Metode i sredstva merenja Visoka Tehnika kola strukovnih studija Ni Industrijsko inenjerstvo

Seminarski rad:

Merenje sile i naprezanja

Student: Marko Ivanovi RII 18/11

Profesor: mr Slaana Nedeljkovi

1

Uvod

Sila je mera uzajamnog dejstva dva tela ili estice. Uobiajan je primer tela koje poinje da se kree pod dejstvom neke sile. Kada je sila uzrok promena kretanja, tada se telo po drugom Njutnovom zakonu ubrzava srazmerno sili. Sila ne mora uvek izazvati kretanje, ve moe izazvati i deformaciju tela. Sile u svakodnevnom ivotu moemo osetiti i doiveti, samim tim moemo da osetimo elektrinu, magnetnu i gravitacionu silu, jer su one posledice svega onog to se deava danas. Elektrina se javlja kao posledica dva naelektrisana tela u prirodi, magnetna nastaje kao posledica privlaenja dva tela i gravitacionu koja nastaje kao posledica sila uzajamnog privlaenja dva tela koja pre svega zavise od mase. Naprezanje je u mehanici unutranja sila kojom se telo odupire spoljnim silama podeljena na povrinu preseka. to je jo pojednostavljeno izrazom da naprezanje uzrokuje sila koja deluje na povrinu poprenog preseka samog tela. Naprezanje je stanje mainskog dela koje nastaje kao posledica dejstva spoljanjih sila a karakteristino je pojavom deformacije i unutranjeg otpora. iroka primena elektrinih metoda za merenje sila i naprezanja zapoela je krajem tridesetih godina sa razvojem prvih mernih traka. Pored njih, za merenje se koriste uspeno i induktivni i magnetno strikcioni tj.magnetno elektrini pretvarai. Razvoj ovih pretvaraa je rezultovao potpunim potiskivanjem mehanikih ureaja od strane elektronskih u mnogim delatnostima.

1. Merenje sile i naprezanja

Velika primena elektrinih metoda za merenje sile i naprezanja zapoeta je krajem tridesetih godina prolog veka kada su razvijene prve merne trake. Merne trake omoguuju lako odreivanje deformacija samog tela ili metalnih ureaja pod uticajem naprezanja ili sile koja se meri. Vrste senzora sile: 1.1 Merne trake, 1.2 Piezoelektrini senzori, 1.3 Magnetnostrikcioni senzori, 1.4 Optiki senzori, 1.5 Induktivni senzori, - Pneumatski senzori;

Razvoj ovih pretvaraa i odgovarajue elektronske merne opreme uticao je da su mehaniki ureaji za merenje sila u mnogim delatnostima potpuno istisnute od elektronskih ureaja. Merenje sile zastupljeno je u robotici, graevinarstvu, elektrinim mainama, automobilskoj industriji, medicini i petrohemijskoj industriji. Merenje sile moe biti kontinualno (potrebno je odrediti tanu vrednost sile) ili diskretno (detektuje se dali je vrednost sile vea od zadate vrednosti). Merenje sile se preklapa sa merenjem pritiska, ubrzanja i naprezanja. Merenje sile se zasniva na sledeim principima: Uravnoteavanju nepoznate sile pomou tegova poznate mase ili elektromagnetnom silom, Merenjem ubrzanja koju nepoznata sila ispoljava na poznatoj masi, Merenjem pritiska na poznatoj povrini, Merenjem efekata koji sila stvara na razliitim materijalima (npr.menja index prelamanja svetlosti); Pri merenju sila i naprezanja senzori koji se javljaju kao posledica ovog merenja su najee kompleksni.

