VISOKA TEHNIKA

KOLA ZRENjANIN

MERENJE
PRITISKA

MERENJE PRITRSKA
Uvod
Pritisak je jedna od najee merenih veliina u tehnici i industriji uopte.Tanost
merenja pritiska u pojedinim postrojenjima je od izuzetnog znaaja pa se stoga
meraima pritiska odnosno njihovim karakteristikama mora posvetiti naroita panja.
Merenje pritiska je od izuzetnog znaaja u postrojenjima procesne industrije, jer se na
osnovu njega mogu dobiti informacije o stanju materije, materijalnom ili energetskom
bilansu, uslovima hemijske reakcije i sigurnosti aparata ili pogona. Merenjem pritiska
posredno se moe meriti temperatura, a merenjem razlike pritisaka protok, nivo, gustina,
viskoznost, sastav i slino.

Osnovni pojmovi i veliine u merenju pritiska

Jedinica za pritisak koju propisuje SI sistem je Paskal (Pa) i definie se kao sila
m2
od 1 N koja ravnomerno deluje na povrinu od 1 . Medjutim, kako je ova jedinica
veoma mala, u upotrebi je najee jedinica bar, koja je doputena SI sistemom i iznosi
10 5
Pa. Razlikuju se tri kategorije merenja pritiska:

merenje apsolutnog pritiska kao razlike pritiska u odreenoj taki fluida i pritiska
apsolutne nule, koji ima vakuum

merenje atmosferskog (barometarskog) pritiska

merenje diferencijalnog pritiska kao razlike pritisaka u razliitim takama fluida

1010
Merni opseg. Pritisak se meri u opsegu od 0 do
Pa. S obzirom na usvojene kategorije
pritiska u tehnikoj praksi, pritisak se najee meri u etiri oblasti kako to prikazuje Slika 1:

10 10
1) oblast niskog apsolutnog pritiska odnosno tehnikog vakuuma (

- 100 Pa)

2) oblast barometarskog pritiska

3) oblast malih diferencijalnih pritisaka u odnosu na atmosferski, potpritiska p-pa <0 i
natpritiska p-pa >0 u opsegu 0 - 2500 Pa

1010
4) oblast visokog relativnog pritiska (natpritiska) (0 -

Pa).

Princip rada meraa pritiska

Struktura meraa
Struktura meraa pritiska prikazana je na Slici 2. Elastini (deformacioni) element
retvara pritisak p ili razliku pritisaka p u silu F usled koje dolazi do deformacije pomaka x. Sila ili pomak pretvaraju se u narednom elementu u elektrini signal. Ureaj
a normalizaciju elektrinog izlaznog signala daje standardni naponski ili strujni signal.

Od tanosti elastinog elementa zavisi tanost celog ureaja. U praksi se

najvie primenjuju membrane, cevi i mehovi. Membrane su pogodne za merenje pritiska
od najniih do najviih vrednosti, cevi se primenjuju za merenje relativnog natpritiska od
0-1 bar pa do 10000 bar, a mehovi za manje relativne pritiske. Njihovi mnogobrojni
oblici, koji se susreu u praksi, nastali su zbog prilagoavanja opsegu i uslovima
merenja pritiska (Slika 3). Prave se najee od posebnih materijala kao to su
berilijumova bronza (legura bakra, tantala, titana i specijalnih elika) i konstantan (legura
bakra, nikla i mangana).

Pretvara deformacije u elektrini izlaz

Veina meraa pritiska ima primarni elemenat u vidu membrane, meha ili Burdonove
cevi. Od karakteristika ovog elementa zavise merni opseg, prirodna frekvencija i osetljivost
senzora. Prema nainu pretvaranja deformacije (sile) u elektrini izlaz razlikuju se
elektromagnetni (indukcioni), pijezoelektrini, kapacitivni i pijezorezistivni merai pritiska.

INSTRUMENTI ZA MERENJE PRITISKA

Merenje finog i visokog vakuuma
Pod vakuumom se podrazumevaju apsolutni pritisci gasovitih medijuma, manji od
1 bara (100.000 Pa). Teoretski, ovi pritisci se kreu od 0 Pa (emu bi odgovarao
apsolutni vakuum) pa do atmosferskog pritika od 1 bara, ime se definie normalni
atmosferski pritisak.
U zavisnosti od reda veliine vakuuma, isti se deli na:
- niski vakuum
- fini vakuum
- visoki vakuum
- ultra visoki vakuum

100.000 100 Pa
-1
100 Pa - 10
-1
-4
-6
10 - 10 (10 ) Pa
-6
-8
10 - 10 Pa

Ultra visoki vakuumi se koriste u eksperimentalnoj fizici, dok se ostalim vakuumima sve
vie slui savremena tehnika.
Postoji vei broj principa koji se primenjuju pri merenju vakuuma. Osnovni principi su:
Kompresioni vakuummetri se slue osnovnim zakonima kojima se pokoravaju
permanentni gasovi. Mek Leodov vakuummetar je glavni predstavnik ovakvih
instrumenata.
Konvekcioni vakuummetri se slue termikom konvekcijom molekula pri
merenju vakuuma. Tipian predstavnik ove grupe je Piranijev vakuummetar.
Jonizacioni vakkummetri mere visoki vakuum pomou jonskih struja koje
prolaze kroz razreene gasove. Najee se koriste: vakuummetri sa usijanom niti,
Penning-ov jonizacioni vakuummetri, vakuummetri sa hladnom katodom i vakuummetri
sa izvorom alfa-zraenja.
Pored navedenih u upotrebi su i vakuummetri koji se slue gasnokinetikim
fenomenima: priguivanje oscilovanjakvarcnih niti; molekulskim prenoenjem koliine
kretanja (rotacioni viskozimetri); radiometrijski viskozimetri (mere pritisak brzih
zagrejanih molekula Knudzenov apsolutni vakuummetar). Meutim, ovi se ne
primenuju u tehnici.

Kompresioni vakuummetri - Mc Leodov vakuummetar

Mc Leodov vakuummetar se zasniva na principu sabijanja velike zapremine jako
razreenog gasa na malu zapreminu, tako da se izotermnim sabijanjem dobije
odgovarajue poveanje pritiska. Postoji vei broj konstrukcija. Prikazaemo
konstrukciju koja se najee koristi za badarenje instrumenata.

