Ak3 Materijalizacija Celicne Zgrade 1

Arhitektonske konstrukcije3
PREDAVANJE Doc. dr eljko Jaki, dipl.in.arh.
MATERIJALIZACIJA ELINE ZGRADE
Arhitektonske konstrukcije 3
dr eljko Jaki
SADRAJ PREDAVANJA
1.
OSNOVI PROJEKTOVANJA
2.
3. 4. 5. 6. 7. 8.
NOSEI SISTEMI
STUBOVI UKRUENJE MEUSPRATNE TAVANICE VOENJE INSTALACIJA ZIDOVI UNUTRANJI I SPOLJANJI PRIMERI KONSTRUKCIJA
dr eljko Jaki
1. OSNOVI PROJEKTOVANJA
SVOJSTVA ELINE NOSEE KONSTRUKCIJE
Kod projektovanja Velika rastojanja stubova. Mali popreni preseci stubova. Velika visina zgrada i visoka nosivost. Mala teina nosee konstrukcije. Propustljivi nosei sistemi. Jednostavno voenje instalacija. Visok stepen fleksibilnosti prostora.
dr eljko Jaki
Kod postupka graenja

Prefabrikacija i montaa elemenata. Kratko vreme graenja. Male tolerancije. Precizna montaa graevinskih elemenata. Montaa nezavisna od vremenskih prilika. Potreban mali prostor na gradilitu (mogua montaa elemenata sa vozila). Suvi postupak graenja.
Kod korienja Visok stepen adaptibilnosti. Malo fiksnih taaka na spratnim povrinama. Mogunost menjanja nosee konstrukcije. Mogunost produetka veka trajanja objekta. Mogunost demontae posle zavretka korienja. Mogua reciklaa elinih elemenata.
dr eljko Jaki
PROJEKAT USAGLAEN SA MATERIJALOM Da bi se shvatili aspekti usaglaenosti projekta eline zgrade sa materijalom, neophodno je da se upozna njena nosea konstrukcija. Pri tome treba da se usklade grubi radovi, radovi na zatvaranju i pregraivanju prostora i instalacije sa zavrnim zanatskim radovima. NOSEA KONSTRUKCIJA Polazni proizvod Valjani profilisani elini tapovi. tapovi su tankozidni, sa jasno raslanjenim poprenim presecima. tapovi malih dimenzija poprenog preseka i malih teina imaju visoku nosivost. Broj valjanih profila je ogranien. Jednostavnim vezama valjani profili se mogu kombinovati za formiranje raznovrsnih graevinskih elemenata.
dr eljko Jaki
elini skelet elinu konstrukciju ine linijskki elementi elini skelet. Konstrukcija odvojena od elemenata pregraivanja. Izrada elemenata se vri industrijski. Uticaj nosee konstrukcije
Na projektovanje konstrukcije od znaaja je dispozicija stubova: nain, raspored i rastojanje leajeva, rastojanje stubova, meuspratne konstrukcije, raspored elemenata za ukruenje, vrsta ukruenja
dr eljko Jaki
ELEMENTI PREGRADE Zahtevi u vezi sa ugradnjom pregradnih elemenata
Naroito do izraaja dolazi primena pregradnih elemenata kada su usklaeni sa uslovima elinog skeleta: Ralanjeni u elemente i prefabrikovani skraeno ukupno vreme graenja objekta. Male teine, zbog ega je ukupna teina objekta mala. Omoguavaju adaptibilnost prostora, ime se ne naruava slobodna deljivost spratnih povrina elinog skeleta. Konstruktivno usklaeni sa osobinama elinog skeleta. Ojaavaju osnovnu konstrukcijom kao spregnuta konstrukcija, kada je to mogue. Pogodne da elinoj konstrukciji jednovremeno obezbede i protivpoarnu zatitu.
Ukljueni delovi objekta Noseoj elinoj konstrukciji naroito se moraju prilagoditi: meuspratne konstrukcije, krov, spoljanji zidovi, unutranji zidovi i elementi vertikalnih komunikacija.
dr eljko Jaki
Tehnika izgradnja (ugradnja instalacija) Prohodnost nosee konstrukcije pogoduje projektovanje trase za tehniko opremanje objekata: u vertikalnom pravcu na stubovima ili koncentrisano u instalacione ahtove, u horizontalnom pravcu u tavanicama. Velika dostupnost i slobodan pristup pri projektovanju i polaganju instalacija olakava projektovanje i izmene u postupku adaptacije.
elina skeletna konstrukcija prua optimalne mogunosti za ugradnju svih vrsta ureaja.
dr eljko Jaki
AB skelet sa stubovima krunog preseka, prenika 40cm i 80cm. Fasadni stubovi iza fasadne obloge. Vertikalne komunikacije i sanitarne prostorije smetene u vertikalnim ahtovima. Poprene trase voenja instalacija prolaze kroz podvlake. Fasadni zid kao parapetna fasada vezan kruto za tavanicu.
dr eljko Jaki
Svi projektni detalji sauvani, samo je zamenjena konstrukcija i izvodi se u eliku. Popreni stubovi manjeg preseka nego u sluaju AB konstrukcije. Poloaj stubova i dalje nezgodan pri organizovanju prostorija kao i pri projektovanju fasade. Jaki AB ahtovi su sauvani za vertikalne komunikacije. Primer projekta koji ne koristi mogunosti elinog reenja nije usaglaen sa materijalom.
dr eljko Jaki
Izmena projekta reenje usaglaeno sa materijalom. Fasadni stubovi dimenzija 16/16cm i 25/25cm, postavljeni gusto. Ukruenje zgrade vertikalnim reetkastim nosaima 4 u poprenom, 1 u podunom pravcu. Stepenite, liftovi i instalacioni ahtovi zatvoreni lakim vatrostalnim zidovima. Smanjeni broj i povrina poprenih preseka unutranjih stubova i rasporeivanje podvlaka ispod tavaninih nosaa omoguava voenje instalacija u poprenim trasama.
dr eljko Jaki
Optimalno reenje kod eline visoke zgrade. Gusto postavljeni fasadni stubovi obrazuju sa prekama u eonom delu fasadne okvire za ukruenje zgrade. Unutranji prostor ostaje slobodno raspoloiv. Vertikalne komunikacije nisu vezane za noseu konstrukciju.
dr eljko Jaki
2. NOSEE KONSTRUKCIJE
Zgrada je izloena naprezanjima usled: spoljanjih i unutranjih optereenja, deformacija i pritisaka.

