Frenk Lojd Rajt

Porodica, obrazovanje i rani uticaji na stvaralaštvo Frenka Lojda

Rajta

Za razliku od Salivena koji je tragao za “pravilom toliko širokim da ne

dopušta izuzetak”, Rajt je izjavio: “Ni za šta na svetu nisam uspevao da
se uzdržim od najveće zainteresovanosti za izuzetak koji dokazuje
upotrebljivost ili neupotrebljivost pravila.”
Izuzetak i nedoslednost bile su jedine strasti Rajtovog života, krajnji
dokaz nezavisnosti koju je negovao iznad svega???

Rođen 1867. Rajt se približavao srednjim godinama na prelasku u novi

vek i odavno je upio suštinske vrednosti koje će ga držati do samog kraja
njegove karijere. Do srži svog bića Rajt je bio romantik 19. veka, utopljen
u idealističke tradicije koje su preko Luja Salivena i Volta Vitmena
dosezale unatrag sve do transcedentalista Nove Engleske i dalje. Ovo ni u
kom slučaju Rajta ne proglašava staromodnim. Jedan od najjasnijih
dokaza njegove sposobnosti da se obrati 20. veku jezikom 19. veka jeste
rečnik kojim se služio, sadržan u rečima isto toliko koliko i u njegovim
građevinama- organski, individualizam, demokratija, priroda. Rajt je sa
svojim savremenicima 19. veka delio duboko uverenje da je vodeći
zadatak nauke i umetnosti da otkrije osnovne principe poretka koji bi
obelodanili skriveno jedinstvo ljudi i prirode. Kako bi se spoznali ovi
principi, trebalo bi se približoti što je više moguće neposrednom susretu s
Bogom.
Cvete u zidu naprslom,
Iz pukotina te čupam,
U svojoj ruci koren i sve ti čuvam,
Majušni cvete- kada bih mogao da shvatim
Šta si ti, koren i sve, i sve u svemu.
Bog i čovek šta je mogao bih da znam.
Alfred Lord Tenison
Cvet u naprslom zidu bio je isto toliko ideal koliko fizička pojava, a
princip koji je obelodanio bio je ništa manje do lice Boga.
Rajtova omiljena priča bila je da je njegova majka znala, još dok ga je
nosila u utrobi, da je predodređen da postane veliki arhitekta. Kakva god
bila uloga Ane Rajt u njegovom usmerenju ka arhitekturi, ona i njena
porodica su neosporno bile najznačajniji rani izvor njegovog romantičnog
idealizma. Vilijem Rajt napustio je svoju porodicu 1885, kao što će i
njegov sin uraditi četvrt veka kasnije. Čini se da se Frenk najviše sećao
svog oca zato što mu je podario trajnu ljubav prema klasičnoj muzici,
posebno prema Bahu i Betovenu, kao i veru da je muzika skoro savršena
metafora za načela koja su napajala veliku arhitekturu. “Kompozitor je
graditelj. Moj otac me je naučio da slušam simfoniju kao zvučno zdanje...
Graditeljstvo je ista stvar. Potreban mu je motiv, tema i iz toga proističe
konstrukcija zdanja koja je posve konzistentna i organska- organizam kao
celina.” F. L. Rajt
Vilijem Rajt je bio popularan ali nezadovoljan propovednik, kompetentan
lingvista, dobar muzičar, ali i osujećen kompozitor. U očima supruge i
sina suviše često su mu nedostajali ideali o kojima je propovedao. Tako je
on omogućio postavljanje scene za klasičnu edipovsku dramu, u kojoj se
izuzetno nadareni sin borio, bez većih teškoća, da pridobije majku
