SRPS U.b1.018

JUGOSLOVENSKI JUS
STANDARD
U.B1.018
2005
Geomehani~ka ispitivanja
Odre|ivanje granulometrijskog sastava
Testing of soils
Determination of particle size distribution
II izdanje
ZAVOD ZA Referentna oznaka

STANDARDIZACIJU
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
2009-05-04 JUS U.B1.018:2005
Single-user licence only, copying and networking prohibited.
© JUS
[tampa Zavod za standardizaciju, Beograd
Zabranjeno pre{tampavanje (sve vrste umnoàvanja)
ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105
Tel.: 35-41-261, 35-41-262
Telefaks: (011) 35-41-257
E-mail: jus1@jus.org.yu
Prodaja standarda: 25-47-496, INSTITUT

35-41-261,ZAlok. 135
STANDARDIZACIJU SRBIJE
2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
Geomehani~ka ispitivanja — Odre|ivanje

granulometrijskog sastava
Ovaj standard doneo je direktor SZS Re{enjem br. 5/2-01-2/165 od 25. novembra 2005. godine.
Predgovor
Ovaj standard je pripremila Komisija za standarde iz oblasti zemljanih radova i gra|evinskog tla, a nastao je
revizijom standarda JUS U.B1.018 iz 1980. godine.
Prilozi A, B.1, B.2, C, D i E su normativni.
1 Predmet i podru~je primene

Ovim standardom utvr|uju se postupci za odre|ivanje granulometrijskog sastava sejanjem, kori{}enjem dveju
metoda. Mokro sejanje je osnovna metoda za tla sastavljena uglavnom od krupnozrnih ~estica. Suvo sejanje
je pogodno samo za tla koja sadrè bezna~ajnu koli~inu frakcije pra{ine i gline.
NAPOMENA Krupnozrna tla sastoje se najve}im delom od ~estica ve}ih od 0,06 mm, a sitnozrna se sastoje
nejve}im delom od ~estica manjih od 0,06 mm.
Za odre|ivanje granulometrijskog sastava tla koje sadrì ~estice sitnije od 0,063 mm upotrebljava se metoda
sedimentacije.
Kombinovanje metoda sejanja i sedimentacije omogu}ava dobijanje kontinualne krive granulometrijskog

sastava tla, po~ev od najkrupnijih ~estica do ~estica veli~ine gline.
2 Normativne reference
Slede}i normativni dokumenti sadrè odredbe koje, putem pozivanja u ovom tekstu, ~ine odredbe ovog
jugoslovenskog standarda. Kada se navode datirane reference, ne primenjuju se naknadne izmene i dopune
ili revizije bilo koje od ovih publikacija. Navedena izdanja su vaìla u vreme objavljivanja ovog standarda.
Me|utim, korisnici ovog jugoslovenskog standarda pozivaju se da ispitaju mogu}nost primene najnovijih
izdanja niè navedenih normativnih dokumenata. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se
najnovije izdanje normativnog dokumenta na koji se poziva. SZS odràva registre trenutno vaè}ih
jugoslovenskih standarda.
JUS ISO 565:1994, Laboratorijska sita — Tkana metalna ìca, izbu{ena metalna plo~a i listovi formirani
elektri~nim putem — Nazivne veli~ine otvora (Identi~an sa ISO 565:1990)
JUS U.B1.010:1979, Geomehani~ka ispitivanja — Uzimanje uzoraka tla
JUS U.B1.012:1996, Geomehani~ka ispitivanja — Odre|ivanje vla`nosti uzoraka
JUS U.B1.024:1968, Geomehani~ka ispitivanja — Odre|ivanje sadràja sagorljivih i organskih materija tla
JUS U.B1.026:1968, Geomehani~ka ispitivanja — Odre|ivanje sadràja karbonata
2009-05-04 1
JUS U.B1.018:2005 © JUS
3 Metoda sejanja
3.1 Mokro sejanje
3.1.1 Op{te
Ova metoda koristi se za odre|ivanje granulometrijskog sastava krupnozrnog tla.
Postupak obuhvata pripremu dela uzorka koji se ispituje mokrim sejanjem da bi se uklonile ~estice veli~ine
pra{ine i gline koje se odbacuju, a postupak se nastavlja suvim prosejavanjem zaostalog krupnijeg
materijala.
Ukoliko tlo sadrì ~estice zaostale na situ otvora od 2 mm u koli~ini do 10 %, primenjuje se metoda
hidrometrisanja.
3.1.2 Oprema i pribor
3.1.2.1 Sita koja imaju slede}e otvore:
75 mm, 63 mm, 50 mm, 37,5 mm, 28 mm, 20 mm, 14 mm, 10 mm, 6,3 mm, 5 mm, 3,35 mm, 2 mm,
1,18 mm, 0,600 mm, 0,425 mm, 0,300 mm, 0,212 mm, 0,150 mm, 0,063 mm i odgovaraju}e dno.
NAPOMENA 1 Alternativno se mogu upotrebiti sita ISO serije sa odgovaraju}im otvorima.

NAPOMENA 2 Otvori sita koja se koriste za ispitivanje moraju da budu u skladu sa rasponom veli~ine ~estica, ali po
pravilu nije potrebno da se za svako ispitivanje upotrebi svako navedeno sito.
NAPOMENA 3 Ako je potrebno izvr{iti veliki broj ispitivanja, preporu~ljivo je imati dva kompleta sita, jedan za
postupak vla`nog sejanja, a jedan za postupak suvog sejanja.
3.1.2.2 Vaga, sa ta~no{}u o~itavanja od 0,5 g.
3.1.2.4 Razdeljiva~ uzoraka, tip sa pregradama (razdelne kutije).
3.1.2.5 Su{ara, sa mogu}no{}u odràvanja temperature od 105 °C do 110 °C.
3.1.2.6 Posude za ukuvavanje, pre~nika oko 150 mm.
3.1.2.7 Posude otporne na koroziju, kvadratnog oblika, dimenzije osnove 300 mm i dubine 40 mm.
3.1.2.8 Dve ili vi{e velikih ravnih posuda otpornih na koroziju ili plasti~nih zaptivnih posuda sa
stranama, dubine oko 80 mm, ili balon zapremine oko 12 L.
3.1.2.9 Posuda, odgovaraju}e veli~ine.
3.1.2.10 êtke za sita i ~eli~na ~etka ili neka sli~na tvrda ~etka.
3.1.2.11 Natrijumheksametafosfat.
3.1.2.12 Gumeno crevo, dovoljne duìne, sa unutra{njim pre~nikom od oko 6 mm.
3.1.2.13 Prskalica (tu{), koja se moè montirati na gumeno crevo.
3.1.2.14 Mehani~ki vibrator za sita (preporu~uje se).

2 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
3.1.3 Priprema dela uzorka koji se ispituje
Deo uzorka za odre|ivanje granulometrijskog sastava dobija se ~etvrtanjem uzorka koji se zatim su{i na
temperaturi od 105 °C do 110 °C da bi se dobila koli~ina u skladu sa tabelom 1 ili Prilogom A.
Tabela 1 — Mase dela uzorka tla potrebne za sejanje

Najve}e zrno prisutno u zna~ajnoj Minimalna masa dela uzorka potrebnog
koli~ini (vi{e od 10 %) za sejanje
Otvor sita (mm ) (kg)
63 50
50 35
37,5 15
28 6
20 2
14 1
10 0,5
6,3 0,2
5 0,2
3,35 0,15
2 ili manje 0,10
3.1.4 Postupak
3.1.4.1 Izmeri se masa osu{enog dela uzorka tla koji se ispituje (m1), sa ta~no{}u do 0,1 %.
3.1.4.2 Stavi se uzorak koji se ispituje na sito otvora od 20 mm i o~etka svaka krupna ~estica koja ne
moè da pro|e kroz sito, ~eli~nom ~etkom ili nekom sli~nom tvrdom ~etkom, dok ne bude ~ista od
sitnozrnog materijala.
NAPOMENA 4 Ako se prionuli finozrni materijal ne moè lako ukloniti ~etkanjem, potrebno je primeniti slede}e:
a) Izmeri se masa krupnih ~estica zaostala na situ otvora od 20 mm, sa ta~no{}u do 0,1 % od mase (m1);
b) ukloni se finozrni materijal sa ~estica pranjem, vode}i ra~una da se sa~uva sav materijal. Posle ukuvavanja i
su{enja, suva masa se doda masi koja je pro{la kroz sito otvora od 20 mm neposredno pre merenja izvr{enog u
3.1.4.3;
c) krupnozrne ~estice se osu{e.
Posebna pa`nja mora da se obrati pri radu sa materijalima koji se krune kako bi se osiguralo da se
~etkanjem ne uklone delovi krupnih ~estica.
NAPOMENA 5 Neka tla imaju izvesnu koli~inu frakcije gline izme|u krupnih ~estica. Sa takvim tlom se postupa na
isti na~in kao {to je opisano u ovoj metodi, ali se zatim krupne ~estice zadràne na situ otvora od 20 mm operu u
rastvoru natrijumheksametafosfata. Koli~ina uklonjene gline se odredi i u kona~nom prora~unu se uzme u obzir.
Frakcija zadràna na situ otvora od 20 mm se proseje na odgovaraju}im ve}im sitima, izmeri koli~ina
zaostala na svakom situ, (m ), i upi{e u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1). Ukoliko se
neko od sita preoptereti, materijal se prosejava u manjim koli~inama, i to tako da one ne prelaze mase date
u tabeli 2 i Prilogu A.
3.1.4.3 Izmeri se osu{eni deo materijala koji je pro{ao kroz sito otvora od 20 mm (m2), sa ta~no{}u do
0,1 % od mase (m1) i upi{e u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1).
Podeli se osu{eni materijal, tako da se dobije deo uzorka za ispitivanje odgovaraju}e mase (oko 2 kg).
Izmeri se umanjeni deo uzorka (m3) do ta~nosti 0,1 % od mase (m1) i upi{e u kolonu 2 zapisnika o
rezultatima ispitivanja (Prilog B.1).
NAPOMENA 6 Ovo je prvo umanjenje (redukcija) uzorka.