Neka optereenja deluju stalno, neka povremeno ili nastupaju retko, samo u izuzetnim situacijama i ekscesnim sluajevima. Tokom razliitih faza graenja nastaju razliita naprezanja nego tokom korienja objekta.
Optereenja mogu biti mirna ili lako promenljiva (statika optereenja) ili se mogu menjati brzo i ritmiki (dinamika optereenja).
Optereenja nastaju usled dejstva: - sile zemljine tee, - vetra, - pritiska zemlje, itd.
dr eljko Jaki
Deformacije, kao posledica prirodnih sila, nastaju zbog: - skupljanja betona, - temperaturnih promena, - prilikom dejstva poara. Vibracije zgrade i odgovarajua naponska stanja nastaju usled: - zemljotresa, - vetra, - vibrirajuih masa (npr. zvona, maina). Spratne konstrukcije se sastoje iz izraeno naslaganih ravni. Za sistem nosee konstrukcije je karakteristian nain kako su ove ravni prihvaene i kojim putem se naprezanja kojima su one izloene prenose na tlo.
dr eljko Jaki
SKELETNE KONSTRUKCIJE Za oblik zgrade je od znaaja da li je nosei sistem odvojen od sistema obloge: 1 kod masivnih konstrukcija nosei zidovi imaju dvojnu funkciju preuzimaju optereenje na sebe i zatvaraju i pregrauju objekat, 2 Skeletna konstrukcija za funkciju noenja i pregraivanja ima posebne graevinske elemente: - skelet nosi optereenje, - nenosei spoljanji i unutranji zidovi zatvaraju i pregrauju objekat.
dr eljko Jaki
3 - este su kombinacije masivnog i skeletnog sistema (visoke zgrade sa vertikalnim komunikacijama smetenim u AB jezgro). Funkcja AB jezgra: zatvaraju prostor, preuzimaju deo optereenja, ukruuju objekat. 4 Nosei elementi kod elinih konstrukcija: a) Stubovi takasto podupiru tavanicu, zidovi linijski. Obe konstrukcije prenose vertikalno optereenje na tlo. b) Tavanine konstrukcije preuzimaju neposredno vertikalno optereenje i prenose ih vodoravno do oslonakih taaka. c) Vertikalna ukruenja prenose sile na odreena mesta objekta sve do temeljnog tla. d) Horizontalna ukruenja preuzimaju optereenja u napadnim takama i prenosi ih vertikalna ukruenja.
dr eljko Jaki
3. STUBOVI
STUBOVI U OBLIKOVANJU OBJEKATA

