UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRAAJNI FAKULTET
ODSEK ZA LOGISTIKU
Predmet:

GRAEVINARSTVO

S E M I N AR S K I R AD
ELEMENTI KROVNE KONSTRUKCIJE

Nastavnik:
Prof. dr Branislav Pujevi, dipl.in.
Studenti:
Aleksandar Mijailovi, LO140265

BEOGRAD 2016.

SADRAJ

1.UVOD....................................................................................................................... 3
1.1.Krov................................................................................................................... 3
1.2.Konstrukcija....................................................................................................... 3
1.2.1.Potkonstrukcije............................................................................................ 3
2.KROVNA KONSRUKCIJA............................................................................................. 4
2.1 Podela krovnih konstrukcija prema materijalu...................................................4
2.2.Drvene krovne konstrukcije...............................................................................4
2.2.1.Vrste krovinh konstrukcija...........................................................................5
2.3 Metalne/eline krovne konstrukcije.................................................................7
2.3. Betonske krovne konstrukcije...........................................................................8
2.4.Ostale krovne konstrukcije................................................................................8
2.5.Staklo kao krovni pokriva................................................................................9
3. Zeleni krovovi......................................................................................................... 9
4.ZAKLJUAK.............................................................................................................. 9
5.LITERATURA........................................................................................................... 10

2 | Page

1.UVOD
Kroz istoriju mogli smo da uoimo da sa razvojom tehnologija koje se koriste u
graevinarstvu i uvoenjem novih materijala, graevinski objekti su se konstanto
razvijali i postajali kompleksniji. Krovovi i krovna konstrukcija nisu izuzetak. Kada
pogledamo neke od najlepih krovova kao to su : kupola Aja Sofije,Istanbul, VI vek;
kupole I katedrale u Firenci, Brunelesski, XV vek; nadstreica Olimpijskog stadiona u
Minhenu zaista moemo uociti slozenost, lepotu i razne varijacije krovova i krovne
konstrukcije.

1.1.Krov
Krovoi ine gornju zavrnu konstrukciju zgrade, tite je od padavina i drugih
atvmsferskih uticaja ( vetra, hladoe , topline ). Osnovna funkcija je da prime i prenesu
optereenje. Postoje razne vrste krovova i moemo ih deliti prema broju krovnih
ravni(jednovodne, dvovodne itd.), prema obliku( ravne i kose ). Krovovi su sainjeni od
nekoliko osnovnh elemenata:

Krovna konstrukcija (sa potkonstrukcijom)

Krovni pokriva
Izolacioni sloj
Zavrni elementi I aplikacije.
3 | Page

Postoje I dodatni materijali koji slue za hidroizolaciju , regulaciju vlake ,

termoizolaciju.

1.2.Konstrukcija
Konstrukcija nosi krovni pokriva i prenosi optereenja ka donjim delovima objekta.
Poput zidova, i krovna konstrukcija moe biti masivna (svodovi i kupole od pune opeke,
bala slame, zemlje, ili tavanice od armiranog betona) ili sainjena od linearnih elemenata
(drvene, metalne ili betonske reetke, ramovi, klasine ili lamelirane drvene krovne
konstrukcije, itd).

1.2.1.Potkonstrukcije
Potkonstrukciju ine pomoni nosei elementi koji treba da prenesu optereenja
pokrivaa (izolacija, zatitni sloj) na konstrukciju. Kod pokrivanja crepom ili limenim
tablama koristimo pomone letve za koje se pokriva uvruje, kod pokrivanja staklom
potkonstrukcija pravi podelu staklene povrine i prenosi optereenja na osnovne nosee
elemente... Potkonstrukcija ne mora biti od istog materijala kao i krovna konstrukcija
(npr. na betonskim gredama mogu se primeniti metalni profili za potkonstrukciju).Neki
savremeni sistemi pokrivanja objekata ne zahtevaju potkonstrukciju, poput
dubokoprofilisanih limova, krovnih sendvi panela, prefabrikovanih betonskih ili
ferocementnih elemenata...

