Univerzitet u Beogradu ........................umarski fakultet ..............................Pejzana arhitektura ............................

Master kurs: Kulturni predeo

RUDARSKI BASEN NORD -PAS DE CALAIS, FRANCUSKA

kontinualni industrijski kulturni predeo

Ivana Sinobad, 02/2010

SADRAJ
1. Opis izabranog lokaliteta.....................................................................................................................................................................................................................1 2. Obrazloenje izbora rudarskog basena Nord-Pas de Calais kao primera industrijskog predela-vrednosi.............................................................................1 3. Mesto lokaliteta u irem prostornom kontekstu.............................................................................................................................................................................1 4. Pregled istorijskog razvoja predela ..................................................................................................................................................................................................3 5. Prirodna struktura i stanje predela....................................................................................................................................................................................................5 6. Nacin koricenja zemljita i aktuelno stanje predela......................................................................................................................................................................7 7. Tip i jedinice predela ......................................................,...................................................................................................................................................................8 8. Obeleja kulturnog predela......................................................................................,........................................................................................................................10
Elementi tehnickog nasleda Elementi socijalnog nasleda Elementi kulturnog nasleda

9. Trenutni nivo koricenja i upravljanja u odnosu na elemente kulturnog predela....................................................................................................................18 10. Strategija upravljanja kulturnim predelom....................................................................................................................................................................................19 11. Plan razvoja kulturnog predela ......................................................................................................................................................................................................24 12.Zakljucak..............................................................................................................................................................................................................................................26 13.Literatura.............................................................................................................................................................................................................................................27

DODATAK 1. Predeli industrijskog nasleda Srbije .................................................................................................................................................................................................28

Stanje i preporuke Potencijalni rudarski predeli sa elementima za proglaenje industrijskim kulturnim predelima

2.Literatura...............................................................................................................................................................................................................................................30

Mesto lokaliteta u irem prostornom kontekstu

Rudarski basen Nord-Pas de Calais predstavlja z a p a d n i k r a k kontinentalnog basena uglja u Evropi.Globalno gledano ovaj basen je deo 'ice' naslaga uglja koja se protee od Kolumbije do Apalackih planina u SAD, preko Irske do severne Ukrajine, Kazahstana sve do Kine I Indije.

OPIS LOKALITETA
Rudarski basen nalazi se u centralnom delu regiona Nord-Pas de Calais, prostire se od zapada ka istoku zauzimajuci podrucje duine 120 km.Basen pokriva heterogenu povrinu od oko 2000km sastavljenu od razlicitih elemenata, kako prirodnih i ekolokih tako istorijskih i administrativnih. Rudarska industrija duboko je obeleila ovaj region upravo je ona, bez obzira na prestanak eksploatacije na ovom podrucju, skoro tri veka predstavljala njegovo lice. Poducje ovog basena nudi upecatljiv pogled na fenomen industrijalizacije: njegov pejza je primer 'totalne ivotne sredine', u kojoj je, brzinom svetlosti dolo do toga da prethodno ruralni predeo postane potpuno ukalupljen u vetacku, ljudski kreiran sistem. U trenutku vremena, ljudska rasa je modifikovala fizicke karakteristike ovog predela uvodeci na njegovu povrinu i u njegovu strukturu potpuno sve tehnicke, socialne i arhitektonske elemente vezane za ekstrakciju i proizvodnju uglja. Snano svedocenje o ogromnim promenama koje su uticale na podrucje i njegovu populaciju prua raznovrsna, zgusnuta kolekcija zaostavtine iz doba rudarske aktivnosti: elementi tehnicke infrastrukture (vie od 850 rudarskih jama sa oko 100 000 km podzemnih hodnika, nekoliko velikih ekstrakcionih centara, 21 ekstrakcioni toranj, oko 200 rudarskih deponija raznih oblika i velicina, znacajna transportna mrea-preko 200 kilometara eleznice), kao i elemente socijalne infrastrukture (oko 560 rudarskih naselja, kole, crkve, bolnice..) zajedno sa neopipljivim I ne manje bitnim elementima tradicije i jo uvek ivim zajednickim obicajima.

VREDNOSTI RUDARSKOG BASENA NORD-PAS DE CALAIS 1

Prestankom aktivnosti rudnika krajem dvadestetog veka posledice vievekovne eksploatacije , kako ekoloke (15% teritorije brownfields, devalvirana slika predela.. ) tako i socijalne (drastican rast nezaposlenosti) i ekonomske (pad prihoda,potreba za pronalaenjem novog izvora ''ivota'' regiona), postale su vrlo jasno uocljive. Ovaj predeo sada je na ponovo na prekretnici , nagli i sveobuhvatni uticaj industrijalizacije je isto tako naglo i sveobuhvatno prestao ostavljajuci prostor sukcesivnim promenama koje donosi savremeno doba. Veoma brzo,u korak sa trendovima globalizacije, uspostavljaju se nova dinamika i novi obrasci u predelu, oblikovani prema promenjenoj precepciji, ponaanju i potreba ljudi koji u njemu ive. Negativne posledice koje je rudarska industrija imala po podrucje, donele su u prvom mahu period odbacivanja rudarskog nasleda,medutim spoznavanjem industrijske batine kao dragocenog traga i obeleja jednog od najznacajnijih evolutivnih stadijuma ovog predela u ljudi u njemu, ono se sada se procenjuje, valorizuje , obnavlja i titi. Danas se na ovo podrucje gleda kao na izuzetnan potencijal na kome bi trebao upravo da stoji buduci razvoj citavog regiona. Industrija nema vie glavnu rec na ovom prostoru, ali sve ono to je ostavila za sobom predstavlja osnovu na kojoj predeo nastavlja da die i ivi.
'Kulturni predeo je rezulat interakcije coveka i prirode.Prevazilazeci okvir spomenika, on obuhvata i uzima u obzir delovanje coveka kako na njegovu ivotnu sredinu tako i u njegovoj sredini (stvaranje i/ili transformaciju predela) i obrnuto,sagledava kako se covek prilagodava i funkcioniu u odredenoj sredini iz cega se rada specificna kultura (nacin ivota,tradicije,secanja..)'' Clanak 1, World Heritage Convention

Priroda i kvalitet nasleda Svi aspekti bavljanja rudarstvom su zastupljeni: tehnicki,socijalni,kulturni kao i aspekti uticaja na ivotnu sredinu. Rudarski basen karakteriu obilje i velika raznovrsnost pre svega ostvarenja u stambenoj i oblasti zajednickog ivljenja. Naslede ovog predela predstavlja ogledalo 170 godina aktivne socijalne politike. Monoidustrijska oblast Ovaj rudarski basen razlikuje se po nedostatku industrijske raznovrsnosti. Ekstrakcija uglja na ovom podrucju je bila najvecim delom bila je vezana za njegovu upotrebu kao ogrevnog sredstva dok je u drugim rudarskim basenima u Evropi i svetu njegova ekstrakcija najcece predstavljala samo bazu za proizvodnju celika i metalurgiju, to je cinilo urbana i industrijska sredita mnogo tenje povezanim i isprepletanim, a pejza vrlo cesto teko citljivim. Duga hronologija (deo 18-tog,19-ti I 20-ti vek) bez prekida vezanih za dogadaje evropskih i internacionalnih razmera(pre svega dva svetska rata). ***U odnosu na svoje vrednosti i brojne specificnosti i osobenosti prepoznate u poredenju sa ostalim industrijskim basenima u Evropi i u svetu, ovaj basen je, kao takav, pocetkom 2010-te godine, od strane regiona Nord-Pas de Calais i drave Francuske. predloen za uvrtavanje na UNESCO-vu listu svetskog nasleda (World Heritage List).

Univerzalna vrednost
Industrijalizacija je jedna od najvecih promena koju je u ljudska istorija ikad zabeleila: ona je osnova razumevanja nastanka takozvanog modernog drutva i deo je kako svetske tako i evropske istorije. Izum parne maine, a time i poboljanje tehnika ekstrakcije uglja lee u korenu industrijske revolucije na prostoru rudarskog basena regiona Nord-Pas de Calais . Industrijalizacija je proces zajednicki svim zemljama sveta (u razlicitim vremenskim periodima), a prostor rudarskog basena NordPas de Calais je primer uticaja promena iniciranih industrijom na predeo. Rudarska industrija oblikovala je region, njegov pejza i gradove, iskovala je njihov identitet i trajno transfomisala nacin ivota njegovih stanovnika. Naslede koje je iskopavanje uglja ostavilo iza sebe prua autenticnu ilustraciju velikih promena koje je pre skoro tri veka donela industrijalizacija.

Lociran u Francuskoj, rudarski basen nalazi se u centralnom delu njenog najsevernijeg regiona Nord-Pas de Calais, na granici sa Belgijom. Ovo rudarsko podrucje jedno je u seriji rudarskih basena severo-zapadne Evrope i nastavlja se geoloki na belgijski basen na istoku i britanski na zapadu.

Izuzetnost
Proces industrijalizacije je naao razlicitu primenu u razlicitim zemljama i regionima i stvorio brojne forme u predelu. Na prostoru rudarskog podrucja Nord-Pas de Calais,prepoznate su mnogobrojne osobenosti : Geoloki i teritorijalni kontinuitet Rudarski basen se izdvaja po velicini i doslednosti predela i predstavlja jedan od izuzetno dobro sacuvanih primera homogenog pejzaa u svetu.Ovaj kulturni pejza sadri elemente rudarske industrije i znacajan uticaj industrije na podrucje je jasno sacuvan, citljiv i upecatljiv.

Posle Rhur-a u Nemackoj, nalazite uglja u Nord-Pas de Calais je najvece u zapadnoj Evropi sa 2.4 milijarde tona ukupno eksploatisanog uglja sa njegovog podrucja.

O'MIEL Ch. 2010, La candidature du Bassin Minier Nord- Pas de Calais une inscription sur la liste du patrimoine mondial de l'UNESCO Lille , str.83-84

OBUHVAT I GRANICE PREDELA

LILLE

AGLOMERACIJA ARTOIS

AGLOMERACIJA LIENS-LEVIN I HENIN-CARVIN

AGLOMERACIJA VALENCIENNEIS

AGLOMERACIJA GRAND DUAISIS

ARRAS

Granice susednih urbanih centara Granice skupina optina Obuhvat aglomeracija Regionalni park prirode Scarpe Granica rudarskog basena
0 5 10 20km

Poreklo uglja Basen uglja formiran je na ovoj teritoriji jo pre oko 350 miliona godina u eri Paleozoika, odnosno periodu Karbona. U to vreme deo zemljine kore koji obrazuje citavu ovu oblast nalazio se mnogo blie Ekvatoru.

PREGLED ISTORIJSKOG RAZVOJA PREDELA

1750
1720
-tragovi uglja slabi i simbolicni; -otkrice kamenog uglja u Fresnes-sur-Escaut - formiranje rudarskog basena u severnom delu regiona (Nord)
- stari ruralni sistem naselja i obradivih povrina, - cuveni istorijski gradovi predstavljaju centre podrucja

1800
1841

1850
-intenzivni nastavak eksploatacije u junom delu regiona (Pas-deCalais); iz ovog perioda najvie elemenata rudarstva vidljivih i danas u pejzau

1900
-rudarska prica usporena tokom dva svetska rata; -period izmedu dva rata ''zlatno doba'' eksploatacije-

1950
1946
koncentracija I homogenizacija eksplotacije

2000
1961
''rasklapanje'' rudarskih sistema u predelu -transformacija opustoenog (wasteland) industrijskog pejzaa u kulturni pejza

1990

DRUGI SVETSKI RAT

PRVI SVETSKI RAT

do 1720 PRE RUDNIKA

Sever Francuske je u to vreme bio plitka tropska laguna, smetena severno od tadanjih planinskih lanaca (erodiranih potom tokom vremena do danas). Reke koje su se sputale niz planine navodnjavale su lagunu slatkom vodom, gde se u takvim uslovima deavao procvat primitivnih biljkaka kao to su paprati. Svake godine biljke su izumirale i nove biljke su rasle (A), a biljni otpad je akumuliran na dnu lagune (B).Kada je zemljite p o t o n u l o u z ro ko v a n o p o m e r a n j i m a kontinentalnih ploca,teina akumuliranih biljaka je ih je odrala na mestu dok je slana morska voda je preplavila lagunu i u z ro ko v a l a i z u m i r a n j e slatkovodnih biljaka (C) prekrivajuci ih peskom i muljem (D).

1720 do 1850 ISTRAIVACKI PERIOD

1850 do 1946 EKSPLOATACIONI BUM

1946 do 1961 NACIONALIZACIJA

1961 do 2011 OD RECESIJE DO DANAS

Pre rudnika (do 1720-te godine )

Istraivacki period (1720 1850)

U sedamnaestom veku rudarstvo se pocelo razvijati u dananjoj Belgiji i severo zapadnoj Nemackoj na prostorima gde su se nalazita uglja nalazila vrlo blizu same povrine zemljita.Rudarski inenejri onog vremena su predpostavljali da se krak iste bogate rudne ile, obzirom na poloaj okolnih nalazita morao prostirati i ispod severnog dela Francuske.Medutim ovu predpostavku je bilo vrlo teko potvrditi i ugalj na ovim prostorima je dugo bilo vrlo teko pronaci. U doba srednjeg veka, covekov uticaj postao je vrlo uocljiv ovo podrucje je vec tada nosilo potpuno novo lice postajuci predeo nepreglednih kultivisanih ravnica sa samo tragovima izvornih prirodnih sistema i izgleda ratrkanih po citavoj teritoriji. Tako pred sam pronalazak uglja u osamnaestom veku, teritoriju nalazimo sastavljenu uglavnom od poljoprivrednog zemljita proaranog selima, manjim naseljima i ponekim gradom. Stari srednjevekovni gradovi (Douai, Valenciennes i Bethune) do tog vremena predstavljali su prvobitne administrativne, trgovinske i kulturne centre. Urbana podrucja ovih gradova, netaknuta mnogo industrijalizacijom postace posmatraci intenzivnih promena koju ce otkrice uglja i nagli industrijski razvoj koji ce potom uslediti doneti ovom podrucju. U severnom delu regiona istraivanja su pocela pocetkom osamnaestog veka.Pr vo obecavajuce otkrice desilo se 1720-te godine u mestu Fresnes-sur-Escaut u severnom departmanu (Nord) , dok je otkrice prvog velikog nalazita, usledilo 1734-te godine na 500 metara dubine kod gradica Anzin u okolini Valenciennes-a. Do 1756, Rudarska kompanija Anzin zapoljavala je 1 500 rudara ,a vec do Francuske revolucije koja se ubrzo potom desila 1789. broj radnika se skoro utrostrucio.Dalje na zapadnu i jugu , istraivanja su dugo potom bila neuspena zbog nepredvidene promene pravca grane uglja i vece dubine njegovih naslaga (cak i do 1200 metara dubine).Pukim slucajem, kopanjem artekog bunara 1841 u Oignies-u, u blizini grada Douai otkrivene su nove rudne naslage . Ovo otkrice ce biti polazna tacka intezivne istraivacke kampanje koje je dovelo znacajnog proirenje basena ka zapadu i formiranja brojnih rudarskih kompanija (1852. godine osnovana je prva od njih u junom delu regiona,tj . departmanu Pas de Calais).

Ovaj ciklus se nastavljao, gradeci debele slojeve biljnog materijala, naizmenicno sa mineralnim slojevima (E). Posle nekoliko miliona godina, pod teinom slojeva koji su prekrivali donje slojeve izumrlih biljaka pod uticajem pritisaka i topline pocelo je njihovo pretvaranje u ugalj .

Naseljen jo iz praistorijskih vremena pogranicni region Nord-Pas de Calais je oduvek bio strateki region Evrope cesto suocen sa ratovima. Bogatstvo ove poljoprivredne regije doprinosilo je interesu za osvajanje. Francuski general Charles de Gaulle koji je u prestonici ovog regiona Lille-u i roden cesto ga je nazivao ''fatalna avenija'' kojom su mnoge vojske stalno iznova marirale. Tokom vekova, bio je pokoravan od strane Kelta, Rimljana, germanskih Franaka, Engleza, panaca, Austrijanaca i Holandana do finalne aneksije u granice Francuske u ranom 18 veku. Nekadanje vlano umovito podrucje prekriveno prostranim mocvarama u irokim dolinama reka davno je prepoznato kao plodno tlo pogodno za poljoprivrednu proizvodnju i uzgoj hrane. Postepeno, p ro s t r a n e p o v r i n e p o d u m o m s u iskrcivane,vlani tereni isuivani.

'Eksploatacioni bum'' (1850-1946)

Da bi se eksploatacija uglja na velikim dubinama,kao to je bio slucaj nalazita na ovim podrucjima mogla vriti nesmetano, rudarske kompanije su morale uvesti nove tehnologije u ekstrakciju i proizvodnju. Tadanji novi engleski izum parna maina uvedena je u proizvodnju ne bi li pomogla izmedu ostalog, u ispumpavanju podzemne vode koja se nalazila na putu do rudnih leita. Izumom parne maine umnogome su unapredene tehnike ekstrakcije, a skromni poceci iskopavanja uglja u ovom regionu pretvaraju se u pravu rudarsku industriju koja ce na ovom podrucju doiveti naglu ekspanziju Tokom druge polovine 19-tog veka sve do prvog svetskog rata monogobrojne rudarske kompanije formirane na ovom podrucju stekle su citava bogatstva,zapoljavale hiljade radnika i iskopavale hiljade tona uglja godinje. Predeo je transformisan rapidno,kako na povrini tako i u dubini:rudarske jame i ekstrakcioni tornevi su se irili po teritoriji, nove ekstrakcioni centri su otvarani ,formirana su nova naselja iskljucivo vezana za rudarstvo, rudarske deponije su rasle ,pocela su da se pojavljuju jezera formirana usled sleganja zemlje uzrokovanog produbljivanjem hiljada podzemnih tunela... S druge strane, ekonomski bum koji je takode proizaao iz rudarskih aktivnosti, doprineo je umnogome demografskom i socijalnom razvoju podrucja. Basen je rastao sve do 1913 ,pred sam pocetak Prvog Svetskog rata,kada je dostignuta produkcija od 27.4 miliona tona ,to je u tom trenutku predstavljalo jednu trecinu francuske proizvodnje uglja Tokom Prvog svetskog rata rudarski basen je bio okupiran od strane Nemaca,a rudari su pored toga to im je otudeno i uniteno mnogo od njegove opreme za ekstarkciju bili prisiljeni da rade u tekim uslovima i rezultatima svog rada pomau ratne napore neprijatelja. Ovo je bilo podrucje gde su se vodile neke od neke od najrazornijih bitaka tokom Prvog svetskog rata i spomenici rtvama , kao to je onaj na grebenu Vimy , dokaz tragedije koja se tu desile. Podrucje je veoma napredovalo u dvadesetim godinama dvadesetog veka. Posle rata mnogi od gradova morali su biti u potpunosti obnovljeni. Lokalni gradonacelnici ponosno su gradili nove zgrade modernih stilova i istovremeno mukotrpno obnavljali stare zgrade istorijskih gradova kao to je Bethune. Napori oko rekonstrukcije bili su veoma vani , a stari kapacitet basena ponovo je dostignut 1925 kada je proizvodnja iznosila 28,5 miliona tona. Da bi se ovo postiglo, morala je biti angaovana dodatna radna snaga u vidu emigranata. Godine 1925, 75 hiljada stranih emiranata, uglavnom poljskog porekla angaovano je za rad u rudnicima ovog podrucja. 1930-te godine,basen je u geolokom smislu dostigao najviu tacku produkcije -35 miliona tona uglja, posle tog vremena nikada vie dostignutu . Pred pocetak Drugog svetskog rata, 18 kompanija je vrilo svoje operacije u basenu, svaka proizvodeci vie od 2 miliona tona rude godinje. U drugom svetkom ratu rudnici su ponovo okupirani i brutalno eksploatisani.Mnogi od rudara toga vremena bili su clanovi francuskog Pokreta otpora.

Nacionalizacija rudnika (1946-1961)

Posle 1945, Francuska i Evropa generalno su bile suocene sa nestaicom goriva, u tih nekoliko godina bilo je od vitalnog znacaja iskopati svaku mogucu tonu uglja.Da bi obnovili rudnike podrucje je ponovo naseljavano emigrantima iz Poljske , ovoga puta i Italije i Severne Afrike. Ne bi li se racionalizovala eksploatacija rudnika u Francuskoj oni su dekretom iz maja 1946 godine nacionalizovani i postavi tako vlasnitvo regionalne rudarske kompanije Houillres du Bassin du Nord et du Pas-deCalais et de Charbonnages de France (HBNPC). tj dravno vlasnitvo. Do ezdesetih godina dvadesetog veka u severnoj Francuskoj trite uglja je veoma redukovano, rezer ve uglja uglavnom iscrpljene,a regionalna rudarska kompanija poslovala je bez profita i pocela da se suocava sa deficitima u proizvodnji. Jeftina nafta iz blisko-istocnih zemalja preuzela je vecinu trita od skupe industrije rudarstva na velikim dubinama,elektricni vozovi su zamenili su parne lokomotive, Francuska je zapocela proizvodi struju baziranu na nuklearnoj energiji.

Po k r e n u t a j e d i n a m i c n a p o l i t i ka pregrupisavanja otvoreni su centi novih modernih cistijih industrija kao to je proizvodnja automobila i sl. ali ekonomski i socijalni problemi nastali prestankom rudarskih aktivnosti. Suoceni sa problemom zagadene ivotne sredine koje je rudarska industrija takode ostavila za sobom, jedan od prvih reakcija bilo je obrisati sve tragove njenog postojanja na podrucju i preobraziti ''crnu zemlju '' u cistu zemlju. U pocetku razmatralo se potpuno unitenje ostataka i elemenata rudarske proizvodnje. Medutim , obzirom na obim i trokove ovakvih operacija,kao i pritisak javnog mnjenja vezanog za unitenje obeleja identita citavog regiona, najzad je prepoznata vanost ocuvanja secanja na industrijsku prolost. U poslednjih petnaest godina nova dinamika je na snazi : zatita rudarskih deponija i jezera nastalih sleganjem koja su postala nove prirodne oblasti podrucja, obnova rudarskih naselja, konverzije nekadanjih centara ekstrakcije uglja u mesta kulture i biznis start up prostore.Jedan od nekadanjih centara rudarske proizvodnje, grad Lens- je izabran je u da u njemu bude smeten kulturni projekat od izuzetnog znacajan:buduci ogranak Louvre-a muzej Louvre-Lens. Nekadanja ''crna zemlja'' postepeno menja svoj pejza i reputaciju. Tokom godina, prepoznate su mnoge vrednosti industrijskog nasleda kao izuzetne i 2002-te godine formirana je Asocijacija rudarski basen (Association Bassin Minier UNESCO) je u cilju pripreme aplikacije ovog prostora za stavljanje na UNESCO-vu. U tekstu koji sledi bice predstavljena analiza predela rudarskog basena koja je prethodila ovoj aplikaciji, kao i rezultati koji su iz nje usledili -karakterizacija ovog kulturnog predela i izdvajanje njegovih predeonih jedinica, a zatim i konkretna strategija upravljanja kao i planovi za njegov buduci razvoj.

Rudarski basen od recesije do danas (1961- 2011)

Posle nekoliko vekova rudarskih aktivnosti, Francuska je svedocila postepenom zatvaranju svojih rudnika na severu.Kao deo evropskog plana ''Evropske zajednice uglja i celika'',pretece Evropske Unije, razvijen je nacionalni program zatvaranja rudnika u regionu je Nord-Pas-deCalais. Uzimajuci u obzir da je regionalna rudarska kompanija zapoljavala oko 200,000 radnika,moralo se vrlo ozbiljno razmisliti o reenjima za nove poslove za radnike koji ce postati tehnnoloki viak. Ovim planom rudarskoj zajednici je dato dovoljno vremena kao i velikoduna finansijska pomoc da osmisli strategiju i nacin da privuce nove industrije na ovo podrucje. Poslednja rudarska jama zatvorena je u Ognienes-u 1990-te godine. Kraj rudarstva u severnom delu Francuske otvorilo je novi period u istoriji podrucja - post rudarski period.

PRIRODNA STRUKTURA I STANJE PREDELA

RELJEF
Najvanija karakteristika geografije regiona Nord -Pas de Calais je postojanje dve velike formacije: Nizijski predeo na severu je velika ravnica sacinjena od gline i peska zbog niske negativne nadmorske visine u prolosti je karakterisana cestim povlacenjem i nadiranjem mora.Ova ravnica se nastavlja du Evrope, preko 3000 kilometara, sve do Urala. Na jugu se prostire predeo visije-ove neznatno valovite visoravni sacinjene od glinovitog zemljita, obeleavaju pocetak parizkog basena. Kontakt izmedu ove dve reljefne formacije ponekad je izrazito otar,dok je ponekad postepen, bez ocigledne visinske razlike. Upravo u zoni njihovog kontakta proteuci se od istoku ka zapadu smeteno je rudarsko podrucje.

GEOMORFOLOGIJA
Na zapadu visoko podrucje Artois je najvidljivije. Od primara do tercijara basen je ozbilljno erodiran, zatim njegovim ponovnim uznemirenjem podignuta je brdovita oblast Artois.Sloj krede je odgovorio na ove pokrete pucajuci i stvarajuci veoma strma naborana brda. Severno od linije koja prolazi sredinjim delom basena,u podnoju Artois prostire se podrucje bazirano na peskovima I glinama. Ravnica Gohelle bazirana na glini kao i ravnice bazirane na kredi prostiru se do Lille-a na severu i do visoravni Ostrevent na istoku. Aluvijalne ravni reka Lys i Scarpe su nastale pod uticajem morske plime pod cijim uticajem su se izlivale iz svojih tokova. Gohelle i Ostrevent su deo duge depresije du reljefne formacije Artois.Ova depresija je omogucila obrazovanje glavnog komunikacionog pravca u predelu od pravca zapada ka istoku.

PRIRODNA PODRUCJA
Nord - Pas-de-Calais je dom mozaiku razlicitih sredina. To je region velikog biolokog bogatstva, od cega su neke vrste i ogranicene distribucije. Covekove aktivnosti koje su jo od vremena srednjeg veka menjale od prirodnu osnovu regiona takode su stvorile i povoljne uslove za postojanje sasvim originalnih medija, koji sada doprinose njegovom biolokom diverzitetu:pejzai ivica,rasute umske oblasti, vlana podrucja nastala kao posledica rudarske aktivosti (jezera nastala sleganjem) ili stari rudnici i suve sredine sa rudarskim deponijama. Urbanizacija, izgradnja komercijalnih prostora, transportna infrastruktura, industrijski otpad i lokalna praksa agrikulturnog razvoja su sve zajedno postavile snane pritiske na sredinu i dovele do fragmentacije i trivijalizacije ivotnih sredina ,cak i njihovog brisanja.Evolucija i promene stanita blisko su povezane su sa erozijom biodiverziteta. Vlane ,zamocvarene povrine pokrivaju 9% prirodnih podrucja. Zahvaljujuci niskom reljefu ,kao i geolokoj prirodi njegove osnove ,vlana podrucja ovog prostora imaju veliki znacaj. Bare i mocvare, travnate livade i jezera predstavljaju mozaik okruenja koji obezbeduju bogat biodiverzitet. Orginalnost vlanih podrucja ovog prostora lei u tome da je ljudska intervencija upravo u domenu hidrologiije oblikovala ovaj pejza stotinama godina. Kao i na drugim mestima Francuskoj, vlana podrucja su rtve prakse intenzivne poljoprivrede (pre svega zbog drenae).Kako bilo, kvalitet vrlo cesto zavisi od podzemnih voda i odravanje njihovog nivoa je sredstvo za regulisanje sezonskih poplava.One absorbuju vodu tokom kinih perioda i vracaju je za vreme sunih perioda. Vlana podrucja su stanita vrlo specificne flore i faune.Ova izuzetna stanita imaju vanu ulogu u biodiverzitetu podrucja.Oni su osnovna za zatitu migrirajucih vrsta. U recnim dolinama Scarpe i Escaut njihovo proirivanje za intenziviranje poljoprivredne dovelo je do opteg smanjenja nivoa vode i progresivnog gubitka vlanog karaktera. Medutim za podizanje nivoa biodiverziteta i uspostavljanje novog balansa u predelu posle rudarske aktivnosti ,upravo jedna od njegovih negativnih posledica menjanje topografije sleganjem i propadanjem tla predstavlja kljucni faktor u ponovnom uspostavljanju i novom pravcu razvoja vlanih podrucja u predelu.

GEOLOGIJA
Nord-Pas de Calais je smeten na dva velika sedimentna basena : severni basen Brisel-London i na jugu Pariski basen. Geoloke formacije regiona su sedimentne i mogu se svrstati u dve grupe.Prva grupa se sastoji od stena morskog porekla i poticu iz primara do tercijara.Ovo su cvrste stene kao to su krecnjaci , pecri i kriljci,ili meke stene kao to su kreda i laporasta kreda.Stene kao to su glina i pesak su takode zastupljeni u ovoj prvoj grupi. Druga grupa je povrinska,sacinjena uglavnom od lesnog materijala naslaga i recne i morske sedimentne gline i rezidualnog flia.

HIDROGRAFIJA
Glavna odlika hidrografije Nord - Pas de Calais je ne postojanje velikih recnih tokova i upecatljivih formi u predelu. Reke i potoci se karakteriu malim nagibima obala, koje ne podsticu smanjivanje koncentracije zagadenja. Ovi faktori u kombinaciji sa vrlo visokom gustinom naseljenosti podrucja i industrijom su uticali na to da je kvalitet vode u rekama nezadovoljavajuci ili potpuno lo. Region ima snanu tradiciju razvitka voda koja je doprinela artificijalizaciji tokova, sa odvodnjavanjem vlanih podrucja i stvaranjem kanala.Sa 650 km reka i kanala ima mreu bez premca u Francuskoj. Povezivanje kanala omogucilo je protok vode od sliva do osliva ,a upotrebom crpnih stanica cak je omoguceno i obrtanje tokova vode.

ZEMLJITE
Nord - Pas-de-Calais je formiran na kontinualnoj prostirci mulja iz pleistocena otkrivajuci samo povremenu pojavu materijala koji nisu kvartarnog porekla. Razvoj zemljita je pod jakim uticajem debljine pokrivenosti (po svojoj prirodi , manje ili vie su glinovita, muljevita ili peskovita) I drenae. Nizijski predeli (ravnice Lys i Scarpe) su cesto prekrivene kompleksnim materijalima (peskovima, ilovacom, muljem , glinom i tresetom) i najcece zamocvareni. Kredaste formacije pojavljuju se na povrini Artois cesto su karakterisane krecnjackim zemljitem sa visoke strukturne stabilnosti .Na brdima Artois tip zemljita varira u zavisnosti od topogragske pozicije- dekalcifikovani mulj na zaravnima i kamenite gline sa fliom na padinama. Zgusnutim i razlicitim ljudskim aktivnostima industrijalizacijom i eksploatacijom resursa nije obracana panja na njihove dugorocne posledice po ivotnu sredinu i na zemljite kao i njegove slojeve i region je suocen sa postrudarskim problemima. Kao rezultat Nord-Pas de Calais predstavlja jedan od najzagadenijih francuskih regiona sa najvecim procentom zagaenog zemljita-166 zagadenih i naputenih mesta (brownfields) to predstavlja 13 % ovakvih prostora zabeleenih u Francuskoj. Napori u saznanju ,tretiranju i rehabilitaciji sprovedeni u poslednjih dvadeset godina od vremena zatvaranja rudnika pomogla su da se u novije vreme uspostavi novi ivot na mnogim koji na taj nacin ucestvuju u recikliranju potrebnog zemljita za potrebe urbanizacije, formiranje ekolokih mrea i u pejzanom

HIDROLOGIJA
Postepeni razvoj ,kontrolisan ekonomskim imperativima je duboko promenilo hidroloko stanje i dovelo do promena hidrolokih reima. U rudarskim podrucjima ,rudarstvo je u pocetku poremetilo hidroloke uslove postavljene prethodno argikulturnom aktivnocu (zemljite i drenaa),a zatim su se uslovi ponovo promenili naputanjem rudnika. Sleganje i propadanje tla nastali kao posledica podzemnih rudarskih aktivnosti cine da podzemne vode iz rudnika izlaze na povrinu i na taj nacin postaju podlonije difuznom zagadivanju. Tokovi hidrolokih resursa vrlo znacajno su modifikovani i podrucja koja su se slegla (potonula) su u opasnosti od poplava.Ako bi voda bila upumpana nazad posredstvom crpnih stanica, nekoliko hiljada hektara bi bilo pod vodom. Organizacija saobracajnih pravaca na ovom podrucju (puteva,autoputeva,eleznice i kanala) takode je dodatno rasparcala prostor, blokirajuci povrinske tokove u njihovoj prirodnoj progresiji.

PRIRODNE KARAKTERISTIKE
RELJEF HIDROGRAFIJA

VISINSKI POJASEVI > 180 m izmedju 120 i 180 m izmedju 20 i 120 m < 20 m Znacajni kanalisani vodotoci Manji vodotoci

GEOLOKA STRUKTURA

BIOGEORAFSKO RACLANJIVANJE

GEOLOKI SLOJEVI Tercijarni: pesak i glina Sekundarni: bela kreda POVRINSKA POKRIVENOST Les i pesak: Les: krecnjak,pecari i kriljci 1 vii od 10 metara vii od 10 metara odeljenja laporasta kreda ALUVIJALNE FORMACIJE 1 Hidromorfna aluvijalna zemljita razlicitih tekstura u irokim dolinama (>1m) 2 Hidromorfna aluvijalna i koluvijalna zemljita razlicitih tekstura u uskim dolinama (<1m) 3 Hidromorfna aluvijalna ilovasto-glinovita zemljita doline reke Scarp 4 Hidromorfna aluvijalna zemljita na peskovima razlicitih dubina u dolini reke Lys 5 Hidromorfna aluvijalna zemljita,glinovito-ilovasta,glinovita,barski treset LESNE ZARAVNI I BRDA 6 Isprana plitka smedja zemljita na glinama 7 Isprana plitka smedja zemljita na lesu 8 Isprana smedja glinovita i glinovito-peskovita zemljita 9 Isprana plitka kalcifikovana smedja zemljita na lesu eoloskog porekla i krecnjacku male dubine 10 Isprana hidromorfna smedja zemljita na lesu eoloskog porekla i krecnjaku 11 Isprana plitka smedja zemljita sa ispranim plitkim hidromorfnim na lesu eolskog porekla 12 Smedja ilovasta zemljita, ilovasto- peskovita i peskovita malih do umerenih dubina na nagomilanim rezidualnim pecarima iz tercijera 13 Smedja ilovasta zemljita, ilovasto-glinovita na glinama iz tercijera 14 Kalcifikovana smedja zemljita na krecnjaku i koluvijalna ilovaca na lesu

Primarni:

2 nii od 10 metara

4 nii od 10 metara

BIOREGIONI

Vlane doline i mocvare Ratarske kulture Brda Unutranja granica izmedu istih tipova pejzaa

NACIN KORICENJA ZEMLJITA

AKTUELNO STANJE PREDELA
Nord - Pas de Calais je jedan od regiona Francuske gde je covekovo delovanje u predelu najizraenije. Visoka gustina naseljenosti, znacajno industrijsko naslede,brojne transportne infrastrukture i snaan razvoj poljoprivrede su faktori koji doprinose artificijalizaciji zemljita u regionu od cega je najveci procenat ovakvih zemljita upravo na prostoru rudarskog basena. U svojoj raznolikosti,predeo ovog basena prua sjajan uvid u razlicite slojeve i pokazuje sukcesivno preklapanje razlicitih koricenja zemljita u preindustrijskom periodu, industrijskom periodu, i na kraju savremenom periodu, odraavajuci njegove najnovije modifikacije. Postoji mnogo pitanja i problema koji su zbog prirode rudarske industrije specificni za ovo podrucje. Podrucje se uglavnom oslanjalo na jedan tip industrije, gde je sve bilo obezbedeno od strane poslodavca (posao, zdravstvena zatita, stanovanje, socijalne ustanove itd.) i kada je ova industrija pocela da posustaje i propada, isto se desilo sa svim ostalim.Kada su rudnici zatvoreni, uticaj se osetio irom citave zajednice-sa zatvaranjem lokalnih trgovina i radnji i nizom socijalnih problema. Nord - Pas-de-Calais jo uvek pati od disbalansa izmedu svoje masovne populacije i svoje ekonomske moci.Dugogodinja industrijalizacija je ostavila tragove i na ivotnu sredinu-poremecaji basena vezani za rudarstvo (zagadeno zemljite, lo kvalitet voda) podrivaju preraspodelu koricenja zemljita. Vlasti su se zaloile za brzu politiku restruktuiranja industrije, uvodeci veoma znacajne jedinice automobilske proizvodnje (gradovi Duai, Valnciennes) i proizvodnje plastike (u zapadnom delu nekadanjeg rudarskog basena). Da bi se borili protiv povecane nezaposlenosti, region se sa svoje proizvodne osnove-primarne industrije otisnuo u ambiciozni poduhvat prebacivanja fokusa na tercijarnu industriju usluga (zdravstvo, obrazovanje i kultura) i trgovinu .Ovo pregrupisavanje poslova praceno je osnaivanjem urbanih centara koji su kao takvi postojali pre industrijske revolucije, takode i snanim razvojem susednih predgrada starih industrijskih podrucja.Konverzija je pomerila stubove i rezultirala novim pritiscima na zemljite. NordPas de Calais sa ekonomijom koja se sve vie udaljava od proizvodnje uspostavlja svoje tradicionalno mesto razmene i trgovine u Severnoj Evropi i zapadu i prikazuje zanimanje za poslove vezane za transport i logistiku . Sve ove tenje (pregrupisavanje industrije, preoblikovanje regionalnog razvoja transporta, koncentracija napora na socijalnu i urbanu obnovu) cini pitanje zemljita posebno osetljivim: iskoricavanje i raubovanje prostora ostaje znacajno.

10

20km

Urbanizovana podrucja Poljoprivredne povrine Livade i panjaci ume Vlana podrucja

METODOLOGIJA
ta je posmatrano PEJZA Materijalna sredina -globalnost (opti koncep pejzaa) -raznovrsnost (na osnovu elemenata nasledja) -rad,strucnost, tehnologija -tradicija, secanje na specificnu socijalnu organizaciju -umece zajednickog ivljenja

TIP I JEDINICE PREDELA

Tip predela
Ukoliko predeo moe biti definisan kao struktura, skup medusobno povezanih podataka, upravo ono to rudarski basen nudi predstavlja upecatljivu ilustraciju ove sloenosti,te slojeve i preklapanja uzastopnih razlicitih koricenja zemljita koji su ostavili tragove svog porekla i evolucije: ruralni predeo sa vec postojecom kanalskom mreom, preko koga se preklapaju bez potiranja industrijski predeo cija je promena povrine vodena logikom podzemnih kopova i konacno, savremeni predeo, gusto naseljen, sa svojim najnovijim transformacijama (urbanizacija, novi sistemi kretanja, regeneracija industrijskih pustoi ...). Predeo rudarskog podrucja nastao je organski kao rezultat inicijalnih tehnolokih, socijalnih i ekonomskih cinilaca I dananju formu je razvio kao odgovor na prirodnu sredinu i prirodne resurse. On svojom formom i sastavom elemenata odraava proces svoje evolucije. Ovaj kontinualni kulturni predeo zadrava aktivnu socijalnu ulogu u savremenom drutvu i tesno je povezan sa tradicionalnim nacinom ivota.Industrijska revolucija je donela novu kategoriju predela- industrijski predeo, koji je kao kulturno naslede karakterisan raznolikim aspektom ljudski stvorenih elemenata koji cine njegovu osnovnu strukturu. Predeo rudarskog basena sadri znacajne materijane dokaze o svojoj evoluciji tokom vremena i njegov proces razvoja je jo uvek u toku. Ovi elementi deluju kao da nemaju dodirnih tacaka izmedu sebe, ali u stvari su spojeni zajedno u specificnu vrstu sistema, rudarski sistem, i obrazuju ujedinjenu celinu na nivou viem nego sam pejza.Oni egzistiraju jedno pokraj drugog i zajedno cine prostor nastao kao rezultat inicijative bez prostornog plana, ali koji doprinose stvaranju jedinstvene organizacije. Industrijski predeo je zaiveo bez namere da se razvije u predeo, ali koji je vremenom to postao i kao takav je postao prepoznatljiv.

Predeone jedinice kulturnog predela

Raznolikosti reljefnih formi zajedno sa vie nacina okupacije prostora obezbedilo je rudarskom podrucju mnogo aspekata raznolikosti koliko jedan heterogeni predeo moe da ima. Prelazeci rudarsko podrucje od istoka ka zapadu ili od severa ka jugu,doivljavamo mnotvo razlicitih ambijenata.Prolazeci ovim podrucjem moemo se lako iz naseljenog urbanizovanog prostora vec u sledecem trenutku naci u otvorenoj kultivisanoj ravnici sa usevima dokle god pogled dosee, ili pak iz umovitih dolina zakoraciti gusto izgradeni industrijalizovani predeo. Rudarsko podrucje je pritom i pored toga jedinstvena celina,koja duguje svoje geografsko razgranicenje istoriji, medutim svoj rudarski karakter vie ili manje potvrduje u okviru svakog od svojih posebnih predeonih jedinica. Kao korak ka definisanju i identifikaciji komponenata industrijskog kontinualnog kulturnog predela na ovom podrucju, kao posebne celine izdvojeno je 16 posebnih predeonih jedinica, cija brojnost odraava raznovrsnost i bogatstvo ovog rudarskog predela.

Uzroci

KULTURNI

Covek

Dinamika

KONTINUALNI

Vreme

-preokreti/prekidi -prilagodljivost/inovacija

Geo-morfoloki pristup
(topo-hidro)

Percepcija predela
Terenskim radom u okviru procesa izdvajanja predeonih jedinica predela,predeo je sagledavan sa brojnih statickih i dinamickih tacaka izabranim tako da potpomognu analizi sa oba prethodn aspekta.

Izdvajanje tipa i predeonih jedinica

Ovim pristupom utvrdene su predeone jedinice predela kao fizicke pojave.Ovaj pristup pogotovo pokazuje varijacije du ose sever- jug. Uporednim sagledavanjem geomorfolokih karakteristika i razlicitih modela koricenja zemljita definisan je tip i predeone jedinice kulturnog predela rudarskog basena. Razumevanje predela na terenu dalo konacne okvire procesu izdvajanja predeonih jedinica rudarskog predela.

Urbani i humani pristup

(koricenje zemljita)

Sagledavanjem predela ovim pristupom uoceni su razliciti nacini koricenja prostora u realizaciji ljudskih aktivnosti.Pokazuje logiku razvoja urbanih centara kao vie ili manje kontinualnu du ose istok -zapad sa oblastima postepene ekspanzije od severa do nekih poljoprovrednih depova na jugu.

PREDEONE JEDINICE KULTURNOG PEJZAA

14
Kultivisane padine Artois

8
Srce rudarstva u brdovitom podrucju Severni rubni pejza orjentisan ka ravnici Lys Ravnica Gohelle-izmedu rudnika i njiva

8 9
Infrastrukturni pejza Ruralni pejza Pvle-a umovite padine Escaut-a

4 11

Poumljeni vrhovi Artois

13

Urbano sredite Gohelle-a

11

15

Vlana dolina reke Urbano jezgro Escaut izmedu Njive i panjaci vlane Dele-a i doline Scarpe-a Scarpe-a Kultivisana ravnica 12 Gohelle-a 3 Ravnica reke Scarpe obeleena 2 rudarstvom Urbanizovana i industrijalizovana Kultivisana visoravan 6 dolina reke Escaut Ostrevent

16

10

10

10

20km

OBELEJA KULTURNOG PREDELA

Kao kulturno naslede, predeo rudarskog basena karakterisan je raznolikim aspektom ljudski stvorenih elemenata koji cine njegovu osnovnu strukturu. Industrijsko naslede predela predstavlja materijalno i nematerijalno svedocanstvo stvoreno radi ili delovanjem industrijskih procesa. Cine ga zajedno kako elementi tehnickog nasleda vezanih za proizvodnju, preradu i distribuciju u industriji, ali elementi socijalnog i kulturnog nasleda povezanih sa industrijskim delovanjem u jednom predelu . Tehnicko naslede rudarskog basena sastoji se od razlicitih rudarskih postrojenja i opreme: pet generacija ekstrakcionih tornjeva, mnogobrojnih odlagalita razlicitih oblika, rudarskih jama, transportna mrea (putevi,pruge i crpne stanice). U kombinaciji vrlo cesto sa samih elementima tehnickog nasleda ovog podrucja izdvaja se jo jedno naslede drugacije po prirodi ali takode pokrenuto rudarskom aktivnocu,vrlo cesto kao njihova direktna posledica. Ono ukljucuje jezera nastala sleganjem zemljita uzrokovanog eksploatacijom podzemnim galerija sa rudom, odlagalita i komunikacione mree danas ponovno osvojene prirodom i koje predstavljaju dom flori i fauni specificnih gostujucih ekosistema. Uz tehnicko nasledje, jo jedan tip nasledja je karateristican za rudarsko podrucje North -Pas de Calais, a to je njegovo socijalno naslede. Socijalne politike su posebno razvijane, kombinujuci namere da kontrolie radne snage i volje za eksperimentisanjem i inovacijom za poboljanje komfora i bezbednosti , arhitekture i urbanizma . Ovo drutveno naslede obuhvata veliki broj rudarskih gradova i naselja koji imaju veoma veliko arhitektonsko i formalno bogatstvo. Iako je rudarska aktivnost prestala,njeno nematerijalno kulturno nasledje vidi se kroz istoriju i secanja industrijske civilizacije i podrava kulturu-kulturu rudarstva, kroz praksu iniciranu prvo od strane rudarskih kompanija ,a zatim nastavlja da ivi i prenosi se sa generacije u generaciju : golubovi, horovi , tradicionalne igre , praznik sv. Barbare ...

10

ELEMENTI TEHNICKOG NASLEA

EKSTRAKCIONI TORNJEVI
Direktno povezani sa ekstrakcionim centrima, ekstrakcioni tornjevi su i danas veoma upecatljivi signali na prostoru rudarskom basena. Njih 21 se jo uvek nalazi na ovoj teritoriji . Bilo da su konstruisani od drveta , metala ili betona ekstrakcioni tornjevi su vrili istu funkciju -su sluili da sputaju i diu rudare i rudu kroz rudarsko okno. Njihova funkcija ide dalje od fizickog podsetnika na nekadanji nacini povezivanja povrine i dna rudnika: raznolikost njihove arhitekture (ni jedna od ovih struktura nije identicna drugoj) naglaava posebnost rudarskog predela i pomae identifikovanju rudarskih kompanija koje su ih podigle. Oni predstavljaju veoma jasne podsetnika i omogucavaju izuzetno svedocenje evolucije rudarskih tehnika. Osnovni element pozemne eksploatacije, tornjevi su zajedno za odlagalitima ubedljivo najistaknutije, najvie i istovremeno najsimbolicnije strukture u prostoru.
Wallers-Arenberg
Segmenti komunikacione mree

9/9Oignies

KOMUNIKACIONA MREZA
Rudarstvo je bilo praceno intenzivnom izgradnjom distribucionih mrea uglja, bilo eleznice u rudarskom podrucju ili mreom putevima posebnom kreiranom za povezivanjem mesta rudarskih iskopavanja (od mesta produkcije do mesta odlaganja i medusobno izmedu ovih mesta).Podjednako kao ekstrakcioni centri I odlagatita, ove infrastrukture su oblikovale predeo basena.Komunikaciona mrea je razvijana privatnim putevima kojima su prevoeni noseci ugalj , jalovinu i opremu neophodnu za rudarske aktivnosti. Segmenti stare rudarske komunikacione mree su prodati, velika vecina su zadrani, dok su mostovi i strukture koje su sluile za prelazak prepreka kanala, puteva, malih potoka i uvala srueni . Neke od ovih struktura u prostoru imaju prave vrednost biolokih koridora i klasifikovana su kao deo ekoloke mree rudarskog basena dok su ostala su pretvorena u staze za etnju , jahanje ili vonju bicikla.

11/19 Loos-en-Gohelle

CENTRI EKSTRAKCIJE UGLJA

Ove strukture su redovne pojave u predelu i vani podsetnici na nacin nastanka savremenog pejzaa rudarskog dela regiona. Od pedesetak centara ekstrakcije uglja koje se nalaze na ovom podrucju, cetiri lokacije se izdvajaju i pruaju savrenu sliku tehnickih sistema koricenih u iskopavanju uglja koji su predstavljali srce rudarstva. Pored cetiri memorijalna centra (11-19 Loos-enGohelle ,9-9a u Oignies-u, Wallers Arenberg i muzej rudarstva u Lewarde-u), prepoznaju se i mnogi ostaci ostaci stotine rudarskih radionica , privatnih kupatila , tueva..i ostalih utilitarnih objekata prostorija za rudarske radnike .

Razliciti tipovi ekstrakcionih tornjeva

11

ELEMENTI TEHNICKOG NASLEA

LILLE
BRUXELLES LIEGE KOLN

Bthune

9/9 OIGINES

BRUXELLES

Lens
11/19 LOOS-EN-GOHELLE

Douai

ARENBERG

Valenciennes

DELLOYE, LEWARDE

ARRAS

Tornjevi za ekstrakciju uglja Najznacajniji ekstrakcioni centri

11/19 LOOS-EN-GOHELLE

PARIS

REIMS

Granice rudarskih koncesija Komunikaciono-transportna mrea

PARIS

10

20km

Odlagalita stanita 4

kao

ELEMENTI TEHNICKOG NASLEA

ODLAGALITA
Uticaj koji su ove istinske vetacke planine razlicitih oblika i impresivnih velicina ostavile na pejza i sredinu je znacajan i neosporan.Basen je brojao oko 350 odlagalita u najintenzivnije vreme rudarstva.Trenutno postoji oko 230 ovih struktura u predelu.1 Mnoga odlagalita se smatraju kako delom pejzaa tako i nasledem rudarske oblasti. Nekoliko tipova formi i oblika odlagalita koji se ovde mogu uociti oslikavaju razlicite tehnike upotrebljavanje u svakom od perioda u eksploataciji (zaravnjena ,kupasta...).Odlagalita,svojim impozantim dimenzijama (Loose-en-Gohelle,odlagalite u blizini grada Lievin-a sa visinom od 186m predstavlja najvie odlagalite u Evropi 2) svedoce o ekstremnoj brzini i agresivnosti uticaja rudarske industrije na predeo i ivotnu sredinu.

Po s l e d u g o g o d i n j e g naputanja proizvodnje biljne i ivotinjske zajednice spontano su se pojavljivale n a p o v r i n a m a odlagalita.Sastav flore odlagalita prvenstveno zavisi od njihove topografije, ali takode i njihovih fizickih hemijskih i k a r a k t e r i s t i k a sredine.Velicina,orjentacija, prirodno okruenje odlagalita, temperatura, sastav substrata i dr. sve su f a k t o r i ko j i u t i c u n a kolonizaciju vrsta i izvor su velike raznovrsnosti stanita i vrsta izmedu razlicitih odlagalita ,ali i u okviro samog odlagalita. Specificni stanini uslovi odlagalita ili su u prilog pojavi retkih i cak i prethodno nepoznatih vrsta u regionu kao to su npr. Rumex scutatus koji je kao vrsta zaticena na regionalnom nivou ,zatim Rosa agrestis klasifikovana kao izuzetna u regionu ,ili cak Chenopodium pumilio uveden uvozom vune sa Novog Zelanda.Na odlagalitima su primecene takode i pojave novih formi u okviru istih vrsta . Zona sagorevanja je karakterisana zeljastim biljkama kojimam odgovaraju topli uslovi sredine ,a koje se od prirode pojavljuju ustvari na jugu Francuske kao: Portulaca oleracea, Digitalis p u r p u r e a . Ta k o d e s e pojavljuju i gljivicni organizmi karakteristicni kako za vrlo suve oblasti (Pisolithus tinctorius), tako i vrlo vlane oblasti (Astraeus hygrometricus). Kao sa bilo kojom ivotnom sredinom, ivotinjski svet je podreden tipu vegetacije. U ogoljenim oblastima do onih sa pionirskom vegetacijom srecu se mnoge vrste pre svega insekata koji su vrlo retke u regionu izvan stanita odlagalita. Takode , zbog svog reljefa, odlagalita su pravi vertikalni orjentiri u pejzau i kao takvi mesta odmorita mnogih vrsta ptica u migraciji.

PRAVCI REKULTIVACIJE ODLAGALITA - SPECIFICNE FUNKCIJE 3

Monumentalna odlagalita
Odlagalita cija povrina i zapremina reflektuje osecaj gigantizma.

Odlagalita signali
Odlagalita ciji vizuelni uticaj moe biti meren i na vie od od 15 km. Moe biti nekoliko tipova ovih odlagalita. Generalno ova kategorija oznacava odlagalita pravilnog konusnog oblika.

Rekreaciona odlagalita
Odlagalita ciji su materijali koriceni za stvaranje rekreacione baze, gradskih parkova ili zelenih prostora prostora za rekreacionu upotrebu sa oblinjim sportskim objektima.

Odlagalita 74, 74a, 74b u Loos-en-Gohelle-u

Odlagalite 87 Sainte Henriette u Dourges-u

Odlagalita 81 i 81a u parku Glissoire u Lens et Avion-u

Odlagalita orjentisana prirodi

Odlagalita koje su pod zelenim - umskim ili travnim povrinama, bilo da su se na njihovom prostoru pojavile spontano ili su sadene. Izrazi ''prirodna'', '' zelena '' oznacavaju suprotnost vizuelno tamnom orginalu njihovog primarnog aspekta. Generalno,ovi prostori su uvrteni u okvir Fonda za javno zemljite regiona.

Memorijalna odlagalita
Ova odlagalita ukljucuju tok deavanja koji se odigrao u istoriji u njihovom okviru, najcee rudarskih nesreca i spadaju u kategoriju nematerijalne dimenzije. *odlagalita mogu istovremeno obuhvatati nekoliko funkcija: mogu biti prirodna i rekreaciona , kao i npr. signalna ,monumentalna i simbolicna

Odlagalite 143a Germignies Nord u Lallaing-u

Odlagalite 162 Renard u Denain-u

*Poreklo odlagalita Odlagalita su rezultat odlaganja akumulacije otpadnih materija u rudarstvu. U rudarskim jama ugalj je iskopavan zajedno sa primesama kriljcima i pecarima koji su zatim bivali sortirani i odvajani od uglja, a potom gomilani u blizini samih mesta iskopavanja.Vremenom,na ovaj nacin formirana su prava brda. Ravna odlagalita su generalno starija, iz razloga to je u pocecima rudarstva za odvoenje ovih otpadnih materija koricena konjska snaga i moralo se paziti da nagibi budu preotri. Pritom,nije nedostajalo slobodnog prostora.Ali sa napretkom tehnologije, pojavom dizalicnih sistema i eleznice kao i razvitkom urbanizovanih delova oko prostora kopova, odlagalita su postajala sve via, i poprimila vrlo karakteristican kupast oblik .eleznicke ine postavljane su tada direktno na same strane odlagalita koje su produavane kako je rasla visina.Jo uvek je moguce videti postatke ovih metoda na nekim od vrhova odlagalita.
1,3 MBM,CHAINE DE TERRILS, Les terrils du Nord - Pas de Calais, Glossaire de la base de donnes Access des terrils du Nord et du Pas-de-Calais,Lille 2 http://www.loos-en-gohelle.fr/loos-ville-pilote/developpement-durable/zoom-sur-la-base-1119/ 4 DRAL ,2008. Analyse des potentialits cologiques du territoire rgional, Biotope-GREET Nord Pas de Calais, Lille

13

OBLICI I FORME

ELEMENTI TEHNICKOG NASLEA

LILLE
BRUXELLES LIEGE KOLN

Bthune

BRUXELLES

Lens

Douai

Valenciennes

ARRAS

Odlagalita
Ostala odlagalita

PARIS

REIMS

Rekultivisana odlagalita, pod upravom Agencije za javno zemljite

PARIS

10

20km

ELEMENTI SOCIJALNOG NASLEA

POREKLO I EVOLUCIJA
Rudarski basen se posebno izdvaja obiljem i raznovrsnocu kreacija poslodavaca u oblasti stanovanja i komunalnih usluga za radnike .Na ovom prostoru identifikovano je vie od 563 rudarska naselja (70 000 nekadanjih rudarskih stanova).

Rudarski basen je za ono vreme predstavljao veliki eksperimenat u oblasti rudarskog stanovanja i socijalne politike, stalan kompromis izmedu namere kompanije za kontrolu radnika i njihove volje za eksperimentisanjem i inovacijom za poboljanje udobnosti i bezbednosti, arhitekture i urbanizma . U pocetku ,u ovom poljoprivrednom regionu rudarske kompanije su obezbedivale radnu snagu od lokalnih seljaka. Do 1810-te i eksplozijom industrijskog razvoja povecanje aktivnosti zahtevalo je privlacenje , profesionalizaciju i uspostavljanje nove odrive populacija radnika : rudara. Da bi prevazili nedostatak prostora za stanovanje na teritoriji,rudarske kompanije gradile su sopstvena naselja specijalno za svoje radnike. U ovom kontekstu, nastaje specifican pejza u velikoj meri polarizovan oko rudarskog kopa, naselja postavljanih na lokacije pre svega odredene pozicijama toka podzemnih iskopavanja. Rudarstvo na ovom podrucju je tako je povezalo dve osnovne funkcije: proizvodnju i stanovanje. U srcu ovog pejzaa koja ce nastati na vie od 150 godina intenzivnog iskopavanja rude, mocna radnicka klasa bila je ujedinjena u zajednicku kulturu rada i specificni stil ivota . Rudarski gradovi brzo su postali pravi pokretac razvoja, propaganda i reklama za rudarske kompanije koji su bile u estoku konkurenciju u ovom ogranicenom prostoru.Ovaj konkurentski duh delimicno objanjava stambeno arhitektonsko naslede i elju za inovacijom koje je doprinelo rudarskim stambenim prostorima.Svaka kompanija je bila pokrenuta odlucnocu da ostavi svoj pecat na teritoriji i da prikupi radnu stagu visoke vrednosti.Primarni cilj je bio da se obezbede pristojan smetaj, zatim se ovo delovanje razvilo u konstantne brige u smislu komfora (sanitarne prostorije , elektricna energija, vrtovi), povrine stanova ( izbor broja soba) , socijalnog ivota (centri zajednica i sale ,kole, jednoporodicne kuce .. ), ivotne sredine i zdravlja ( vrtni gradovi ,centar za socijanu zatitu .. ) Rudarsko stanovanje Nord - Pas de Calais kroz svoju evoluciju bilo je osnova arhitektonske i urbane inovacije na ovom prostoru to je pokazano i 1867 godine, na svetskoj izlobi u Parizu gde su prikazani planovi za rudarska naselja 120 (Valenciennes i Anzin) kao modeli promiljene i kvalitetne gradnje radnickog stanovanja.

Prateci evoluciju tehnika i iskustva arhitekture I urbanizma, ovakav nacin delovanja je doveo do stvaranja mnogih oblika stanovanja,od paviljonskog stanovanja, do vrtnih naselja i modernog stanovanja.

KORONE

Korona je oblik trakaste naseobine, koja se sastoji od 5 do 80 paralelnih redova malih identicnih kuca na uskim parcelama opsluivanih mreom sokaka. U godinama 1850-1890, rast rudarske aktivnosti, nedostatak zemljita i stanova dovodi do evolucije naselja. Kruti redovi kuca izgradeni su "u nizu". Smetene uz ulicu sa batama i pomocnim objektima iza kuca- to je bila usvojena urbana kompozicija. Izabrane za gradnju zbog svoje ekonomicnosti ove formacije nisu se pokazale dugotrajne. Dugi ravni potezi su veoma osetljivi na kretanje zemlje i njihova podela na manje jedinice mogla je dovesti do problema sleganja.Nizovi od 60-80 stanova su prvo deljeni na 20 domova leda uz leda, zatim u blokove od po 8 kuca, zatim 6,pa 4 leda uz leda, na kraju 2 kuce sa terasama. Uprkos sukcesivnoj podeli naselja su zadrala jake okvirne linije. Fragmentacija ovih nizova i postepeno pomeranje obrasca urbanih rudarstva sela u grad iz prigradskih nastala je uzimanjem u obzir tehnicke, funkcionalne i ideoloke razloge. (izolovati porodice)

PAVILJONSKA NASELJA

Naselje prigradske forme i urbane kompozicije,sastoji se od grupa stanova okupljenih u jednoj zgradi. Odvojeni jedni od drugih,okrueni vrtovima,ove stambene jedinice stvaraju provetreniji urbani pejza najavljujuci prva vrtna naselja.Otvara se mogucnost uvlacenja kuca dublje u parcelu i njihovog povlacenja od trotoara. U prvim ovakvim predgradima,grupe kuca su poravnate i sloene u pravilnim intervalima.Arhitektura ovim gradova pociva na racionalnim osnovama medutim stanovanje pocinje da dobija na komforu. Grad je struktuiran.Formiranje pravih udobnih domova I otvaranje novih velikih mogucnosi u oblasti stanovanja su simbolicni za period rasta moci rudarskih kompanija. Naselja postaju sve znacajnija u pejzau.Veca i vie provetrena odprethodnih,cesto imaju i do 400 domova. Generalno , suburbano naselje je monofunkcionalno, fokusirano na stanovanje sa neadekvatnim objektima zajednice.Medutim,neki eksperimenti su izuzetak. Zaista,neke kompanije su pokuale da uvedu elemente klasicne urbane strukture (skverove,drvorede,urbani mobilijar...) Najupecatljivije su kompanije Lens i Bthune koje su 1890 godine u okviru rudarskih naselja u svom obuhvatu sagradili crkve,ckole I objekte socijalnog rada (bolnice,kole,gradske vecnice..). Nacionalizacija rudnika uglja sutinski menja politiku stanovanja postajeje ista za celu oblast rudarstva. Odluke su centralizovane, domovi su svuda isti identitet urbanih rudarskih zajednica proizaao iz fragmentacije teritorije uzrokovanoj mnogobrojnocu nezavisnih ekstrakcionih kompanija svake sa sa razlicitim idejama stanovanja i tipovim izgradnje nestaje.

U formiranju ovih stambenih struktura posebna panja je obracena na kvalitet urbanog pejzaa i poloaja ulica. Formiranjem ovakvih naselja na teritoriji rudarskog basena u odredenoj meri ispitivane su nove postavke i ideje stanovanja.Tako,vrtni gradovi izgradeni od strane razlicitih kompanija razlikuju se od uobicajenih gradskih predgada prvenstveno po svom obliku ,nioj gustini izgradenosti, raznovrsnijem pozicioniranju kuca na parcelama i vecem znacaju koji je dat vrtu i udobnosti u celini,izvan i u samim kucama.

VRTNI GRADOVI

MODERNA NASELJA

TIPOVI RUDARSKIH NASELJA 1

Mnoge takozvane kolektivne socijalne pogodnosti su takode pratile potrebe stanovanja: kole ,ali takode i crkve,bolnice i zajednice,sportski objekti...

