borba protiv ortogonalne arhitekture

arhitektonski fakultet
univerzitet u beogradu
kolska godina 2013-2014
proces projektovanja
aleksandra uroevi 31-2011

koncept rada
psiholoko tumaenje savremene arhitekture
doivljaj linearno oblikovanog prostora
geometrija
razvoj ortogonalne arhitekture kroz stilove
parametricizam od pokreta do stila
arhitek(skulp)tura
doivljaj prostora amorfne forme
reference

Na osnovu naeg ponaanja u prostoru, naunici su doli do zakljuka da emotivnije

reagujemo u prostorima gde preovlauje kurvatura. Prijatniji oseaj koji nas obuzima govori o
lepoti ovakvih prostora. Meutim, kada se radi o funkcionalnosti, ispitanici su se ipak opredelili
za linearnu formu.
Da li zaobljena arhitektura moe da bude funkcionalna kao linearna?
Da li lepo pravi opis za arhitekturu?
Da li je primat u arhitekturi sagledati njenu funkciju,a ne osetiti njen prostor, videti je, a
ne razumeti?

oak. Okreem glavu na desnu stranu i vidim prozor. Jednolini otvor kvadratnog
oblika na sredini prostorije i u njemu pare neba. Okreem glavu na levu stranu. Vrata i dva
prozora. Centralizovana vrata pravugaonog oblika. Prozori kvadratnog oblika su na istom
udaljenju od vrata i izgledaju kao telohranitelji. Sile koje su ukrotile vrata i ne doputaju im da se
pomere u stranu, da izmaknu kontroli. A u njima isto nebo. Prolazim kroz otvor na zidu
paralelnom sa mnom i imam ta da vidim. Opet isti oak,prozori i vrata. Daleko kroz otvor na
zidu mogu da vidim jo jednu prostoriju i njen kraj.

Malo je toga to ih razlikuje. Ime, funkcija,boja. Sve ostalo je isto. Bezlino.

Kazu da je u svakom oveku, u njegovoj prirodi, uroeno da sagleda stvari ravnomerno.

Potpuno simetrino, jer to je ono to je pravilno. S tim sigurno ne moemo pogreiti. Od kada
smo upoznati sa svetom, svesni smo postojanosti euklidovskih oblika. Perfektna Euklidova
geometrija izotrila nam je poglede na spoljanji svet, doivljaj prirode kao simbol jedinstva.
Prema Euklidu, svako geometrijsko telo je bilo inspirisano prirodom i svi oni zajedno ine sklad,
kao to je svaki geometrijski oblik simbol ovekovog raspoloenja. Ovakav platonski red
podravao je i Frebel. Obrazujui sistem kindergartena, uei decu suvoparnoj euklidskoj
gramatici drvenim kockama, on je promovisao modularni sistem kao sistem za bolje shvatanje
oblika u prirodi i simbolike koju oni donose u odreenom sklopu.

Otud pitanje, da li smo mi odmalena ueni da budemo samo modul koji je potrebno
uklopiti u ve postojei sistem?

U doba fordizma, arhitektura se svela na projektovanje standardizovanih objekata koji su

formirani po modularnom sistemu. Da bi se uklopila u sistem proizvoakog drutva, arhitektura
je bila takoe deo masovne proizvodnje. Prema Krieru, ovo doba predstavlja period kada se
pojavljuje automatizacija arhitekture, i kada njena univerzalizacija i depersonalizacija dostiu
vrhunac i postaju jedina racionalna tehnika za dobrobit oveanstva. Arhitektura bez identiteta,
projektovana kao sredstvo za ispunjenja osnovnih potreba.

Neto, ne zna se ta, doe, ne zna se otkud i raste, ne zna se kako, do izvesne forme, ne zna se zato..
Hindenith

Postmodernizam je doneo ustaljenu urbanu matricu, pojednostavljeni kalup koji je bilo

teko izbei. Potisnuo je modernizam i okrenutost ka prirodi, autentinu arhitekturu koja je
pratila fenomen prirode i nain na koji ona komunicira sa ljudima. Ovaj pravac se vie smatra
retrospektivnim nego progresivnim stilom, zbog ugledanja na klasine stilove iz prolosti.
Ustaljena i neprivlana graevina bila je ukraena stubovima, reljefima koji su oplemenjivali
preterano formalistiku arhitekturu koja odie funkcionalnou, vertikalnou i pravim uglovima.

Man walks in a straight line because he has a goal and knows where he is going; he has
made up his mind to reach some particular place and he goes straight to it. The pack-donkey
meanders along, meditates a little in his scatter-brained and distracted fashion, he zig-zags in
order to avoid larger stones, or to ease the climb, or to gain a little shade; he takes the line of
least resistance.
Le Corbusier

Slika 1: Pronalaenje
najkraih putanja izmeu
vorita, Frei Otto 70ih
godina 20og veka