2009-05-04 3
JUS U.B1.018:2005 © JUS
3.1.4.4 Umanjena frakcija se stavi u odgovaraju}u posudu i potpuno potopi u vodu. Ukoliko umanjena
frakcija sadrì sitnozrnu frakciju (pra{ine i gline) u vodu se prethodno doda natrijum-heksametafosfat u
koncentraciji od 2 grama na litar vode.
3.1.4.5 Umanjena frakcija mora da odstoji u rastvoru najmanje 1 sat, uz povremeno me{anje.
NAPOMENA 7 Ako se proceni da umanjene frakcije ima vi{e od 10 % ~estica sitnijih od 0,063 mm, prilikom ispiranja
suspenziju treba sa~uvati.
3.1.4.6 Materijal se ispere, malo pomalo, kroz sito otvora od 2 mm, ispod koga je postavljeno sito otvora
od 0,063 mm. Frakcije koje pro|u kroz sito otvora od 0,063 mm odbacuju se sa vodom. Ispiranje se
nastavlja sve dok voda kojom se ispira ne bude bistra. Posebna pa`nja se mora obratiti na to da sita ne
budu preoptere}ena ~vrstim ~esticama i vodom (videti tabelu 2 ili Prilog A).
Najve}a koli~ina materijala na situ otvora od 0,063 mm ne sme da pre|e 150 g za sito pre~nika od
200 mm, zatim 350 g za sito pre~nika od 300 mm ili 750 g za sito pre~nika od 450 mm.
3.1.4.7 Sav materijal zadràn na sitima se premesti u ravnu posudu i osu{i u su{ari, na temperaturi od
105 °C do 110 °C.
NAPOMENA 8 Zadràni materijal ne treba su{iti na sitima, jer ih toplota moè o{tetiti.
3.1.4.8 Kada se ohladi na sobnu temperaturu, osu{ena frakcija se izmeri (m4) do ta~nosti od 0,1 % od
mase (m3) i upi{e u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1).
3.1.4.9 Osu{ena frakcija se proseje kroz odgovaraju}a sita do sita sa otvorom od 6,3 mm, koriste}i
postupak suvog sejanja koji je opisan u 3.2. Zadràna koli~ina materijala na svakom situ (m) se izmeri do
ta~nosti od 0,1 % od mase (m3) i upi{e u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1). Posebna
pa`nja se mora obratiti na to da sita ne budu preoptere}ena (videti tabelu 2 ili Prilog A).
Tabela 2 — Dozvoljena masa materijala na ispitnim sitima pri sejanju

Sito Najve}a masa materijala (kg) na situ pre~nika
veli~ine otvora (mm) 450 mm 300 mm 200 mm
50 10 4,5 —
37,5 8 3,5 —
28 6 2,5 —
20 4 2,0 —
14 3 1,5 —
10 2 1,0 —
6,3 1,5 0,75 —
5,0 1,0 0,50 —
3,35 — — 0,300
2 — — 0,200
1,18 — — 0,100
0,600 — — 0,075
0,425 — — 0,075
0,300 — — 0,050
0,212 — — 0,050
0,150 — — 0,040
0,063 — — 0,025

4 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
3.1.4.10 Ako frakcija koja je pro{la kroz sito sa otvorom od 6,3 mm ne sadrì vi{e od 150 g, seje se na
suvo na odgovaraju}im manjim sitima, uklju~uju}i i sito otvora od 0,063 mm.
Izmeri se zadràna koli~ina materijala na svakom situ (m ), kao i fine ~estice (m F) koje pro|u kroz sito
otvora od 0,063 mm, do ta~nosti od 0,1 % od mase (m3) i upi{u u kolonu 2 zapisnika o rezultatima
ispitivanja (Prilog B.1).
NAPOMENA 9 Ako se koristi mehani~ki vibrator za sejanje, postupci u 3.1.4.9 i 3.1.4.10 mogu se izvr{iti u jednoj
operaciji, pod uslovom da se obezbedi da sva sita budu istog pre~nika. Mora se voditi ra~una o tome da se obavi
kompletno sejanje. Najmanji period vibriranja mora da traje 10 min.
3.1.4.11 Ako je frakcija koja je pro{la kroz sito otvora od 6,3 mm ve}a od 150 g, ova masa se izmeri
(ms), i upi{e u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1), a zatim se uz pomo} razdelne kutije
ili ~etvrtanjem koli~ina materijala smanji na 100 g do 150 g. Ova umanjena masa se izmeri, (m6), i upi{e u
kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1), a zatim proseje na odgovaraju}im sitima manjeg
otvora, uklju~uju}i i sito sa otvorom od 0,063 mm. Zadràne koli~ine na svakom situ (m ) se izmere, kao i
prolaz finih ~estica kroz sito otvora od 0,063 mm (mE). Ukoliko proba nije smanjena, m6 je isto kao m5.
Merenja se vr{e do ta~nosti od 0,1 % mase (m6) i upi{u u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja
(Prilog B.1).
NAPOMENA 10 Ovo je drugo umanjenje uzorka.
3.1.5 Izra~unavanje i prikazivanje rezultata (videti zapisnik o ispitivanju u Prilogu B.1)
3.1.5.1 Za ispitni uzorak koji sadrì ~estice veli~ine ve}e od 20 mm, izra~una se u~e{}e masa materijala
zadrànih na svakom situ (m ), kao procenat (p ) od (m1) i upi{e u kolonu 4 zapisnika o rezultatima
PRIMER
⎛ 100 ⎞
Procenat zadràn na situ 28 mm, p = m (28 mm) ⎜⎜ ⎟⎟ (%)
⎝ m1 ⎠
gde je:
m (28 mm) masa materijala zadrànog na situ sa otvorom od 28 mm.
3.1.5.2 Sra~una se korigovana masa (mk) materijala zadrànog na svakom situ otvora izme|u 20 mm i
6,3 mm, mnoè}i masu ostatka na situ sa (m2/m3) i upi{e u kolonu 3 zapisnika o rezultatima ispitivanja
(Prilog B.1), a zatim se ova masa izra~una kao procenat (p ) od (mr) i upi{e u kolonu 4 zapisnika o
PRIMER
⎛m ⎞ ⎛ 100 ⎞
Procenat zadràn na situ otvora od 10 mm, p = m (10 mm) ⎜⎜ 2 ⎟⎟ ⎜⎜ ⎟⎟ (%)
⎝ m3 ⎠ ⎝ m1 ⎠
NAPOMENA 11 Korigovana masa (mk) predstavlja masu materijala koja bi ostala na situ kada bi se vr{ilo sejanje
celokupne mase ispitanog uzorka (m1) bez umanjenja.
3.1.5.3 Izra~una se (mk) korigovana masa materijala zadràna na svakom situ sa otvorom manjim od
⎛m ⎞ ⎛m ⎞
6,3 mm, mnoè}i ostatak (m ) na situ sa ⎜⎜ 5 ⎟⎟ ⎜⎜ 2 ⎟⎟ i upi{e u kolonu 3 zapisnika o rezultatima ispitivanja
⎝ m6 ⎠ ⎝ m3 ⎠
(Prilog B.1), a zatim se ova masa izra~una kao procenat (p ) od (m r) i upi{e u kolonu 4 zapisnika o
PRIMER
⎛m ⎞ ⎛ m2 ⎞ ⎛ 100 ⎞
Procenat zadràn na situ otvora od 0,300 mm, p = m (0,300 mm) ⎜⎜ 5 ⎟⎟ ⎜⎜ ⎟⎟ ⎜⎜ ⎟⎟ (%)
⎝ m6 ⎠ ⎝ m3 ⎠ ⎝ m1 ⎠
2009-05-04 5
JUS U.B1.018:2005 © JUS
3.1.5.4 Izra~unaju se kumulativni procenti prolaza (S ) kroz svako sito na osnovu op{teg izraza:
(kumulativni % prolaza kroz odre|eno sito) = (kumulativni % prolaza kroz prethodno sito) — (% zadrànog
na odre|enom situ) i upi{e u kolonu 5 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1).
3.1.5.5 Izra~una se korigovana masa prolaza kroz sito otvora od 0,063 mm kao zbir korigovane mase
sitnozrnih ~estica izgubljene ispiranjem, (m3 — m4) 3.1.4.6, i korigovane mase sitnozrnog materijala (mF)
koja je pro{la kroz sito otvora od 0,063 mm kada se suvo prosejava (videti 3.1.4.10) i upi{u u kolonu 3
zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1). Ovaj zbir korigovanih masa se zatim izra~una kao procenat
od (mr) i upi{e u kolonu 4 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1).
Procenat ~estica sitnijih od 0,063 mm jednak je:
[(m 3 − m 4 ) + m F ] ⎛⎜⎜ m 2 ⎞⎟⎟ ⎛⎜⎜ 100 ⎞⎟⎟ (%)

⎝ m 3 ⎠ ⎝ m1 ⎠
Ako je deo uzorka koji se ispituje dva puta umanjen (videti 3.1.4.3 i 3.1.4.11) korigovana masa prolaza kroz
sito otvora od 0,063 mm izra~una se kao zbir korigovane mase sitnozrnih ~estica izgubljenih ispiranjem,
(m3 — m4) 3.1.4.6, i korigovane mase sitnozrnog materijala koji je pro{ao kroz sito otvora od 0,063 mm
kada se suvo prosejava (mE) pomnoène sa odnosom (m5/m6). Ovaj zbir upi{e se u kolonu 3 zapisnika o
rezultatima ispitivanja (Prilog B.1), zatim se ovaj zbir korigovanih masa izra~una kao procenat od (mr) i
upi{e u kolonu 4 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1).
Procenat ~estica sitnijih od 0,063 mm u slu~aju dvostrukog umanjenja uzorka jednak je:
⎡ ⎛ m5 ⎞⎤ ⎛ m2 ⎞ ⎛ 100 ⎞
⎢(m 3 − m 4 ) + m E ⎜⎜ ⎟⎟⎥ ⎜⎜ ⎟⎟ ⎜⎜ ⎟⎟ (%)
⎣⎢ ⎝ m6 ⎠⎦⎥ ⎝ m3 ⎠ ⎝ m1 ⎠
gde je:
m masa data u 3.1.4.2, 3.1.4.9, 3.1.4.11, 3.1.5.1
m1 masa data u 3.1.4.1
m4 masa data u 3.1.48
ms masa data u 3.1.4.11
mE masa data u 3.1.4.11
mF masa data u 3.1.4.10
mk korigovana masa data u 3.1.5.2, 3.1.5.3, 3.1.5.5
Rezultati ispitivanja se prikazuju na dijagramu granulometrijskog sastava, datom u Prilogu C. Alternativno,

rezultati se mogu prikazati u vidu tabele, pri ~emu se daju procenti mase zadràne na svakom situ, do
ta~nosti od 1 %.
3.1.6 Izve{taj o ispitivanju
U izve{taju o ispitivanju navodi se da je ispitivanje izvr{eno u skladu sa ovim standardom i on mora da

sadrì slede}e podatke:
a) metodu primenjenu prilikom ispitivanja;

b) dijagram granulometrijskog sastava ili procentualno u~e{}e prikazano tabelarno, kao {to je to dato u
3.1.5;
c) ostale relevantne informacije kao {to su: oznaka dela uzorka koji je ispitan, lokaciju, vizuelni opis tla,
ime organizacije koja je izvr{ila ispitivanje.
6 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
3.2 Suvo sejanje
3.2.1 Op{te
Ova metoda se koristi za odre|ivanje granulometrijskog sastava krupnozrnog tla. Ona se primenjuje ako se
dokaè da za odre|enu vrstu tla daje iste rezultate kao i metoda mokrog sejanja.
3.2.2.1 Ispitna sita koja imaju slede}e otvore:
75 mm, 63 mm, 50 mm, 37,5 mm, 28 mm, 20 mm, 14 mm, 10 mm, 6,3 mm, 5 mm, 3,35 mm, 2 mm,
1,18 mm, 0,600 mm, 0,425 mm, 0,300 mm, 0,212 mm, 0,150 mm, 0,063 mm i odgovaraju}e dno.
NAPOMENA 12 Alternativno se mogu upotrebiti opitna sita ISO serije sa odgovaraju}im otvorima.
NAPOMENA 13 Otvori sita koja se koriste za ispitivanje treba da budu u skladu sa rasponom veli~ine ~estica, ali po
pravilu nije potrebno da se za svako ispitivanje upotrebi svako navedeno sito.
3.2.2.4 Razdeljiva~ uzoraka, tip sa pregradama (razdelne kutije).
3.2.2.5 Su{ara, sa mogu}no{}u odràvanja temperature od 105 °C do 110 °C.
3.2.2.6 Odgovaraju}e limene posude.
3.2.2.7 Posude odgovaraju}e veli~ine.
3.2.2.8 êtke za sita.
3.2.2.9 Mehani~ki vibrator za sita (preporu~uje se).
3.2.3 Priprema dela uzorka koji se ispituje
Tlo se priprema u skladu sa JUS U.B1.010. Ispitni uzorak koji se koristi za odre|ivanje granulometrijskog
sastava se priprema ~etvrtanjem uzorka koji se nakon uzimanja odgovaraju}e koli~ine, u skladu sa
tabelom 1 ili Prilogom A, su{i na temperaturi od 105 °C do 110 °C.
3.2.4 Postupak
3.2.4.1 Izmeri se osu{eni deo ispitnog uzorka tla (m1), sa ta~no{}u do 0,1 %.
3.2.4.2 Spoji se sa dnom ono sito kroz koje je jo{ pro{la celokupna masa dela uzorka koji se ispituje.
NAPOMENA 14 Serija sita nije te{ka za rukovanje. Ona se sastavlja od nekoliko sita poredanih po veli~ini otvora i
koristi istovremeno. U protivnom, sita se koriste pojedina~no.
3.2.4.3 Sito se pretrese tako da se materijal kotrlja u njemu. êstice tla se mogu ru~no postaviti u otvore
sita da bi se videlo da li }e propasti, ali se ne smeju gurati da pro|u. Mora se voditi ra~una o tome da na
situ ostanu samo pojedina~ne ~estice. Koli~ina zrna zadrànih na situ (m ) izmeri se sa ta~nosti do 0,1 %,
mase (m1) i upi{e u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.1).
3.2.4.4 Materijal iz dna se premesti u odgovaraju}u posudu, a dno se ponovo pri~vrsti za slede}e sito
manjeg otvora. Sadràj iz posude se ponovo sipa na sito i ponovi postupak dat u 3.2.4.3.
2009-05-04 7
JUS U.B1.018:2005 © JUS
NAPOMENA 15 Ako je masa ispitnog uzorka koja pro|e kroz sito otvora od 20 mm znatno ve}a od 2 kg, ona mora
da se umanji (prvo umanjenje) da bi se dobilo oko 2 kg, {to kod prora~una rezultata treba uzeti u obzir (postupiti na
na~in opisan u 3.1.4.3). Ako je frakcija koja je pro{la kroz sito otvora od 6,3 mm ve}a od 150 g, koli~ina mora da se
umanji (drugo umanjenje) na 100 g do 150 g, {to kod prora~una rezultata treba uzeti u obzir (postupiti na na~in dat u
3.1.4.11).
3.2.4.5 Postupak dat u 3.2.4.3 i 3.2.4.4 se ponavlja na svim sitima koja se koriste.
NAPOMENA 16 Ako se koristi mehani~ki vibrator za sejanje, postupci dati u 3.2.4.3 i 3.2.3.3 se mogu izvr{iti u jednoj
operaciji, pod uslovom da se obezbedi da sva sita budu istog pre~nika. Najkra}i period vibriranja mora da bude
10 min.
3.2.4.6 Ukoliko se neko od sita preoptereti, sejanje se vr{i parcijalno, tako da pojedina~ni delovi ne
prelaze mase navedene u tabeli 2 i Prilogu A.
3.2.5 Izra~unavanje i prikazivanje rezultata (videti zapisnik o ispitivanju u Prilogu B.1)
Izra~unavanje i prikazivanje rezultata se vr{i u skladu sa 3.1.5.
NAPOMENA 17 S obzirom na to da se ne vr{i ispiranje sitnozrnih ~estica mase m3 = m4.
Izra~una se procenat mase materijala zadrànog na svakom situ (p) u skladu sa 3.1.5.1, 3.1.5.2 i 3.1.5.3.
Procenat prolaza kroz sito otvora od 0,063 mm se dobija postupkom opisanim u 3.1.5.5.
Kumulativni procenat prolaza na svakom situ (S ) izra~una se u skladu sa 3.1.5.4.
Rezultati ispitivanja se prikazuju na dijagramu granulometrijskog sastava prikazanom u Prilogu C.

Alternativno, rezultati se mogu prikazati i u vidu tabele, pri ~emu se daju procenti mase zadràne na
svakom situ, do ta~nosti od 1 %.