udaljavajući je od oca. Ana mu je pomogla da postane ono što nikada nije
prestao da bude- prerasli, nedisciplinovani dečak, genije za arhitekturu.
Ana je poticala iz iznutra veoma povezane velšanske porodice Lojda
Džounsa. Frenk je od njih nasledio smisao za porodični identitet, svoje
verske i filozofske poglede. Kršten po rođenju kao Frenk LINKOLN Rajt,
kao tinejdžer promeniće svoje srednje ime kako bi pokazao obavezu
prema porodičnim tradicijama svoje majke. Džounsovi su se doselili u
Viskonsin 1845. Ana i njeni bližnji tu su odrasli, a Frenk je, kao dete, tu
provodio leta radeći na ujakovoj farmi. Iako farmeri, Džounsovi su bili
duboko posvećeni obrazovanju i sopstvenom napretku. Članovi porodice
bili su ispunjeni osećanjem da biti Lojd Džouns znači biti osoba
posebnog talenta i ubeđenja, kojim god se poslom bavila.
Od svega, verovatno, je najznačajnija porodična tradicija verskog
raskolništva- zastupali su ekstremni oblik liberalnog protestantizma.
Njihov porodični moto bio je “Istinom proti sveta!”, koji će imati veliki
značaj za kasnije Rajtovo osećanje sopstvene misije- da svako ko je tražio
i pronašao istinu mora da je brani od neistina drugih čiji su motivi i vizije
mnogo manje čisti. Rajt je pisao: “Unitarstvo Džounsovih predstavljalo je
pokušaj da se u haosu vera njihovih dana proširi ideja o životu kao daru
Svevišnjeg, jednog svemogućeg BOGA, sve sjedinjenog u NjEMU.
JEDINSTVO je bilo njihova zaštitna reč, znak i simbol koji ih je
prožimao, JEDINSTVO svega!” Kada je porodic sagradila sopstvenu
kapelu 1886. godine, pružajući mladom Frenku prva praktična
graditeljska iskustva kao pomoćniku čikaškog arhitekte koji ju je
projektovao- proročanski joj je dala ime Kapela Jedinstva- Unity Chapel.
Jedan od njegovih prvih javnih objekata bio je Hram unitaraca- Unity
Temple, građen od 1905-1908. godine za unitarsku kongregaciju u Ouk
Parku, u državi Ilinois. Tridesetih godina se i formalno pridružio Prvom
unitarskom društvu u Medisonu, a deceniju kasnije je projektovao zdanje
njihove Skupštine. Kad je umro, nekoliko godina kasnije, posmrtnu misu
održao je pastor Medisonske kongregacije, a sahranjen je na groblju
Kapele unitaraca, kraj poseda Džounsovih.
Ralf Valdo Emerson ostavio je veliki uticaj na Frenka, ali sada nemam
vremana da pričamo o tome!!! Oslanjanje na samog sebe predstavljalo je
omiljenu emersonovsku temu koja je u Rajtu imala dubok odjek.
“Ko želi da bude čovek, ne želi da bude komformista. Onaj ko bi da
dostigne besmrtnu slavu ne sme biti sprečen u ime vrline, ali mora da
ispita da li je to vrlina. Ništa nije sveto kao integritet sopstvenog
mišljenja.” Ralf Valdo Emerson
To je bila filozofija koja je mogla da opravda Rajtov neuobičajeni stil
života i istovremeno potvrdi njegovu umetničku misiju.
“Mislim da Priroda treba pisati sa velikim ´P´, ne zato što je Priroda Bog,
već zato što sve što možemo da naučimo od Boga, naučićemo od tela
božijeg, koje zovemo Priroda.” F. L. Rajt
Za Rajta vrednost prirode bila je, pre svega, duhovna.

Istina+ Lepota+ Priroda= Bog

*Stogodišnja izložba u Filadelfiji, 1876: Kako bi obrazovala svog sina,

Ana Rajt zatražila je zvaničnu obuku kod Fridriha Frebela, nemačkog
pronalazača obdaništa. (Videla je Frebelov sistem “Darovi”-to je u formi
obojenih papirnih traka, dvodimenzionalnih geometrijskih mreža, kao i
drvenih lopti, piramida i kocki. Kasnije je Rajt govorio kako su Frebelovi
“Darovi” jedan od najdubljih uticaja na njegov pristup arhitekturi. Rajtov
običaj da direktno projektuje na modularnoj osnovi podudara se sa
zvaničnim vežbama kojima je Frebel bodrio decu da slože drvene kocke
na dvodimenzionalnu mrežune bi li oblikovali geometrijske šare i
minijaturne konstrukcije. Frebel je pothranjivao Rajtovu doživotnu
opčinjenost malom kolekcijom geometrijskih oblika, čije različite
kombinacije mogu biti korišćene za periodizaciju skoro celokupnog
njegovog dela: linija i spirala, krug i lopta, kvadrat i kocka, trougao i
tetraedar. “Kada savladate međusobno dejstvo tih stvari, kada ih
sagledate iz različitih uglova i okrenete da bi dobile određene forme,
dobijate savršen jezik oblika.” F. L. Rajt
Frebelova namera bila je da deca počnu da povezuju različite oblike sa
dobro definisanim simboličkim značenjima. Frebelove kocke
dozvoljavale su detetu da istražuje ne samo prirodna fizička svojstva
različitih oblika, već i njihov odnos prema duhovnom značenju koje je u
osnovi kosmosa, a to je ono gde ćemo otkriti njihov najvažniji uticaj na
Rajta. (lopta-sferični simbol različitosti u jedinstvu i jedinstva u
različitosti, krug-beskraj, trougao-strukturno jedinstvo, vrh kupe-
nadahnuće, spirala-organski napredak, kvadrat-celovitost)
Viole le Dik je smatrao da arhitekta da bi dosegao stil, mora da ode u
prirodu i posmatra je izbliza kako bi otkrio već postojeća načela u poretku
univerzuma.
Džon Raskin smatrao je da umetnici ne treba da prenose baš prirodni
izgled predmeta, već njegovo značenje u umetnikovoj duši, kao i da za
inspiraciju, umetnik treba da se obrati prirodi.
Engleski kritičar Oven Džouns bio je još jedan od autora čiji je uticaj Rajt
eksplicitno usvojio još od ranih godina, kao početnik u arhitekturi.
Njegova knjiga “Gramatika ornamenta” bila je ispunjena stotinama
uzoraka ukrasnih šara velikih civilizacija ljudske istorije. Džouns je
tvrdio da dekorativne umetnosti postoje da bi služile arhitekturi, koja za
uzvrat, mora da odrazi materijal, kao i duhovne potrebe svoga doba, i da
im služi. Složili su se i oko toga da ono što je lepo mora biti istinito, a
ono što je istinito mora biti lepo.
Godine 1900. sva usvojena znanja Rajt je grupisao u esej “Filozofija
likovne umetnosti”. Smatrao je da je zadatak umetnosti da
“konvencionalizuje” stanje prirode, da odredi njeno simboličko značenje,
kako civilizacija ne bi zaboravila sopstvene korene i nestala.
Posebno valoviti seoski predeo oko porodičnih farmi Džounsovih imao je
znatan uticaj na Rajta. Kada je Rajt sagradio Talijezin, na padini, pored
farmi svojih ujaka, postavio ga je tako da podseća na prirodno izbijanje
stene na površinu. Rajt je posvećivao pažnju oblikovanju terena na
svojim posedima-sadio je voćnjake, dodavao ribnjake, konstruisao nove
objekte na farmi, održavao je okolna polja.