2.KROVNA KONSRUKCIJA
2.1 Podela krovnih konstrukcija prema materijalu
Nosee sisteme krovova, dugo kroz istoriju, pored drveta, inili su opekarski elementi i
kamen. Dok je drvo imalo svoja ogranienja u rasponima, razliiti tipovi kupola, svodova
i lukova od opekarskih i kamenih elemenata relativno malih dimenzija omoguavali su
pokrivanje istog prostora povrine i od nekoliko hiljada kvadratnih metara. Pored ovog
sistema korien je i sistem kamenih arhitravnih greda koje lee na masivnim stubovima.
Od antikih vremena pa sve do savremenog doba malo toga se menjalo u konstrukciji i
materijalima za izradu krovova. Iako su s vremena na vreme iznalaena konstruktivna
reenja za savladavanje veih raspona (luk po obrnutoj lananoj krivulji ili
prelomljeni/gotiki luk, kontraposti potporni polulukovi koji preuzimaju horizontalne
sile glavnih lukova, itd), pravi korak napred, naroito u rasponima i oblicima, mogao je
biti napravljen tek sa pojavom armiranog i prednapregnutog betona i samog elika kao
graevinskog materijala.
4 | Page

Danas postoje:

Drvene krovne konstrukcije

Lamelirane krovne konstrukcije
Metalne/eline krovne konstrukcije
Betonske krovne konstrukcije
Staklo kao krovni pokriva

2.2.Drvene krovne konstrukcije

Drvene krovne konstrukcije imaju najduu tradiciju u graevinarstvu. Osnovni tip
drvenih krovnih konstrukcija ine elementi kvadratnog ili pravougaonog preseka:

Tavanjae
Stubovi
Kosnica
Pajante
Rogovi
Nosai rogova ( venanice, podronjae, slemanjae , letve za potkonstrukciju ).
Itd.

Ovi elementi formiraju nekoliko tipova krovova sa drvenom konstrukcijom I njih delimo
prema sistemu za prenoenje potereenja I veliini.
Venanice-su osnova svakog krova .To su drvene grede koje se montiraju po ivicama
gornje ploe objekta . Nacini privrivanja su razlicita: od brezona iz konstrukcije pa do
vezivanja armaturnim "brkovima " koji su ostavljeni da vire iz ploe . uglavnom su to
drvene grede preseka 10/12 cm ili vece.
Rogovi - su nosei deo krovita. Oni se oslanjaju donjim delom na venanicu a u gornjem
delu na svog parnjaka tj. rog sa druge strane.
Krovne letve - povezuju rogove i slue za kaenje ili postavljanje krovnog pokrivaca.
Make - su obicno tafle ili grede manjeg preseka koje se postavljaju sa donje strane
rogova. Postavljaju se dijagonalno u odnosu na rogove od venanice pa do vrha rogova.
to je maka duza to je bolje. Postavljaju se minimalno 2 make na suprotnim uglovima
krovne konstrukcije.
5 | Page

Raspinjae ili pajante su uglavnom tanjih preseka i postavljaju se izmeu dva roga da bi
ukrutile spoj dva roga. Sa jednim parom rogova i pajantom formira se konstrukcija u
obliku slova A
Stolice - su pomona konstrukcija kod dugakih krovita. Slue kao jos jedna potporna
taka za rogove. Krovnih stolica po izvedbi ima mnogo ali sve imaju gore spomenutu
namenu. Kod tekih krovova one su obavezan deo krovne konstrukcije.
Spajanje svih elemenenata krovnih konstrukcija se vri ekserima rafovima i specijalnim
spojnim elementima za krovne konstrukcije ( klinovi i klanfe ili klamfe ). Rasponi
drvenih elemenata standardnih dimenzija na ovim krovovima su do 4,5m kako ne bi
dolo do izvijanja (tolika moe biti slobodna duina roga, stuba ili podronjae od
oslonca do oslonca).

2.2.1.Vrste krovinh konstrukcija

etiri osnovne vrste drvenih krovnih konstrkcija su:
1
2
3
4

Prazni krovovi
Krovovi sa stolicama
Krovovi sa visuljama
Reetkasti krovovi

Prazni krovovi
Prazni krovovi mogu se primenjivati na zgradama ako su zadovoljeni sledei uslovi:
Zgrada mora imati raspon od 6m
Nagib krova mora biti preko 45 stepeni
Zgrada mora imati drvenu krovnu konstrukciju
Duina rogova kod praznih krovova moe bit najvie od 4.5 m, a ako stavljamo pajante
onda je duina roga od 7,5m. Ukruenja se moraju izvestu u poprenom i uzdunom
smeru.
Krovovi sa stolicama
Krovovi sa stolicama mogu se primanjivati za sve raspone zgrada I nagibe ali pod
uslovom da osim spoljanih nosivih zidova u zgradi postoje jo i uzduni nosovi zidovi
koji slue kao oslonac stupova stolica. Kod ovih krovoa sa stolicama rogovi se oslanjaju
na horizontalne grede koje su paralelne sa strehom I nazivamo is podronice. Podronice
u vrhu dvostrenog krova nazivaju se slemenjae.
Krovovi sa visuljama

