1.

UVOD
METODAMA ANALIZE se u fazi projektovanja maina i opreme trae odgovori o njihovim
svojstvima otpornosti, pouzdanosti, nosivosti, kinematskom ponaanju, dinamikom odgovoru.
Skup svih zahvata traenja odgovora o svojstvima bazi fizike forme, postavljaju se uproeni
mehaniki modeli. Za te uproene mehanike modele postavljaju sloenog sistema strukture,
predstavlja strukturnu analizu. Na bazi kriterijuma koje struktura mora da zadovolji u pogledu
mehanikih i funkcionalnih karakteristika, analizom se ocenjuje posmatrana struktura i trae njeni
nedostaci. Oigledno, metode analize usavravaju strukturu po sistemu "korak po korak" i one kao
takve i danas zadovoljavaju konstruktorske zahteve. Primena MATRINIH METODA za analizu
struktura, reila je zahteve sistematskog predstavljanja kontinuuma, uvodjenja polja spoljanjih
koncentrisanih sila, polja povrinskih optereenja kakva se javljaju kod brodskih struktura,
aviostruktura, struktura vozila i polja temperatura svojstvena za raketne konstrukcije, toplotne
turbine i nuklearne reaktore. Pogodnost matrinih metoda analize pokazala se kod reavanja
zadataka plastinosti, puzanja i ojaanja elemenata, kao i kod uvodjenja istorije prethodnog
optereenja strukture. Vaan elemenat primene metoda analize, je BRZINA IZVODJENJA
PROCEDURA, ime se u ranom periodu razvoja strukture, identifikuju posmatrane (prognozirane)
osobine. Shodno tome, vri se korekcija do postizanja zadovoljavajuih osobina. Dovoljnim
brzinom analiza, mogue je istovremeno razvijati vie konstruktivnih varijanti i odabrati
najpovoljnije reenje. Ideja analize dakle govori da se nizom iteracija dolazi do reenja. Taj opti
koncept definisan je na slici 1.1. Prema ovom konceptu, na bazi postavljenih ciljeva, formiraju se
kriterijumi za ocenu svojstava strukture. Pri tome je iskustvo osnovna sprega izvedenih strukture i
oekivanih osobina traenog reenja. Sama analiza (prikazana zatamnjenim poljima), izvodi se
izabranom teorijskom metodom. Na osnovu dobijenih reenja ocenjuje se polazno predpostavljeno
reenje. Ocena dobijenih osobina vodi modifikaciji strukture delimino ili u celosti. Nakon
korekcije, obnavlja se procedura analize modela i analize osobina, dok postavljeni ciljevi ne budu
dostignuti.

Slika 1.1 Koncept korienja metoda analize u projektovanju

METODE STRUKTURNE ANALIZE , dele se na analitike i numerike. Primena analitikih

metoda je ograniena na jednostavne sluajeve za koje je mogue nai reenje u zatvorenom obliku.

Reenja se kod analitikih metoda trae preko redova ili specijalnih funkcija. Realne strukture se u
praksi tretiraju numerikim metodama i one se mogu odnositi na kontinualne i diskretne sisteme.
Slika 1.2 pokazuje klasifikaciju danas aktuelnih numerikih metoda strukturne analize.