Rudarska naselja predstavljaju kulturno i socijalno naslede istovremeno sa arhitektonskim i urbanim . Njihova tipologija i organizacija odraavaju specificnan nacin ivota rudarskih porodica u prolosti i nastavljaju da uticu na nacina ivota stanovnika i danas .Razliciti tipovi naselja koji su cinili kompletno rudarsko stanovanje Nord-Pas de Calais odnose se na urbanu morfologiju i prostorne i drutvene organizaciju vie nego na arhitektonske forme, cak i ako njihove promene su ponekad deavale istovremeno . Tipovi rudarskih naselja koji su gradeni u rudarskoj oblasti su opisani kao:korone, paviljonska naselja, vrtni gradovi i moderna naselja.Svakako ,naselja uglavno nacinjena od kuca u nizu nekad su imala i poneki primerak slobodnostojecih kuca.Slicno,neka paviljonska naselja ,kao to je grad Lens imao i kuce u nizu itd.Kasnije kontinualna traka nastambina koricena je pri struktuiranju javnog prostora. Razliciti tipovi stanovanja, formiranja javnih prostora, prisustvo kola, bolnica cinile su da ova naselja odraavaju postojanje pravog urbanog rudarstva. Zamisao rudarskih inenjera koji su se bavili projektovanjem ovih naselja bila je da ponavljaju odredeni tipa kuca prilagoden stilu ivota rudara. Prva naselja,korone su tako gradene po modelu ruralnog stanovanja. Postepeno uslovi stanovanja ce se poboljavati u komforu .Drugi elementi ruralne tradicije ce takode biti zadrani bez obzira na promene u stanovanju koje su dole sa dodavanjem vrta i dodatnih prostorija.Zajednicki za sve tipove gradova ,ovi elementi doprinose identitetu stanovanja rudarskog basena.
1

15

MBM, 2008 , Identification et classification des cits minires du Nord Pas de Calais, Note mthodologique, Lille

ELEMENTI SOCIJALNOG NASLEA

LILLE
BRUXELLES LIEGE KOLN

Bthune

BRUXELLES

Lens

Valenciennes Douai

ARRAS

PARIS

REIMS

Rudarska naselja
Korone Paviljonska naselja Vrtna naselja Moderna naselja Urbanizovana podrucja Poljane ume Autoputevi Znacajni vodotoci Granice aglomeracija

PARIS

10

20km

ELEMENTI KULTURNOG NASLEA

NEOPIPLJIVO NASLEE 1
Karakteristicno po masovnosti svog graditeljskog nasljeda, rudarsko podrucje NordPas de Calais je takode nosilac istorije i secanja rudara i njihovih porodica, pokazujuci pojavu uspostavljanja novog modela radnicke klase u svojim radnim odnosima, zajedickim delatnostima, nacinu ivota i kulturnoj praksi. Rudarska aktivnost je obrazovala objedinjenu grupu ljudi i oblikovala kolektivni identitet koji je doveo do spoznavanja prave klasne svesti to je dovelo do formiranja kolektivnog pokreta sa svojim posebnim zahtevima.Podsecanje na mogucnost trajkova odraavalo je predanost grupe koja je organizovano pokazivala revolt i bila struktuirana kroz radnicke sindikate. Imigracija je pratila istoriju rudarskog basena tokom sva tri veka njegovog postojanja. Postepeno, rudnici Nord-Pas de Calais postali su snaan magnet za ljude pogotovo posle Prvog svetskog rata, kada su se deavala masovna zapoljenja ne bi li se obnovila razruena postrojenja.Tako, mukarci i ene 29 razlicitih nacionalnosti naselili su se na prostor rudarskog basena. Umetnicke delatnosti , udruenja i drutva nasledena iz doba rudarstva jo uvek ive podrana od strane optina i lokalnih vlasti, da odre duh rudarskog basena snanim i koncentrisanim. Medu ovim aktivnostima su i tradicionalni uzgoj golubova i sportovi (fudbal , streljatvo,boks i biciklizam),umetnicke delatnosti (horovi), vrtlarenje, slave ( Dan Svete Barbare zatitnice rudara)

SECANJA NA RUDARSTVO

Zapoljavanje emigranata 1930-tih

Rudarski orkestar

Prestini rudarski klub

Predeo je protkan velikim brojem opipljivih obeleja koji otkrivaju znacajnu prolost ljudi. Opipljivo naslede rudarskog basena Nord-Pas de Calais-pejza, arhitektura, tehnika - proeto je skupom vrednosti ,delatnosti i stavova koji su preiveli u okviru populacije i ostali netaknuti ,uprkos prolasku generacija i profesionalne obnove. Bliskom kombinacijom materijalnih ostataka sa kulturom i jo uvek ivim secanjima na rudarstvo (vrednost rada,socijalne borbe, udruivanje u sindikate, politike poslodavaca, tradicije, obicaji, delatnosti, udruenja ,imigracija itd.) rudarski basen omogucava izuzetno sveobuhvatno svedocanstvo istorije industrijalizacije.

Nacin ivota rudara, njihova stradanja, verovanja, tenje i generalno poloaj obicnog coveka-radnika u industrijalizovanom drutvu ostao je ovekovecen kao deo francuske i svetske kulture u romanu Germinal (erminal) francuskog pisca Emila Zole,cija je radnja smetena upravo na prostoru rudarskog basena Nord Pas de Calais .

17

TRENUTNI NIVO UPRAVLJANJA I KORICENJA U ODNOSU NA ELEMENTE

ELEMENTI NASLEA
Posle perioda vezanog za zatvaranje rudnika i nazadovanja izazvanog njegovim uticajem na predeo i ljude ,rudarski basen i dalje zadrava znatnu kolicinu imovine nasledenu iz zlatnog doba rudarstva, znacajne strukturne elemente koje ovaj pejza cine jedinstvenim. Mnoge operacije u odnosu na elemente nasleda su sprovedene u cilju ocuvanja rudarske zaostavtine i njenog integrisanja u savremene tokove: EKSTRAKCIONI CENTRI Vecina ekstarkcionih centara je obnovljena ili zaticena pod kategorijom istorijskih spomenika. Njihovo trenutno stanje i njihove funkcije se razlikuju u zavisnosti od specificnosti projekata vezanih za njihovu revitalizaciju kao mesta deavanja novih aktivnosti privrednih,administrativnih,kulturnih i rekreativnih. Ekstrakcioni centar Wallers Arenberg Nalazi se u regionalnom parku prirode Scarpe Escaut i kao takav kompletan prostor ovog centra predloen je za sveobuhvatno unapredenje pejzaa ,ukljucujuci rudarski grad , umu u njegovoj okolini zajedno sa ribnjakom Goriaux. Zajednica aglomeracija Porte du Hainaut ,vlasnik citavog ovog prostora ,pocela je definisanje trita za implementaciju ovog centra u okviru izgradnje novog centra zajednice u starim rudarskim zgradama. Ekstrakcioni centar 9-9 Oignies Sastoji se od zgrada, deponija(odlagalita) i infrastructure vezanih za nekadanji transport uglja. Posle je sprovodenja reklasifikacije 200 hektara zemljita koje ovaj centar zauzima slede restauracije i obnova zgrada. Urbana zajednica Hnin-Carvin na cijoj teritoriji se ovaj centar nalazi sprovela je studije trita,sa programom koji je orjentisan ka kulturnom i ekonomskom razvoju na temu muzike ,''Zvucne etnje'' i tzv. ''etnje kroz batinu'' su takode planirane da ispricaju pricu ovog mesta. Ekstrakcioni centar 11/19 in Loos-en-Gohelle Jedan od nekadanja tri glavna operativna centra rudarska oblasti Nord-Pas de Calais, gde su intenzivne akcije obnove ovog prostora sprovedene od strane urbane zajednice LensLievin i mesne zajednice Loos-en-Gohelle. Ovo podrucje predstavlja prvi francuski ''ekopark'' (cople) i konverzija nekadanje rudarske aktivnosti kroz razvoj ovog prostora fokusirana je na tri oblasti : kultura , ivotna sredina i rekreacija. ODLAGALITA Nekoliko do danas predloenih strategija razvoja su teile uklanjanju odlagalita iz predela. Problem su predstavljali ogromni trokovi da bi se ovakva operacije sprovela u delo, ali i posvecenost ljudi severne Francuske ovim strukturama u predelu kao svojevrsnim spomenicima njihove kolektivne prolosti. Deponije su snaan simbol industrijske istorije regiona i deo industrijskog nasleda ,a aplikacijom na UNESCO-ovu listu svetskog nasleda ilustrovana je volja i spremnost da se ove zagadene, naputene, zanemarene i nedovoljno iskoricene strukture oive i razviju . Na ovom podrucju nalazi se veliki broj odlagalita razlicitih formi. Njihovo trenutno stanje varira u zavisnosti od velikog broja parametara. Neka su koricena, neke uredena (kao povrine za etnju i druge ,rekreativne aktivnosti), a neke su postale prirodni rezervatisvojevrsna utocita za ivotinjski i biljni svet u regionu, kao prostor nezagaden pesticidima, herbicidima i drugih hemijskim supstancama koricenim u ostalim poljoprivrednim delovima podrucja.Upravo odlagalita predstavljaju "zelena pluca " u ovom veoma urbanizovanom podrucju. Oivljavanje odlagalita materijalizovano je kroz razlicite aktivnosti: mnoge od njih su sada prekrivene vegetacijom i /ili razvijene kao zeleni prostori posveceni promovisanju raznolikosti pejzaa, razvoj turizma i rekreativnih aktivnosti. ta vie, ideje o preobraavanju ovih struktura ne nedostaju, ukljucujuci primer cuvenog skijalita Noeux-les-Mines, izgradenog na padina deponije. Neke od deponije takode slue paraglajdingu. Inicijativa za definisanje uslova za ocuvanje, razvoj i eksploataciju rudarskih deponija Nord Pas de Calais je pokrenuta 1992 godine. Sporazum je potpisan izmedu razlicitih partnera , ukljucujuci i dravu , rudare Nord-Pas de Calais, operativne firme ovog podrucja i udruenje ''Chane des Terrils '' (Lanac rudarskih deponija). Ovim dokumentom su klasifikovane deponije i definisan njihov znacaj i pravac razvoja. Predloeno je nekoliko kategorija tretmana deponije: -deponije predvidene za ocuvanje ( scensko i kulturno , ocuvanje flore i faune) -deponije predvidene za preobraavanje (potreba za obnovom u pravcu razvoja turizma I sporta) -deponije koje bi trebalo iskoristi ( prisustvo proizvoda ugljenicne osnove) Rudarske deponije su proucavane i od strane organizacije "Mission Bassin Minier", postavljene projektnim ugovorom izmedu drave i regiona 2000-2006, koji je predloio detaljno ispitivanje, mapiranje i izradu tipologije. Skoro sve deponije su u procesu da postanu vlasnitvo Generalnog saveta regiona u pogledu osetljivih prirodnih podrucja (Espaces Naturels Sensibles). 1 EKSTRAKCIONI TORNJEVI Prema projektnom ugovoru izmedu drave i regiona od 1994-1999 , Fond za javno zemljite Nord-Pas de Calais je intervenisao da se ekstrakcioni tornjevi sacuvaju ( od korozija , karbonizacije betona.. ) kako bi se sprecilo njihovo degradacije i osigurala njihova bezbednost . Njihova zatita je postignuta i rad na monitoringu i odravanja nastavlja. Neki od njih su zaticena pod kategorijom istorijskih spomenika (registrovani i/ili rangirani) . KOMUNIKACIONA MREA Nekadanje rudarske komunikacije (putevi, pruge .. ) su ukljuceni u predloenu zelenu mreu kreiranu 2002-ge godine.Mnogi njihovi delovi su reklasifikovani i preuredeni u prostore za etnju,urbane veze, ili u bioloke koridore. Ove komunikacije su osnovni potencijalni instrument za odravanje veza izmedu znacajnih prostora rudarskog nasleda u perspektivi razvitka kontinualnosti kulturnog predela i povezivanja zajednica rudarskog podrucja. RUDARSKA NASELJA Za nekadanje rudare,rudarska naselja su i dalje videna kao snaan element njihovog identiteta, simboliuci njihovu pripadnost zajednici. Nekadanje vlasnitvo rudarske nacionalne kompanije Charbonnages de France, ova naselja su danas u vecini vlasnitvo korporacije Maisons & Cits 2 .Mnoga od njih su obnovljena i sada ispunjavaju ivotne standarde u komunalnom i sanitarnom smislu, opremljeni su kanalizacijom,izolacijom, centralnim grejanjem ... Danas, rudarski gradovi koji su obeleja rudarstva su otvorena knjiga svih naprednih tehnika, arhitektonskih i socijalnih ,od francuske revolucije do pocetaka modernog industrijskog urbanizma. Oni su kicma aplikacije ovog predela za UNESCO-ovu listu svetskog nasleda.Neka su izuzetnog kvaliteta,a sva doprinose kulturnom identitetu i pejzau rudarskog basena.U pogledu stanovanja i planiranja, oni daju izuzetnost ovoj teritoriji. Na racun kako bogatstva tako i teritorijalne raznovrsnosti ovog socijalnog nasleda "Mission Bassin Minier" je napravila inventar svih 563 klasifikovanih naselja rudarskog basena NordPas de Calais. Finansirano najvecim delom od strane Regionalnog intituta za izgradnju NordPas de Calais i Evropske Unije, napravljena je baza podataka kao rezultat dvogodinjih istraivanja na terenu tokom kojih su svi navedeni gradovi poseceni i analizirani sa arhitektonske, pejzaa i urbanog tacke gledita.
1

MBM. 2007, Les cahiers techniques de la mission bassin minier guide pour l'ouverture au public d'un terril, Lille Rudarski stambeni fond dominira ponudom socijalnog stanovanja u rudarskom basenu. To predstavlja vaan element urbanog razvoja i politike koricenja zemljita . Buducnost socijalnog rudarskog fonda je u rukama Agencija za javno zemljite , Maisons et Cits i generalni saveti oba dela regina- Nord I Pas-de-Calais, Udruenje rudarskih optina, clanovi sindikata rudarstva i clanovi koje biraju stanari tj. lokalnih izabranih predstavnika uz podrku drave.

18

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIM PREDELOM

RAZVOJNA EMA NASLEA
OSNOVE I NADLENOSTI
Obzirom da se kulturni predeo prostire na oba departmana regiona ,kako Nord tako i Pas de Calais, zatim da obuhvata nekoliko aglomerizacija, mnoge optine i zajednice, pitanja vlasnitva, zatim planiranja i upravljanja predelom rudarskog basena i njegovim nasledem morala su biti precizno definisana i paljivo vodena. Kao dodatak generalnim inicijativama pokrenutim od strane drave (DRAC i ABFz a t i t a p o d ka t e g o r i j o m i s t o r i j s k i h spomenika;zatim specificnim programima upravljanja, zatite i regeneracije koji su primenjivani poslednjih dvadeset godina. Sagledavanje neophodnosti upravljanja posledicama rudarstva u post-rudarskom periodu dovelo je do osnivanja institucijalnih i operativnih tela GRIZOM,EPF (regionalni projekti regeneracije rudarskog basena) kao Maisons et Cits (glavni administrator i vlasnik stanova u rudarskom basenu) . Na inicijativu Regionalnog saveta Nord -Pas de Calais okupljene su sve zainteresovane strane na Konferenciji o rudarskom basenu koja je dala prve dijagnoze i predloge- Zajednicke ambicije za period posle rudarstva. Zakljucci i predlozi ove koferencije predstavljali su osnovu za kreiranje nacionalne strategije tzv.Ugovornog projekta Drava -Region -najvieg planskog akta koji se obraca pitanjima vezanih za buducnost ovog rudarskog predela.U okviru ovog plana inkorporirane su odredbe Zakona o zatiti kulturnih dobara, Zakon o solidarnosti i urbanoj obnovi,Zakon o urbanom planiranju i stanovanju, Zakona o zatiti arhitektonskog i urbanog nasleda i predela kao i Zakona o zatiti prirode . Od strane drave ,regiona, departmana i rudarskih zajednica formirano je posebno telo kao centar upravljanja i koordinacije svih projekata vezanih za ovaj prostor i njihove ucesnike - Mission Bassin Minier (Misija rudarski basen). MBM je postavljeno da kao odgovorno telo za teritorijalno sprovodenje planova Drava Region(2000-2006 i novog-2007-2013) koje doprinosi urbanoj,socijalnoj i ekonomskoj obnovi kao I obnovi ivotne sredine rudarskog basena. Da bi se obezbedila doslednost, uspeh i odrivost ostvarivanja razvoja u okviru teritorije rudarskog basena MBM deluje u saradnji sa regionalnom direkcijom za kulturna pitanja DRAC i BMU (Bassin minier UNESCO)-organizacijom za pripremu prijave rudarskog basena na svetsku listu nasleda. Mnoge asocijacije na ovom prostoru takode rade u pravcu razvoja rudarskog nasleda,kao to su Istorijski rudarski centar Nord-Pas de Calais u Lewarde-u, Chane des Terrils (Lanac odlagalita), Culture Commune(Nationalni teatar:secanja na rudarstvo i umetnicke kreacije)i Regionalni park Scarpe-Escaut. Lokalne vlasti (Regionalni savet Nord-Pas de Calais, departmani Nord I Pas-de-Calais, aglomeracije i optine koje su potpisale povelju o razvoju nasleda rudarskog basena ,rudarska udruenja) i turisticka tela (CRT,CDT,Turisticki biroi ...) takode obezbeduju temeljnu podrku zatiti i razvoju rudarskog nasleda. Svako od ovih tela ima nadlenost i operativni uticaj na razlicite elemente koji zajedno cine kulturni predeo rudarskog basena.

