотадашњег традиционалног распореда. Комплекс је био ограђен зидинама на којим су се
налазиле две капије засведене луковима. Главна капија се налазила на југозападу до које је
водио, и данас уочљив, калдрмисан пут од реке Брвенице, док се мања капија налазила на
северозападној страни. У склопу манастира, у централном делу, налази се главна црква
посвећена празнику Благовести, односно Богородичина црква. Затим на малом узвишењу
изнад главне цркве уз зидине се налази мала црква посвећена Св.Николи. Комплекс је
садржао и трпезарију, конаке и економске зграде.

Архитектура Богородичине цркве

Архитектура манастира је спој традиционалног рашког стила градње са елементима готике

и романике. Црква је грађена тесаним каменом – сигом, а завршна обрада је била фино
углачан бели малтер, док се бели мермер јавља у ентеријеру и као обрада прозора и портала.
Претпоставља се да цркву од почетка није радила иста група мајстора, у току градње
долазило је до прекида и промена. Градња је из непознатих разлога заустављена на висини
од око два метра, и није познато тачно када је касније настављена. На фасади цркве се и
даље налази црна линија која тачно одваја два периода градње, домаћих и страних мајстора.
Градац је грађен по угледу на манастир Студеницу, са уобичајеним планом рашког стила,
међутим примећују се утицаји ктитора у појединостима које одступају од рашког стила.
Просторни план је рађен као тип проширене цркве, насталог после градње манастира Жича.

3
Спољашњост Богородичине цркве

Фасада је украшена у рашком стилу, по узору на манастир Студеницу. Под кровне венце
постављен је низ слепих аркадица које је имају обележје готичке уметности-преломљени
луци апркадица, што је једини пример таквог украса у рашкој школи.
Још једна изузетност су четири контрфора који су прислоњени уз олтарски део где
немају конструктивну улогу већ искључиво декоративну. Занимљиво је да је екстеријер
пројектован тако да се на главни брод наслањају певнице формиране као мањи попречни
брод. Оно по чему се Богородичина црква свакако разликује од осталих манастира рашке
школе је сигурно то што се три источне апсиде завршавају на истој висини.
Брод цркве је наткривен двосливним кровом, пресечен квадратним постољем исте
ширине над којим се диже купола. Капеле су прислоњене уз припрату и покривене
једносливним крововима. Певнице су обликоване као мали попречан брод такође
надкривене двосливним крововима.

Унутрашљост Богородичине цркве

Богородичина црква је једнобродна грађевина. На истоку се налази троделни

олтарски простор на северу и југу са по једном певницом. На западу припратом на коју се
наслањају бочне капеле. Овакав начин проширене градње устаљен је од изградње манастира
Жича. Средишњи простор је једностван, готово квадратне основе, над који се диже
монументална купола. Оно што је једна од лепота овог манастира јесте отвореност наоса,
западни травеј и певнице су отворени својим целим ширинама ка наосу над којим се диже
купола, заједно са осам прозора на тамбуру и прозорима на зидовима западног травеја, што
све даје велики допир светлости и осећај монументалности.
Над наосом уздиже се масивна купола, која се наслања на четири лука и уоквирена
је са два бочна зида и два лука. Оно што у потпуности одваја куполу богородичине цркве
од тадашњег начина градње је то што се четири пандатифа у угловима завршавају равно,
чиме се из четвороугаоне основе не прелази у круг већ у осмоугаоник. Тамбур је осмоугаон
и споља и изнутра, што је до тада није било уобичајено, до тада је у унутрашњости увек био
округао.
Источни део плана цркве заузима троделни олтарски простор који је настављен на целу
ширину наоса од којег је одвојен са два масивна ступца који су повезани луцима. Сваки од
три дела олтара има своју апсиду.
Цела унутршњост цркве је украшена мермером. Сав намештај као и у олтарском
делу, испод средњег од три лука, налазе се две парапетне плоче профилисане рамовима на
које су била постављена четири стубића који су носили архитравну греду. Простор између
два велика преградна ступца је био преграђен завесама. На ступцима су се налазиле украсне