Godine 1887. Rajt se seli u Čikago, čija izgradnja tek počinje. Mladi Rajt
uspeo je da stekne poziciju u Salivenovom birou, koji je tada radio na
zgradi Auditorijuma 1886-1890, jednom od najpoznatijih visokih
poslovnih objekata koji su menjali liniju čikaškog horizonta. U drugoj
polovini decenije, Rajt je postao glavni Salivenov asistent. Saliven i
njegov kompanjon Adler, uveli su Rajta u tehnologije inženjerstva, koje
su dramatično menjale arhitekturu s kraja 19. veka. Za Rajta, Saliven je,
pre svega, predstavljao model umetnika koji se borio za osobeni stil,
odbijajući da pravi kompromise s vladajućim pravovernicima svog
vremena. U Salivenu je Rajt prepoznao srodan duh koji se isto tako
klanjao mestu gde se priroda i duh sastaju- božanskom oltaru Jedinstva.
Rajtov nameštaj i ornamentika mnogo duguju uticaju Arts and Crafts
pokreta, koji je Vilijem Moris promovisao u Engleskoj. Morisov pokret
gajio je zajednice umetnika koji su zajedno radili u svim medijumima.
Godine 1893. Čikago je bio domaćin Svetskoj kolumbijskoj izložbi,
jednom od najupečatljivijih sajmova u Americi. Ua neoklasicizam! Rajt
je gotovo sigurno posetio japanski paviljon.
Na Rajta je uticala japanska stambena arhitektura, o čemu svedoči Rajtov
zreli stil. Otvorena osnova, unutrašnji prostor koji se, razdvojen
pokretnim pregradama, pretapa iz jednog u drugi, svetlo obojeni
paravaniuokvireni tamnim drvenim trakama, bogatstvo zastakljenih
prozorskih površina s obilnim prodorom svetla, prepuštene strehe, plitak
krov i iznad svega, opšti osećaj da zgrada teži da se odlepi od svojih
temelja, s vidljivom nezainteresovanošću za uobičajene zahteve
gravitacije- sve ovo predstavlja elemente koje je Rajt svakako uneo u
jezgro rečnika svojih “prerijskih” kuća. Sam Rajt opovrgavao je ovaj
uticaj, govoreći da su na njega uticale japanske grafike a ne građevine.
SAJAM JE BIO PRIVREMEN!!! Svi objekti bili su smišljeni da izraze
idealnu viziju savršene arhitektonske lepote. Ako već nije bilo interesa za
trajnost ovih građevina, mogle su da budu sagrađene od čelika i obložene
gipsom da bi im se dao spoljni izgled večne lepote. Uz svu svoju veličinu
i slavu, građevine Sajma osmišljene su da izraze ideal koji ne bi mogao
da bude ostvaren ako bi se od njih zahtevalo da dugo traju. One su
omogućavale svojim graditeljima da se poigravaju najsavremenijim
materijalima i tehnologijama. Građevine su dostigle jedinstvenu
razigranost i slobodu pretvarajući se da vreme ne postoji.Rajt je iskusio
zadovoljstva paviljonske arhitekture tri godine nakon sajma, kada je
podigao Vetrenjaču Romea i Julije, u dolini Helena. Iako je nameravao da
to bude stalni objekat, njegova upotrebna funkcija, kao i upotrebna
funkcija drugih sajamskih građevina bile su samo izgovor za
ekstravagantno elegantan, razigran, čak i raskalašan oblik.
Težnja ka sve slobodnijim strukturama počinje da igra sve veću ulogu pa
je sve više krovova koji prokišnjavaju. (sinagoga Bet Šalom, Vingspred,
grčka pravoslavna crkva u Vavatozi-neobični materijali)
KROV, VLAGA, FINANSIJE, 3/4 STRANE NA SUNCU
Poslovna zgrada kompanije Džonson 300.000-900.000 dolara
Sin Džon Rajt i kokošinjac
Svečana večera u kući Vingspred-pomeri stolicu pa ti neće kapljati po
glavi
Unitarska crkva u Medisonu, Viskonsin-prijatan ritmični zvuk u glavnom
brodu jeste proizvod dve kante za đubre koje su skupljale jake mlazeve
vode koja je curila sa tavanice
“Eto šta se desi kada umetničko delo ostavite napolju”, supruga
Rajtovog rođaka o sopstvenom krovu koji prokišnjava

Rajtov rad je prolazio kroz nekoliko faza i bio je usresređen na teme kao
što su priroda, organsko shvatanje arhitekture, prerije Srednjeg Zapada,
modernizam i potraga za američkim identitetom putem arhitekture.
Njegovi projekti imali su široki opseg, od stambenih zgrada i porodičnih
kuća za porodice srednje klase do detaljno razrađenih planova za
rezidencije na velikim posedima bogate elite. Oni su uključivali
komercijalne i industrijske zgrade, građevine religijske namene,
finansijske zgrade i kompletne planove novih naselja. Sav njegov rad bio
je povezan sa razvojem modernizma. U svojim sistemima projektovanja
koristio je osnovne geometrijske oblike-kvadrat, trougao i krug.
Težeći funkcionalizmu, kao konceptu po kome postoji racionalna veza
između oblika predmeta i njegove svrhe, Rajt je identifikovao formu i
funkciju kao jedno te isto. Stvarajući osoben jezik oblika, Rajt je
odbacivao realizam radi apstrakcije. Rajtov apstraktni jezik oblika
razlikovao ga je od većine drugih modernista-umesto eliminisanja
ornamenta, Rajt mu posvećuje posebnu pažnju.
Rajt veruje da moderna arhitektura može da predstavlja američki identitet
i grupu vrednosti drugačijih od onih iz evropskog modernizma.