TRI STUBA RAZVOJA NASLEA

*Spoznavanje vrednosti rudarskog nasleda MBM sprovela je popis kvalifikovanih naselja teritorije . Ovo istraivanje otkrilo je razmeru i raznovrsnost i arhitektonskog, urbanog i pejzanog bogatstva rudarskih naselja. Sproveden je popis odlagalita, u saradnji sa asocijacijom Chaine de terrils i Agencijom za javno zemljite, nekadanjih transportnih komunikacija i nezaticenog, ratrkanog nasleda rudarstva . Sprovedene su studije o klasifikaciji i zatiti predela rudarskog basena i izvrena je njegova podela na predeone jedinica . *Vrednovanje rudarskog nasleda na kulturnom i turistickom planu Predvideno je razvijanje turistickih kancelarija na lokalnom nivou u zajednicama optina i aglomeracijama.Pokrenuti su razvojni projekti su: Zemlja umetnosti i istorije LensLievin,turisticke ture sa vodicima,Dani batine, promocije znacajnih rudarskih gradova...

***
DRAC- Regionalna direkcija za kulturu ABF- Arhitektura i graevine Francuske GRIZOM- Meduministarska grupa za restruktuiranje yone rudarstva EPF-Agencija za javno zemljite Nord- Pas de Calais CRT Regionalni turisticki odbor CDT -Centralni turisticko odeljenje

*Zatita, razvoj i upravljanje Bazirano na istraivanjima sprovedenim od strane MBM i BMU,drava je sprovela kampanju zatite pod kategorijom Istorijski spomenici,bez presedana u svojoj razmeri i svrsi (industrijsko naslede)1. Na nivou regiona,odlagalita su zaticena preko Agencije za javno zemljite i u okviru dva departmana,najvecim delom pod kategorijom osetljivih podrucja prirode. Na osnovu prethodne inventarizacije MBM-a planiran je bolji tretman u planskim dokumentima za rudarska naselja.MBM je pocela konsultacije sa Maisons et Cits u cilju ukrtnja kvalitete nasleda naselja ne bi li podstakli revidiranje vlasnickih planova i strategija upravljanja. U podrku ovom dijalogu MBM je kreirao monografije gradova izuzetne vrednosti koje bi trebalo da prerastu u buduci vodic upravljanja ovim delom rudarskog nasleda.
1 O'MIEL Ch. 2010, La candidature du Bassin Minier Nord- Pas de Calais une inscription sur la liste du patrimonie mondial de l'UNESCO, Lille

19

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIM PREDELOM

INDUSTRIJSKI KONTINUALNI PREDEO
Rudarski basen je ivi siste m ko j i i po sle prestanka rudarstva ne prestaje da evoluira.Ova evolucija nece biti zaustavljena.Njegov kontinualni ivi karakter pronalazimo u pogledu obnove i upravljanja, odn. u ravnotei izmedu zatite i revitalizacije teritorije i nasleda, koja se tei postici .Obrazovanje eme razvoja nasleda,sa predloena osnovna tri s t u b a r a z v o j a predstavljalo je prvi korak ka postavljanju osnova ove ravnotee i dovelo do definisanja strategije upravljanja ovim predelom.Glavne ciljeve o v e s t r a t e g i j e predstavljaju odrivo ocuvanje identiteta teritorije izgradenog na industrijskoj aktivnosti, kroz razmatranje i primenu nasleda kao novog konstruktivnog sredstva u razvoju teritorije bilo ono kulturno, socijalno, ekonomsko ili vezano za pitanje ivotne sredine.Ova strategije se vec sprovodi u koordinaciji Mission Basin Minier na podrucju rudarskog basena i promene koje ona postavila kao ciljeve vec se mogu uociti u predelu. PREDEONE IDENTITETA PEJZAI POTVRENO RUDARSKOG JEDINICE POTVRENO RUDARSKOG IDENTITETA
ZAPAANJA/ VIZIJE CILJEVI MERE

Odravanje mree odlagalita i stvaranje kontinuiteta kroz urbano tkivo

Urbano sredite Gohella

Ogranicavanje stvaranja novih urbanih kontinuiteta podsticanjem ekolokih veza izmedju razlicitih matrica ( Lille/Lens / Arras, Bethune /Lens/Doue /Valnciennes )

-Regulisanje zatite prioritetnih odlagalita orjentisanih prirodi i njihovih biolokih veza -Uspostavljanje upravlja?ke strukture mree prirodnih podru?ja - Razvoj tampon zona na periferijama urbanih podrucja sa sadrajima koji podravaju ekoloke funkcije - Registracija ekoloki orijentisanih prostora i prostora za odmor u prirodi kroz planska dokumenata - Podsticanje zajednice da se uspostavi politika zemljita rezervisanih za ekoloku namenu

Urbani predeli

Urbano sredite izmedju Deula i Scarpa

Predmet urbane obnove

Obnova rudarskih gradova i naselja

-Zatita vrednih rudarskih urbanih i arhitektonskih celina i regulisanje u planskim dokumentima -Primenjivanje principa odrivog urbanizma -Stvaranje eko-susedstva (ekoloki nezagadjujuci materijali... ) -Sprecavanje izgradnje objekata neadekvsatnih stilova gradnje (u suprotnosti sa utvr? enim arhitektonskih i urbanistikim -Poboljanje kvaliteta kvaliteta ivota -Poboljanje energetskih perfomansi objekata -Razvoj mree otvorenih urbanih prostora

Urbanizovana i industrijalizovana dolina Escaut

Zatita i obnova ekstrakcionih centara

-Ocuvanje arhitektonskih i tehnickih elemenata -Zatita od vandalizma -Uvrtavanje u deo turisticke ponude rudarskog basena

Zatita i obnova ekstrakcionih tornjeva

-Zabrana ruenja i zatita od negativnog uticaja prirodnih elemenata i vandalizma -Uvrtavanje u deo turisticke ponude rudarskog basena

20

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIM PREDELOM

INDUSTRIJSKI KONTINUALNI PREDEO
PREDEONE JEDINICE POTVRENO RUDARSKOG IDENTITETA PEJZAI POTVRENO RUDARSKOG IDENTITETA
ZAPAANJA/ VIZIJE CILJEVI MERE

Odravanje biodiverziteta odlagalita orjetnisanih prirodi

Srce rudarstva u brdovitom podrucju

-Odravanje pionirskih stanita -Zaustavljanje i sprecavanje vetackih poumljavanja odlagalita -Konzervacija razlicitih faza vegetacione dinamike kroz odgovarajuce upravljanje ivotnom sredinom -Odredjivanje tretmana identifikovanih prirodnih sredita u planskim dokumentima -Zagovaranje panjaka i uma kao prioritetnih na?ina formiranja tampon zona - Podsticanje sadnje autohtonih vrsta ukljucujuci i ivice - Nametanje implementacije zelene infrastrukture u svakom novom razvojnom projektu - Prebacivanje prostora za odmor iz prirodnih sredita u tampon zone - Prebacivanje aktivnosti koji remete (buka , emisije , svetlosnog zagadjenja..) u tampon zone - Zatita najinteresantnijih ( po povrini , biodiverzitetu) naputenih podrucja - Uskladjivanje izbor biljaka za ozelenjavanje gradova prema njihovom ekolokom znacaju -Identifikovanje plavnih zona po prestanku pumpanja na okoncanju sprovodjenja planova za menament voda kao prostore za odmor i ukljucivanje parametre zatite ivotne sredine (zatita voda) -Saniranje eolske i vodne erozije na odlagalitima pepela i ljake -Smetanje prostora za rekreaciju i odmor u naputena industrijske i urbane sredine nakon njihovog bezbedjivanja -Omogucavanje veza prirodnih podru?ja i rekreacije kroz citavu teritoriju -Promovisanje prakse sporog kretanja ,rekreativnog i komercijalnog -Obezbedjivanje neprekidnih udobnih putanja pogotovu u oblasti bezbednosti i usluga -Naglaanje i otkrivanje prirodnog i gradjenog nasledja -Obrazovanje staza za etnju ,biciklistickih i jahacih staza

Uspostavljanje tampon zona oko prirodnih sredita u blizini glavnih aglomeracija

Ravnica Gohelle izmedju rudnika i njiva Mozaicni predeli Predeone varijacije koje bi trebalo ocuvati
Razvoj zelenih prostora malih dimenzija irom rudarskog basena koja mogu da obezbede prostor za miran odmor

Rudarska visoravan Scarpa

Razvijanje i ponuda rekreativnih prostora na renaturalizovanim podrucjima

Vlana dolina reke Escaut

Zatita i obnova nekadanjih rudarskih transportnih komunikacija

21

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIM PREDELOM

INDUSTRIJSKI KONTINUALNI PREDEO
PREDEONE JEDINICE SA MALO ILI BEZ TRAGOVA RUDARSTVA PREDEONE JEDINICE SA MALO ILI BEZ TRAGOVA RUDARSTVA
ZAPAANJA/ VIZIJE CILJEVI MERE

Severni rubni predo orjentisan ka ravnici Lys-a Periurbanizacija (uticaj metropole Lille)
Razvijanje veznih umskih podrucja

Ivice rudarskog basena

Ruralni predeo Peleve-a Kultivisana visoravan Ostervent Poumljeni vrhovi Artoa

- Stvaranje novih umskih podrucja od autohtonih vrsta,ako je mogu?e vrsta kao u lokalnim umama -Stvaranje zatitnih pojaseva povezanih sa umskim podrucjima -Stvaranje urbanih zelenih koridora

Poljoprivredna podrucja okrenuta ka jugu (uticaj metroplole Arras-a)

Ispravljanje greaka u upravljanju rekama i integrisanje sa specificnostima teritorije (sleganje ...) -Renaturalizacija vetackih plovnih puteva i vracanje prirodne funkcije reka -Poboljanje kvaliteta voda -Zatita i unapredjenje akvaticnih ekosistema postojecih vodotokova, kao i antropogenih jezera i depresija nastalih u procesu eksploatacije -Sadnja uma i zelenih traka du vodotoka

Kulture i panjaci vlanih Ravnica

Predeli u kojima dominiraju prirodni elementi

Izraene prirodne karakteristike koje bi trebalo ocuvati

Prilagodjavanje prisustva prirodnih sredita nivou kompatibilanim sa biolokim pitanjima, ukljucujuci i ponudu alternativnih prostora

umski masivi i njihove ivice

-Identifikovanje osetljivih oblasti i razvijanje plana upravljanja i javnog pristupa svakoj od specificnih prirodnih oblasti - Stvaranje prostora namenjenih za javnu upotrebu na marginama prirodnih podrucja -Uspostavljanje redovnog pracenja osetljivih lokacija -Ogranicavanje pristupa i dostupnosti vecini osetljivih prirodnih podrucja -Sprecavanje poziva i oglaavanja na otkrivanje osetljivih prirodnih podrucja

Kultivisana brda Poljoprivredni predeli Kultivisana ravnica Gohelle-a

Poljoprivredna podrucja koja bi trebalo ocuvati

Podrka poljoprivrednoj proizvodnji

-Potovanje ekolokih specifikacija (po evropskim direktivama)

22

PREDLOG UNAPREENJA PRIRODNIH PODRUCJA PREDELA

LILLE
BRUXELLES LIEGE KOLN
Lys
De ul e

c Es t au

LILLERS

uma Balleul

AUCHEL Park Clarence Park Lawe BRUAY-LA-BUISSIERE uma Lihue Park Olhain

BETHUNE Park Loisne

Park Wingles CARVIN

uma Phalempin CONDE-SUR ESCAUT uma Offarde uma Abbays des Pres Centar Amaury SAINT -AMANDLES-EAUX uma Marchiennes uma Faux uma Raismes St.amand-Wallers

BRUXELLES

11/19 Losse et Gohele uma uma Verdrel LIEVIN Olhain uma Mont

LENS Le Louvre Lens

HENINBEAUMONT

Chabaud Latour

uma Flines

Park Glister Park Iles

Sc a

rp

Prostor odmora i rekreacije Raismes VALENNCIENNES

uma Vimy

Prostor odmora i rekreacije Argales DOUAI uma Lanoy SOMAIN

ANICHES

DENAIN

ume i znacajni prirodni prostori Znacajna odlagalita Znacajni prostori aktivnosti na otvorenom Zeleni koridori Vodeni koridori Nekadanja mrea rudarskih komunikacija Autoputevi Vodotoci 0 5 10 20km
PARIS REIMS

ARRAS

PARIS

PLAN RAZVOJA PREDELA

Ovim planom predloene su osnovne vizije pravaca razvoja kulturnog predela Nord-pas de Calais. Njegove osnove pocivaju na primarnoj odrednici iz planova vieg reda o prevashodnoj potrebi promene imida ovog predela koja bi pratila njegovu transformaciju od predela okupiranog industrijom do predela unapredenog industrijskim nasledem .Ovakav cilj planirano je da se postigne pre svega putem zatite i unapredivanja rudarskog predela i njegovih istorijskih i prirodnih elemenata , ekonomskog razvoja teritorije u novim pravcima i razvojem turizma kao potpuno nove grane privrede na ovom podrucju.

TURIZAM
Tema turizma u rudarskom podrucju je do devedesetih godina prolog veka bila potpuno odsutna sa aspekta planiranja razvoja podrucja.Medutim,kandidaturom na UNESCO-vu listu nasleda doprinosi se ponovnom oivljavanju rudarskog basena,kroz pomenuti ,za ovo podrucje potpuno novi aspekat razvoja. Prepoznavanjem rudarskog nasleda ,kako opipljivog ,tako Ii neopipljivog ,kao kulturnog temelja teritorije i regiona,pri tom uz to i priznavanje vredosti industrijskog nasleda na mnogo viem nivou (nacionalnom i internacionalnom )predstavljaju znacajan doprinos promeni imida teritorije .Pomirenje uloga kulture i industrijskog nasleda u dinamici lokalnog i regionalnog razvoja predstavljaju osnovni pravac u kome se bududnost ovog podrucja krece. Rudarski basen Nord-Pas de Calais sa svojim industrijskim nasledem i svim njegovim elementima ima mnogo toga da ponudi . Razvoj turizma rudarskog basena planiran je po principima odrivog turizma-vidu turizma koji doprinosi zatiti ivotne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta i unapredivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi. Glavni cij ovakvog vida turizma je da se omoguci ljudima uivanje i sticanje znanja o prirodnim ,istorijskim i kulturnim karakteristikama jedinstvenog okruenja,uz ocuvanje integriteta mesta i podsticanje ekonomskog razvoja zajednice. Osmiljeni su edukativni ,strucni programi u ciljlu unapredenja batine i prirodnih resursa,a razvoj turizma je pre svega planiran uz pomoc lokalne zajednice koja ima zadatak da sprovodi monitoring . Razvojem turizma ovog podrucja obezbeduju se kvalitetna radna mesta lokalnom stanovnitvu i uspostavljanje veze izmedu lokalnih poslova i turizma.