Stubovi u spoljanjoj arhitekturi 1 Kada je fasada obloena stubovi su pokriveni, ali se mogu naslutiti njihove pozicije da se uoavaju kroz staklene povrine, da im se poloaj nasluuje po slepom polju i zastakljenju, da su slobodno vidljivi u vazdunim spratovima, ili kod povuenih fasada.
dr eljko Jaki
2 Stubovi mogu da predstavljaju snano sredstvo oblikovanja fasade objekta, naglaavajui njenu vertikalnost. 3 Stubovi mogu da daju karakter objektu, isticanjem daleko ispred fasade ili ak kao ramovska konstrukcija vidljivo nose zgradu. 4 iroko razmaknuti snani stubovi visokoh zgrada istiu koncentrisano veliko optereenje na same stubove.
dr eljko Jaki
5 Blisko rasporeeni, tanki stubovi daju fasadi izraz providne filigranske mree. Stubovi u uglovima 6 Kod elinih konstrukcija esto se kod uglova zgrade javljaju problemi oblikovanju, jer su eline konstrukcije predstavljaju specifian nain izgradnje, a stubovi podunih i kalkanskih strana imaju razliite funkcije i dimenzije. Zato je kod elinih konstrukcija esto organski ispravnije da se za kalkansku stranu izabere drugaija fasada.
dr eljko Jaki
Raspored stubova Tavanina polja i rasteri stubova 1 Kvadratna, masivna, neralanjena betonska ploa predstavlja najednostavniji oblik tavanine konstrukcije. Kod veih raspona postaje nerentabilna teka i debela pa se olakava oupljivanjem ili ivoenjem rebara u jednom ili dva pravca (kasetirana tavanica) ime se umanjuje debljina ploe. 2 Pravougaona polja elinih nosaa sastoji se od ploe i oslonakih nosaa. Prefabrikovani elini nosai se oslanjaju u jednom pravcu, na dva oslonca. Zbog manje teine tavanice nosai se postavljaju na meusobno manjem razmaku. Osnovno pravilo za eline skeletne konstrukcije: Tipini oblik tavanice eline konstrukcije je usko, poduno izdueno tavanino polje.
dr eljko Jaki
Raster stubova 3 Kvadratni raster stubova kod betonskih konstrukcija daje se prednost kvadratnom preseku, tako da se daju kvadratna tavanuna polja. 4 Kod elinih konstrukcija mogu je isti raspored stubova. Tavanini nosai (sekundarni) prenose svoje nosae na podvlake (primarni), Sekundarni i primarni nosai su jednakog raspona, te ova konstrukcija ne predstavlja optimalno reenje.
dr eljko Jaki
Raster stubova 5 Optimalno reenje Sekundarni nosai, slabije optereeni, veeg raspona od teko optereenih primarnih nosaa (podvlaka). 6 Visoka vrstoa elika omogiava veoma vitke stubove. Meurazmak stubova odgovara meurasponu tavaninih ploa, svakom tavaninom nosau je pridruen stub, te se ukida podvlaka.
dr eljko Jaki
Odstupanje u rasternoj podeli 7 Svaki trei tavanini nosa u osi stubova. 8 Ose tavaninih nosaa mogu se pomeriti izvan ose stubova. Na ovaj nain se omoguava voenje instalacija uz stubove (vertikalni instalcioni ahtovi), kao i stubovi kontinualne duine (npr. duina stuba dve etae). Na ovaj nain se omoguavaju i konstrikcijska pojednostavljenja kod elinog skeleta.
dr eljko Jaki