3.1.5.5;
c) ostale relevantne informacije kao {to su: oznaka dela uzorka koji je ispitan, lokaciju, vizuelni opis tla,
4 Metoda sedimentacije sa malim sejanjem

U ovom standardu se od metoda sedimentacije razmatra samo metoda hidrometrisanja.
4.1 Metoda hidrometrisanja
4.1.1 Op{te
Metoda hidrometrisanja koristi se za odre|ivanje sadràja i raspodele ~estica tla ~ije su ~estice manje od
2 mm, a sadrè vi{e od 10 % ~estica manjih od 0,063 mm.
NAPOMENA 18 Kada dno ~ini deo uzoraka prethodno ve} prosejanih kroz sita otvora od 0,063 mm i kada je
utvr|eno da tlo sadrì vi{e od 10 % ~estica manjih od 0,063 mm, za ispitivanje se koristi samo deo uzorka ~ije su
8 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
~estice manje od 0,063 mm (3.1.4.3 i napomena iz 3.1.4.5) i koji je sa~uvan u obliku suspenzije. Ispitni uzorak se
dobija ukuvavanjem, a zatim su{enjem.
Pri prora~unu merenih podataka, zapreminska masa ~vrstih ~estica u skladu sa JUS.U.B1.014 mora da se
prethodno odredi ili usvoji, {to mora da bude jasno nazna~eno.
Postupak sedimentacije uglavnom nije neophodan, ukoliko manje od 10 % ~estica tla prolazi kroz sito
otvora od 0,063 mm nakon prethodnog postupka sejanja datog u ta~ki 3.
4.1.2.1 Hidrometar, tipa datog na slici 1 u Prilogu D, za opseg merenja 0,990—1,030 odnosa gustine
suspenzije i gustine destilovane vode na kalibracionoj temperaturi.
Telo i vrat hidrometra moraju biti od stakla, bez vidljivih o{te}enja. Staklo mora biti otporno na hemikalije.
Podela na skali i natpisi moraju biti jasno ispisani. Telo i vrat hidrometra moraju biti kru`nog popre~nog
preseka i simetri~ni u odnosu na osu simetrije. Hidrometar mora da pluta u celom opsegu merenja, tako da
osa ne odstupa od vertikale za vi{e od 1,5°.
Podele treba da su na svakih 0,0005, sa svakim desetim podeokom nazna~enim duòm linijom, i ozna~ene
brojnom vredno{}u. Najve}a gre{ka ~itanja na hidrometru procenjuje se u intervalu od jednog podeoka.
Slede}e oznake moraju biti na vratu ili telu hidrometra:
— osnovna podela;
— naziv proizvo|a~a i tip instrumenta;
— identifikacioni broj.
4.1.2.2 Cilindri~na providna staklena menzura, tri komada, pre~nika 60 mm, sa istaknutom oznakom
zapremine na 1 000 cm3.
4.1.2.3 Elektri~ni mikser.
4.1.2.4 Mehani~ka mu}kalica.
4.1.2.5 Sita, otvora od 2 mm; 0,6 mm; 0,212 mm i 0,063 mm i sa dnom.
4.1.2.6 Termometar, opsega od 0 °C do 50 °C, sa podelom na 1,0 °C.
4.1.2.7 Vaga, ta~nosti ± 0,01 g.
4.1.2.8 Su{ara, sa termostatom od 60 °C do 110 °C.
4.1.2.9 Sekundomer, ta~nosti na 1 s ({toperica).
4.1.2.10 Sat sa alarmom.
4.1.2.11 Eksikator, sa silika-gelom ili kalcijum-hloridom.
4.1.2.12 Konusna posuda (erlenmajer).
4.1.2.13 Boca sa prskalicom, V = 1000 cm3.
4.1.2.14 Menzure, od 50 cm3, 100 cm3 i 500 cm3.

2009-05-04 9
JUS U.B1.018:2005 © JUS
4.1.2.15 Stakleni {tapi}, za me{anje duìne od 150 mm do 200 mm, pre~nika 5 mm do 8 mm.
4.1.2.16 Plasti~na boca, za destilisanu vodu, zapremine 5 000 cm3.
4.1.2.17 Re{o ili plamenik sa azbestnom mreìcom pre~nika 150 mm.
4.1.2.18 Vodeno kupatilo, sa mogu}no{}u odràvanja temperature na 25 °C i ta~no{}u od 0,5 °C, u koje
po visini mogu da stanu menzure od 1 000 cm3.
4.1.2.19 êtiri posude za su{enje, pre~nika do 150 mm.
4.1.2.20 Erlenmajer, za vakuum-filtraciju.
4.1.2.21 Levak, za vakuum-filtraciju.
4.1.2.22 Vakuum-pumpa (vakuum-sisaljka).
4.1.3 Reagensi
4.1.3.1 Rastvor natrijum-heksametafosfata, alternativno, rastvor vodenog stakla gustine 40° Be.
NAPOMENA Rastvor natrijum-heksametafosfata se pravi od 33 g natrijumheksametafosfata i 7 g natrijum-karbonata u

1 000 cm3 destilovane vode. Ovaj rastvor je nestabilan i mora se obnavljati na svakih mesec dana. Na boci mora biti
upisan ta~an datum pripremanja.
4.1.3.2 Vodonik-peroksid (20 %-tni rastvor).
4.1.3.3 Hlorovodoni~na kiselina (1N rastvor).
4.1.4 Priprema dela uzoraka koji se ispituju
4.1.4.1 Deo uzorka mora da se pripremi u skladu sa 3.1.3.
NAPOMENA 20 Su{enje nekih vrsta tla, posebno organskih, moè da izmeni svojstvo granulometrijskog sastava.
Ukoliko su{enje prouzrokuje zna~ajne promene u tlu, tada ispitni uzorak ne treba su{iti. Suvu masu ~estica tla tada
treba odrediti na osnovu vla`nosti odre|ene na pribli`no istoj masi vla`nog ispitnog uzorka.
NAPOMENA 21 Te{ko}e mogu nastati kod nekih vrsta tla prilikom razdvajanja finih ~estica tla od materijala koji
ostaje prilikom sejanja na situ otvora od 2 mm. U tom slu~aju moè biti neophodno da se upotrebi neko od
disperzivnih sredstava kao u 4.1.3 prilikom vla`nog/mokrog sejanja na situ otvora od 2 mm. Materijal se prvo seje na
suvo, dokle je to mogu}e, kako bi se smanjila koli~ina suspenzije koja se filtrira, pere, su{i i na kraju dodaje ostatku
materijala pre po~etka prethodne pripreme.
NAPOMENA 22 Ukoliko je deo uzorka prethodno ve} prosejan do sita otvora od 0,063 mm i ukoliko je utvr|eno da
sadrì vi{e od 10 % ~estica, za ispitivanje se koristi samo deo uzorka ~ije su ~estice manje od 0,063 mm (3.1.4.6 i
napomene iz 3.1.4.5) i koji je sa~uvan u obliku suspenzije. Deo uzorka za ispitivanje se dobija ukuvavanjem, a zatim
su{enjem.
4.1.4.2 Potrebna suva masa dela uzorka zavisi od vrste tla koje se ispituje. Potrebna masa je oko 100 g
za peskovita tla i oko 50 g za pra{ine i gline.
NAPOMENA 23 Stoksov zakon primenjuje se na pojedina~nu loptastu ~esticu koja tone u velikoj zapremini te~nosti.
Zakon nije primenljiv za gustu suspenziju, kada su ~estice suvi{e blizu, tako da uti~u jedna na drugu. Dokazano je da
ako masa tla u suspenziji nije velika, odstupanje od Stoksovog zakona je zanemarljivo. Ukoliko u toku ispitivanja
ekvivalentna ~itanja na hidrometru u duèm periodu ostaju visoka (oko 30), to je znak da je suspenzija suvi{e gusta i
ispitivanje se mora ponoviti, uz upotrebu manje koli~ine suvog materijala.
NAPOMENA 24 Ekvivalentno ~itanje predstavlja ~itanje hidrometra shodno D.3.1.