Slika 4. McLeod-ov vakuummetar

Instrument je napravljen od stakla. Njega ine jedna vea kugla (1) na koju je sa
gornje strane zatopljena graduisana kapilara (2). Svakoj podeli na kapilari odgovara
briljivo izbaarena mala zapremina. Kugla (1) je preko gumene cevi (3) vezana za
kuglu za nivelisanje (4). Podizanjem i sputanjem kugle za nivelisanje, moe se iva,
koja u ovom sistemu slui kao radna tenost, utiskivati ili istiskivati iz kugle (1) i kapilare
vezane za nju. Bona cev (5) vezuje ceo ovaj sistem za visoki vakuum (6) ukoliko je
nivo ive u dovodnoj cevi ispod crtice (7). Bona cev ima dva paralelna kraka. Krak (8)
ini kapilara istog prenika kao i kapilara (2). Zahvaljujui ovom reenju, pri poreenju
nivoa ive u kapilarama (2) i (8) izbegava se greka koja bi bila vezana za depresiju ive
usled kapilarnog efekta.
Pomou Mc Leodovog vakuummetra moe se meriti pritisak samo permanentnih gasova
i pregrejane pare na koje se moe primenjivati Bojl Mariotov zakon.
Mc Leodov vakuummetar meri veoma niske pritiske i on predstavlja iskljuivo
laboratorijski instrument.

Konvekcioni vakuummetri - Piranijev vakuummetar

Piranijev vakuummetar se slui termikom konvekcijom molekula i isti se moe
upotrebiti za merenje vakuuma do 10-3 ili eventualno do 10-4 mmHg. Pri viim
vakuumima koliina toplote odnete gasom postaje suvie mala, odnosno, impulsi
osetnog elementa ovog vakuummetra postaju veoma slabi, pa je za vie vakuume
neophodno ii na vaa pojaanja primarnog efekta, onosno vee podizanje energetskog
nivoa gasnih molekula nego to je mogue postii kompresijom ili zagrevanjem.

Jonizacioni vakuummetri
Jonizacioni vakuummetar sa usijanom niti.
Osetni element je specijalno konstruisana elektronska trioda povezana sa prostorom u
kome se meri vakuum.

Slika 5. Jonizacioni vakuummetar sa usijanom niti

Katoda ove triode je volframova nit (K). Za razliku od trioda koje se koriste za
druge svrhe ona nije pokrivena barijumom ili nekim rugim metalom koji lako otputa
elektrone, nego se elektroni dobijaju veoma jakim zagrevanjem katode pomou izvora
struje (R). Oko katode u obliku spirale postavljena je mreica (M). Cilindrina anoda
obuhvata katodu i mreicu. Mreica je na visokom pozitivnom naponu u odnosu na
katodu (100 250 V), dok ej anoda negativna u odnosu na katodu (2 50 V). Elektroni
proizvedeni na katodi se ubrzavaju mreicom i jonizuju na putu molekula gasa. Stvoreni
pozitivni joni idu na anodu i razelektrisavaju se ili ukoliko su u blizini katode idu na
katodu. Negativni joni i elektroni se razelektrisavaju na mreici. Treba napomenuti da
anoda ove igra potpuno razliitu ulogu nego kod obine triode i da je ime samo uslovno,

obzirom da je ona negativna. Koliina proizvedenih jona zavisi od pritiska, elektronskog

fluksa, napona, geometrije cevi i vrste gasa.
-3
-8
-3
Opseg merenja je od 10 do 10 mmHg. Kod pritisaka veih od 10 mmHg dejstvo
pozitivnih jona moe da razori katodu, a ukoliko je u gasu prisutan kiseonik ili neki drugi
-8
reaktivni gas katoda moe brzo da se oksidie. Kod pritisaka manjih od 10 mmHg
sekundarne emisije na anodi menjalu jonsku struju u znatnoj meri i izazivaju velike
greke.
Peningov jonizacioni vakuummetar
U staklenom sudu nalazi se anoda u obliku ianog rama izmeu dve ploaste
katode. Sud je postavljen u magnetno polje izmeu polova permanentnog magneta N
S. Izmeu katode i anode odrava se jednosmerni napon 2 000 3 000 V. Jonizacija
nastaje sudarom izmeupoetnih jona koji se nalaze u gasu i ubrzavaju elektrinim
poljem i molekula gasa. Time se stvara vei broj jona koji dalje stvaraju nove jone i
izazivaju definisanu jonsku struju koja zavisi od pritiska, vrste gasa i geometrije cevi. Put
jona, a time i verovatnoa sudara se poveava uvoenjem magnetnog polja, tako da se
joni kreu po spiralama. Time se opseg merenja proiruje i kod komercijalnih
-3
-6
instrumenata on iznosi od 10 do 10 mmHg, dok je jaina magnetnog polja od 500 do
1 500 Gaus-a.

Slika 6. Peningov jonizacioni vakuummetar

Jonska struja se obino meri elektronskim instrumentima. Greka merenja iznosi oko
3%, a skala se moe linearizovati za odreeni gas.

Vakuummetar sa izvorom alfa zraenja

Kod ovih vakuummetara jonizacija gasa se postie pomou male koliine
radijuma, koji emituje alfa estice. S obzirom na izvor jonizacije ovakvi instrumenti su
vrlo prosti. ema industrijskog vakuummetra je prikazana na sledeoj slici. Preparat
radijuma privren je na ploicu (3) blizu sabirne elektrode (4). Tako nastala jonska
struja od 10-10-10-13 A proporcionalna je pritisku gasa, poto je emisija alfa estica
praktino konstantna. Tako nastala vrlo mala jonska struja odmah se poveava 107-108
puta, tako da se izlazna struja moe neposredno meriti ampermetrom. Domen primene
ovih vakuummetara iznosi od 103 do 10-3 torr.

Slika 7. Vakuummetar sa izvorom zraenja

Pomou ovih vakuummetara meri se ukupni pritisak gasovitih medijuma, a rezultati
merenja zavise od prirode gasa. Prednost ovih vakuummetara su dobra reproduktivnost
i velika tanost od oko 1,5%.