Definišući organsku arhitekturu, Rajt je formulisao 6 glavnih principa:

1. Jednostavnost i smirenost kao mera umetnosti: Rajt uklanja sve
nepotrebno, uključujući i unutrašnje zidove, što je kao posledicu
imalo zgradu sa što manje prostorija, dok bi otvori trebalo biti
sastavni deo konstrukcije i forme, postajući neka vrsta ukrasa, čime bi
se i detalj i dekoracija redukovali
2. Individualnost- drugi Rajtov princip zahtevao je onoliko različitih
stilova kuća koliko je bilo tipova ljudi, što je omogućavalo
izražavanje klijentove individualnosti. Postojanje mnogobrojnih
stilova otklonilo je večito pitanje istorijskih stilova, koje je bilo
preokupacija arhitekata tokom čitavog 19. veka.
3. Priroda, topografija i arhitektura- “Zgrada bi trebalo da izgleda kao da
je izrasla iz svoje lokacije i da bude oblikovana u harmoniji sa svojom
okolinom.” Rajt
4. Boje iz prirode- uzimanje boja iz prirode i njihovo usklađivanje sa
materijalima od kojih je objekat načinjen.
5. Izražavanje “prirode materijala”- drvo bi trebalo izgleati kao drvo, sa
svojim godovima i prirodnim bojama- ovo načelo Rajt primenjuje i sa
opekom, gipsom i kamenom. Rajt želi jasno izražavanje strukturalnog
sistema same građevine.
6. Poslednji princip pozivao je na duhovni integritet u arhitekturi.
Verovao je da građevine treba da imaju kvalitete analogne ljudskim
kvalitetima- iskrenost, postojanost i prijatnost. Smatrao je da zgrade
treba da budu prijatne i donose radost ljudima.

Do 1909. godine, ovi pricipi organske arhitekture obezbedili su verbalne

formulacije za neke od Rajtovih velikih doprinosa arhitekturi: tekući
unutrašnji prostor, podvlačenje horizontale, maestralna igra plastičnih
oblika, integracija konstrukcije, materijala i lokacije u simboličku
predstavu staništa.

PRE 1900.
Rajtov poziv na prekid sa prošlošću i njegovo odbacivanje oživljavanja
stilova prošlosti bili su stimulisani funkcionalizmom Čikaške škole, koju
je predvodio Saliven.
1. Kuća Vinslou u River Forestu prva je Rajtova samostalna
porudžbina. Ona predstavlja model njegove vizije o pravcu kojim bi
američka arhitektura trebalo da krene. 1984.
Krajem 80ih i 90ih Rajt je eksperimentisao apstraktnim i
pojednostavljenim verzijama istorijskih stilova u projektimaza Čikago,
Ouk Park i susedna predgrađa.
2. Kuća Džejmsa Čarnlija, projektovana 1889-1890, dok je radio za
Adlera i Salivana, predstavljala je uspešan pokušaj da se morfologija
renesansne vile svede na pojednostavljene oblike.
3. Kuća Džordža Blosoma, projektovana sledeće godine, predstavljala je
reviziju pomodnog oživljavanja kolonijalnog stila.
4. Rezidencija za Voltera Gejla u Ouk Parku iz 1893, bil je zasnovana
na istraživanju stila kraljice Ane.
5. Koristio je šturi neogotski stil za Apartmane Roberta Rolousona.

Rajt je proklamovao dolazak mašinskog doba. Rajt nije smatrao mašinu

predmetom, već metaforom doba i procesa proizvodnje. Ovo mu je
omogućilo da istraži moderne materijale- beton i čelik, staklo i, kasnije,
plastiku- ali i da izbegne da gradi zgrade koje podsećaju na mašine.

RAJTOVA SINTEZA: OD 1900-1909:

1. Rajtova arhitektura ovog perioda ogleda se u korišćenju slobodnog

plana s njegovim prostornim kontinuitetom, izražavanje umutrašnjih
kvaliteta materijala i integraciju građevina s njihovim lokacijama.
Putem apstrakcije koja je proizašla iz njegovog spajanja japanske
estetike i postojeće zavičajne arhitekture Srednjeg Zapada,
uključujući detalje tjudorskog stila i pokreta Arts and Crafts, on je
proizveo takvu jednostavnost koja je poricala vrednost
kasnoviktorijanske kulture u Americi i pokrenula- revoluciju u
domaćem projektovaju.Rajtovi napori su proizveli značajne kuće
“prerijskog perioda” u Ouk Parku i obližnjim naseljima. Korišćeni
materijali kretali su se od cigle do gipsanog maltera sa skromnijim
varijantama za rustičnije okruženje, izvedenim od dasaka i letvi. Dok
je nekoliko njih bilo slično po unutrašnjoj organizaciji prostora,
razlikovale su se po tipovima krovova kojima su bile pokrivene. Sa
 kosim, zabatnim ili ravnim krovovima, one su imale tendenciju da se
koncentrišu na ognjište kao fizički i simbolički centar porodičnog
života. (Kuća Dejna, Springfild 1902-04. i Kuća Kunli, Riversajd
1907.) Ovi domovi predstavljali su zidani manifest njegovog
reformističkog socijalnog programa za dobro narastajuće srednje
klase.
2. Zgrada uprave Kompanije Larkin u Bafalu, završena 1906, postala je
jedan od najznačajnijih primera modernizma u Rajtovoj karijeri. Ovde
se ogleda nova organska arhitektura koja je sjedinjavala principe
funkcionalizma sa moralističkim programom njenih klijenata,
veličajući vrline marljivog rada. Njeni izražajni, vertikalni elementi u
vidu kanala sadržavali su instalacije za “klimatizovani” vazduh i
požarne stepenice, dok su njeni radni prostori izgrađeni u vidu
galerija i balkona omogućavali dobro osvetljavanje radnih mesta.
Središnje zastakljeno unutrašnje dvorište sa zenitalnim osvetljenjem
postalo je strateški elemenat projektovanja koji je Rajt koristio ubrzo
potom z Hram Unitaraca u Ouk Parku i kasnije za Muzej Gugenhajm
u Njujorku. Zgrada Larkin služila je kao administrativno sedište jedne
ogromne kompanije koja se bavila slanjem različitih proizvoda za
domaćinstvo širom Amerike. Nova zgrada kompanije u usponu
smestila je sve izvršne i pomoćne službe u blizini svog proizvodnog
pogona. Iako su prve reakcije u Americi bile neprijateljske, ova
zgrada je bila jedan od najnaprednijih objekata tog vremena u
Americi i u Evropi. Funkcionalnost zgrade zračila je jednostavnošću
masa, veličinom središnjeg staklom pokrivenog prostora,
usklađenošću prostora i komunikacija i komforom za sve koji su u
njoj radili. Imajući u vidu potrebe radnika ove zgrade, on je
obezbedio društvene prostorije za zaposlene. Sve je bilo postavljeno u
moralizatorskoj atmosferi zidnih slogana koji su slavili vrednost
radne etike.
3. Hram Unitaraca bio je prava demonstracija modernističkog verovanja
u mogućnosti tehnologije izražene prirodom materijala-u ovom
slučaju betona. Ovaj Hram bio je prvo veliko zdanje koje je tako
efikasno sintetizovalo svoju tehnologiju, funkciju i značenje. Rajt je
podelio aktivnosti kongregacije na dva dela, tako da se crkva sastojala
iz Hrama namenjenog molitvama- sa osnovom u obliku kvadrata- i
Kuće unitaraca-parohijskog doma sa osnovom u obliku grčkog krsta.
Za materijal izabran je armirani beton. Hram unitaraca prikazivao je
jedan od značajnijih principa moderne arhitekture: da prostor
unutrašnje građevine predstavlja njenu primarnu realnost.
4. Opisani kao ostvarenja koja su godinama ispred svog vremena, za
Zgradu Veslačkog kluba Jahara iz 1905. i za kuću Robi u Čikagu iz
1908-10, se tvrdilo da su imali poseban uticaj na evropske
 moderniste. Kuća Robi duguje svoju slavu Evropljanima koji su u
njoj prepoznali arhitekturu parnog broda. Rajt joj nije pridavao neki
poseban značaj kada je objavio projekat 1910-1911. godine, ali za
Evropljane ona je bila iznenađujuća sila klizećih paralelnih
horizontalnih masa priljubljenih uz tlo. Projektovana za jednog
pronalazača koji je pravio bicikle, kuća je sa integrisanim
mehaničkim i električnim sistemima, odgovarala lokalnoj klimi i
pružala izvanrednu privatnost obzirom na svoj položaj u urbanom
skučenom bloku. Kao blistav i brz parobrod, ona je bila simbol
mašinske ere. Ona je zajedno sa zgradom Veslačkog kluba Jahara bila
korak na putu apstrakcije, koji je Rajt započeo oko 1900. godine.