Trougaoni raster stubova 9 Stubovi ne moraju biti u rasteru u oba pravca, ve se u pravcu podvlake mogu postavljati proizvoljno te se dobija velika sloboda u rasporeivanju stubova.
dr eljko Jaki
Raspored unutranjih stubova Svojstvo eline konstrukcije da se lako i ekonomino mogu savladati veliki rasponi dovodi do alternativnih rasporeda unutranjih stubova : 1 Prostori ija je irina od 10-12m mogu biti premoeni bez stubova u unutranjem prostoru, tako da se ostvaruje velika sloboda u organizaciji prostora mogue prostorije irine od jedne do druge fasade u poprenom pravcu.
dr eljko Jaki
2 Kod irih zgrada u sluaju centralne komunikacione zone stubovi se ne postavljaju sa obe strane ve je dovoljno samo sa jedne, ime se dobija asimetrini raster stubova i duina tavaninih nosaa.
dr eljko Jaki
3 Kod velikih raspona kod organizacije prostora sa dva hodnika i jednom centralnom zonom ekonomian je raster sa dva reda unutranjih stubova.
dr eljko Jaki
4 Kod zgrade sa jednim centralnim jezgrom usvaja se reenje sa irokim prostorom, iste povrine, bez stubova izmeu jezgra i fasade.
dr eljko Jaki
Put optereenja do stuba Nosea konstrukcija je utoliko ekonomina ukoliko je krai put od optereenja do temeljnog tla i ukoliko je manji broj elemenata koji uestvuju u prenoenju optereenja. 1 Masivna tavanica bez nosaa prenosi optereenje najkraim putem neposredno na stubove. Kod velikih raspona masivna ploa postaje preteka. Ova konstrukcija je pogodna za gust raspored stubova u oba pravca.
dr eljko Jaki
2 Tavanina konstrukcija sa jednim redom nosaa koje neposredno nose stubovi. Put sila je kratak, a konstrukcija ekonomina. Raster osnove sastavlja se od podunih pravougaonika, tako da stubovi u jednom pravcu imaju veliko rastojanje, a u drugom pravcu malo rastojanje.
dr eljko Jaki
3 Tavanina konstrukcija sa dva reda nosaa gde se zbog velikog rastojanja izmeu stubova u oba pravca prenose optereenja tavaninog nosaa (sekundarni nosa) na podvlaku (primarni nosa) na stubove. Sile savlauju dui put, a sekundarni nosai treba da su dui od primarnih.
dr eljko Jaki
4 Nosea tavanina konstrukcija sa tri reda nosaa koriste se kod veoma velikih raspona gde glavni nosai (primarni) prihvataju optereenje od podvlaka (u ovoj konstrukciji sekundarni nosai), a oni opet sa tavaninih nosaa (sada tercijarni nosai). Optereenje sa primarnih nosaa se prenosi na stub. Put sila je dug.
dr eljko Jaki
5 Izmena nosaa nastaje kada se izvri probijanje tavanice pri emu se moe prosei red nosaa pri emu dolazi do njihovog prekida. Opterenja nosaa se tada prenose umetanjem novih greda (veksla) na zaobilaznom putu.
dr eljko Jaki
Raspored spoljanjih stubova Spoljanji stubovi stubovi u zoni fasade. Odstojanje stubova od spoljanjeg zida a Stub stoji bez dodira sa spoljanjim zidom slobodno u prostoru. b Stub stoji iznutra uz sam spoljanji zid. c Stub sa spoljanjim zidom obrazuje jedinstvenu konstrukcijsku jedinicu. d Stub stoji spolja uz sam spoljanji zid. e Stub stoji daleko ispred fasade bez kontakta sa njom.
dr eljko Jaki
Uticaj rasporeda stubova na spoljanji zid