Prema Patriku umaheru, razvoj moderne je prestao zbog intenzivnog razvoja

tehnologije i novih ljudskih potreba. Prvenstveno, tokom 70ih godina 20og veka, kada je
ovekova potreba za individualizacijom postala primat. Vie nije bilo potrebe da ovek bude
izolovan, jer je razvoj tehnologije zahtevao da ovek bude u konstantnom kontaktu sa drugim
ljudima i da uznapreduje u intelektualnom i drutvenom smislu.
Parametricizam se sve vie istie u savremenoj arhitekturi zbog parametrikih sistema
koje se koriste u dizajniranju. umaher smatra da parametricizam nije samo tehnika kojom se sve
vie arhitekata slui danas, odnosno da nije samo produkt parametrikih programa, ve poseban
stil. Ovaj stil se zasniva na posmatranju sekundarne prirode, odnosno ivotinja i biljaka, i
izbegava geometrijske oblike poput cilindra, kocke, piramide i druge klasine oblike. Koriste se
oblici koji podsecaju na konstrukcije iz prirode poput opni i mrlja, koje mogu biti iskrivljene i
ispucale. Prve ideje o ovakvoj arhitekturi, razvio je nemaki arhitekta Frei Otto 70ih godina 20
veka.

The curve is ruinous, difficult and dangerous; it is a paralyzing thing.

Le Corbusier

Osnovni princip parametricizma jeste formiranje prostora kao otvorene

multifunkcionalne komunikacije, tenja ka razmenama informacija i interakciji. Tendecija
parametricizma jeste da se ljudi vie ne usmeravaju kao ovce i da nemaju fizike prepreke u
prostoru, koji e ih odvojiti od drugih. Projektovanje prostorija sa vie moguih pravaca kretanja,
tako da korisnici mogu lako da se koordiniraju. Ovaj stil u sebi sadri odreenu dozu
bihejviorizma, koja se prepoznaje u kreiranju prostora i funkcija. ovek kao individua treba da
vidi prostor, da se ponaa onako kako prostor od njega oekuje i da osea prostor.

Prostor je pojmovna i konkretna kategorija, njegovo razumevanje i oblikovanje upravo

zavisi od duhovnog i saznajnog stanja svesti oveka. U tom smislu ako je u antika vremena
arhitektonski oblik bio pre svega podreen kosmikim i boijim zakonima, u vreme renesanse
ovekomeran, tokom baroka beskrajan, a u vreme moderne savladiv, na kakvo pitanje mora da
odgovori arhitekta dananjice? Da li danas prostor izmie realnom, iskorauje li u privid?
Milan Lojanica

Slika 2: Kretanje u
amorfnom prostoru, Frei
Otto

Alibi za ovakav tip projektovanja lei u injenici da se korisnicima prua vei izbor
pravaca i konstantno komuniciranje sa prostorom. Arhitekte formiraju svoj identitet bez ikakvog
loginog i funkcionalnog sleda, odakle proistiu gradovi koji u sebi nose odreeni umetniki
smisao. Arhitektura postepeno prelazi u funkciju skulpture. Kao to ovek stvara emotivnu
konekciju sa skulpturom, tako je i zamisao da ovek saosea sa objektom. Pristalice modernizma
i tradicije ne podravaju ovaj period tranzicije u arhitektonskom stvaralatvu, pod nazivom
savremena arhitektura, gde se prepliu stavovi i gde ne postoje pravila u stvaranju. S obzirom da
parametricizam jo uvek nije ustanovljen kao novi arhitektonski stil, poprilino je dominantan za
jedan pokret. Veliki broj svetskih poznatih arhitekata poznatih po svojim elegantnim, pravilnim
formama, poinju da eksperimentiu sa parametricizmom, jer je po pretpostavkama umahera,
parametricizam budui najuticajniji arhitektonski stil nakon dekonstruktivizma.

Obrazovanje identiteta u arhitekturi, zahteva li degradiranje tradicije i graditeljskog

naslea ili predstavlja emancipovanje hirova arhitekata?
Da li postavljanje estetike kao primata u arhitektonskom stvaralatvu korespondira sa
potrebama savremenog oveka?

Iza pojava sa samog kraja veka ve smo u vrtlogu koncepcije o arhitekturi bez
ortogonalnih referenci, arhitekturi amorfnih formi koja uklanja elementarne semantike kodove
itavog graditeljskog iskustva. To je arhitektura plutajuih formi, topolokih povrina koje
obavijaju , umotavaju prostor jednako sa svih strana, insistiranjem na opni iza koje je nemogue
proitati bilo kakvu namenu. Poslednje epizode kompjuterski generisanih kurvatura forme koje
se pozivaju na atemporalnost i reference u oblasti moderne fizike, usmeravaju panju na razvoj
novih resursa digitalne tehnologije elektronskih medija. Na pragu smo mogunosti izmetanja iz
realnog prostora u novi kibernetski, odnosno virtuelni prostor.
Milan Lojanica

I prolazim oko nje pokuavajui da uhvatim zrno njene vrednosti. Da osetim dubinu
kojom je ona stvarana. Nisu vie goli zidovi koji me okruuju. Mogu da osetim njihov volumen
koji me prati dok hodam njenim hodnicima. Otvori nepravilnog oblika ukazuju se ispred mene.
Vidim prizor neba, ne vie u pariima ve kao traku koja me obavija u prostoru.

Jedinstveno.

reference
Istorija moderne arhitekture Antologija tekstova , Milo R. Perovi, Beograd, 2005.
www.theoryagainsttheory.wordpress.com
www.patrikschumacher.com
www.aas.org.rs
www.fastcodesign.com