1.1 Merne trake

Princip rada mernih traka se zasniva na tenzootpornom efektu tj.promeni otpornosti ice pri njenom istezanju. Primenljive su i za merenje drugih mehanikih osobina kao to su ubrzanje, pritisak, vibracije, protok fluida i druge koje mogu izazvati deformaciju trake. Vrste mernih traka su: Merne trake namotaji mernih provodnika, Merne trake metalne folije, Merne trake metalni film (metalizacija), Merne trake poluprovodniki materijali (nelinearne);

Tenzootporni efekat

F sila (njutn), L duina ice (mm), D prenik ice (mm);

Prikaz tenzootpornog efekta Merenje sile se zasniva na zavisnosti otpornosti od linearnih dimenzija ice.

specifina otpornost materijala provodnika, S specifina povrina poprenog preseka; Pri malim istezanjima sila je linearno srazmerna promeni otpornosti.
4

Karakteristike mernih traka

Otpornost obino iznad 100 oma, Otpornost u nenapregnutom stanju, Osetljivost priblino 2, kod nekih materijala dostie i 6, Koefecijent termike otpornosti, Koefecijent termikog irenja, Elastinost;

Montaa mernih traka

Merne trake se privruju na povrinu odgovarajuim epoksidnim solima ili se metaliziraju na keramiki sloj. Od kvaliteta smole i samog montiranja zavisi i kvalitet merenja. Merne trake se vezuku u Vitstonov most (precizno merenje malih vrednosti otpornosti).

Izlazni signal vitstonovog mosta vodi se na instrumentacioni pojaiva. Poeljno je da poseduje to veu duinu, a to manje poprene preseke, kako bi osetljivost bila vea.

Prikaz montae mernih traka

Temperaturna kompenzacija
Ako termiki koefecijenti trake i podloge nisu jednaki, usled promene temperature javlja se greka u merenju koja se mora kompenzovati. Najea metoda koja se koristi u reavanju ovakvog sluaja je metoda slepe trake.

Materijali mernih traka

Legure na bazi bakra i nikla dobre elektrine i termike karatkteristike, osetljivost na niskom nivou, mogu se koristiti u opsegu temperatura do oko 300 stepena celzijusa. Legure na bazi platine koriste se za merenje visokih temepratura u opsegu do oko 1000 stepena celzijusa, otpornost na srednjem nivou, veliki termiki koefecijent otpornosti, mala sprecifina otpornost. Platina ulazi u sastav sa volframom i iridijumom. Poluprovodniki materijali na bazi silicijuma.

Poluprovodnike merne trake

Zbog piezorezistivne karakteristike izuzetno osetljive. Nelinearne strukture, termika stabilnost i temperaturni opseg loiji nego kod metalnih traka. Koriste se za merenja malih promena vrednosti sile.

Primena mernih traka

Merne trake se prave u razliitim oblicima, kako bi se mogla meriti u vie pravaca. Koriste se za merenje sile i naprezanja, ali i drugih veliina (ubrzanje, vibracije, pritisak, protok i dr.). Primena u merenju naprezanja razliitih mainskih delova ili elemenata, merenje teine, na mainama za pakovanje, u medicinskoj instrumentaciji. Poluprovodnike merne trake se koriste najee u industriji automobila.

Primer izrade razliitih tipova mernih traka

1.2 Piezoelektrini senzori

Piezoelektrini efekat pri dejstvu sile na komad piezoelektrinog materijala, na njegovim krajevima se javlja napon srazmeran primenjenoj sili. Pretvara je nainjen od komada kvarca na ije dve paralelne stranice je nanet metal koji predstavlja elektrode. Pri statikoj deformaciji indukovani elektricitet se prazni kroz prikljune vodove, tako da se ovim pretvaraima ne moe meriti stacionarna sila.

Prikaz piezoelektrinih efekata

Struktrura prikaza kod piezoelektrinih senzora

1.3 Magnetnostrikcioni senzori

Rade na principu inverznog magnetnostrikcionog efekta promene magnetskih osobina materijala podvrgnutog mehanikom naprezanju. Senzori se sastoje od feromagnetnog jezgra koje trpi silu i kalema na kojoj se meri promena induktivnosti. Koriste se za merenju velikih vrednosti sile u valjaonicama i merenju teine velikih vozila.

1.4 Optiki senzori

Princip rada optikih senzora se zasniva na promeni parametra optikog signala sa promenom fizike veliine. Samim tim ovi senzori nemaju galvanske ili magnetne veze, ve samo optike. Zato se esto i nazivaju kao optoelektronski senzori. Kod optikih senz ora je postignuto: galvansko odvajanje, zatita od umova, mogunost merenja fizikih veliina, kako u oblasti malih tako i u oblasti velikih vrednosti, standardizacija izlaznog signala, visok kvalitet statikih i dinamikih karakteristika.