Merenje malih i normalnih pritisaka

Mali i normalni pritisci se mogu klasifikovati kao pritisci od nekoliko milimetara ivinog
stuba do vie desetina atmosfera. U ovom domenu energije signala koji daju osetni
elementi su tolike da ih nije potrebno pojaavati i ovi pritisci u nekim sluajevima mogu
da pokreu ne samo indikatore, nego i registratore, pa i regulatore pritiska ili protoka.
Odreivanje ovih pritisaka vri se na osnovu sledeih principa:
A) Odreivanje nivoa manometarskih tenosti:
1. neposredno
2. preko prstenastog manometra
3. preko manometra sa zvonom

B)

Deformacija elastinih elemenata

1.
2.
3.
4.

mehaniko registrovanje
kapacitativno registrovanje
induktivno registrovanje
registrovanje preko promene elktrinog otpora

C) Piezoelektrini efekat
Manometri sa stubom tenosti
Ovi instrumenti se zasnivaju na uravnoteavanju pritiska koji se meri pritiskom stuba
tenosti poznate gustine. Kao manometarska tenost se najee koristi iva ili voda. Tri
osnovna tipa instrumenata su:
(a) manometar sa stubom tenosti
(b) prstenasti manometar
(c) manometar sa zvonom.
Manometri sa tenou se postepeno naputaju u industrijskoj praksi, zbog uskog
opsega, velikih dimenzija, sporog odziva i tekog odravanja. Manometar sa stubom
ive se, meutim, esto koristi za kalibrisanje drugih instrumenata za merenje pritiska.
Dvokraki cevni manometar
Ovaj manometar ini staklena U cevdelimino ispunjena tenou B, specifine
teine B. Iznad nje se nalazi specifino laki fluid A (tenost ili gas), specifine teine
A.

Slika 8. U manometar

Jedan krak je vezan za prostor u kome vlada pritisak p . Ako je p vee od p

2
1
2
tenost e se u levom kraku spustiti, a u desnom kraku podii, tako da e nastati razlika
nivoa h. Razliku nivoa h odreuje razlika pritisaka p -p . Ova razlika pritisaka moe
1 2
se izraunati iz uslova ravnotee sila manometru.
p1 h1 A h2 B p 2 h3 A h4 B
h3 h1 h
ako uzemo u obzir da je
imajui u vidu da je

i da je

p1 p 2 p p h A B

A B p h B

osetljivost merenja se moe dati kao:

Apsolutna greka merenja je:

dh
1

const
dp B A

p B h h B

Relativna greka merenja je:

p h

p
h

Prstenasti manometri
Poseban tipmanometara sa tenou predstavljaju prstenasti manometri. Kod ovih
manometara ne oitava se razlika nivoa tenost, kao u prethodnom sluaju, ve se vri
oitavanje skretanja celg pokretnog sistema koje je posledica razlike nivoa tenosti u
manometru.

Slika 9. Prstenasti manometar

Prstenasti manometar prikazan je na prethodnoj slici ine prstenasta cev (1) do
pola ispunjena manometarskom tenou, koja je u svom gornjem delu pregraena
pregradom (4), a svojim gornjim, levim, krakom preko tanke cevi (5) povezana sa
prostorom vieg pritiska, a gornjim,desnim, krajem preko tanke cevi (6) sa prostorom
nieg pritiska, dok se na donjoj strani prstena nalazi teg (7). Cevice (5) i (6) su
elastine, dovoljno duge i tako podeene da ne ometaju pokretanje prstena. Preko
poprenog nosaa i prizmatine ivice prten nalee na leite (3). Obzirom da se teite
nalazi ispod take oslonca prsten se nalazi u stanju stabilne ravnotee sve dok se ne
pojavi razlika pritisaka koji deluju kroz cevice (5) i (6).
Poto se levi krak prstenastog manometra putem tanke cevi (5) povezuje sa
prostorom vieg prisiska to e prouzrokovati pad nivoa tenosti u levom, a porast nivoa
tenosti u desnom kraku prstena. Tako e se pojaviti razlika nivoa h. Da bi se
uspostavila ponovna ravnotea celog sistema, teite krutog mehanizma e se pomeriti
ulevo za ugao .
Izmeu merene razlike pritisaka i ugla skretanja postoji sinusna zavisnost.
p K sin

gde je K = const i zavisi od parametara vezanih za sam instrument

r f
1

Qa K

cm
2

- povria poprenog preseka prstena

- srednji poluprenik prstena

cm

- teina pokretnog mehanizma

kg

- rastojanje teita sistema od mesta podupiranja

cm

Karakteristika prstenastih manometara se relativno lako moe menjati promenom

napadne take spoljne sile koja vraa sistem u ravnoteu.

Slika 10. Prstenasti manometar sa promenjenom karakteristikom

Dodatkom elementa (c), ija se krivina moe proraunati prema eljenoj karakteristici i
preko ije povrine lei savitljiva traka koja povezuje prstenasti manometar sa tegom (d)
karakteristika manometra se moe ili linearizovati ili se moe postii kvadratna
karakteristika pogodna za merenje protoka pomou prigunica.
Manometri sa zvonom
Kod ovog tipa manometra osetni element je zvono koje je zaptiveno tenou u
koju je uronjeno i na koje deluje razlika pritisaka.
Zvono (1) zaronjeno je svojim donjim krajem u sud (2) ispunjen tenou do nekog
nivoa. Zvono je preko cevice (3) spojeno za fluid iji se pritisak meri. Ukoliko tokom
merenja pritisak fluida poraste, nivo tenosti u zvonu e opasti, dok e se nivo u suu
podii. Razlika pritisaka e podii zvono navie (h). Pri podizanju, zvono e potisnuti
kazaljku (5) navie, to e izazvati i pomeranje vrha kazaljke u odnosu na skalu (6). Kao
spoljanja sila u ovom manometru pojavljuje se elastinost opruge (4), kod koje je
deformacija u granicama elastinosti direktno proporcionalna sili koja je izaziva.

Slika 11. Manometar sa zvonom

U navedenom sluaju meri se promena razlike pritisaka fluida i pritiska slobodne
atmosfere u kojoj se zvono nalazi. Osnovna prednost je relativno snaan mehaniki
impuls koji se moe izvui iz sistema i upotrebiti za pokretanje indikatora, pisaljke
registratora ili za davanje poetnog impulsa za regulaciju. Imaju primenu u pogonima
koja je najvie vezana za pneumatske ili mehanike regulacione sisteme.
Manometri koji se slue principom deformacije elastinih elemenata
Kod ovog tipa instrumenata sila izazvana razlikom pritisaka izaziva deformacije
zidova elastinih elemenata. U granicama elastinosti materijala deformacije e biti
linearni ili nelinearno proporcionalne naprezanjima, odnosno razlikama pritisaka koji ih
izazivaju. Kao elementi koji se deformiu najee se koriste: dijafragma, talasasti
cilindri i Burdonove cevi.
Instrumenti sa dijafragmom
Princip merenja pritiska, odnosno razlike pritisaka, pomou elastinih membrana
(dijafragmi) se zasniva na merenju ugiba sredine membrane zbog razlike pritisaka sa
jedne i druge strane membrane. Membrana je ukletena po celom obodu. Moe biti
ravna ili talasasta, jednostruka ili viestruka (slika 3.2-14.). Izrauje se tako da ima
veliku povrinu. Membrane su u principu nelinearni elementi. Priblina linearnost se
postie samo ako je ugib manji od pet debljina membrane. Pogodne su za merenje
niskih pritisaka koji se brzo menjaju. U kombinaciji sa elektrinim metodama merenja
pomeraja, mogu se koristiti za merenje vrlo malih razlika pritisaka, reda veliine 10-8
bar.

Slika 12.(a) ravna dijafragma (b) talasasta dijafragma (c) viestruka dijafragma
Ravne dijafragme. Ravne dijafragme se upotrebljavaju gotovo iskljuivo za
merenje malih razlika pritisaka i to kada se ugib meri nekom elektrinom metodom
(promena elektrinog kapaciteta, promena induktivnosti). Pri veoma malim razlikama
pritisaka ravne dijafragme imaju veliku osetljivost, dok pri veim ugibima karakteristika
dijafragme postaje nelinearna.
Talasaste dijafragme. Talasaste jenostruke ili viestruke dijafragme imaju manju
osetljivost pri malim razlikama pritisaka, ali znatno vei opseg linearnosti, tako da se
instrumenti sa talasastim dijafragmama mogu koristiti i kada se ugib prenosi mehaniki
direktno na skalu. U procesnoj inustriji talasaste dijafragme se najee upotrebljavaju
kod Bartonove elije koja slui za merenje malih razlika pritisaka pri visokom
apsolutnom pritisku, na primer za merenje protoka preko razlike pritisaka u vodovima
pod visokim pritiskom. Kod Bartonove elije, to se vidi na slici, pritisci se dovode u
komore sa leve i desne strane, dok je prostor izmeu dve talasaste dijafragme ispunjen
uljem u kome se nalazi mehanizam za pokretanje kazaljke. Ulje prenosi pritisak sa
jedne na drugu dijafragmu i priguuje oscilacije sistema protiui kroz kapilarno suenje
u zidu izmeu ijafragmi.

Slika12. Bartonova elija

Pokretanje dijafragmi se prenosi u spoljnu sredinu pomou torzione cevi, tako da je

prostor sa uljem potpuno zatvoren. Bartonova elija je pogodna za rad sa korozivnim
fluidima ili sa fluidima koji nose talog, jer su svi osetljivi delovi instrumenta potpuno
zatieni, (samo su povrine dijafragmi, najee izraene od visokolegiranih elika,
izloene dejstvu fluida.
Instrumenti sa talasastim cilindrima (mehovima)
Elastini mehovi kao senzori pritiska, predstavljaju u sutini viestruke membrane iji se
svaki nabor posebno deformie, pri emu dolazi do pomeranja slobodnog kraja meha
koje je proporcionalno razlici pritisaka unutar i izvan meha. Ukupno pomeranje
slobodnog kraja meha (5) moe biti znatno i pri malim razlikama pritiska, a u granicama
u kojima se koriste, mehovi su linearni elementi. Koriste se za merenje razlika pritisaka
od 10-3 do 60 bara. Izrauju se od tombak-mesinga ili elika. U poglavlju 2.3.2.5 smo
izveli prenosnu funkciju elastinog meha kod koga se moe zanemariti inercija
pokretnih delova, i doli do sledeeg izraza:

gde je A - efektivna povrina poprenog preseka meha, K - konstanta deformacije meha

i i=RC - vremenska konstanta meha koja zavisi od kapacitivnosti C koja je za dati meh i
fluid konstantna i promenljive otpornosti ventila R, koja se moe podeavati u irokim
granicama. Zbog svoje linearnosti, osetljivosti i mogunosti podeavanja vremenske
konstante, elastini mehovi se mnogo koriste u pneumatskim pretvaraima i
regulatorima.

Slika 12. Talasasti cilindar

Svaki nabor moe da se deformie kao element dijafragme i poto broj nabora moe da
bude veliki, ukupan ugib moe da bude lako merljiv i pri malim promenama razlika

pritisaka. Talasasti cilindri su u granicama upotrebe linearni elementi bez obzira da li je

u pitanju izduenje cilindra (delovanje vieg pritiska iznutra) ili njegovo sabijanje
(delovanje pritiska spolja). Dodavanjem opruga u cilindar moe se poveati opseg
merenja razlika pritisaka. Senzori pritiska i diferencijalnog pritiska koji rade na principu
elastine deformacije elemenata, kao izlaz daju mala mehanika pomeranja. Radi
lakeg prenosa, obrade i korienja, ovo mehaniko pomeranje treba prevesti u
pneumatski ili elektrini signal.
Prevoenje mehanikog pomeranja u pneumatski signal se ostvaruje
korienjem pneumatskog transmitera iji je princip rada ranije opisan. Za prevoenje
deformacije elastinih elemenata u elektrini signal se, pored diferencijalnog
transformatora iji smo princip rada opisali, koriste jo metode merenja promenljivog
kapaciteta i merne trake. Jedaa od esto korienih instrttmenata za merenje malih i
srednjih razlika pritisaka pri velikom apsolutnom pritisku je Bartonova (Burton) elija
koja je ematski prikazana na slici 13.
Bartonova elija se sastoji od dva elastina meha, vezana u opoziciju (1), smetena u
komorama vieg i nieg pritiska, izmeu kojih se nalazi komora ispunjena uljem (4).

Slika 13.Bartonova elija

Diferencijalni transformator (2) se nalazi u ulju, sa jezgrom na pokretnoj poluzi (3)
koja povezuje mehove i koja se pomera pri promeni razlike pritisaka u mehovima.
Bartonova elija moe da ima i konstrukciju sa elastinim dijafragmama, umesto
mehova. Transmiteri diferencijalnog pritiska koji rade na principu Bartonove elije se
izrauju za
-2
opsege diferencijalnog pritiska od 2,5xl0 bar navie, i za apsolutne pritiske do 200
bar. Koriste se za merenje protoka prigunicama i za merenje nivoa u sudovima pod
pritiskom.