4
аркаде под којим су се налазиле сликане иконе светаца, уоквирене са страна осмоугаоним
стубићима.
Сви сводови у манастиру су полуобличасти, изузев свода над припратом који је
крстати свод са ребрима. Ребра су једноставног профила са сферно засеченим ивицама,
постављена дијагонално ослањајући се на бочне пиластре, чиме формирају полукруг. Чиме
је крстасти свод на припратом нешто што изузима Градац од осталих манастира рашке
школе.
Нарочиту лепоту цркви дају мермером обрађени портали и прозори. Истиче се
западни, улазни портал са осмостраним стубићима са капителима, иза којих се налазе
степенасто сасечене странице настављене на њих. Завршава се преломљеним луцима.
Спољашњи пар капитела има посебно изражен украс лиснатих пупољака. Код унутрашњег
портала се понавља исти изглед, с тим што има више романички украс, скромнији плитко
клесани листови на капителима.
Од прозора се истиче посебно добро обрађен дводелни олтарски прозор. Чине га два
преломљена готичка лука који су наслоњени на средишњи стубић са капителом, док се са
страна ослањају на уске мермерне допрозорнике. Заједно носе линету у коју је уклесана
тролисна розета. Цео прозор је уоквирен мармерним подпрозорником и архиволтом која је
преломљеног лука и преко капитела се ослања на два стубића. Капители су романичког
тима са израђеним лиснатим пупољцима. На западној фасади се налази прозор који је
слично обраћен само у својој линети има уклесану четворолисну розету. Остали прозори
богородичине цркве су једноставније обликовани мада се разликују по обради. Углавном
су дводелни прозори, уоквирени мармерним рамом. Једино прозори на тамбуру нису
украшени мермером.
У наосу се налазе два саркофага, јужни и северни. Јужни саркофаг се налази над
гробницом краљице Јелене. Гробница, по величини одговара двојној краљевској гробници,
намењеној краљици Јелени и краљу Урошу. Богатије је украшен од северног, у складу са
свим немањићким ктиторским саркофазима. Северни је нешто скромније украшен и не зна
се чија се гробница под њим налази. Претпоставља се да је неко од рођака краљевске
породице, или гроб њихове ћерке Брнче.

5
Црква Светог Николе

Налази се на стени изнад Богородичине цркве, на југоисточној страни манастирског

комплекса. Настала је пре Богородичине цркве, сматра се да би се њом служили док траје
градња главне цркве. То је једобродна грађевина са правоугаоном апсидом која се налази и
унутар и излази ван цркве. Црква нема куполу, а олтарски простор је окренут ка југоистоку.
Грађена као и главна црква каменом-сигом. Подсећа на тип католичке граћевине, па се
претпоставља да су се у њој молили мајстори католичког порекла који су радили на
изградњи главне Боородичине цркве. Каније се нашла у близини конака, који су ту
саграђени, па је повезана са истим степеницама. У конацима су се налазиле одаје краљице
Јелене те је тиме је могуће преузела улогу дворске капеле.

Од осталих грађевина битна је и трпезарија, правоугаоне основе са једном апсидо на

јужној страни, која се назила северно од манастира.

Прошлост манастира
Манастир почива на месту које географски није идеално. Због великог изовра воде
земљиште је подлежно урушавању због чега је и манастир временом трпео. За време турске
владавине са цркве је скинут оловни кровни покривач што је проузроковало пропадање
сводова, у то време манастир је био без монаха. До краја деветнаестог века о манастиру
нема никаквих података. У периоду када су на овом месту живели људи из санџака
обновљена је мала црква Св. Николе, као и цело село. Дрвени кров над црквом урађен је за
време Првог светског рата. Касније је Завод за заштиту споменика покренуо обнову
манастира која је трајала тринаест година. Обновљени су само делови за које се сигурно
могао утврдити оригиналан изглед.

6
Лутература:
1. Слободан Милеуснић, Манастири Србије, година издања 2002.
2. Оливера Кандић, The Monastery of Gradac, година издања 1987.
3. Бранислав Тодић, Сопоћани и Градац
4. http://manastirgradac.rs/o-manastiru/istorija-i-osnivanje/
5. http://studenti.rs/skripte/arhitektura/manastir-gradac/
6. http://www.panacomp.net/gradac-monastery/