MODERNIZAM PRIMITIVNOG 1910-1922.

Oko 1905. Rajt se zaljubljuje u Mejmu Čejni, koja je zajedno sa svojim

mužem, Edvinom, bila Rajtov klijent i prijatelj. Godine 1909. Rajt
napušta svoju suprugu Ketrin i 6oro dece i sa Mejmom odlazi u Evropu.
Pošto je video velike spomenike zapadne arhitekture, u susretu sa
radovima secesionista, naročito u Beču, Rajt je bio posebno podstaknut
da započne istraživanja arhetipskih motiva nezapadnih kultura.
Japanizam, interesovanje koje su delili Rajt i secesionisti, izazvao je
interesovanje za tradicije Maja, Afrike i Okeanije i narodnu tradiciju, kao
i interesovanje za Egipat i Bliski Istok. Ova istraživanja otvorila su
primitivističku fazu njegovog rada.
Po povratku u Ameriku 1910, Rajt se posvetio razvijanju ornamenta sa
primitivističkim i egzotičnim asocijacijama i daljim istraživanjima
unutrašnje logike čiste geometrije. Za Rajta i ostale umetnike
primitivistički svet predstavljao je poslednji bastion kulture, u kojoj su
religija i umetnost bili jedno.
1) Talijezin I, Rajtova kuća i atelje u blizini Spring Grina u
Viskonsinu, započet 1911, u početku je imao posebno mesto u Rajtovom
primitivističkom periodu. On je u prošlost dosezao do arhaičnih početaka
u arhitekturi i do Rajtovih predaka, ali je koristio “prerijski” idiom za
stvaranje mitske rezidencije i kuće za Rajta i Mejmu. On je takođe bio
arhitektonski atelje sa tehničkim crtačima koji su tu živeli, sa
kancelarijom za prijem klijenata, umetničkom galerijom, farmom, kao i
mesto gde je Rajt mogao da se identifikuje a zemljom svojih predaka.
Prvi put sagrađen 1911, Talijezin je izgoreo 1914. i 1925, ali je svaki put
ponovo izgrađen i proširen što je za rezultat imalo tri verzije ovog
kompleksa. Arhaično svojstvo Talijezina potiče od aluzije na mitskog
velškog pesnika Talijezina. Kako bi uhvatio duh mita, Rajt je koristio
originalne materijale same arhitekture: kamen, drvo i gips. Njegova kuća
bila je postavljena duž ivice brda i okruživala je sam njegov greben u
vidu obrve, na taj način ukazujući direktno na Talijezina, čije ime znači
blešteća obrva. Sve strukture bile su međusobno povezane krovovima sa
niskim nagibom, a između njih i brda razbacan se nalazio niz dvorišta.
Detalji i ukupna organizacija podsećali su na Rajtove prerojske kuće, ali
je ukupan efekat bio privatniji, ličniji.
Dosledno svom uverenju da moderna arhitektura treba da ima
moderan sadržaj, Rajt je pridavao metafizička svojstva primarnim
elementima geometrije. Krug je povezao sa beskrajem, trougao sa
strukturalnim jedinstvom, spiralu sa organskim procesom, a kvadrat
sa integritetom. Ovi elementi oduvek su predstavljali kompozicione
jedinice njegove arhitekture, ali su dobili nove uloge u njegovoj
sintezi simboličke arhitekture.

2) Midvej Gardens bio je zabavni kompleks sa vrtovima, izgrađen u

Čikagu 1914. Predstavljao je ključno delo u kom je Rajt promovisao
ornament i skulpturu.
3) Rajt je 1913. započeo projekat za Imperijal hotel u Tokiju-projekat
luksuznog hotela u blizini carske palate. U ovom ogromnom projektu
Rajt je pokušao da integriše tradicionalnu japansku kulturu
uključujući i jedan ograđen hram.Ovo je bio primer najbolje razvijene
ornamentacije koju je Rajt ikada dostigao. Preživela veliki zemljotres-
hvalisanje.
4) Kulminaciju u vidu projekata predstavljala je Rajtova Slezova kuća za
Alin Barensdol. Ova zgrada upoređivana je sa arhitekturom Maja.
Celokupan utisak je utisak egzotike, romantizma i ushićenja.