10 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
4.1.4.3 Izmeri se suva masa dela uzorka koji se ispituje do 0,01 g ta~nosti ili izra~una prema 4.1.4.1
(napomena 20), {to predstavlja po~etnu suvu masu (m0).
4.1.4.4 Postavi se deo uzoraka koji se ispituje u erlenmajer.
4.1.5 Postupak ispitivanja
NAPOMENA 25 Ukoliko prethodna priprema uzorka sa vodonik-peroksidom nije neophodna, ne primenjuje se 4.1.5.1.
4.1.5.1 Prethodna priprema tla sa organskim materijama
4.1.5.1.1 Ovaj postupak se primenjuje samo kada je sadràj organskih materija u tlu zna~ajan.
NAPOMENA 26 Pretretman sa vodonik-peroksidom se izostavlja uvek kada se ispituju neorganska tla. Kada je sadràj
organskih materija zna~ajan, 0,5 % i ve}i, i kada se uticaj ovih materija na rezultat ispitivanja ne moè predvideti, vr{i
se izvo|enje uporednih ispitivanja sa i bez prethodne pripreme sa vodonik-peroksidom.
4.1.5.1.2 U erlenmajer sa materijalom doda se 150 cm3 vodonik-peroksida i me{a se pa`ljivo staklenim
{tapi}em nekoliko minuta. Zatim se pokrije staklenim poklopcem i ostavi da odstoji preko no}i. Lagano se
zagreva suspenzija u posudi, uz povremeno me{anje, tako da ne bi ispala.
4.1.5.1.3 Nakon po~etka intenzivnog stvaranje mehuri}a, zapreminu ukuvavanjem treba smanjiti na 50 cm3.
Kod tla sa visokim sadràjem organskih materija, moè biti potrebno da se postupak iz 4.1.5.1.2 ponovi, uz
dodavanje vodonik-peroksida da bi se izvr{ila celokupna oksidacija.
NAPOMENA 27 Prisustvo karbonata moè da onemogu}ava uspe{no razdvajanje ~estica. Prisustvo karbonata se
moè utvrditi sa par kapi hlorovodoni~ne kiseline. Ako do|e do stvaranja mehuri}a na povr{ini dela suvog uzorka, to je
znak prisustva karbonata. U tom slu~aju moè se nakon oksidacije organskih materija, a pre filtracije i ispiranja,
primeniti jedna prethodna priprema sa 100 cm3 1 N hlorovodoni~ne kiseline u trajanju od jednog sata. Efekat dejstva
kiseline se kontroli{e lakmus-papirom. Ako je to neophodno, postupak se ponavlja dodavanjem jo{ po 25 cm3 1 N
hlorovodoni~ne kiseline. Utvr|ivanje uticaja prisustva karbonata na kona~ni rezultat ispitivanja vr{i se izvo|enjem
uporednih ispitivanja sa i bez prethodne pripreme dela uzorka sa hlorovodoni~nom kiselinom.
4.1.5.1.4 Sadràj erlenmajera sipa se u levak sa filtrir-papirom. Pa`ljivo se ispere erlenmajer da bi se

celokupni materijal preneo na filtrir-papir.
4.1.5.1.5 Talog na filtrir-papiru dobro se ispere destilovanom vodom, posebno ako je vr{en pretretman sa
hlorovodoni~nom kiselinom i kada je kori{}en lakmus-papir. Za filtriranje se koristi vakuum, ako za to postoji
mogu}nost.
4.1.5.1.6 Kori{}enjem mlaza destilovane vode, talog sa filtrir-papira prebaci se u sud za evaporaciju,
paze}i da se ni{ta od materijala ne izgubi. Tlo se osu{i na 60 °C do 65 °C, ohladi u eksikatoru i ponovo
izmeri do ta~nosti od 0,01 g. Izmerena suva masu predstavlja masu prethodno pripremljenog dela uzorka
(mp).
4.1.5.1.7 Prenese se izmereno suvo tlo u erlenmajer da bi se izvr{ila disperzija u skladu sa 4.1.5.2.
NAPOMENA 28 Izuzetna pa`nja je potrebna da se prilikom prethodne pripreme dela ispitnog uzorka ne izgubi ni{ta
od materijala.
4.1.5.2 Razdvajanje ~estica (disperzija)

NAPOMENA 29 Detalji postupka ovde su dati sa rastvorom natrijum-heksametafosfata kao disperzivnim sredstvom, sa
kojim su dobijeni pouzdani rezultati za razli~ite vrste tla. Ukoliko ~estice sitnozrnog tla nisu potpuno razdvojene
opisanim postupkom, potrebno je dodati ve}u koli~inu ili promeniti disperzivno sredstvo. U ovakvim slu~ajevima
delimi~na disperzija materijala se manifestuje kroz pojavu ve}ih grudvi ili flokula tla koje se veoma brzo taloè,
ostavljaju}i iznad suspenzije prozirnu vodu. Kada se ovo desi, treba odliti {to vi{e ove bistre vode, dodati jo{ 100 cm3
2009-05-04 11
JUS U.B1.018:2005 © JUS
disperzivnog sredstva, prome{ati i naliti destilovanom vodom do 1 000 cm3. Ako se opisana pojava ponovi, promeni se
vrsta disperzivnog sredstva.
4.1.5.2.1 Doda se 100 cm3 disperzivnog sredstva pipetom u erlenmajer sa tlom. Intenzivno se me{a sve
dok sve tlo ne bude razdvojeno u suspenziji.
4.1.5.2.2 Ako se koristi mehani~ka mu}kalica, posudu treba mu}kati najmanje 4 sata ili preko no}i, ukoliko
je to potrebno.
NAPOMENA 30 Kada se radi sa materijalima ~ije se ~estice mogu razbiti tehnikom mu}kanja, na primer nekim
{kriljcima, postupak mu}kanja treba skratiti i na manje od 4 sata. Umesto mehani~ke mu}kalice moè se koristiti i
mikser sa posudom snabdevenom posebnim razbija~ima vrtloga. Tada se suspenzija me{a 20 min.
4.1.5.2.3 Prenese se suspenzija iz erlenmajera ili suda u kome je vr{eno razdvajanje na sito sa otvorom
od 0,063 mm i sabirnom posudom. Tlo na situ ispere se mlazom destilovane vode iz prskalice. Za ovo
ispiranje ne bi trebalo koristiti vi{e od 500 cm3 vode.
4.1.5.2.4 Prenese se suspenzija iz sabirne posude u menzuru zapremine 1 000 cm3 i dopuni destilovanom
vodom do oznake od 1 000 cm3. Ovako pripremljena suspenzija koristi se za ispitivanje sedimentacije.
4.1.5.2.5 Materijal koji je ostao na situ otvora od 0,063 mm prenese se u posudu za su{enje i su{i u
su{ari do konstantne mase na temperaturi od 105 °C do 110 °C.
4.1.5.2.6 Nakon su{enja, proseje se kroz seriju sita otvora od 2 mm, 0,6 mm, 0,212 mm i 0,063 mm.
Ostatak na svakom situ (m ) izmeri se sa ta~no{}u od 0,01 g i zabeleì u koloni 2 zapisnika o rezultatima
NAPOMENA 31 Ovo sejanje se naziva "malo sejanje".
4.1.5.2.7 Materijal koji je pro{ao kroz sito otvora od 0,063 mm, tokom ovog prosejavanja prenese se u
menzuru za taloènje, pre po~etka sedimentacije.
NAPOMENA 32 Otpor odvajanju ~estica krupnijih od 0,063 mm mokrim sejanjem nastaje kada ~estice tla koje su
ne{to malo manje od otvora od 0,063 mm na situ teè da se zadrè na situ usled dejstva povr{inskog napona vode.
Odsustvo male koli~ine ovog ostatka iz menzure za sedimentaciju ne prouzrokuje veliku gre{ku i ne ometa dalji tok
ispitivanja. Ukoliko se pri (suvom) sejanju konstatuje znatna koli~ina materijala koja prolazi kroz sito otvora od
0,063 mm, tada se ovaj materijal dodaje u menzuru neposredno pre ispitivanja sedimentacije.
4.1.5.3 Sedimentacija (hidrometrisanje)
4.1.5.3.1 Menzura sa suspenzijom zatvori se gumenim ~epom, sna`no prome{a, a zatim spusti u vodeno
kupatilo konstantne temperature, tako da bude uronjena do oznake od 1 000 cm3.
4.1.5.3.2 U drugu menzuru od 1 000 cm3 doda se ista koli~ina disperzivnog sredstva koje se koristi za
disperziju ~estica u prvoj menzuri i napuniti destiliovanom vodom do oznake od 1 000 cm3. Menzura se
zatvori gumenim ~epom i spusti se u kupatilo konstantne temperature, neposredno uz prethodnu menzuru
sa suspenzijom.
4.1.5.3.3 Posle jednog sata ili kada se temperature suspenzije i rastvora sa disperzivnim sredstvom
izjedna~e sa temperaturom kupatila, izvadi se menzura sa disperzivnim sredstvom, prome{a se i odmah
vrati u kupatilo. Izvadi se menzura sa suspenzijom, sna`no izme{a obrtanjem gore-dole 60 puta za
2 minuta i vrati u vodeno kupatilo.
NAPOMENA 33 Pored dve menzure od 1 000 cm3 koje sluè za izvo|enje ispitivanja, neophodna je i tre}a menzura
od 1 000 cm3 sa destilovanom vodom koja se nalazi u kupatilu i sluì za pranje i odlaganje (temperiranje) hidrometra.