Slika 1.2 Pregled numerikih metoda za analizu struktura

METODA KONANIH RAZLIKA je numerika metoda pogodna za reavanje raznovrsnih

zadataka. Bazira se na matematikoj diskretizaciji diferencijalnih jednaina prevodjenjem na
jednaine sa konanim razlikama. Uspeno se moe primeniti na tankozidim nosaima, na
problemima plastino deformabilnih konstrukcija. Efikasnost metode se smanjuje sa
sloenou unutranjih veza posmatranog mehanikog sistema.
METODA NUMERIKOG INTEGRISANJA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA se
koristi iroko u mnogim zadacima. Metoda se svodi na reavanje zadatka Cauchy-ja s
obzirom na postojanje dobrih matematikih procedura za integraciju sistema diferencijalnih
jednaina. Za reavanje se dosta dobro mogu upotrebiti metoda Euler-a, metoda RungeKutta i ruge.
METODA KONANIH ELEMENATA - (Finite Element Method - FEM), koristi razliite
tipove varijacionih metoda, rimenjenih na diskretnom modelu za strukturnu analizu
kontinuuma. Kontinuum se diskretizuje konanim brojem elemenata i stepeni slobode
kretanja. Uspeh primene metode je u kvalitetu izabranih aproksimacija konanih elemenata
postavljenog modela. Pogodnost metode je u vrednostima varijacione metode. Zadatak se
opisuje sistemom diferencijalnih jednaina koje se formiraju iz uslova minimuma
funkcionala konstrukcije. Ovaj zadatak je rutinski, a reavanje sistema diferencijalnih
jednaina ide matrinim metodama, vrlo pogodnim za tretman raunarom. Tanost
izraunavanja je definisana kvalitetom izabranih funkcija oblika (interpolacionih funkcija),
mreom i tipom konanih elemenata. Zavisno od izabranih nezavisno-promenljivih veliina
i naina formiranja jednaina, postoje etiri osnovne metode: metoda pomeranja (metoda
deformacija), metoda sila, meovita i hibridna metoda. Formiranje jednaina se izvodi
primenom osnovnih zakona mehanike. Tako, recimo, kod metode pomeranja koristi se
princip o minimumu funkcionala (pune energije sistema). Kod metode sile, koristi se princip
o minimumu komplementarne energije sistema. Meovita metoda koristi princip Vaic-a i
Reissner-Hellinger-a.

METODA GRANINIH ELEMENATA je specifina metoda prelaza iz sistema parcijalnih

diferencijalnih jednaina i zadatih graninih uslova ka njihovoj integralnoj analogiji na
granici oblasti koju posmatramo. Postupak se sastoji u diskretizovanju granine oblasti
strukture graninim elementima, primenom razliitih vrsta aproksimacija geometrije granica
i graninih funkcija. Iz integralnih odnosa, diskretnom analogijom, formira se sistem
algebarskih jednaina. Reavanjem sistema dolazi se do traenih veliina na granicama
oblasti.
SLOENE METODE PRORAUNA STRUKTURA. Inenjerski zahtevi prorauna
sloenih struktura, uslovili su razvoj metode konanih elemenata. Naime, pokazalo se da je
mogue grupisanje elemenata u velike makro-elemente da bi se analizirale osobine na
njihovim granicama. Ova metoda poznata je kao METODA SUPER-ELEMENATA (MSE).
Metoda se koristi naroito u aviogradnji, brodogradnji gde super-elementi predstavljaju
sekcije struktura koje se ponavljaju. Prednost metode je to iskljuuje unutranje nezavisno promenljive, pa preostaju samo nepoznate na granicama superelemenata. Na ovaj nain je
znaajno smanjen raunski obim problema te je realizacija bra i uspenija. Pri tome se
formiraju algebarski sistemi koji se reavaju metodama Gauss-a, Holeckog, Crout-a,
frontalnom metodom i drugim iteracionim metodama. U grupu metoda za statiku
NELINEARNU analizu struktura spadaju metoda prostih iteracija, Newton-Raphson
metoda, metoda tangentne krutosti i druge. Modeliranje esto uslovljava aproksimacije
problema. Aproksimacija posmatranih parametara kod nelinearnog problema, moe biti
izvrena razvijanjem u Taylor-ov red. Ukoliko se izvri linearizacija, zadatak se dalje moe
tretirati metodama linearnog programiranja. To je koncept sekvencijalnog linearnog
programiranja (SLP). U okviru metoda za analizu struktura pri nestacionarnim
DINAMIKIM DEJSTVIMA, primenjuju se metoda centralnih razlika prvog i treeg reda
(metoda Houbolt-a), metoda Newmarka, Wilson-ova teta metoda i druge. Savremene metode
efikasno se primenjuju kroz profesionalne PROGRAMSKE PAKETE. Softver je
modularnog tipa i svaka kategorija zadatka je nezavisna programska celina. