УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Семинарски рад
Историја уметности 3

СТАМБЕНА АРХИТЕКТУРА РИМА

Професор: др Сања Пајић студент:Кристина Милановић

студијска група: Унутрашња архитектура
број индекса: 165031
 Архитектура Рима је од самог почетка прихватила наслеђе Етрураца и античке Грчке. Са повећањем
снаге државе и новим освајањима дошло је и до повећања раскоши и иновација у начину градње. Кућа је била
битан фактор у стилу живота сваког човека римског света. Локације Помпеје и Херкуланума нам пружају
најбоље очуване примере стамбене архитектуре Рима, која је била изузетно издржљива. Није могуће навести
типичан римски стамбени објекат, јер су се битно разликовала боравишта богатог и сиромашног
становништва. Међутим разликујемо неколико типова градње, а то су стамбени објекти римске елите -
домуси, мање отмени и више практични стамбени објекти - инсуле, објекти намењени руралним срединама -
виле, и у периоду Римског царства (лат. Imperium Romanum) грациозне царске палате. Архитектура Рима се
трудила да осим монументалног спољашњег изгледа, креира исто тако монуметалну унутрашњост, нарочито
појавом ''бетонске револуције''. У сваком римском породичном животу, глава домаћинства је био човек, он је
водио посао у кућним просторијама, поседовао имовину и одлучивао о животу своје породице. Фокус градње
је био атриум или централно двориште око кога су се шириле остале просторије домаћинства, или пак
стамбени блокови.
Кључне речи: domus, atrium, insula, vila rustica, vila urbana, палата , Domus Aurea

Римска домус архитектура

Тип грађевине који називамо домус (лат. domus - назив за кућу, познат из античких
списа Витрувија (Marcus Vitruvius Pollio) римског градитеља) био је веома битан фактор у
животу римског човека, као центар свих породичних и пословних дешавања. Домус је био
дом римске елите који се налазио у граду или често на узвишењима ван града далеко од
буке. За породице које су водиле живот у оваквом типу резиденције живот је био прилично
лагодан, с обзиром на то да су били окружени слугама и робовима који су радили за њих.
Богати слојеви су поред домуса, често поседовали и приградску викендицу (вилу). Домус,
као архитектонски тип грађевине се дуго задржао у римској култури, мада се јавља
одређени развој. Постоје варијације у сваком изграђеном домусу, али се могу приметити
неке примарне карактеристике које се понављају и које су нам, такође, познате из списа у
којима Витрувије говори о низу промена до којих је дошло углавном због политичких
дешавања у Риму. Градска кућа у античком Риму имала је карактеристичну просторију
познату као atrium која је била главни фокус плана читаве куће.
Атријум је припадао јавном делу куће (pars urbana) и био је центар социјалног
живота укућана, у друштвеном или пословном смислу. Разликујемо три типа атријума. То
су Тоскански атријум (atrium Toscanicum), Тетрастил атријум (atrium Tetrastylum) и
Kоринстски атријум (atrium Corinthium). Тоскански тип није имао стубове, што је захтевало
да шине носе тежину плафона. Тетрастил и Коринтски тип су имали колоне у центру.
Коринстки је углавном имао више стубова који су били и виши. Заједничко за сва три типа
је централни отвор на крову (compluvium) и исто тако одговарајући централни базен
(impluvium) постављен у под. Кроз отвор на крову је допирала светлост, свеж ваздух и киша
а сходно томе се кишница скупљала у имплувијуму која се даље канализирала у подземне
воде, и касније би се користила за разне потребе домаћинства. Атријум је често користио и
као нека врста чекаонице или примајуће просторије где би позвани гости и пословни
клијенти, позвани од главе куће (paterfamilias-a) чекали док не би ступили у пословну одају
газде куће (tablinum). Таблинум је обично био одаја квадратне основе у којој се налазили