Pretvaranje pomeranja u elektrini analogni signal preko promene elektrine

kapacitivnosti se najee koristi kada je osetni element elastina membrana. Kod ovih
instrumenata se vri merenje kapaciteta kondenzatora kod koga je jednaploa elastina
membrana, dok je druga ploa fiksirana. Zavisnost izmeu promene kapacitivnosti i
promene rastojanja izmeu ploa pri ugibu je linearna. Diferencijalni manometar koji
radi na ovom principu je prikazan na slici 14.

Slika 14.ema diferencijalnog manometra koji radi na principu promene

elektrinog kapaciteta
Osetljivost ovakvog manometra je vrlo velika mogu se meriti razlike pritisaka
10 8
reda veliine
bara. Ovi manometri imaju vrlo dobre dinamike karakteristike.
Nedostatak im je velika osetljivost na uslove rada. Kod merenja deformacija pomou
mernih traka pretvara je elektrini provodnik izloen deformaciji, ija se elektrina
otpornost menja pri delovanju sile, zbog promene duine i povrine poprenog preseka.
Za merenje pritiska i diferencijalnog pritiska koristi se visV tipova ovakvih elemenata koji
menjaju elektrinu otpornost sa deformacijom. Statik;i karakteristika ianog otpora
izloenog istezanju se moe prikazati izrazom:
R
L
S
R0
L0

gde su L i R poetna duina i poetna otpornost ice, AL istezanje ice, AR promena

0
0
otpornosti, i S faktor osetljivosti.

Promena otpornosti trake se meri pomou mernog mosta, na primer Vitstonovog

(Wheatstone), tako da se kao izlaz dobija analogni elektrini signal. Poto promena
otpora zavisi i od temperature, u ovom stupnju se moe izvriti kompenzacija za
promenu temperature.
Postoje razni tipovi mernih traka, koji se razlikuju po materijalu, veliini, obliku i
nainu izrade. Na slici su prikazana dva karakteristina oblika mernih traki koje se
najee koriste:
(a) iane merne trake, koje se izrauju od veoma tanke otporne ice (prenika
10-30 pm), koja se specijalno savija i lepi na tanke folije izolatora. Ovakva traka se lepi
na povrinu koja se deformie, u pravcu najvee deformacije.
(b) Merne trake u obliku tanke metalne folije (debljine 2-10 um), koje se dobijaju
nagrizanjem folije koja je zalepnjena na nosa od izolatora. Ovako dobijena merna traka
se moe postaviti na odgovarajuu povrinu (kao pod (a)), ili se radi integrisana merna
traka na elementu ija se deformacija meri (npr. dijafragmi), ime se postie
maksimalna osetljivost.

Slika 15.Merne trake

Pored metalnih, koriste se i poluprovodnike merne trake, koje imaju znatno veu
osetljivost. Najee se izrauju od silicijuma ili germanijuma. Merne trake od metalne
ice ili folije imaju faktor osetljivosti oko 2, dok poluprovo-dnike mogu imati i faktor
osetljivosti do 200.
Tanost merenja pomou mernih traka moe ii i do 0.1%, a odstupanja od
linearnosti su oko 1%. Dinamike karakteristike mernih traka zavise od konstrukcije
trake i nosaa, veliine trake i slino. Komercijalne trake mogu da prate varijacije
deformacije sa frekvencijama do nekoliko stotina Hz.
Burdonov manometar

Burdonov manometar se zasniva na pojavi da se savijena cev, sa eliptinim ili

slinim poprenim presekom, razliitim od krunog, elastino deformie pod uticajem
pritisaka unutar cevi i to tako da se smanjuje poluprenik luka pod kojim je cev savijena.
Na slici je prikazana Burdonova cev ovalnog poprenog preseka. Desni kraj cevi je
fiksiran, a levi zatvoren i slobodan. Ako je cev u normalnom poloaju tada gradi ugao .
Pod naprezanjem zbog unutranjeg pritiska slobodan kraj vri sloeno kretanje:
tangencijalno i radijalno udaljavajui se od centra. Tako se smanjuje duina luka jer se
ugao smanuje za .

Slika 16.Princip rada Burdonovog manometra

Burdonove cevi imaju izvestan histerezis pri ciklinim promenama pritiska, koji
iznosi 0,25-0,5% od maksimalnog pritiska.
Izrauje se najee od elastinih i hemijski otpornih metala, a moe biti i od
plastike ili kvarca. Pri promeni razlike pritisaka izmeu unutranjosti i spoljanjosti
Burdonove cevi, dolazi do njene deformacije i pomeranja njenog slobodnog kraja.
2
5
Opseg merenja Burdonovih manometara je od 10" do 10 bar. Najee se koriste
Burdonovi manometri sa mehanikim prenosom promene ugla savijanja cevi pomou
zupaste poluge i zupanika. Tanost merenja ovakvog instrumenta je 2-5%, a
histerezis oko 0.5%.
Kvarcne Burdonove cevi sa opto-elektrinim prenosom signala imaju znatno veu
tacnost - do 0.2%, a histerezis je zanemarljiv. Burdonov manometar se koristi gotovo
iskljuivo kao pretvara pri merenju temperature manometarskim termometrima.U
sluaju mehanikog izlaznog signala, Burdonov manometar ima relativno loe
dinamike karakteristike, tako da se preporuuje samo za merenje pritisaka koji se
sporo menjaju.
Na narednoj slici je prikazan normalni Burdonov manometar sa cevi C tipa. U
njemu se deformacije uveliavaju i prenose mehanikim putem, sistemom poluga.
Burdonova cev (1) se svojim krajem (2) vezuje za vod pod pritiskom. Pokretanje
slobodnog kraja (3) prenosi se preko spoljne opruge (5) na segmentni zupanik (7) koji
se obre u ravni crtea oko ose normalne na nju. Segmentni zupanik nalee na
zupanik koji je privren za osu obrtanja (8), kazaljke (9). Segmentni zupanik igra
ulogu raznokrake poluge. Mehanizam je takav da malo pokretanje kraja Burdonove cevi

dovodi do uoljivog kretanja same kazaljke, koja svojim poloajem prema skali odreuje
mereni pritisak.