Optiki senzor

1.5 Induktivni senzori

Induktivni senzori spadaju u grupu pasivnih senzora. Nastali su kao zamena za Reed senzore koji imaju relativno kratak vek trajanja. Rad induktivnih senzora se zasniva na zavisnosti induktivnog kalema od promene otpora elektromagnetnog kola ili na elektromagnetnoj indukciji. Induktivni senzori reaguju uglavnom na metale a mogue je i na neke druge materijale kao to je grafit. Proizvode se kao bezkontaktni delovi opreme to omoguuje niz pogodnosti.

Induktivni senzor

2. Baumerov DSRT senzor za merenje naprezanja pri deformaciji tela

Baumerov DSRT senzor za merenje sile se pojavio vrlo brzo u proizvodnji, samim tim se vodi indirektni senzor. Moe se koristiti u industriji ambalae, inenjeringu, energetskim postrojenjima i u mnogim drugim industrijskim primenama. DSRT je senzor za merenje naprezanja sa najviom rezolucijom. Nalazi se na tritu sa mernim opsegom od 0 100 pa ak i do 750 mikroelektrona. Senzor je pogodan za sve statike i dinamike aplikacije u moe se koristiti gde god se naprezanje pri deformaciji oekuje. Npr.za kontrolu procesa u presama i mainama za probijanje, za praenje skretanja lopatica vetrogeneratora u energetskim postrojenjima ili za oblikovanje lima primenjenog u tehnologiji pakovanja. Indirektno merenje snage omoguava kontrolu i dokumentovanje snaga u procesu. Time se takoe garantuje ponovljivost pojedinanih procesa, ime se obezbeuje konzistentan kvalitet. Budui da je senzor za merenje naprezanja pri deformaciji tela spojen na delove maina sa naglaenim naprezanjem pri deformaciji, prua mnoge prednosti u odnosu na fiksirane instrumente za merenje naprezanja.

Prikaz Baumerovog senzora za merenje naprezanja pri deformaciji tela

10

Moe da se upotrebi vie puta, moe da se montira lake i bre, zamenljiv je bez rekalibracije i nudi veoma visoku bezbednost aplikacija. Nisko mehaniko podeavanje i zagrevanje omoguavaju brzo pokretanje. U odnosu na senzore sile, DSRT omoguava trokovno efikasne mere posebno visokih snaga. Ureaj je 80mm dug, 26mm irok i 17mm visok.

11

Zakljuak

Kroz ovaj rad smo uoili princip svakog senzora koji su optereeni na deformaciju tela a pri merenju sile ili naprezanja. Svaki senzor koji smo opisali u ovom radu ima svoju primenu bilo to u industriji, automobilizmu i elektronici. Ovi senzori proizilaze iz vrsta senzora, mernih traka koje spadaju u grupu mernih alata a koja kasnije slue za merenje sile ili naprezanja pri deformaciji tela. Na osnovu ovoga moemo uoiti da se danas u svakodnevnom ivotu koriste i kao lina sredstva, to samim tim govori da svi senzori mogu da rade i funkcioniu na svoj nain, bio to nain preko optikih ili elektronskih ipova ili drugih delova koji su zastupljeni u celokupnom naem radu. Cilj ovog naeg rade jeste u stvari da se to vie pribliimo svetu tehnologije. Jer se danas tehnologija sve vie i naprednije razvija to nam kao posledica proizilazi mnotvo savremenih procesora, senzora kao i ipova. Sve su to napredne tehnologije dananjice, meutim ovim radom elimo jo i da ukaemo studentima da se to vie osvrnu na rad koji ima kasnije svoju budunost i na rad prema tehnologiji.

12

Literatura

[ ] www.scribd.com.doc 73158799 Skripta iz mernih instrumenata [ ] Studenti.rs Skripte iz fiziko tehnikih merenja sile i naprezanja [ ] www. AUTOMATIKA.rs Senzori

13