2
списи главе куће и његових пословних интереса, као и породични списи. Ти људи би ушли
у атријум кроз уски пролаз којим је била остварена комуникација са улицом. Код богатих
породица је тај улаз био обезбеђен и чуван од стране портира (ianitor). Сходно с тим да су
клијенти и гости проводили доста времена у атријуму, глава куће је са доста новца и пажње
уређивао ову просторију. У углу собе се обично налазио мали кућни храм (lararium) и мали
ормарићи у којима чували погребне маске преминулих породице, a светлост која је
допирала у атријум је давала посебну велелепност дому.
Око атријума су биле смештене остале просторије као што су коморе или одаје за
спавање (cubicule), бочне собе или крила (alae), као и канцеларија патерфалимиаса
(tablinum) у коју се често улазило директно из атријума. Иза таблинума се налазило
отворено двориште познато као перистил око кога је био постављен више приватни део куће
(pars rustica). Парс рустика је углавном била недоступни део дома за госте и ту се одвијао
интимни живот породице. Перистил је био декорисан вртом који је био окружен колонадом.
Био је место декоративног врта, фонтане или преносивих уметничких дела, а могло је пак
доћи и до комбинације свих ових елемената. Величина перистила је зависила од величине
целе куће. Понекад је било још низ просторија у зачељу куће као што су кухиња (culina),
одаје за послугу, тоалети и у неким случајевима купаонице. У плану куће се налазила још
једна важна просторија, или низ сличних, односно трпезарија (triclinum). Трицлинум је био
простор који су користили за свечане вечере на које су позивали госте. То су заправо биле
забаве, на којима су се водиле дискусије о разним питањима. Позвани на забаву су били
блиски пријатељи, породица или пословни сарадници. Простор је био детаљно украшаван
зидним сликама и преносивим уметничким делима. Распоред седења био је одређен према
статусу који позвани заузима у друштву. Зидови домуса ка улици су обично били без
прозора, мада се не може баш рећи да су посебно настојали да сачувају своју интиму, јер су
врата њиховог дома била отворена за бројне госте и посетиоце.

3
Инсуле

Инсула (лат.insula - значи острво), односи се на тип грађевине градских стамбених

блокова. Инсуле римских градова обезбеђивале су становање за већину урбаног
становништва. Обично су биле попуњене становништвом које је заузимало средњу или пак
нижу класу у друштву. Нису биле опремљене као домуси и личиле су на данашње стамбене
зграде. Што значи да је Рим био, још тада, град вертикалних грађевина и да су се подизали
стамбени блокови високи неколико нивоа. Инсуле су се градиле од бетона и опеке, а тај
напредак у технологији изградње је веома олакшао и убрзао градњу станова за то доба.
Градиле су се у блоковима, око мањег централног дворишта. У приземљу грађевина
налазиле су се трговинске радње и крчме које су гледале на улицу. Неке су имале и по пет
подигнутих спратова, док су неки станови имали и балконе. Отворено двориште је било
извор светлости за ниже спратове. Постојао је ред по ком су најбољи станови били
смештени на нижим спратовима и богатији становници су имали приступ јавној
канализацији, док су станови нижег квалитета били на вишим спратовима и нису били
повезани са било каквим одводима већ су морали сами да спроведу одводе или да користе
јавне тоалете ако су могли да их приуште. Користили су посуде чији би садржај празнили у
бунар испод степеница или су често правили одводе директно на улицу што је био узрок
великог броја инфекција и болести. Станови доње етаже су били далеко пространији и
удобнији и имали су засебне просторије, застакљене прозоре, и за разлику од других
спратова станарина се плаћала једном годишње. За станове горње етаже станарина се
плаћала по дану или недељно, често с само једном собом за читаву породицу.
Током периода трговишког града, Остија, пристанишни град је сјајан пример инсула.
У Риму је преовладавало градско загушење и често су се градили блокови лошег квалитета,
било је доста и рушевина о којима нико није водио рачуна па је тако урбанизам био доста
лоше организован, где су инсуле ницале као острва, по чему су и добиле назив.
Становништво у инсулама често је страховало од рушења и честих пожара који су се
дешавали у Риму јер су таванице и кровове израђивали од дрвета, или су се, становници
инсула који су живели близу реке Тибар, страховали су од честих поплава.
Све ово говори о великим разликама у друштвеним положајима у Риму. Због
политике која је вођена често је долазило до потпуног сиромаштва па је самим тим било и
доста бескућника. Међутим велика римска популација захтевала је овакав тип стамбених
блокова. Инсула као архитектонски тип показује разноврсност римске архитектуре.

4
Римске виле

Виле су најједноставнији облик римске грађевине. То су објекти грађени ван

градова, у селима или на обали. Познати су нам подаци о римској вили из археолошких
остатака и архитектонских списа. Урбанизација се дешавала и изван града, где су земљане
парцеле бивале подељене у правилне квадрате– agera (400 x 400 m).
Најранији примери зграда оваквог типа спадају у категорију Vila rustica, то су
углавном скромне фарме и руралне структуре на којима се радила пољопривреда и
виноградарство. Сам комплекс виле је могао садржати објекте и опрему за прераду
пољопривредних производа, нарочито грожђа од кога су правили вино, и маслина које су
користили за уље. С обзиром на то да је пренасељеност градова стварала велики притисак,
рурална насеља где су се налазиле виле су представљала олакшање и постала повезана са
одмаралиштима. Људи су живели једноставнијим животом, зависећи готово у потпуности
од сопственог рада.
Други тип виле је Vila urbana који се налазио ближе граду. Урбана вила је била место
где су се породице повлачиле на луксузан одмор некад и по читаво лето. Чак и богате виле
су често имале вилу рустику односно радни и продуктивни део зграде. Тешко је одредити
јединствен тип римске виле. У суштини идеална вила је састојала и урбани део за дружење
и уживање и радни и продуктивни део. Елитне виле су често имале доста просторија за
дружење и забаву, обедовање као и низ специјалних просторија као на пример грејне купке.