Slika 17.Normalni Burdonov manometar sa cevi C - tipa

MERENJE VISOKIH I NAJVIIH PRITISAKA

Standardne metode za reprodukciju visokih pritisaka i badarenj
instrumenata
Ureaj sa optereenim klipom
Ceo ureaj ini zatvoren hidrauliki sistem. U njemu teret (1) poznate teine, vri
pritisak preko klipa (2) na hidrauliki medijum (3) koji je najee ulje ili glicerin. Tako
izazvani pritisak prenosi se na manometar (4) koji se badari.

Slika 18. Ureaj za badarenje manometara sa optereenim klipom

Radi smanjenja trenjao zidove, klip se sa teretom moe obrtati oko svoje
vertikalne ose. Pomou ruice sa klipom (5) postie se potrebna hidraulika ravnotea.
Veliinu pritiska odreuje teret i povrina klipa. Pritisak se izraunava deobom tereta sa
povrinom.

Merenje visokih pritisaka preko promene provodljivosti metala

Princip na kome se zasniva ova metoda je promena elektrine provodljivosti
metala koja nastaje usled promene kristalne strukture pod uticajem pritiska. Ova
promena je gotovo linearna za pojedine metale koji u domenu merenja pritiska ne
podleu faznim promenama kristala. Ovaj uslov zadovoljava manganin koji pored toga
ima i veoma mali temperaturni koeficijent provodljivosti, tako da male promene
temperature za vreme merenja ne utiu na tanost merenja. Na sledeoj slici prikazan
je osetni element ovakvog ureaja za merenje pritiska.

Slika 19. Elektrini otporni manometar

Prikazani osetni element ini bifilarno namotana manganinova spirala (1) iji
otpor iznosi oko 200 . Jedan kraj spirale je vezan za mesingani zavrtanj (2), dok je
drugi kraj zahvaljujui dobroj izolaciji vezan za spojnicu (3). itav element se pomoi
navoja (4) i kapilare (5) moe vrsto povezati sa prostorom iji se pritisak meri.
Promena otpora bifilirane ice meri se Vitstonovim mostom. Tanost merenja ide i do
0,05% od graninog pritiska.

Instrumenti za merenje visokih pritisaka deformacijom elastinih elemenata

U primeni su modifikovani manometri sa dijafragmom kod kojih je dijafragma
zamenjena debelom dvostrukom ploom od otpornog elika koja se deformie usled
pritiska.

Slika 20.Manometar za kapacitivno registrovanje vrlo velikih pritisaka

Instrument se sastoji od masivne osnove (1) za koju su vijcima privrena dva
diska (2 i 3), meusobno povezana i centralnim vijkom (4). Da bi deformacija diskova
bila pravilnija u istima su urezani prstenasti kanali (6), tako da pri delovanju pritiska na
gornju povrinu diska sredina diskova ostaje relativno malo deformisana i samo se
kree nanie. Ugib se meri principom promene kapaciteta, pri emu donja povrina
diskova predstavlja jednu plou kondenzatora, dok je druga ploa postavljena u upljini
postolja izolovana od mase instrumenta (7). Promena elektrinog kapaciteta je
proporcionalna ugibu gornje ploe. Ovaj instrument se vie koristi za merenje velikih sila
ili teina, nego za merenje pritiska.
Instrumenti za merenje visokih pritisaka pijezoelektrinim efektom
Pijezoelektrini efekat je vezan za pojavu naelektrisanja na povrini kristala kada
se elastino deformie du specifinih povrina. Tako se stvara elektrini
potencijal.Pomou pijezoelektrinih kristala naprezanja se prevode u elektrine signale
koji su proporcionalni pritisku. Ovaj signal je najee vrlo slab i mora se pojaati.
Najvaniji kristali koji imaju pijezoelektrine osobine su: kvarc, turmalin, barijum-titanat i
Rochell-ova so.
Oni izdravaju visoke temperature i jake udarce.Mogu se koristiti za merenje
pritisaka u irokom opsegu. Pijezoelektrini instrumenti nalaze iroku primenu kod

balistikih merenja, pri merenju vazdunih i vodenih udara, prouavanju rada raketa,
maina sa unutranjim sagorevanjem, itd.

Slika 21. Pijezoelektrini manometar

Na prethodnoj slici prikazan je jedan kvarcni pijezoelektrini manometar. Merni
ureaj je zatvoren u elini cilindar (1), sa poklopcima (2 i 3). Prostor iji se pritisak meri
vezuje se vodom (4) za merni ureaj. Pritisak deluje spolja na membranu (5). Preko
podmetaa (7) ona vri pritisak na dva kristala kvarca (8 i 9). Kristali su tako postavljeni
da se pozitivna naelektrisanja pojavljuju na spoljanjim povrinama. Da bi se pritisak
ravnomerno prenosio po celoj povrini kristala, iznad gornjeg podmetaa nalazi se
kugla (10). Negativno naelektrisanje oba kristala prenosi se sa unutranjih povrina na
srednji podmeta (11), a sa njega, pomou koaksijalnog kabla, do amplifikatora.
Zbog toga tome to nemaju pokretnih elemenata, pijezoelektrini manometri
predstavljaju neinercijalne instrumente, to omoguava merenja kolebljivih pritisaka
visoke uestanosti.
Meutim, ovi instrumenti se ne mogu upotrebiti za merenje stalnih pritisaka poto
se povrina kristala relativno brzo razelektrie zbog prirodne jonizacije vazduha i prema
tome daje tanu sliku pritiska samo ukoliko se isti brzo menja i ukoliko se pri svakoj
promeni pojavljuju nova naelektrisanja na povrinama kristala.

Slika 21b.Praktina izrada pijezorezistivnog meraa pritiska

Magnetostriktivni instrumenti za merenje pritiska
Magnetostriktivni efekat predstavlja efekat promene magnetne permeabilnosti
feromagnetnih materijala kada su izloeni naprezanju na pritisak, istezanje ili torziju.
Efekat je nelinearan i zavisi od temperature, kao i od prethodne obrade materijala.
Pored toga javljaju se znatni efekti histerezisa pri poveanju ili smanjivanju pritiska.
Instrumenti koji koriste ovaj princip su veoma jednostavni i bez pokretnih elemenata.