Turizam istorijskog nasleda

Kao novi resurs i izazov,razvijanje ove specificne grane turizma otvara mogucnosti upoznavanja ireg auditorijuma sa gusto rasporedenim elementima industrijskog nasleda koje na teritoriji rudarskog basena pruaju uvid u vievekovno funkcionisanje podrucja baziranog na rudarstvu. Saznavanje o pre svega funkcionisanju rudarske proizvodnje i njenih tehnickih elemenata lei u osnovi industrijskog trizma:razgledanje zgrada i maina,radionica,rudnika i mesta za preradu rude,stovaripta i skladita i sve pratece infrastrukture,pa i mesta namenjenih drutvenim aktivnostima povezanim sa industrijom. Otkrivanje i upoznavanje ovih elemenata nasleda i njihovih vrednosti ,planirano je tzv. Rutom nasleda koja bi prolazila centralnim delom prostora od istoka ka zapadu. Planirano je,pre svega fokusiranje na rekultivisana industrijaska podrucja (prostori nastali sleganjem zemljita kao posledicom rudarske aktivnosti). Odlagalita kao prostori sa novo autohtonom pionirskom vegetacijom (specificna stanita odlagalita) kao novih zelenih pluca podrucja,takode predstavljaju jednu od primarnih ekolokih atrakcija podrucja.

ZATITA PREDELA
Zatita rudarskog predela i njegovih istorijskih i prirodnih elemenata , ekonomski razvoj i razvoj turizma , istovremeno su i procesi i potrebe. Savremeni turizam ispoljava se istovremeno kao potroac prirode ali i znacajan izvor prihoda neophodnih za njenu zatitu .Samo ocuvana priroda predstavlja pravu turisticku vrednost i omogucuje turisticki razvoj. Odrivi turizam planiran na ovom podrucju podrazumeva minimalan uticaj na ivotnu sredinu i lokalnu kulturu, istovremeno i zatitu lokalnih ekosistema. Naime, to bi bio odgovoran turizam koji se prijateljski odnosi prema prirodnoj i kulturnoj batini. Planirano je bolje razmatranje pitanja ivotne sredine kroz integraciju zatite ivotne sredine i kriterijuma kvaliteta u svakom projektu vezanom za turisticki razvoj i primenama odredaba Zakona o ivotnoj sredini,Zakona o zatiti prirode,zatim odredaba Natura 2000 EU. Po odredbama istih zakona planiran je i dalji izbalansirani razvoj primenom aktivne zatite svih prirodnih podrucja pogotovo vlanih prirodnih stanita u recnim dolinama. Primenom Zakona o zatiti kulturnih dobara, Zakona o zatiti urbanog i arhitektonskog nasleda i predela , planirana je dalje zatita spomenika kulture , vrednih arhitektonskih i urbanih celina rudarskih gradova posticice se da ovaj prostor zadri ocuvanu esenciju svojih kvaliteta ali i da nastavi da ivi i evoluira na ovoj osnovi kao kulturni predeo vredan zabeleavanja u istoriju svetske kulturne batine.

Sportsko -rekreacioni turizam

Kao alternativa glavnoj ruti nasleda planirana je mrea komunikacija bazirana na postojecoj rudarskoj mrei koja se protee irom citave teritorije rudarskog basena . Radi rekrealicije ali istovremeno i daljeg istraivanja podrucja planirano je omogucavanje kretanja kroz prostor sekundarnim i zelenim komunikacijama u vidu etnji , vonje bicikla, jahanja. Radi promovisanja ovog vida turizma na prostoru rudarskog basena planirana je organizacija godinjih trka kroz naslede. U okviru rekultivisanih prostora jezera i okoline nastalih sleganjem zemljita planiraju su raznovrsne rekreativno sportske aktivnosti od kajakatva, jedrenja i plivanja do ribolova.

Kulturni turizam
Putnicima Rute nasleda odnosno onima motivisanim interesom za kulturu ponudeno je mnogo opcija otkrivanja elemenata kulturnog iI socijalnog industrijskog naseleda-posete spomenicima posvecenim rudarstvu,memorijalnim centrima ekstrakcije kao i rudarskom istorijskom centru Lewarde,muzejima ,ili poseta pojedinacnim rudarskim gradovima I upoznavanje sa njihovim nacinima funkcionisanja i ivota.

Obrazovni turizam
Planirano je organizovanje tura za kolsku decu,kao i sve uzraste zaiteresovane za detaljnija saznanja i edukaciju u vezi znacaja istorijskog perioda industrijske ere kako u Francuske ,tako i Evrope i sveta.

Eko turizam
Turistima fokusiranim na lokalnu kulturu. kro doivljaj prirodne okoline,predeo rudarskog basena nudi citav spektar prirodnih podrucja,od specificnih vlanih stanita pre svega u ookviru regionalnoog parka prirode Scarp-Escaut, do reklasifikovanih prirodnih podrucja.

24

ZAKLJUCAK
Poloaj Nord-Pas de Calais,ove severne raskrsnice Evrope ovaj prostor nikada nije ostavljao u zapecku covekovog interesovanja. On je time tako, za razliku od predela izolovanih i nepristupacnih, predodreden za konstantno preispitivanje balansa u suivotu coveka i prirode. Konstantne promene koje je covek sa sobom donosio ovom predelu pripitomljavajuci ga (seca uma, isuivanje vlanih podrucja), prelazeci i okupirajuci ga (brojna osvajanja i ratovi), nastanjujuci ga (jedan od najguce naseljenih oblasti Francuske),koristeci njegova nadzemna bogatstva (plodno tlo, intenzivna poljoprivreda) i eksploatiuci njegova pozemna bogatstva (ugalj i rudarstvo) vekovima su preoblikovale ovu teritoriju menjajuci joj kako lice tako i sutinu. Sve ove promene,nesumnjivo su morale ostaviti znacajne tragove na izvornu predeonu matricu, to je u ovom predelu vrlo jasno vidljivo. Kao jedna od poslednjih faza razvoja, period industrijalizacije je bio taj koji je svojom izraenom gladi za proizvodnjom krajnje iscrpelo ovaj predeo, neke od njegovih resursa u nepovrat izgubio,naruio ivotnu sredinu i ozbiljno i drasticno degradirao sliku predela. Rudarski basena Nord- Pas de Calais nije usamljeni primer ovakvog drasticnog delovanja industrijalizacije na predeo-ovakve bezobzirne tendencije fokusirane pre svega na podizanje ekonomske moci bez vizije dugorocnog razvoja su u vecoj ili manjoj razmeri dugo uticale (i jo ponegde uticu) na brojne predele bogate rudnim bogatstvima irom Evrope i sveta. Medutim trendovi se menjaju, globalno drutvo posle industrijskog doba nastavlja sa razvojem na osnovu novih potreba i u nekim novim pravcima okrenutim ka drugacijim ciljevima i primenjujuci drugacija sredstva da do tih ciljeva dodu pouceni iskustvima iz prolosti,a predeli ostaju kao osnova i svedoci ovog evolutivnog procesa . Predeo rudarskog basena Nord-Pas de Calais predstavlja primer uspenog suocavanja sa iskustvom i nasledem iz prolosti,izmedu ostalog zato to bez negiranja svojih prethodnih faza, vec upravo sa cvrstim uporitem baziranom pre svega na osnovama tradicionalnog nacina ivota nastavlja sa svojom evolucijom. Spoznavanje obima, vrednosti i kvaliteta materijalnog i nematerijalnog nasleda ovog industrijskog predela, proizalo iz potrebe za iznalaenjem novog osnova i pravca njegovog razvoja, odnosno pozitivni rezultati tih studija koji su pokazali izuzetan potencijal je ono to je opredelilo i usmerilo formiranje potpuno novog pogleda na ovaj predeo i upravo njegovo industrijsko naslede postavilo u centar ovih planova. Strategijom koja predvida ukljucivanje elemenata industrijskog nasleda u planska dokumenta i predlae njihovu revitalizaciju i zatitu kao esencijalnih obeleja ovog kulturnog predela,dugorocno je obezbedilo jasan pravac njegovog razvoja . Sprovodenjem konkretnih planova razvoja (fokusiranjem ovih planova na odrivi turizam i usluge kao potpuno novu viziju) vec je pocelo materijalizovanje tenji za novim funkconisanjem ove teritorije i uspeni rezultati planiranja vec mogu biti uoceni u predelu. Primer industrijskog predela rudarskog basena Nord-Pas de Calais, obraden ovim radom, zbog svoje reprezentativosti i bogatstva svog industrijskog nasleda prezentovan je kao jedan od kvalitetnih nacina sagledavanja i tretmana kulturnih predela sa industrijskim nasledem. Kroz obradu ovog primera iz sveta eljeno je da se pored ocigledne negativne slike koje ovakvi predeli reflektuju skrene panja sa druge strane i na njihove ponekad cak i izuzetne vrednosti to bi moglo posluiti kao podsticaj razmatranju potencijala industrijskog nasleda i predela slicnog karaktera i kod nas .

26

LITERATURA
RUDARSKI BASEN NORD-PAS DE CALAIS ,FRANCUSKA
BASSIN MINIER UNESCO, 2005. Charte pour la valorisation du bassin minier Nord- Pas de Calais, Lille BASSIN MINIER UNESCO. 2006, Le patrimoine minier du Nord-Pas de Calais: un paysage culturel evolutif Bassin Minier Unesco TICCIH, Lille DIRECTION RGIONALE DE L'ENVIRONNEMENT DE L'AMENAGEMENT ET DU LOGEMENT DU NORD - PAS-DE-CALAIS ,2008. Analyse des potentialits cologiques du territoire rgional, Biotope-GREET Nord Pas de Calais, Lille DIRECTION RGIONALE DE L'ENVIRONNEMENT DE L'AMENAGEMENT ET DU LOGEMENT DU NORD - PAS-DE-CALAIS, 2005, Atlas des paysages de la rgion Nord Pas de Calais, Approche gnrale et culturelle, Lille DIRECTION REGIONALE DE L'ENVIRONNEMENT NORD-PAS DE CALAIS, 2005, Atlas des paysages de la rgion Nord Pas de Calais, Perceptions paysagres, Lille DIRECTION RGIONALE DE L'ENVIRONNEMENT DE L'AMENAGEMENT ET DU LOGEMENT; DIRECTION RGIONALE DE L'INDUSTRIE, DE LA RECHERCHE ET DE L'ENVIRONNEMENT NORD - PAS-DE-CALAIS, 2008, Profil environnemental Nord - Pas-de-Calais, Tome 1 -Enjeux rgionaux, Lille DIRECTION RGIONALE DE L'ENVIRONNEMENT DE L'AMENAGEMENT ET DU LOGEMENT ; DIRECTION RGIONALE DE L'ALIMENTATION, DE LAGRICULTURE ET DE LA FORT. 1999, Schma de services collectifs des espaces naturels et ruraux, Contribution de la rgion Nord Pas-de-Calais, Lille FOWLER, P 2003, World Heritage Cultural Landscapes 1992-2002, Windgather Press, Macclesfield . HENDOUX F. , CENTRE REGIONAL DE PHYTOSOCIOLOGIE/CONSERVATOIRE BOTANIQUE DE BAILLEUL, 2007, Atlas rgional de la trame verte et bleue Cahier mthodologique, Lille MISSION BASSIN MINIER NORD-PAS DE CALAIS, 2008. L'habitat minier en rgion Nord - Pas de calais, Cahier technique, Lille MISSION BASSIN MINIER NORD-PAS DE CALAIS 2008, Qualification et protection des paysages remarquables du Bassin minier Nord- Pas de Calais, Note mthodologique, Lille MISSION BASSIN MINIER NORD-PAS DE CALAIS, 2008. Recensement et qualification des lments non protges de l'hritage minier, Rapport final de l'tude, Lille MISSION BASSIN MINIER NORD-PAS DE CALAIS. 2007, Les cahiers techniques de la mission bassin minier guide pour l'ouverture au public d'un terril, Lille MISSION BASSIN MINIER NORD-PAS DE CALAIS, 2008 , Identification et classification des cits minires du Nord Pas de Calais, Note mthodologique, Lille MISSION BASSIN MINIER NORD-PAS DE CALAIS, CHAINE DE TERRILS, Les terrils du Nord - Pas de Calais, Glossaire de la base de donnes Access des terrils du Nord et du Pas de- Calais, Lille LIEFOOGHE Ch, 2004. Old industrial regions- Nord- Pas de Calais, Services: The future of the industry? From coalmining and textile industries to environmental services and distance selling in the Nord-Pas-de-Calais Region France , Lille O'MIEL Ch. 2010, La candidature du Bassin Minier Nord- Pas de Calais une inscription sur la liste du patrimoine mondial de l'UNESCO, Lille

http://www.nord-pas-de-calais.developpement-durable.gouv.fr/ web sajt regionalne direkcije za ivotnu sredinu , planiranje i stanovanje regiona Nord-Pas de Calais ,poseta 20/12/10. http://www.missionbassinminier.org web sajt inenjerskog tela za razvoj i planiranje rudarskog basena regiona Nord-Pas de Calais ,poseta 20/12/10 http://www.bmu.fr web sajt udruenja ''Bassin Minier Unesco'',podnosioca kandidature rudarskog basena Nord-Pas de Calais na UNESCO-vu listu nasleda, poseta 20/12/10. http://www.charbonnagesdefrance.fr istorija rudarstva u rudarskom basenu Nord-Pas de Calais,poseta 15/01/11. http://andredemarles.skyrock.com/ istorijske fotografije rudarskog basena Nord-Pas de Calais, poseta 15/01/11. http://portal.unesco.org/fr/ev.phpURL_ID=13055&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html Konvencija o zatiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleda ,1972. Pariz, UNESCO, 16.novembar 1972

DODATAK

PREDELI INDUSTRIJSKOG NASLEA SRBIJE

STANJE
1

PREPORUKE
Ukljucivanje lokalne zajednice i gradanske inicijative
Elementi industrijskog nasleda u predelu mogu imati brojne i razlicite funkcije i namene, ali njegova uloga u optem razvoju zajednice najvie zavisi od potreba i prioriteta njenih predstavnika i njihove odluke o nameni koja ce na najbolji nacin doprineti zadovoljavanju njihovih potreba i ostvarivanju zajednicke koristi. Buduce strategije razvoja i unapredenja oblasti kulturnih predela sa industrijskim nasledem treba zasnovati na cinjenici da je industrijsko naslede ove zemlje i evropsko kulturno naslede i teiti tome da se ucini i delom svetskog nasleda. U cilju omogucavanja razvoja ove oblasti neophodno je kreiranje i usvajanje konkretnih dokumenata koji ce dovesti do promena u postojecem sistemu zatite. Potrebno je izgraditi interdisciplinarni pristup oblasti razvoja kulturnih predela i industrijskog nasleda i izgraditi veze izmedu razlicitih profesija, sektora, institucija. Vano je gradane snabdeti informacijama o znacaju ocuvanja i unapredivanja predela industrijskog nasleda i to se mora raditi intenzivno i kontinuirano uz intenzivno i sistematicno ukljucivanje medija. Potrebno je da gradovi i optine razviju strategije u odnosu na nacionalni kulturni razvoj i odrede strateke pravce delovanja koji bi omogucili konkretne korake, a da sve ustanove koje su ukljucene u zatitu kulturnog nasleda promoviu i zatitu kulturnog predela sa industrijskim nasledem. Projekti revitalizacije predela industrijskog nasleda predstavljaju izazov ali i ansu za sektor kulture koji bi mogao da odigra znacajnu ulogu u omogucavanju da se industrijsko naslede transformie u neto to ce imati namenu i funkciju u savremenom ivotu. Ovakve inicijative se mogu realizovati na nivou celog regiona i ne treba se zaustaviti na lokalnim inicijativama.