Po povratku iz Japana 1922, Rajt se uglavnom bavio arhitekturom radeći

projekte za južnu Kaliforniju. Uprkos zaostavštini španske i meksičke
kulture u Kaliforniji, Rajt je nameravao da poveže klimu, način života i
autohtone materijale te regije u svoju verziju osobene američke
arhitekture. Najveličanstvenija romantična vizija ovog perioda bio je
projekat iz 1923, za Letovalište Douhini Ranč, na Beverli Hilsu. Ovde
Rajt prelazi sa asimetrične dijagonalnosti koja je obogatila njegove
ornamentalne šeme na eksplicitne dijagonale u njegovim planovima.
Rajtovi projekti su počeli slobodno da koriste pejzaže i da uzimaju u
obzir nove prostorne konfiguracije-trouglove, osmougaonike,
šestougaonike, trapezoide.

Rajt napušta primitivizam i u potpunosti se okreće izgradnji

internacionalnog stila.
Rajtova najvažnija dela koja su usledila jesu Upravna zgrada kompanije
Džonson u Rejsinu-postaje novi standard za projektovanje poslovnih
modernih zgrada u Americi,
Rajt je izumeo i stub kao nosač krova, omogućivši blago ulivanje
svetlosti u enterijer.

Kuća na vodopadu u Pensilvaniji, za Edgara Kaufmana, ovde se ogleda

metaforičko tumačenje čovekove konfrontacije sa prirodom, simbolički
rezimirano u stepenicama koje silaze iz dnevne sobe do vode. Svaki
materijal- kamen, staklo, beton, dobio je svoju funkciju, a opet svaki od
njih je bio u saglasju sa lokacijom na vodopadu.

Kuća Pčelinje Saće u Pato Altu

Za Zapadni Talijezin, zimski dom koji je počeo da gradi 1937. za sebe i

udruženje, koristio je dijagonalnu arhitektonsku matricu. Ovde se ogleda
Rajtov uspeh u integrisanju zgrada sa okolnim terenom i ujedno
korišćenje fizičkih karakteristika tog istog terena za oblikovanje samih
zgrada.

Gugenhajm muzej predstavlja kulminaciju Rajtove potrage za prostorom

kao unutrašnjom realnošću arhitekture. Muzej je stvaran 16 godina i
pretrpeo je nekoliko značajnih izmena tokom projektovanja.
Gugenhajmov muzej otelotvorio je Rajtovo životno interesovanje za
arhitektonske arhetipove. Njegovo korišćenje spirale u obliku zigurata u
projektu za Vidikovac sa planetarijumom i garažom, upotrebljeno kao
polazna tačka za projekat Gugenhajmovog muzeja, nije bila puka
koincidencija- zigurat je predstavljao trodimenzionalnu transformaciju
spirale i na taj način organski praoblik. Čudno je to što je Rajt okrenuo
zigurat naopačke da bi stvorio unutrašnji prostor muzeja koji se širi u
polje.

Rajtova ambicija da podigne oblakoder konačno je realizovana u Kuli

kompanije Prajs u Oklahomi, 1952-1956. Ostvarujući projekat iz 1927. za
kule Sv. Marka u Boveriju, ova zgrada se sastojala od kombinacije
kancelarija i apartmana, uz korišćenje spratova zarotiranih oko jezgra,
kako bi se definisale zone za boravak i rad. Pogled na unutrašnjost
pokazuje viziju života unutar apartmana u kuli Prajs, u kome se
kombinuju kancelarijske jedinice i apartmani i stvara dramatičan
vertikalni unutrašnji prostor. Spoljašnjost ove zgrade prikazuje Rajtov
koncept organskog zida-zavese, paravana sastavljenog od ključnih
modernističkih materijala, metalnih limova i stakla, koji su koordinirani
da bi stvoriliživopisne senke na suncu.
Rajt je tokom cele svoje karijere pokušavao da uključi spokojstvo mesta
za molitvu u radost arhitekture. Poslednjih nekoliko godina svog života
Rajt je imao nekoliko porudžbina za religiozne građevine, ali je
najuspešnije možda bila sinagoga Bet Šalom u Pensilvaniji iz 1953-1959.

Rajt je svakako napravi revoluciju stanovanja u SAD!!!

ODRAZ SALIVENOVOG UTICAJA MOŽE SE VIDETI NA ORNAMENTICI

RAJTOVE KUĆE ZA VILIJEMA VINSLOUA U RIVER FORESTU.