Slika 22. Magnetostriktivni mera pritiska

Pritisak deluje na jezgro od feromagnetnog materijala (najee legure od 63%

Ni i 37% Fe). Permeabilitet se meri preko indukcije uz pomo namotaja kroz koje prolazi
naizmenina struja. Kalem i jezgro se nalaze u metalnom kuitu koje pojaava
magnetno polje i titi kalem od spoljanjih uticaja na indukciju. Ovakav ureaj moe da
meri sile od nekoliko grama do nekoliko tona. Deformacija jezgra pri delovanju pritiska
je veoma mala i iznosi do mekoliko mikrona. Ovakav ureaj moe da meri pritiske u vrlo
irokom opsegu. Moe da meri konstantne pritiske ili promene pritiska uestanosti do
10 kHz
MERENJE MALIH POMERANJA PREKO ELEKTRINIH VELIINA
Kod primarnih metoda za merenje pritiska veina osetnih elemenata pretvara
pritisak u deformaciju, odnosno pomeranje. Pomeranja elemenata za merenje pritisaka
se mogu meriti sa daleko veom osetljivou i tanou pomou elektrinih metoda,
ime se jako proiruje oblast primene pojedinih metoda, ubrzava odziv i smanjuju kako
statike tako i dinamike greke. Mala pomeranja se najee mere preko promene
kapaciteta, induktivnosti i otpora.
Merenje malih pomeranja preko promene elektrinog kapaciteta
Ako se posmatraju dve krune ploe kondenzatora postavljene na malom
rastojanju d<< r kapacitet kondenzatora koji one predstavljaju se moe izraziti na
sledei nain:
CF 0.278

r2
d

gde je - dielektrina konstanta materijala izmeu ploa

Oigledno je da je kapacitet u funkciji ugiba jedne od ploa kondenzatora, pod

uslovom da su sve ostale veliine konstantne.
Osetljivost ovog meraa pomeranja je proporcionalna povrini ploa i obrnuto
proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja.Linearna karakteristika kapacitivnog
pretvaraa se moe dobiti ako se meri relativna promena kapaciteta.

Slika 23. Kapacitivni mera razlike pritiska

Kapacitivni merai pomeranja spadaju u najosetljivije i najpreciznije instrumente
za merenje pomeranja.Pomou njih je mogue meriti pomeranja i reda veliine 10 -8cm.
Osnovna mana kapacitivnog meraa pomeranja je u tome to su kapaciteti
vodova od meraa do instrumenta za merenje kapaciteta esto reda veliine kapaciteta
koji se meri i sve promene u dielektrikim osobinama izolacije vodova odraavaju se na
tanost merenja.
Merenje malih pomeranja preko promene induktiviteta
Na bazi promene induktiviteta zasnovan je niz metoda merenja pomeranja i
pritiska. Jedna od najvie upotrebljavanih metoda jeste metoda diferencijalnog
transformatora. Ovaj pretvara se sastoji od transformatora koji ima tri navoja, dva
sekundarna (S1 i S2) i jedan primarni (P). U upljinama navoja transformatora se nalazi
gvozdeno jezgro (C). Kroz primarni navoj prolazi naizmenina struja frekvencije od 50
Hz do 20 000 Hz, u zavisnosti od konstruktivnog reenja. Sekundarni navoji su obrnuto
namotani, tako da pri nekom neutralnom poloaju jezgra induktivna elektromotorna sila
E0 0
u jednom navoju ponitava silu u drugom navoju i izlazni napon je

Slika 24.ematski prikaz diferencijalnog transformatora I njegov presek

Ukoliko se jezgro aksijalno pomeri u jednom ili drugom smeru elektromotorne sile
vie nisu uravnoteene i rezultantni napon nije jednak nuli. Karakteristika transformatora
je linearna u nekom opsegu pomeranja.
Pri prolazu kroz nultu taku menja se faza induktivne struje u sekundaru za 1800.
Osetljivost diferencijalnog transformatora u linearnom delu ide do 10 mV / 0,01 mm.
Najmanja pomeranja koja se mogu meriti iznose nekoliko desetih delova mikrona. U
neutralnom poloaju stvarni napon nikada nije jednak nuli ve se uvek javlja mali
zaostali napon reda veliine manje od 1% od napona na kraju linearnog dela.
Greke ovakvih instrumenata su reda veliine 0,5% od maksimalnog opsega.
Istog reda veliine su i odstupanja od linearnosti. Promene temperature vrlo malo utiu
na tanost merenja.

Merenje malih pomeranja preko promene elektrinog otpora merne trake

Promena otpora metalne ice ili metalnog ili poluprovodnikog filma pri
mehanikim deformacijama (istezanju) moe se koristiti za merenje deformacija ili sila
koje izazivaju deformacije, pa samim tim i za merenje pritiska kada su primarni elementi
sa elastinim deformacijama.
U upotrebi su elementi sa slobodnom icom koja menja otpor pri istezanju ili
elementi kod kojih je metalna ica, traka ili metalni ili poluprovodniki film ugraen u
tanku traku od izolatora, tako da se otpor ice ili filma menja sa istezanjem trake.

Elementi sa slobodnom icom

Ovi elementi se upotrebljavaju najvie u tenzometrima za merenje sila, a takoe i
u elijama za merenje optereenja i pritisaka. Na sledeoj slici prikazano je jedno
konstruktivno reenje elije za merenje teina ili srednjih i visokih pritisaka koje se
upotrebljava u procesnoj industriji.

Slika 25.elija za merenje pritiska

elija se sastoji od metalnog suda (1) iji poklopac predstavlja elastina
membrana koja je izloena pritisku (2). Sredina membrane je oslonjena na metalni
cilindar koji povezuje etiri krstasto postavljene lisnate opruge (3). Drugi kraj ovih
opruga je ukljeten u cilindru na dnu suda. Preko opruga koje su prekrivene slojem
izolatora namotana je tanka metalna ica (nikl,manganin ili izoelastik) (4). U sudu je
postavljen i kalem sa neoptereenim namotajima od iste ice i sa istim poetnim
otporom (5). Pri delovanju pritiska na povrinu membrane ona se ugiba i pritisak se
prenosi na opruge. Opruge se pod dejstvom sile razmiu i namotaji ice se
proporcionalno isteu.
Namotaji (4 i 5) su vezani u dve grane Vitstonovog mosta tako da se sve promene
otpora u namotaju (4) manifestuju izlaenjem mosta iz ravnotee. Temperaturne
varijacije se kompenzuju na taj nain to se pri promeni temperature elije menja otpor
oba namotaja u istom iznosu, tako da most ostaje uravnoteen.
Elementi sa ugraenom icom ili filmom (merne trake)
Standardni elementi za merenje deformacija, odnosno napona i pritiska, u novije
vreme su elementi sa icom ili filmom od metala ili poluprovodnika ugraenih u mernu

traku koja se lepi na povrinu ija se deformacija meri. ica, traka ili film od metala ili
poluprovodnika su ugraeni izmeu dva sloja hartije i plastike, tako da ovi izolacioni
slojevi i poluprovodnik mehaniki ine jednu celinu i cela traka se istee kao homogeno
telo. Ukupna debljina trake je manja od 0,1 mm, dok oblik i dimenzije mogu biti razliiti,
na primer pravougaonik 25x10 mm.