6 | Page

Ovu vrstu krovova primenjujemo u zgradama gde nema poprenih nosivih zidova nego
postoje samo spoljanji. Optereenje sa slemenjae se prenosi preko kosnika. Jednostruka
visulja se moze koristiti za ove nagibe krovnih ploa I za raspone od 8m izmedju
spoljanjih zidova, a dvostruke visulje od 8 do 12m.
Drvene krovne reetke
Njima moemo savladati vee raspone, a ove reetke formirane su uglavnom drvenim
elementima formata daske.

Lamelirane drvene konstrukcije

Razvijene tokom XX veka otvorile su potpuno nove mogunosti kod savladavanja velikih
raspona konstruktivnim elementima od drveta. Drvetom je danas, kao i betonom i
elikom, mogue sprovesti skoro svaku arhitektonsku ideju u delo: reetkaste kupole,
prostorne reetke ili konzole veih raspona... Pored toga, otvoren je put i za slobodno
arhitektonsko oblikovanje koje vie nije uslovljeno pravolinijskim linearnim elementima
relativno jednakog preseka ve konstruktivni element moe biti luni ili sa razlikama
oblika ili dimenzija preseka po svojoj duini. Lamelirane lepljene drvene krovne
konstrukcije od sredine XX veka krase mnoge sportske, izlobene i druge prostore
donosei u njih toplinu istorijskih ovekovih stanita. Razvoj novih lepkova, premaza,
protivpoarnih zatita, kao i elja za zdravim okruenjem, obezbedie sigurno mesto
ovim krovovima i u budunosti (ve danas na tritu postoje lepila koja spajaju drvene
grede prostim suticanjem elo u elo, ili ekspanzivni lepkovi koji dugotrajno uvruju
pohabane spojeve drvenih elemenata).

2.3 Metalne/eline krovne konstrukcije

Tipovi elinih krovnih konstrukcija po formi praktino paralelno prate one od drveta,
meutim, ve na samom poetku svog razvoja ovi krovovi nagovestili su dominaciju u
savremenom graevinarstvu zahvaljujui velikim rasponima koje savladavaju, preciznim
detaljima, mehanikim karakteristikama i neogranienim oblikovnim mogunostima.
Dodatno, savremene tenje ka odrivoj gradnji zahtevaju sirovine koje se mogu relativno
lako reciklirati, a elik meu graevinskim materijalima u ovome zauzima prvo mesto.
Ramovske metalne konstrukcije
Po formi nastavljaju se na tradiciju osnovnog tipa drvenih konstrukcija, ali razlika je u
tome to elik moe savladati daleko vee raspone i veza meu elementima je
jednostavnija, preciznija i homogenija (rafljenjem, zakivcima ili varenjem), pa se broj
7 | Page

elemenata u konstrukciji znatno smanjuje (nema potrebe za komplikovanim krovnim

stolicama, kosnicima, pajantama). Dodatno, metal omoguuje priblinije dimenzionisanje
elemenata prema proraunu optereanja pa time i optimizaciju upotrebe sirovina.
Metalne/eline reetke
Savladae isti raspon kao i one od drveta uz znatno manji presek elemenata. Pored
prostih reetki, konstrukcije krovova u vidu prostornih reetki mogu savladati raspone na
granici nemogueg i to elementima preseka od samo nekoliko centimetara. Ovaj tip
krovne konstrukcije najee se primenjuje za krovove javnih objekata (aerodromski i
drugi saobraajni terminali i sl.) ili za velike nadstrenice (stadioni, benzinske pumpe,
itd).
Upotreba elika za krovne konstrukcije nosi iste prednosti i mane kao i za druge delove
objekta.
Osnovne prednosti su:
precizna mainska izrada elemenata koja garantuje kvalititet izvedenog stanja koji
u potpunosti odgovara projektu/predraunu, to daje mogunost optimizacije
materijala i vremena rada
brza ugradnja prefabrikovanih elemenata koja takoe skrauje vreme izvoenja
radova.
Najvea mana elinih konstrukcija (ne raunajui velike oscilacije cene na svetskom
tritu) jeste njihova slaba otpornost na visoke temperature (elik gubi nosee
karakteristike ve na 200C tj. nakon otprilike 15min dejstva plamena), pa naroitu
panju treba posvetiti ispunjavanju protivpoarnih standard.