1 Kod gusto poreanih stubova (isti popreni presek), usvaja se za sve fasadne panele i prozore jedne irine elementa. 2 iroko razmaknuti spoljanji stubovi koji imaju neposredan kontakt sa spoljanjim zidom, zbog svog velikog poprenog preseka iri su nego uobiajeni stubovi spoljanjeg zida. Ako ose prozora zbog unutranjeg rastera treba da imaju jednaka rastojanja (a), javljaju se sa obe strane stuba ui prozori (b<a). Jednaki prozori bi uslovili nepravilnost u rasteru.
dr eljko Jaki
Prostorni zahtevi za stubove 3 Udaljeni poloaj stuba iz konstruktivnih razloga (obezbeuje se prostor za podvlaku) moe da ugroava prostor do mere oduzimanja prostora ne samog stuba, ve i oko stuba (npr. dragocen prostor kod prozora). Ovo je naroito naglaeno u manjim prostorijama.
dr eljko Jaki
4 Gusti raspored elinih stubova, malog poprenog preseka, gotovo se gube u fasadnoj konstrukciji. Ako su i unutranjem prostoru, iza fasade, ne uzimaju znaajan prostor, do mere koliko i grejna tela.
dr eljko Jaki
Temelji Ukoliko stubovi zgrade ne stoje na ploi, stubovi se kod meusobnog rastojanja veeg od 3-4m fundiraju na temeljima samcima. 5 Kod gusto rasporeenih spoljanjih stubova kod zgrada bez suterena ekonominiji su trakasti temelji.
dr eljko Jaki
Kriterijum za definisanje rasporeda stubova
Daleko postavljeni spoljni stubovi, ispred ili iza fasadnog zida
1 Stub se nalazi iza fasadnog zida, pomeren unazad u unutranost zgrade.
dr eljko Jaki
Prednosti
Stub se nalazi u unutranjoj klimi. Spoljanji zid nezavisan od nosee konstrukcije. Podela prozora nezavisna od rasporeda stubova. Na svaki prozorski stubi moe se vezati pregradni zid. Izmeu fasadnog zida i stuba mogu se voditi vertikalne i horizontalne instalacije.
Nedostaci Stub zahteva mnogo prostora i smeta korienju. Komplikacije za pregradni zid kada se unutranji raster nalazi na rasteru stubova (delovi za upasivanje).
dr eljko Jaki
2 Stub koji se nalazi izvan zgrade sa njom je vezan samo podvlakama koje tre iz zgrade Prednosti Efikasan element oblikovanja. Podela i konstrukcija spoljanjih i pregradnih zidova nezavisne od nosee konstrukcije. Zbog male ugroenosti poarom esto se odustaje od poarne zatite obloge.
Nedostaci Skupa nosea konstrukcija. Stubovi se nalaze u spoljanjoj klimi, javljaju se deformacija. Pojava termikih mostova.
dr eljko Jaki
Daleko razmaknuti fasadni stubovi na ili u fasdnom zidu Poloaj c 3 Stub koji iza spoljanjeg zida. On je po pravilu sa tri strane zatien protiv poara iznutra. Prednosti Stubovi se nalaze u unutranjoj klimi.
Nedostaci
Pregradni zidovi imaju na stubovima drugaije veze nego na drugim osama. Horizontalni vodovi instalacija moraju se voditi oko stuba ili kroz stub.
dr eljko Jaki
4 Stub je deo fasadnog zida. Unutranja flana ima zatitnu oblogu protiv poara. fasadn zid preuzima protivpoarnu zatitu sa strane stuba, dok spoljanja flana moe da ostane nezatiena. Prednosti Stub ne trai nikakav prostor u unutranjosti. Nedostaci
Sloena konstrukcija fasade. Problemi zaptivanja zbog razliitih deformacija nosee konstrukcije i elemenata spoljanjeg zida.
dr eljko Jaki
5 Stub stoji ispred fasadnog zida. Ako se zahteva protivpoarna obloga tada se vodi oko stuba. Prednosti Stub postaje naglaeno sredstvo oblikovanja. Sve veze oko pregradnih zidova su jednake.
Nedostaci Stub se nalazi u spoljanjoj klimi, zbog toga su razliite deformacije. Pojava termikih mostova.
dr eljko Jaki
Gusto rasporeeni fasadni stubovi Poloaj c
6 Stub stoji iza fasadnog zida. Protivpoarna obloga se vodi oko tri strane stuba. Prednosti Stub se nalazi u unutranjoj klimi. U niama izmeu stubova je prostor za grejna tela.
dr eljko Jaki