12 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
4.1.5.3.4 U trenutku kada je menzura sa suspenzijom tla vra}ena u kupatilo, sekundomer se pu{ta u rad i
pa`ljivo se skidaju gumeni ~epovi sa menzura.
4.1.5.3.5 Kalibrisani hidrometar se uroni u suspenziju 15 s pre svakog ~itanja, do dubine malo ispod
njegove plutaju}e pozicije, i pusti da slobodno pluta.
NAPOMENA 34 Izbegava se izlaganje menzure vibracijama. Ispitivanje se uobi~ajeno izvodi sve dok se ne postignu
~itanja koja omogu}avaju da se odredi koli~ina materijala sitnijeg od 0,002 mm. Naj~e{}e se ovo postiè za 24 sata.
NAPOMENA 35 Ako za tim postoji potreba, hidrometar se moè staviti u menzuru sa suspenzijom neposredno posle
postavljanja u kupatilo i vr{iti ~itanje u kontinuitetu od 15 s, 30 s, 1 min, 2 min do 4 min. Nakon va|enja i pranja
hidrometra, nastavlja se sa ~itanjima onako kako je dato u 4.1.5.3.6.
NAPOMENA 36 Prljav{tina na povr{ini suspenzije moè se otkloniti dodavanjem dve kapi denaturisanog {piritusa.
4.1.5.3.6 Ekvivalentno ~itanje hidrometra (R ′h) za gornji rub meniska o~ita se posle 2 min, 5 min, 15 min,
45 min, 2 h, 5 h i 24 h od trenutka po~etka sedimentacije i jo{ dva puta narednih dana, ukoliko je to
potrebno. Zabeleì se proteklo vreme u kolonu 3, a ~itanja u kolonu 5 zapisnika o rezutatima ispitivanja
(Prilog B.2).
4.1.5.3.7 Nakon svakog ~itanja, hidrometar se polako izvadi, opere potapanjem u destilovanu vodu i spusti
u menzuru sa disperzivnim sredstvom koje je na istoj temperaturi kao i suspenzija. Ekvivalentno ~itanje
gornjeg ruba meniska se o~ita i zabeleì se vrednost (R ′o) u kolonu 6 zapisnika o rezutatima ispitivanja
(Prilog B.2).
4.1.5.3.8 Precizna ~itanja u odre|enim vremenskim intervalima nisu neophodna ako se zabeleì ta~no
vreme ~itanja.
4.1.5.3.9 Temperatura suspenzije se kontroli{e i zapisuje u kolonu 4 zapisnika o rezutatima ispitivanja

(Prilog B.2) nakon prvih 15 minuta od po~etka, a kasnije prilikom svakog merenja. Temperatura mora biti sa
ta~no{}u do ±0,5 °C. Ukoliko se temperatura razlikuje za vi{e od ±1 °C, izvr{i se o~itavanje hidrometra u
menzuri sa disperzivnim sredstvom u skladu sa 4.1.5.3.7.
4.1.5.3.10 U nedostatku vodenog kupatila, ispitivanje se vr{i u prostoriji u kojoj ne postoji mogu}nost velikih
temperaturnih promena.
4.1.6 Izra~unavanje i prikazivanje rezultata
4.1.6.1 Obra~un ispitivanja malog sejanja
Izra~unavanje rezultata se vr{i u zapisniku prikazanom u Prilogu B.1, u skladu sa 3.1.5.
Izra~una se procenat mase materijala zadrànog na svakom situ (p ).
Izra~una se kumulativni procenat prolaza, kroz svako sito (S ).
NAPOMENA 37 Ako je izvedeno ispitivanje samo sa finim sejanjem:

m1 = m0 ukoliko nije primenjen pretretman;
m1 = mp ukoliko je primenjen pretretman prema 4.1.5.1.

2009-05-04 13
JUS U.B1.018:2005 © JUS
4.1.6.2 Obra~un ispitivanja metodom hidrometrisanja
4.1.6.2.1 Izra~una se ta~na vrednost ekvivalentnog ~itanja (Rh) prema:
Rh = Rh + Cm
gde je:
R′h ekvivalento ~itanje u nivou gornjeg meniska (~itanje u toku ispitivanja);
Cm korekcija meniska data u D.4.1.
Izra~unate vrednosti unesu se u kolonu 7 zapisnika o rezutatima ispitivanja (Prilog B.2).
4.1.6.2.2 Efektivna dubina (HR) (cm) koja odgovara ekvivalentnom ~itanju (Rh) na hidrometru. O~ita se sa
dijagrama etaloniranja (Prilog E) ili interpolacijom iz tabele etaloniranja hidrometra (Prilog E) dobijenog
postupkom datom u Prilogu D. Vrednost (HR) zabeleì se u kolonu 8 zapisnika o rezutatima ispitivanja
(Prilog B.2).
NAPOMENA 38 Prilikom o~itavanja efektivne dubine (HR) vodi se ra~una i o vremenu kome odgovara predmetno
ekvivalentno ~itanje. Jedna zavisnost vaì za ekvivalentna ~itanja u vremenima u kojima je hidrometar u menzuri, a
druga vaì za ekvivalentna ~itanja kada se pri merenju hidrometar stavlja u menzuru neposredno pred o~itavanje.
4.1.6.2.3 Vrednost konstante (A ) o~ita se iz tabele 3 na osnovu temperature i specifi~ne teìne ~vrstih
~estica. Vrednost (A ) unese se u kolonu 9 zapisnika o rezultatima ispitivanja (Prilog B.2).
4.1.6.2.4 Ekvivalentni pre~nik (D ) izra~una se iz jedna~ine:
30ηH R HR
D= =A (mm)
980,7 (Gs − 1)ρ wt t
gde je:
η dinami~ka viskoznost vode na temperaturi ~itanja (g/(s*cm);
HR efektivna dubina na kojoj je izmerena gustina suspenzije hidrometrom (cm);
Gs specifi~na teìna ~vrstih ~estica;
ρw zapreminsaka masa destilovane vode (g/cm3);
t vreme proteklo od po~etka sedimentacije do ~itanja (u min);
A konstanta.
Izra~unata vrednost (D ) unese se u kolonu 10 zapisnika o rezutatima ispitivanja (Prilog B.2).
4.1.6.2.5 Izra~una se modifikovano ~itanje hidrometra (Rd) iz obrasca
Rd = R ′h — R ′o
gde je:
R ′o ~itanje na hidrometru za gornji menisk u rastvoru sa disperzivnim sredstvom.
Vrednost (Rd) unese se u kolonu 11 zapisnika o rezutatima ispitivanja (Prilog B.2).

14 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
Tabela 3 — Konstanta A u zavisnosti od temperature i specifi~ne teìne ~vrstih ~estica

GS
T ρw η 2,50 2,55 2,60 2,65 2,70 2,75 2,80 2,85
A
3
°C g/cm g/(s*cm) mm*(cm/min)′1/2
4 1,00000 0,01567
16 0,99897 0,01111 0,0150 0,0148 0,0146 0,0143 0,0141 0,0139 0,0137 0,0136
17 0,99880 0,01083 0,0149 0,0146 0,0144 0,0142 0,0140 0,0138 0,0136 0,0134
18 0,99862 0,01056 0,0147 0,0144 0,0142 0,0140 0,0138 0,0136 0,0134 0,0132
19 0,99843 0,01030 0,0145 0,0142 0,0140 0,0138 0,0136 0,0134 0,0132 0,0130
20 0,99823 0,01005 0,0143 0,0141 0,0139 0,0136 0,0134 0,0132 0,0131 0,0129
21 0,99802 0,00981 0,0141 0,0139 0,0137 0,0135 0,0133 0,0131 0,0129 0,0127
22 0,99780 0,00958 0,0140 0,0137 0,0135 0,0133 0,0131 0,0129 0,0128 0,0126
23 0,99757 0,00936 0,0138 0,0136 0,0134 0,0132 0,0130 0,0128 0,0126 0,0124
24 0,99733 0,00914 0,0136 0,0134 0,0132 0,0130 0,0128 0,0126 0,0125 0,0123
25 0,99708 0,00894 0,0135 0,0133 0,0131 0,0129 0,0127 0,0125 0,0123 0,0121
26 0,99682 0,00874 0,0133 0,0131 0,0129 0,0127 0,0125 0,0124 0,0122 0,0120
27 0,99655 0,00855 0,0132 0,0130 0,0128 0,0126 0,0124 0,0122 0,0120 0,0119
28 0,99627 0,00836 0,0130 0,0128 0,0126 0,0124 0,0123 0,0121 0,0119 0,0117
29 0,99598 0,00818 0,0129 0,0127 0,0125 0,0123 0,0121 0,0119 0,0118 0,0116
30 0,99568 0,00801 0,0128 0,0126 0,0124 0,0122 0,0120 0,0118 0,0117 0,0115
4.1.6.2.6 Procenat u~e{}a mase (S ), ~estica manjih od odgovaraju}eg ekvivalentnog pre~nika zrna (D ) (u
mm) izra~unava se iz jedna~ine:
⎧ 100G s ⎫
S =⎨ ⎬ R d K (%)
⎩ m H (G s − 1)⎭
gde je:
m H masa suvog tla sitnija od 0,063 mm koja se nalazi u suspenziji za hidrometrisanje;
K korekcioni faktor zbog primenjenih smanjenja koli~ine ispitnog uzorka tokom ispitivanja.
NAPOMENA 39 mH = m0 ukoliko nije primenjen pretretman;
mH = mp ukoliko je primenjen pretretman uzorka prema 4.1.5.1.
NAPOMENA 40 Ukoliko se hidrometrisanje vr{i sa malim sejanjem,
⎛m ⎞
K = ⎜⎜ H ⎟⎟
⎝ m1 ⎠
U slu~aju kada se hidrometrisanje vr{i sa materijalom dobijenim posle mokrog prosejavanja sa prvim umanjenjem
⎛ m2 ⎞ ⎛ 1 ⎞
K = [(m 3 − m 4 ) + m F ] ⎜⎜ ⎟⎟ ⎜⎜ ⎟⎟
⎝ m 3 ⎠ ⎝ m1 ⎠
odnosno
⎡ ⎛ m 5 ⎞⎤ ⎛ m 2 ⎞⎛ 1 ⎞
K = ⎢(m 3 − m 4 ) + m E ⎜⎜ ⎟⎟⎥ ⎜⎜ ⎟⎟ ⎜⎜ ⎟⎟
⎣⎢ ⎝ m 6 ⎠⎦⎥ ⎝ m 3 ⎠ ⎝ m1 ⎠
kada je izvr{eno i prvo i drugoINSTITUT
umanjenje
ZA dela ispitnog uzorka.SRBIJE
STANDARDIZACIJU
2009-05-04 15
JUS U.B1.018:2005 © JUS
Vrednost (S ) koja se dobije za svaku vrednost izra~unatog ekvivalentnog pre~nika (D ) zabeleì se u