2.3. Betonske krovne konstrukcije

Linearni betonski elementi za ramovske armirano-betonske krovne konstrukcije
Izrauju se najee kao prednapregnuti betonski nosai. Mogu biti u obliku prostih
greda ili reetki. Uglavnom se proizvode u fabrikama i dovoze kao gotovi elementi na
gradilite gde se vri njihovo spajanje u monolitnu konstrukciju zalivanjem spojeva
betonom na licu mesta, ali se spajanje moe vriti i zavrtnjima ili zakivcima. Betonski
krovovi mogu biti raeni i u obliku armirano-betonskih ploa razliitih tipova
(rebraste, sitnorebraste, oupljene, itd).
Tada je nosa krovnog pokrivaa praktino istovetan tipu meuspratne tavanice, a
najee onoj koja se koristi i na celom objektu. Tako armirano-betonske ploe mogu biti:
8 | Page

 sitnorebraste tavanice (sa ispunom/kalupima od opekarskih ili penobetonskih

elemenata, EPS-a, plastike, dubokih trapezastih profila...)
pune armirano-betonske ploe (livene na licu mesta ili sastavljene od
prefabrikovanih elemenata)
oupljene armirano-betonske ploe (prefabrikovani oupljeni elementi ili npr.
olakavanje konstrukcije plastinim elementima - uglavnom loptastim)

2.4.Ostale krovne konstrukcije

Pored ovih osnovniha materijala krovna konstrukcija moe biti i od opeke, slame,
zemlje... ali zbog svojih karakteristika tada se mora raditi u vidu luka ili svoda. Danas se
ovakve konstrukcije primenjuju veoma retko, uglavnom na eksperimentalnim objektima
ili kod rekonstrukcija. Takoe, sve je ea primena savremenih materijala sve vei
upliv polimera u graevinarstvu odnosi se i na krovne konstrukcije. U nekoliko navrata
pisali smo o polimerima armiranim vlaknima FRP, kakvi su primenjivani i za izradu
olimpijskih objekata za Igre u Pekingu 2008. godine.

2.5.Staklo kao krovni pokriva

Kod pokrivanja staklom vano je posebnu panju posvetiti spreavanju prodora UV zraka
i preteranom zagrevanju unutranjeg prostora. Ovo se reava upotrebom specijalnih
stakala, zatitnih folija (filmova), zastorima, tranzenama i sl.

3. Zeleni krovovi
Danas predstavljaju najpoeljnije reenje krovnih povrina, naroito u gradovima. Njima
se postiu nie temperature u samom objektu, vea zvuna izolovanost objekta, manje
zagrevanje urbanih centara, dugotrajnija zatita krovne konstrukcije i svih izolacionih
slojeva, bolje iskorienje atmosferskih voda, poveanje biodiverziteta u gradovima,
uvoenje prirodnog okruenja u gradska jezgra, formiranje javnih i polujavnih zelenih
povrina, na njima je mogue uzgajanje zdrave hrane, itd.

4.ZAKLJUAK
Izbor krovne konstrukcije zavisis od mnogih uslova. Moemo da primetimo da postoji
veliki broj razliitih krovnih konstrukcija i svaka od njih ima svoje prednosti i mane. Sa
odreenom krovnom konstrukcijom postiu se razliiti rezulati i svaka konstrukcija ima
9 | Page

svoju namenu. Zato se u planovima objekata koji se izrauju jasno mora nacrtati i stai
tip krovne konstrukcije i krova. Drvena krovna konstrukcija i dalje najzastupljenija bilo
kod nas tako i u svetu. Ostale krovne konstrukcije su pronasle svoju primenu i sve su
zastupljenije. Krovne konstrukcije i dalje su u velikoj meri zavisni od tradicije,
urbanistikih ogranienja, lokalnih resursa i trita, zvaninih, ali i uobiajenih,
nezvaninih, standarda gradnje. Krovne konstrukcije se neprekidno razvijaju I u
budunosti e se teziti na upotrebi novih materijala koji i vise e se obazirati na ekoloki
factor i dalji razvitak zelenih krovova.

5.LITERATURA

10 | P a g e