Палате

Палате су грађевине које су римски императори градили углавном на брду Палатин

(lat. Palatium ili Palatinus mons), по коме су палате добиле име. Гледале су на град и центар
грађанског живота. Ископавања на брду Палатин, која су започета за време Наполеона
(franc. Napoléon Bonaparte), открила су нам остатке велелепних грађевина, чија је градња
започета за време Августа (lat. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus) и касније
настављена од стране других императора. Палате су биле импресивне чак и само као
рушевине, од коих је довољно остало да стекнемо сазнања о њиховом импозантном изгледу.
Палата је била краљевска резиденција, а често и седиште владе или верски центар. Основа
палате је била правоугаона, и садржала је куле на западном, северном и источном прочељу.
По просторијама и начину живљења подсећале су на луксузне виле са том разликом што су
биле веома добро војно обезбеђене. Биле су опасане зидинама, имале су широке капије и
велики број осматрачница. Јужно прочеље се уздизало директно са, или веома близу мора
и једино није било заштићено зидинама. Постојале су монументалне капије на средини
сваког од ова три зида које су отварале пролаз до унутрашњег дворишта. Капије на јужном

5
зиду су биле нешто једноставније и мање и вероватно је да је њихова прва намена била
императов пролаз ка луци или су служиле као улаз за снабдевање. У подрумима палата су
се налазиле јавне дворане, а непосредно изнад се налазио перистил окружен колонадама.
Било је много мањих комора за услуживање и спавање. Царске палате на Палатини су се
наметале у обиму, плану и пропорцијама. Подови су били украшени мозаицима, зидови су
били осликани фрескама и у просторијама се налазио велики број ниша где су биле
постављене статуе које су донешене из Грчке.

Domus Aurea (лат. Domus Aurea - Златна кућа) је назив за велелепну уређену палату
коју је римски цар Нерон (lat. Nero Claudius Caesar Augustus Germanĭcus) подигао након
великог пожара који је уништио већи део града, 64.године. Озлоглашена је због тога што је
цар искористио прилику за раскрчење саграђених кућа и објеката који су уништени у том
пожару. Његов избор да гради такву резиденцију није био у јавном интересу, али је доста
утицао на каснији развој архитектуре у Риму. Палата је подигнута на римском брегу
Есквилину, од опеке и бетона. Бетон су користили много више у естетском смислу него
раније и правили простране просторије са сводовима и куполама у целом комплексу. План
резиденције је осим стамбених проторија садржао вртове, вештачко језеро, и статуу самог
Нерона.
Након Неронове смрти 68. године. Домус Ауреа је затрпана да би се касније на њој
саградили нови објекти, од којих су најпознатија Трајанова купалишта. Због затрпавања
палате данас су нам позната многа сазнања о тој грађевини. Римске архитекте и цареви су
уводили овај начин градње све више у римску архитектуру и тиме покренули архитектонску
револуцију. Осим бетона користили су доста и мермер, и свакако желели да
експериментишу и постигну нешто ново. Златна палата је постала синоним за све што је
величанствено у краљевским палатама.
Величина палате се процењује и на више од 300 ари. Комплекс је укључивао и шуме,
пашњаке и винограде. Златна палата је дизајнирана као кућа забаве. Просторије су биле у
мермеру, разноврсних подних облога, са великим бројем фонтана.

Domus Flavia, је део великог комлекса палате Домицијана на брду Палатин.

Изградио је цар Тит Флавије Домицијан (лат. Titus Flavius Caesar Domitianus Augustus).
Палата је троделни комплекс у којој су подељене секције за пословни и приватни живот.
Остале две целине овог комплекса су Домус Августана и врт или стадион. Палата је
изграђена на закопаним ранијим зградама. У севереном делу палате (домус флавиа) су биле
концентрисане јавне просторије за забаве и церемоније. Домус флавиа је био повезан са
домус аугустана који је био више приватни део палате и налазио се на јужном крилу
комплекса. Трећи део комплекса је био хиподром или Домицијанов стадион који се налазио
на источном делу палате. У питању је облик врта. Палата је функционисала као званична
резиденција римских имератора све до пада Западног римског царства.

6
Литература:

1. https://www.khanacademy.org/humanities/ancient-art-civilizations/roman/beginners-
guide-rome/a/roman-domestic-architecture-domus
2. http://www.crystalinks.com/romebuildings.html
3. http://web.ics.purdue.edu/~rauhn/roman_domestic_architecture.htm
4. https://study.com/academy/lesson/roman-domestic-architecture-development-design-
style.html
5. https://www.the-romans.co.uk/domestic_architecture.htm