Slika 26.Merne trake: (a) - sa icom, (b) - sa filmom

U oba sluaja, prikazana na slici, za krajeve poluprovodnika su zavareni ili zalemljeni
vodovi veeg poprenog preseka za koje se vezuju provodnici Vitstonovog mosta.
Ovakva traka se pogodnim lepkom ili cementom vezuje neposredno na povrinu ija se
deformacija meri. Odstupanje od linearnosti je reda veliine 1%, dok je tanost merenja
oko 0,1%

KAPACITIVNI MERAI PRITISKA

Princip rada ovih meraa pritiska prikazuje slika 6. Kao deformacioni
elementkoristi se metalna ili silikonska membrana koja ima ulogu jedne od
elektrodakondenzatora. Drugu elektrodu, koja je stacionarna, najee ini metalni
slojkoji se nanosi na keramiku ili staklenu podlogu. Pod dejstvom pritiska dolazido
ugibanja membrane, ime se menja zapremina dielektrikog prostoraizmeu elektroda
a time i kapacitivnost kondenzatora (Slika 27a.). Promenakapacitivnosti se
posredstvom elektronskih elemenata pretvara uodgovarajui izlazni signal (strujni ili
naponski) koji prenosi informaciju opritisku u fluidu do ureaja za upravljanje i nadzor.

Slika 27.Princip rada kapacitivnih meraa pritiska. a) mera pritiska, b) mera

diferencijalnog pritiska
Za sluaj meraa diferencijalnog pritiska, membrana se nalazi izmeu
dvestacionarne elektrode i predstavlja zajedniku elektrodu dva ovako
formiranakondenzatora (Slika 27b.). Na membranu sa obe strane deluju pritisci
podijim dejstvom se ona ugiba izazivajui smanjenje kapacitivnosti jednog, apoveanje
kapacitivnosti drugog kondenzatora. Na ovaj nain mogue jemeriti razliku pritisaka sa
razliitih strana membrane.Na Slici 28.prikazana je jedna od moguih izvedbi
kapacitivnog meraadiferencijalnog pritiska. Ova izvedba upotrebljava se kod korozivnih
fluida. Naoba kraja meraa koji su u kontaktu sa fluidom nalaze se
izolacionemembrane, napravljene od specijalnih metalnih legura otpornih na koroziju.
Unutranjost meraa ispunjena je silikonskim uljem preko kojeg sedeformacija
prenosi na membranu meraa. Uloga ulja je priguenje udara I smanjenje vibracija koje
nastaju pod dejstvom pritiska u fluidu.Takoe, uljeima poznatu dielektrinu konstantu

koja se veoma malo menja pod dejstvomspoljnih uticaja (vlaga, temperatura...) prisutnih
u industriji.

Slika28. Praktina izrada kapacitivnog meraa pritiska za agresivne

sredine
Kapacitivni senzori pritiska se odlikuju veoma malom grekom (ispod 0.1%) I
veoma irokim mernim opsegom (komercijalni modeli omoguavaju merenjepritiska od
10 3
10 7
do
Pa) zbog ega su veoma esti u praktinoj primeni.

MERENJE KRVNOG PRITISKA

Na osnovu jednog pojedinanog merenja ne moe se izvui zakljuak da li je
pritisak povean ili ne. Potrebno je sprovesti vie merenja, tokom nekoliko dana i ako se
izmere poveane vrednosti, moe se posumnjati na povien krvni pritisak. Treba se
obratiti lekaru koji e sprovesti merenja i ako je potrebno postaviti dijagnozu povienog
krvnog pritiska (hipertenzije). Utvreno je da su pritisci izmereni u zdravstvenim
ustanovama uvek vii od onih izmerenih kod kue, a pretpostavlja se da su uzrok
uzbuenje i nervoza zbog pregleda, pa ovi rezultati mogu biti lano pozitivni.

Generalno, na osnovu samo jednog merenja ne moe se doneti zakljuak o

kretanju krvnog pritiska, potrebno je pratiti izvestan vremenski period, u razliita doba
dana.
Optimalne vrednosti krvnog pritiska
Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada
gornji pritisak pree 140, a donji 90 smatra se da je povien krvni pritisak, ali se ove
vrednosti sa godinama poveavaju. Nekim ljudima su i manje vrednosti pritiska
uobiajene, njihov organizam je naviknut da funkcionie pod takvim krvnim pritiskom i
ako ne dolazi do ispoljavanja simptoma snienog krvnog pritiska, nema potrebe za
brigom. ak je bolje imati nizak, jer je u tom sluaju manji rizik za razvoj oboljenja srca i
krvnih sud
Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg, a sa
godinama pritisak se poveava. Tako kod ezdesetogodinjaka gornji krvni pritisak je
uobiajeno 140, a kod osamdesetogodinjaka 160mmHgova (srani i modani udar,
tromboze).

Postupak za pravilno merenje krvnog pritiska

Treba oko 10 minuta mirno sedeti pre merenja pritiska, da bi se puls smirio.
Takoe treba voditi rauna o temperaturi, unosu kofeina i nikotina, jer oni utiu na
promenu krvnog pritiska. Savetuje se merenje pritiska bar 45 minuta po konzumiranju
kafe ili cigareta. Merenje bi trebalo vriti na levoj ruci, sedei mirno i ne priati.

Ukoliko elite da ponovite merenje, treba saekati bar 10-30 minuta. Pri
ponavljanju merenja jedno za drugim izmerene vrednosti nisu precizne. Ako imate duge
rukave zavrnite rukav, ali tako da ne doe do zaustavljanja cirkulacije. Manetna se
postavlja na nadlakticu, oko 2-3cm od pregiba ruke, ne zategnuti previe. Poloite lakat
na sto, tako da se manetna nalazi u istoj visini sa srcem, sa dlanom okrenutim navie.
Aparat za merenje pritiska treba drati dalje od drugih ureaja koji emituju
elektromagnetna zraenja (televizor, kompjuter, mobilni telefon).