kolonu 12 zapisnika o rezutatima ispitivanja (Prilog B.2).
Rezultati ispitivanja se prikazuju na dijagramu granulometrijskog sastava, datom u Prilogu C. Alternativno,

rezultati se mogu prikazati u vidu tabele, pri ~emu se daju procenti mase zadràne na svakom situ,
odnosno procenat odre|enog raspona veli~ina ~estica do ta~nosti od 1 %.

3.1.5.5 i 4.1.6.2.5;
c) ostale relevantne informacije, kao {to su: oznaka dela uzorka koji je ispitan, lokaciju, vizuelni opis tla,

16 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
Prilog A
(normativan)
Najmanja masa uzorka za prosejavanje i najve}a masa

ostatka na sitima

2009-05-04 17
JUS U.B1.018:2005 © JUS
Prilog B.1
(normativan)
Zapisnik o ispitivanju (sejanje)

Metoda ispitivanja JUS U.B1.018:2005 u skladu sa 3.1, 3.2 i 4.1
Masa zadràna na situ Procenat
Kumulativni
izmerena korigovana zadrànog
Otvor sita prolaz
(mk/m1) 100
m (g) mk (g) p (%) S (%)
1 2 3 4 5
1 Po~etna suva masa (m1)
2 75 mm
3 63 mm
4 50 mm
5 37,5 mm
6 28 mm
7 20 mm
8 Prolaz kroz 20 mm (m2)
9 Ukupno (uporediti sa m1)
10 Umanjeno (m3)
11 Umanjeno i isprano (m4)
12 Korekcioni faktor (m2/m3)
13 14 mm
14 10 mm
15 6,3 mm
16 Prolaz kroz 6,3 mm (m5)
17 Ukupno (uporediti sa m4)
18 Umanjeno (m6)
19 Korekcioni faktor (m2/m3)(m5/m6)
20 5,00 mm
21 3,35 mm
22 2.00 mm
23 1,18 mm
24 0,600 mm
25 0,425 mm
26 0,300 mm
27 0,212 mm
28 0,150 mm
29 0,063 mm
30 Prolaz 0,063 mm (mF ili mE)
31 Ukupno (uporediti sa m6) (m1)
Datum Ispitivao

18 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
Prilog B.2
(normativan)
Zapisnik o ispitivanju (hidrometrisanje)

Metoda ispitivanja JUS U.B1.018:2005 u skladu sa 4.1
Podaci o uzorku
Prethodna priprema sa:
Specifi~na teìna ~vrstih ~estica Gs=
Masa suvog uzorka sitnijeg od 0,063 mm mH*= m0 = g
Masa suvog uzorka posle prethodne mH*=mp= g
pripreme
Gubitak zbog prethodne pripreme %
K* = (mH/ml)
K* = [(/M3 — m4) + mF] (m2/m3) (1/m1)
K* = [(m3 — m4) + mE (m5/m6)] (m2/m3)(1/m1)
Podaci o etaloniranju hidrometra
Hidrometar br. Menzura br.

Korekcija meniska Cm =
Kalibraciona jedna~ina za ~itanja kada se hidrometar ne vadi iz suspenzije
HR = ...................... — ......................... Rh
Kalibraciona jedna~ina za ~itanja kada se hidrometar vadi iz suspenzije
HR ........................... = .......................... —Rh
30ηH R HR ⎧ 100G S ⎫
D= =A S =⎨ ⎬R dK
980,7 (G S − 1)ρw t t ⎩ m H (G S − 1)⎭
procenat (S )
Temperatura
(Rh′—R0′=Rd)
Kumulativni
îtanje (Rh’)
îtanje (R0’)
Pre~nik (D )
(Rh’+Cm=Rh)
(cm/min)-1/2
Ef. dubina
Konst. (A )
vreme (t )
Proteklo
Datum
Sati
(HR)
mm
(T)
(min) (°C) (cm) (mm) (%)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
*Nepotrebno precrtati.
Datum Ispitivao
2009-05-04 19
JUS U.B1.018:2005 © JUS
Prilog C
(normativan)
Dijagram granulometrijskog sastava

Metoda ispitivanja JUS U.B1.018:2005 u skladu sa 3.1, 3.2 i 4.1

20 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
Prilog D
(normativan)
Postupak etaloniranja hidrometra
Etaloniranjem hidrometra utvr|uje se funkcionalna zavisnost izme|u ekvivalentnog ~itanja na hidrometru i

efektivne dubine (poloàja) teì{ta hidrometra (HR). Izgled, nazivne mere i kori{}ene oznake na hidrometru
pri etaloniranju prikazani su na slici D.1.
Slika D.1 — Izgled, nazivne mere i kori{}ene oznake na hidrometru
D.1 Odre|ivanje zapremine (Vh) vr{i se tako {to se izmeri masa hidrometra u gramima, {to predstavlja
zapreminu hidrometra u kubnim centimetrima.
D.2 Na~in odre|ivanja popre~nog preseka menzure (Fm) (cm2) za taloènje: izmeri se rastojanje/(cm) na
menzuri izme|u oznaka za (V1) (100 cm3) i (V2) (1000 cm3), sa ta~no{}u do 1 mm. Popre~ni presek
menzure odre|uje se na osnovu izraza:
Fm =
V 2 − V1
L
(cm 2 )

2009-05-04 21
JUS U.B1.018:2005 © JUS
D.3 Etaloniranje skale hidrometra (Prilog E)
D.3.1 Ekvivalentno ~itanje (Rh) izra~una se prema izrazu:
R ′h = (r — 1) 1 000
gde je:
r ~itanje na hidrometru, koji predstavlja odnos gustine suspenzije i gustine destilovane vode na
kalibracionoj temperaturi u teì{tu hidrometra.
D.3.2 Izmeri se rastojanje (dR) od najnièg podeoka na hidrometru do svih ostalih glavnih podelaka (d30,
d25, d5) i upi{e se u tabelu, Prilog E, za ekvivalentano ~itanje (Rh).
D.3.3 Izmeri se rastojanje, (N ), od vrata hidrometra do najblièg podeoka na skali hidrometra.
D.3.4 Rastojanje, H, odgovara ekvivalentnom ~itanju (Rh) i jednako je zbiru rastojanja izmerenih u D.3.2 i
D.3.3. [(N, N + d30, N + d25, N + d20 itd. koja se upi{u u kolonu 3 zapisnika o etaloniranju hidrometra
(Prilog E)].
D.3.5 Izmeri se visina (h ) tela hidrometra.
NAPOMENA 1 Formula u D.3.6 podrazumeva da je telo hidrometra simetri~no u odnosu na svoje teì{te koje je
locirano na (h /2) ispod vrata (slika D.1). Ukoliko je telo nesimetri~no, teì{te tela se moè odrediti sa dovoljnom
ta~no{}u u odnosu na oblik tela. U tom slu~aju, u formuli se (h ) zamenjuje sa (2hg), tj. dvostrukom vredno{}u
odstojanja teì{ta od vrata hidrometra.
D.3.6 Efektivna dubina (HR), koja odgovara svakoj glavnoj oznaci na skali hidrometra (Rh) dok se
hidrometar ne vadi iz suspenzije, izra~unava se na osnovu izraza:
1 1
H R = H + h = N + d R + h (cm)
2 2
gde je:
H rastojanje od vrata hidrometra do ekvivalentnog ~itanja Rh (cm);
h visina tela hidrometra (cm);
N rastojanje od vrata hidrometra do najblièg podeoka na skali hidrometra (cm);
dR rastojanje od najnièg podeoka na skali hidrometra do odgovaraju}eg ~itanja Rh (cm).
Za svaku glavnu oznaku na skali hidrometra (Rh), kada se hidrometar uranja u suspenziju neposredno pre
~itanja, prethodni izraz ima slede}i oblik:
1⎛ V ⎞ 1⎛ V ⎞
H R = H + ⎜⎜ h − h ⎟⎟ = N + d R + ⎜⎜ h − h ⎟⎟ (cm)
2 ⎝ F m ⎠ 2 F ⎝ m ⎠
gde je:
Vh zapremina hidrometra (cm3);
Fm povr{ina popre~nog preseka menzure za taloènje (cm2).
D.3.7 Nacrta se kao prava linija dijagram zavisnosti (HR) od (Rh) (Prilog E).
NAPOMENA 2 Ovaj dijagram daje zavisnost izme|u ekvivalentnog ~itanja na hidrometru (Rh) i efektivne dubine
(dubine teì{ta) (HR).