7 Stubovi sa zidom obrazuju jedinstvenu konstruktivnu celinu. Unutranja flana (strana stuba) se oblae protiv poara. Spoljanji zid preuzima pono protivpoarnu zatitu, dok spoljanja flana najee ostaje nezatiena. Prednosti Stubovi u unutranjosti ne zahtevaju prostor. Nedostaci Komplikovane veza ploe i spoljanjeg zida. Problemi zaptivanja zbog razliitih deformacija nosee konstrukcije spoljanjeg zida.
dr eljko Jaki
8 Stub stoji ispred spoljanjeg zida. Ako se zahteva protivpoarna zatita obloga se izvodi oko stuba. Prednosti Stub postaje dominantni element oblikovanja fasade. Stub ne zahteva prostor u unutranjosti.
Nedostaci Stub se nalazi u spoljanjoj klimi i trpi deformacije. Mogui toplotni mostovi.
dr eljko Jaki
Spoljanji stubovi na uglovima zgrade
1 Kod kvadratnog rastera nema tekoa, naroito kod elinih stubova kvadratnog preseka.
dr eljko Jaki
2 Ako konzolne glave tavaninih nosaa treba da slue za vezu fasade, kod ugla zgrade se pomou dijagonalne podvlake izvodi promena pravca nosaa.
dr eljko Jaki
3 Kod pravougaonog rastera stubova na podunoj i kalkanskoj strani dobijaju se razliiti odnosi. Parapetne ploe, koje se montiraju izmeu stubova na podunoj strani, ne bi na kalkanu, u sredini oba polja, imali stub za uvrenje. Oslanjanje na tavanine nosae velikih raspona, zbog razliitih deformacija bilo bi preporuljivo.
dr eljko Jaki
4 Jedino optimalno reenje je okretanje pravca nosaa. Iako kalkanski nose jedva polovinu optereenja, a ugaoni stubovi samo etvrtinu optereenja, mogu se odgovarajuim izborom profila ouvati iste spoljanje dimenzije.
dr eljko Jaki
5 Kod usko rasporeenih stubova strogo ortogonalno voenje nosaa na kalkanu zahteva u osnovi drugaiju fasadu nego na podunom zidu.
dr eljko Jaki
6 Uvoenje neoptereenih lanih stubova na kalkanskom zidu ne moe da zadovolji, pogotovo ako je teki stub na podvlaci iri, te se u fasadi posebno odraava.
dr eljko Jaki
7 Zadovoljavajue reenje je dijagonalna podvlaka, kada svi stubovi ne primaju puno optereenje. Vee optereenje na uglu (ovde udvostrueno) moe preuzeti stub bez optereenja.
dr eljko Jaki
8 Drugo reenje je naizmenino slaganje nosaa kod ega nekoliko stubova preuzimaju neto vee optereenje nego normalni stubovi, a stubovi u uglu su gotovo neoptereeni.
dr eljko Jaki
9 Razliito oblikovane fasade kod osnove 5 (na podunoj strani laka metalna fasada, na kalkanskoj strani samonosei zid od opeke).
dr eljko Jaki
10 Ugao zgrade sa fasadom spolja, kod poloaja stubova b (slajd 34).
dr eljko Jaki
11 Ugao zgrade kod poloaja stubova c, sa umetnutom fasadom (slajd 34). 11.1 i 11.2 Alternativa sa formiranje ugaonuh stubova za osnovu 7. 11.3 Kod voenja nosaa prema osnovi 8 kao ugaoni stub dovoljan je ugaonik.
12 Za stubove koji se nalaze spolja u poloaju d (slajd 34) moguni su za voenje nosaa prema osnovi 7 i 8 kao ugaoni stubovi od zavarenih profila.
dr eljko Jaki
13 Za vezu ugaonih stubova koji se nalaze ispred fasade saglasno poloaju e (slajd 34) postavlja se dijagonalna podvlaka osnove 2, viljukasti zavretak.

Ak3 Materijalizacija Celicne Zgrade 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ak3 Materijalizacija Celicne Zgrade 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Arhitektonske konstrukcije3

PREDAVANJE Doc. dr eljko Jaki, dipl.in.arh.

MATERIJALIZACIJA ELINE ZGRADE

Kod postupka graenja

ELEMENTI PREGRADE Zahtevi u vezi sa ugradnjom pregradnih elemenata

Zgrada je izloena naprezanjima usled: spoljanjih i unutranjih optereenja, deformacija i pritisaka.

STUBOVI U OBLIKOVANJU OBJEKATA

Uticaj rasporeda stubova na spoljanji zid

Kriterijum za definisanje rasporeda stubova

Daleko postavljeni spoljni stubovi, ispred ili iza fasadnog zida

1 Stub se nalazi iza fasadnog zida, pomeren unazad u unutranost zgrade.

Gusto rasporeeni fasadni stubovi Poloaj c

Spoljanji stubovi na uglovima zgrade

10 Ugao zgrade sa fasadom spolja, kod poloaja stubova b (slajd 34).

You might also like