Испитивање машинских конструкција

Појам и врсте мерних трака

 Мерне траке су мерни елементи који се лепе на одређену
површину испитиване конструкције и оне се деформишу заједно
са локалном деформацијом конструкције.
 Мерне траке се разликују према облику и према технологији
израде.
 Према технологији израде мерне траке могу бити направљене од
жице, фолије или полупроводника.
 По свом облику мерне траке могу бити линијске или у облику
розете.
Мерне траке са жицом
 Мерне траке са жицом
 Мерне траке са жицом су направљене од танке жице пречника од 20
до 30 микрометара, која је савијена неколико пута, а затим залепљена
посебним лепком за њен носећи елемент који може бити од хартије,
синтетичке масе, металне фолије, итд.
 Мерне траке се најчешће користе за мерење напона и деформација
на већ изведеним конструкцијама као што су : резервоари под
притиском, машине алатке, турбине, транспортна средства,...
 Испитивање мерним тракама је засновано на чињеници да се при
оптерећењу конструкције деформише њена површина, а ова
деформација се преноси на мерну траку. Деформација мерне траке
односно жице изазива промену електричног отпора у њој што се може
регистровати мерним инструментом.
 Мерне траке са жицом
 Релативна промена отпора код мерних трака са жицом се дефинише
помоћу следеће формуле :
R
 K 
R
 Регистровање релативне промене отпора и његово претварање у
деформацију се врши у анализатору мерног уређаја, при чему је :
К – фактор који зависи од материјала мерне траке и обично је К=2,
ε - деформација
Мерне траке са фолијом
 Мерне траке са фолијом
 Ове траке се израђују од танке металне фолије дебљине од 2 до 10
mm која је у одређеном обиму нанесена на носач изолатора. Фактор К
је исти као и код жичаних мерних трака.
 Производе се веома малих дужина од око 2mm па до неколико
центиметара. Знатно су тање у односу на остале мерне траке а њихова
мрежица има знатно већу површину пријањања па верније преносе
деформације. Због тога су ове мерне траке погодне за мерење
деформација на кривим површинама.
Полупроводничке мерне траке
 Полупроводничке мерне траке
 Ове траке садрже упресован полупроводник израђен од германијума
или силицијума. Имају велики фактор К који може бити и до 200 па се
употребљавају за мерење врло малих дилатација од неколико
микрометара.
 Лоша страна ових трака је што су знатно скупље од жичаних и
фолијских, а и осетљивије су на промену температуре.
Розете
 Розете
 Ако поставимо две, три или четири мерне траке на исту подлогу
добија се розета.
 Ове мерне траке су постављене под тачно одређеним угловима, па
тако постоје следеће розете за мерење деформација :
 у два правца под углом од 90 степени,
 у два правца под углом од 45 степени,
 под угловима од 0, 45 и 90 степени,
 под угловима 0, 60 и 120 степени.
 Карактеристике мерних трака и тачност
мерења
Мерне траке се класификују по својим карактеристикама при чему сеза
сваки тип дају следећи подаци :
 нормална отпорност материјала проводника,
 фактор осетљивости, К фактор,
 температурно подручје,
 температурни коефицијент,
 класа квалитета,
 тип лепка који се користи.
Квалитетна мерна трака треба да има следеће особине : велики К
фактор, велики специфични отпор, малу температурну осетљивост,
лаку обрадивост,...
 Карактеристике мерних трака и тачност
мерења
 Тачност мерења зависи од многобројних утицајних фактора :
 избора мерне траке,
 лепка и поступка лепљења,
 избора каблова, мерног инструмента и појачала.
 Тачност мерења зависи и од радних услова као што су :
 температура,
 влага,
 распон и врста оптерећења,
 хемијских утицаја.
 Заостали напон. Мерење заосталог
напона унутар материјала
 Заостали напон у материјалу потиче од унутрашњих сила, без да
делују спољашње силе. Заостали напони настају неуједначеним
хлађењем одливака, при заваривању, ковању или неком другом
технолошком процесу.
 За одређивање заосталих напона користе се следеће методе базиране
на мерним тракама :
 метод бушења,
 метод уклањања слојева и одсецања,
 метод прстенастог жљеба,
 метод забушивања.
 Заостали напон. Мерење заосталог
напона унутар материјала
 Методом прстенастог жљеба се глодалицом формира жљеб око
розете, док се методом забушивања буши мала рупа у средини
розете.