Evropska vrednost industrijskog nasleda

Industrijalizacija XIX veka je u celoj Evropi znacila modernizaciju i ulazak u savremeno doba. U datom kontekstu, industrijsko naslede predstavlja bitan element savremenog evropskog identiteta. Poseban znacaj industrijskog nasleda u Srbiji ogleda se u cinjenici da ono predstavlja deo evropskog nasleda i secanja jer su industrijska postrojenja u velikom broju slucajeva gradili graditelji iz razlicitih evropskih zemalja (Francuzi, Cesi i mnogi drugi) koji su pocetkom XX veka dolazili u Srbiju kako bi istraili nove eksploatacione i ekonomske mogucnosti ali I prenosili svoja saznanja. Stoga se industrijsko naslede Srbije moe posmatrati i kao materijalno svedocanstvo kulturne raznovrsnosti ove sredine, ali i veza sa evropskim i svetskim kulturnim nasledem. Uskladivanje postojecih standarda i regulative u skladu sa onima koji su vec prihvaceni u zemljama EU, kao i uvodenje novih, savremenih standarda u oblast zatite predela i revitalizacije predela industrijskog nasleda predstavlja jedno od mogucih reenja za unapredenje ove oblasti kod nas. Prva korak u procesu izdvajanja industrijskih ku l t u r n i h p r e d e l a m o r a l o b i b i t i identifikovanje potencijalnih predela sa elementima industrijskog nasleda ,a zatim bi mogle i trebale uslediti inventarizacija i valorizacija ne bi li dovele do konacnog izdvajanja ovakvih predela,utvrdivanja principa njihovog statusa i zatite i stvaranja osnova za planove njihovog razvoja.

Zatita graditeljskog nasleda i predela

U Francuskoj i ostalim razvijenijim zemljama projekti usmereni na revitalizaciju industrijskog nasleda su sprezi sa zatitom predela i zajedno se smatraju projektima koji doprinose zatiti i odrivosti ivotne sredine.

Kulturna politika
Elementarna potreba i preduslov razvoja i unapredenja oblasti kulturnih predela sa industrijskim nasledem je veca informisanost najire javnosti o njegovom znacaju i potencijalima i omogucavanje vieg stepena participacije gradana. Postojanje odredenog posrednickog tela koje bi povezivalo sve sektore drutva i razlicite inicijative predstavlja jedan od mogucih instrumenata kojim bi se pokrenuo razvoj oblasti , kao to je videno na primeru rudarskog basena Nord -Pas de Calais. Opredeljenje i spremnost Mininistarstva kulture RS da podri projekte koji su usmereni na revitalizaciju industrijskog nasleda, potvrduje i cinjenica da je kao jedna od dve kategorije ugroenog nasleda u Srbiji u izvetaj za Savet Evrope ukljuceno industrijsko naslede, tako to su se na listi prioritetnih intervencija, medu ostalima, nali i lokalitet Senjski rudnik.

Industrijsko naslede i kulturni turizam

Industrijsko naslede moe da predstavlja znacajan potencijal i u razvoju turizma u Srbiji, kao kulturni resurs cije bi ukljucivanje u turisticku ponudu doprinelo njenoj atraktivnosti i obogacivanju sadrajima koji ne spadaju u kategoriju tipicnih turistickih aktivnosti. Razvoj kulturnog turizma na globalnom nivou svedoci o njegovom znacaju i doprinosu kako revitalizaciji predela industrijskog nasleda i ostvarivanju njegove ekonomske odrivosti, tako i optem socioekonomskom razvoju regiona i lokalnih zajednica. Stoga razvoj kulturnog turizma predstavlja jedan od instrumenta i mogucih reenja za kvalitetnu revitalizaciju i i s ko r i c a v a n j e p o t e n c i j a l a p r e d e l a industrijskog nasleda u optem socioekonomskom razvoju.

Neophodnost interdisciplinarnog pristupa i saradnje meu razlicitim sektorima

Iskustva i primeri dobre prakse iz Evrope kao to je francuski primer industrijskog kulturnog predela rudarskog basena Nord Pas de Calais pokazuju da se projekti kvalitetne revitalizacije predela baziranog na industrijskom nasledu zasnivaju na medusektorskim partnerstvima i da njihova uspena realizacija zahteva ukljucivanje i saradnju javnog, privatnog i civilnog sektora, kao i da je podrka dravnih organa vlasti neophodna. Dravna vlast bi trebalo da ima kljucnu ulogu u ovakvim procesima, ona je ta koja procenjuje u kakve projekte je najbolje investirati, ta je od najveceg interesa za predeo/zemlju. U proces prepoznavanja industrijskog nasleda kao vrednosti u smislu znacajnog traga ljudske istorije pogotovo na predeo kao njegovu priodnu osnovu Srbija je na samom pocetku i moe se smatrati pravim trenutkom za ustanovljavanje principa i standarda koji ce omoguciti kvalitetan razvoj predela sa industrijskim nasledem.
1

28

KULTURKLAMMER -centar za kulturne interakcije, 2008. Konferencija-Reke i industrijsko naslede , Mogucnosti (re)aktivacije industrijskih objekata u Srbiji :Izazovi i prakse Industrijsko naslede - zakljucci i preporuke ,Beograd

PREDELI INDUSTRIJSKOG NASLEA SRBIJE

POTENCIJALNI RUDARSKI PREDELI SA ELEMENIMA ZA PROGLAENJE INDUSTRIJSKIM KULTURNIM PREDELIMA
Lista potencijalnih predela -Senjski rudnik* -Kolubarski basen -Borski basen -Kosovski basen
Senjski rudnik

Kolubarski basen
Bez obzira na to to je ovaj rudarski basen bio poznat od rimskog doba ,i to to je njegova podzemna eksploatacija pocela polovinom devetnaestog veka, vreme njegove najintenzivnije je eksploatacije je upravo danas. Kao najveci aktivni rudnik uglja trenutno u Srbiji ,razvojem povrinske eksploatacije uglja rudnika Kolubara nestaju plodne oranice, izmetaju se reke, nestajaju sela, menja se reljef, a po okoncavanju eksploatacija ostaje povrina koja lici na mesecev pejza.Uticaj covekove aktivnosti na pejza ovde je totalan. Pejza predmetnog podrucja nekada je bio bogat umama koje danas su znatno smanjih povrina,uglavnom du reka.Najnovije rudarske aktivnosti dodatno su uticale na podrucje , izazivajuci promene u celokupnoj topografiji aktivnih rudnika i skretanju reka. Zbog prirode iskopavanja (savremeno intenzivno povrinsko iskopavanje) na ovim prostorima nije razvijena nekadanja praksa rudarstva iz devetnaestog i pocetka dvadesetog veka- mesto ivota jednako je mestu stanovanja.Ovaj prostor ne sadri znacajne socijane elemente rudarstva osim znacajnih posledica -postojeca naselja su godinama raseljavana i dalje se raseljavaju. Od elemenata kulturnog nasleda,usled rudarskih radova otkriveno je izmedu ostalog nekoliko vanih arheolokih nalazita, odredjen broj zdanja sa elementima tradicionalne arhitekture Obnavljanje prirodnog okruenja, vracanje u (to priblinije) prvobitno stanje rekultivacijom radi ponovnog koricenja i ostvarivanja benefita za lokalnu zajednicu, nakon zavrene eksploatacije uglja, bio bi sutinski cilj planova vezanih za ovaj predeo. Podizanje atraktivnih sportsko-rekreativnih sadraja na povrinama koje, nakon tehnicke rekultivacije, budu namenjene trajnoj rekultivaciji, doprinelo bi povecanju turistickih potencijala ovog kraja. Prostor ima potencijala kako za rekreativni i sportski turizam tako pre svega za potpuno novu vrstu turizma na naim prostorimaindustrijski turizam koji bi nudio mogucnost prisustvovanja procesu nestajanja i stvaranja predela.
Karakter znaaja:nacionalni i regionalni

Senjski rudnik*
Najstariji je aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji osnovan polovinom 19-tog veka i predstavlja najstariju ocuvanu industrijsku oblast.To je rodno mesto industrijske epohe u Srbiji i u trenutku , simbol modernog doba ekonomskog uspona ,prosperiteta , kao i pada .Predeo rudarskog kompleksa, interesantna je meavina ive istorije i savremenog rudarstva. U sastavu rudarskog kompleksa nalazi se i dalje aktivno rudarsko okno jame Senjski rudnik gvozdeni ekstrakcioni toranj i parna maina za ekstrakciju uglja koja je i dalje u funkciji! Rudarsko naselje Senjski Rudnik izgradeno je na umovitim brdima iznad kompleksa rudnika uglja. Tipicno za industrijske regione, zbog ekonomske imigracije, lokalna zajednica je tradicionalno multietnicka. Naselje je takode tipicno za industrijske zajednice kasnog 19. i ranog 20. veka, a ocuvane su stambene zgrade, kola, Dom kulture, crkva, zgrada eleznicke stanice, restoran i bolnica. Kao kompletnog, tipicnog i ocuvanog, bez obzira na njegove relativno male razmere,vec je sagledan znacaj ovog predela i industrijskog nasleda koje lei u njegovoj osnovi . Projekat revitalizacije Senjskog rudnika kao kulturnog predela industrijskog nasleda prvog tog tipa u Srbiji,kao i transformacija Muzeja ugljarstva u njegovom sastavu u savremeni nacionalni centar nasleda zapocet je 2009-te godine.Projekat je podran od strane ministarstva kulture Republike Srbije, Evropske Unije i Saveta Evrope. Karakter znacaja : uglavnom nacionalan, iako odredeni delovi , kao to su jo uvek funkcionalna lift maina iz 1870 godine , imaju medunarodni znacaj , dok su ostali elementi uglavnom od regionalnog znacaja.

Kolubarski basen

Basen Bor

Kostolacki Basen

Borski basen Prirodna bogatstva Bora i okoline omogucila su nastajanje prvih naselja jo u ranom neolitu . Ovo je prostor gde su prvi rudnici kao to je Rudna glava otvoreni u blizini Majdanpeka, koji vai za jedan od najstarijih rudnika bakra u Evropi (5 vek p.n.e.).Aktivna eksploatacija ruda na ovom podrucju traje od neolita, preko bronzanog doba, rimskog doba i sa prekidima (naseljavanje sloveni, turska vladavina), sve do naih dana. Mnogi elementi, ostaci rudarskog nacina ivota iz prolih vremena mogu se naci i dalje na ovom prostoru. Savremeni povrinski kop Bor nastao je e k s p l o a t a c i j o m r u d e b a k r a t o ko m dvadesetog veka. Odmah nakon to su doli francuski koncesionari koji su pocetkom 20 veka zapoceli iskopavanja, pored rudnika i primitivne topionice nikla je rudarska kolonija.Elementi arhitektonskog nasleda iz perioda dolaska francuskih koncesionara i danas se nalaze na ovom prostoru.Izgradeni su mnogi objekti vezani za rudarstvo, sa prenetim elementima arhitekture u ondanjoj Francuskoj.Socijalni uticaj rudarstva je bio snaan -od svega nekoliko stotina najamnih radnika i inenjera koji su se tu naselili pocetkom prolog veka, grad Bor je narastao na vie od 50.000 stanovnika. Na ovom prostoru nalaze se i kulturne institucije vezane za rudarstvo kao to je Muzej rudarstva i metalurgije. Medutim,rudarstvom i metalurgijom, najagresivnijim privrednim granama po okolinu i eksploatacijom i preradom rude na ovom prostoru, takode je i drasticno promenjen reljef, mikroklima, biljni i ivotinjski svet. Zabeleeno je da su jedne od prve ekoloke demonstracija u Evropi organizovane u upravo u Boru, jo 1935. godine.1 Stanovnitvo ovog kraja se, naime, jo pre Drugog svetskog rata osecalo ugroenim zbog zagadenja koje je dolazilo iz topionice. Danas se,izmedu ostalog kao posledica iskopavanja na samo 10 kilometara od urbanog gradskog jezgra nalazi se najvece vetacki stvoreno udubljenje u Evropi. Duga istorija,skup razlicitih elemenata (socijalnih,kuturnih ) vezanih za rudarstvo na ovom prostoru ,sveobuhvatan i brutalan
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=932012

uticaj na ivotnu sredinu cine ovaj prostor potencijalom za proglaenje kulturnim industrijskim predelom koje bi na taj nacin moglo da donese predloge novih regulatorne mera za pravce novog razvoja podrucja. Karakter znacaja:Nacionalni, regionalni

Kosovski basen
Kosovo i Metohija, sa svim spomenicima kulture, istorijskim znamenjima i belejima, svojim prirodnim kvalitetima predstavlja jedinstveno mesto u prirodnom i kulturnom smislu. Na Kosmetu od ukupnog fonda arhitektonske batine, skoro dve trecine svedoci o srednjem i starom veku. Gledajuci rudna bogatstva, ovaj prostor ima i veoma dugu tradiciju rudarstva koja potice jo iz vremena Rimljana. Kao najstarije srednjevekovno rudarsko naselje (rudnici olova) koje se po svojim rudnicima srebra i zlata poznato jo od pocetka 14 veka na prostoru Kosova izdvajaju se Trepca kao i predeo Novog Brda kao mesto jednog od najvanijih rudnika olova i srebra u Srbiji srednjeg veka. Mnogi slojevi rudarske eksploatacije iz razlicitih perioda vremena (od arheolokih ostataka do savremenog rudarstva naih dana) i od strane razlicitih naroda i kultura koje su naseljavale ovo podrucje obuhvataju iroko podrucje i danas su vidljivi u predelu.Aktivnosti savremenog rudarstvau poslednjih nekoliko decenija ostavile su najznacajnije posledice po predeo, pogotovo u smislu kvaliteta ivotne sredine,te Kosovo danas takode spada i u grupu jednog od najzgadenijih predela u Evropi. Pored ostalih brojnih kvaliteta ovog prostora prepoznavanje upravo elemenata industrijskog nasleda i industrijske stvarnosti kao potencijala za revitalizaciju i osnova za podizanje kvaliteta ovog predela umnogome bi moglo da doprinese njegovom novom razvoju na dugorocni , smislen odriv nacin. Karakter znacaja:uglavnom nacionalni,dok elementi kulturnog nasleda predela imaju medunarodni znacaj

29

LITERATURA
SRBIJA
Evropska banka za obnovu i razvoj , 2011. Akcioni plan za zatitu ivotne sredine i socijalna pitanja ''Projekat unapredenja stanja zatite ivotne sredine u PD RB Kolubara'' JOVANOVIC T. Prazni prostori Srbije, 2010, Prva faza projekta-Beograd, Zavod za proucavanje kulturnog razvitka, Beograd JOVIC-LAZIC A. 2004, Zatita kulturne batine na Kosovu i Metohiji KULTURKLAMMER -centar za kulturne interakcije, 2008. Konferencija-Reke i industrijsko naslede , Mogucnosti (re)aktivacije industrijskih objekata u Srbiji :Izazovi i prakse Industrijsko naslede - zakljucci i preporuke , Beograd Ljubljana Ministerial Conference, 2009. ''Integrated rehabilitation project plan/survey on the architectural and archeological heritage '',Background note on the outcome and impact of the Regional Programme for Cultural and Natural Heritage in South-East Europe Prostorni plan Republike Srbije kao strateki razvojni dokument za period do 2010. godine Koricenje energetskih izvora i energetska infrastruktura, Beograd Prostorni plan Republike Srbije 2010-2014-2021(nacrt), Zatita i odrivo koricenje kulturnog nasleda,Zatita i uredenje predela,Beograd Regional Programme for Cultural and Natural Heritage in South East Europe 2003 2006, 2005. ''Preliminary technical assasement of the architectural and archeological heritage in south east Europe'' Senje coal mineSenjski rudnik Srbija,

http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/see/irppsaah/default_en.asp Council of Europe,Culture,heritage and nature, South East Europe: Integrated Rehabilitation Project Plan/Survey of the Architectural and Archaeological Heritage (IRPP/SAAH) http://www.bazapropisa.net/sr/uredbe/2467.html Regionalni prostorni plan Kolubarskog okruga pogodjenog zemljotresom (Regionalni prostorni planovi) http://www.te-ko.rs/ web sajt privrednog drutva ''Termoelektrane i kopovi'' Kostolac http://www.kostolac.info/kostolac.htm web sajt optine Kostolac http://www.rtb.rs/ web sajt rudarsko topionicarskog basena Bor http://www.tobor.rs/ web sajt turisticke organizacije Bora