22 2009-05-04
© JUS JUS U.B1.018:2005
Zavisnosti se predstavljaju sa dve linearne relacije oblika:
HR = j1 — j2 ⋅ Rh
gde je:
j1 odse~ak na HR osi koji odgovara ~itanju Rh = 0;
j2 nagib prave;
Rh ekvivalentno ~itanje.
Jedna linearna relacija koristi se za ~itanje od po~etka taloènja dok je hidromentar u menzuri (do druge
minute), a druga za ~itanja kada se hidrometar stavlja u menzuru neposredno pre o~itavanja (Prilog E).
D.3.8 Identifikacioni broj hidrometra se mora zapisati u zapisnik o etaloniranju (Prilog E).
D.4 Korekcije ~itanja hidrometra
D.4.1 Korekcija usled meniska
D.4.1.1 Hidrometar se stavi u menzuru od 1 000 cm3 u kojoj se nalazi 800 cm3 destilovane vode.
D.4.1.2 Postavljaju}i liniju pogleda malo ispod povr{ine vode o~ita se ekvivalentno ~itanje na skali
hidrometra u nivou povr{ine vode u menzuri van uticaja meniska (donji menisk).
NAPOMENA 1 Radi odre|ivanja {to ta~nije vrednosti korelacije, vrat hidrometra mora biti besprekorno ~ist kako bi se
oko njega razvio pravilan i potpun menisk vode.
D.4.1.3 Postavljaju}i liniju pogleda malo iznad povr{ine vode, o~ita se ekvivalentno ~itanje sa skale
hidrometra na mestu najvi{eg izdizanja meniska (gornji menisk).
D.4.1.4 Razlika izme|u ova dva ~itanja u D.4.1.2 i D.4.1.3 predstavlja korekciju ekvivalentnog ~itanja usled
pojave meniska (Cm).
NAPOMENA 3 Uvo|enje korekcije meniska nu`no je zato {to je suspenzija tla neprovidna, tako da nije mogu}e
o~itavanje skale hidrometra u ravni povr{ine suspenzije. Moè se o~itavati samo vrednost ekvivalentnog ~itanja (R ′h) na
vrhu meniska. Korekcija usled pojave meniska (Cm) dodaje se na ~itanje (R ′h) da bi se dobila ta~na vrednost
ekvivalentnog ~itanja (Rh).
Rh = R ′h + Cm
gde je:
R ′h ekvivalentno ~itanje u nivou gornjeg meniska (~itanje u toku opita);
Cm korekcija meniska.
Vrednost korekcije (Cm) je konstantna za svaki pojedina~an hidrometar i svaku vrstu sredstva za disperziju.

2009-05-04 23
JUS U.B1.018:2005 © JUS
Prilog E
(normativan)
Zapisnik o etaloniranju hidrometra

Hidrometar br.
Zapremina hidrometra Vh = cm3
Visina hidrometra h = cm
Rastojanje od vrata do najniè
N = cm
podele na hidrometru
Menzura br.
Povr{ina popre~nog preseka
Fm = cm2
menzure
Temperatura etaloniranja T = °C
Korekcija meniska Cm =
Datum etaloniranja Etalonirano
Na slici je:
1 ekvivalentno ~itanje Rh
2 rastojanje od najnièg podeoka do Rh
3 Hr dok se hidrometar ne vadi iz suspenzije
4 Hr kad se hidrometar vadi iz suspenzije

24 2009-05-04
2009-05-04
ICS 91.100.15
Deskriptori: geomehanika, granulometrijski sastav, sejanje, hidrometrisanje, odre|ivanje, ispitivanje
Descriptors: soil mechanics, particle size distribution, sieving, wet analysis, determination, testing
Ukupno strana 24 INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
2009-05-04

SRPS U.b1.018

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRPS U.b1.018

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JUGOSLOVENSKI JUS

Determination of particle size distribution

ZAVOD ZA Referentna oznaka

Prodaja standarda: 25-47-496, INSTITUT

Geomehani~ka ispitivanja — Odre|ivanje

Prilozi A, B.1, B.2, C, D i E su normativni.

1 Predmet i podru~je primene

Kombinovanje metoda sejanja i sedimentacije omogu}ava dobijanje kontinualne krive granulometrijskog

Ova metoda koristi se za odre|ivanje granulometrijskog sastava krupnozrnog tla.

3.1.2 Oprema i pribor

3.1.2.1 Sita koja imaju slede}e otvore:

NAPOMENA 1 Alternativno se mogu upotrebiti sita ISO serije sa odgovaraju}im otvorima.

3.1.2.2 Vaga, sa ta~no{}u o~itavanja od 0,5 g.

3.1.2.3 Vaga, sa ta~no{}u o~itavanja od 0,01 g.

3.1.2.4 Razdeljiva~ uzoraka, tip sa pregradama (razdelne kutije).

3.1.2.5 Su{ara, sa mogu}no{}u odr`avanja temperature od 105 °C do 110 °C.

3.1.2.6 Posude za ukuvavanje, pre~nika oko 150 mm.

3.1.2.9 Posuda, odgovaraju}e veli~ine.

3.1.2.12 Gumeno crevo, dovoljne du`ine, sa unutra{njim pre~nikom od oko 6 mm.

3.1.2.13 Prskalica (tu{), koja se mo`e montirati na gumeno crevo.

3.1.2.14 Mehani~ki vibrator za sita (preporu~uje se).

3.1.3 Priprema dela uzorka koji se ispituje

Tabela 1 — Mase dela uzorka tla potrebne za sejanje

NAPOMENA 6 Ovo je prvo umanjenje (redukcija) uzorka.

Tabela 2 — Dozvoljena masa materijala na ispitnim sitima pri sejanju

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

NAPOMENA 10 Ovo je drugo umanjenje uzorka.

3.1.5 Izra~unavanje i prikazivanje rezultata (videti zapisnik o ispitivanju u Prilogu B.1)

Procenat ~estica sitnijih od 0,063 mm jednak je:

[(m 3 − m 4 ) + m F ] ⎛⎜⎜ m 2 ⎞⎟⎟ ⎛⎜⎜ 100 ⎞⎟⎟ (%)

Rezultati ispitivanja se prikazuju na dijagramu granulometrijskog sastava, datom u Prilogu C. Alternativno,

3.1.6 Izve{taj o ispitivanju

U izve{taju o ispitivanju navodi se da je ispitivanje izvr{eno u skladu sa ovim standardom i on mora da

a) metodu primenjenu prilikom ispitivanja;

3.2 Suvo sejanje

3.2.2 Oprema i pribor

3.2.2.1 Ispitna sita koja imaju slede}e otvore:

3.2.2.2 Vaga, sa ta~no{}u o~itavanja od 0,5 g.

3.2.2.3 Vaga, sa ta~no{}u o~itavanja od 0,01 g.

3.2.2.4 Razdeljiva~ uzoraka, tip sa pregradama (razdelne kutije).

3.2.2.5 Su{ara, sa mogu}no{}u odr`avanja temperature od 105 °C do 110 °C.

3.2.2.6 Odgovaraju}e limene posude.

3.2.2.7 Posude odgovaraju}e veli~ine.

3.2.2.8 ^etke za sita.

3.2.2.9 Mehani~ki vibrator za sita (preporu~uje se).

3.2.3 Priprema dela uzorka koji se ispituje

3.2.5 Izra~unavanje i prikazivanje rezultata (videti zapisnik o ispitivanju u Prilogu B.1)

Izra~unavanje i prikazivanje rezultata se vr{i u skladu sa 3.1.5.

NAPOMENA 17 S obzirom na to da se ne vr{i ispiranje sitnozrnih ~estica mase m3 = m4.

Kumulativni procenat prolaza na svakom situ (S ) izra~una se u skladu sa 3.1.5.4.

Rezultati ispitivanja se prikazuju na dijagramu granulometrijskog sastava prikazanom u Prilogu C.

3.2.6 Izve{taj o ispitivanju

U izve{taju o ispitivanju navodi se da je ispitivanje izvr{eno u skladu sa ovim standardom i on mora da

a) metodu primenjenu prilikom ispitivanja;

4 Metoda sedimentacije sa malim sejanjem

4.1 Metoda hidrometrisanja

4.1.2 Oprema i pribor

Slede}e oznake moraju biti na vratu ili telu hidrometra:

— naziv proizvo|a~a i tip instrumenta;

4.1.2.3 Elektri~ni mikser.

4.1.2.4 Mehani~ka mu}kalica.

4.1.2.5 Sita, otvora od 2 mm; 0,6 mm; 0,212 mm i 0,063 mm i sa dnom.

4.1.2.6 Termometar, opsega od 0 °C do 50 °C, sa podelom na 1,0 °C.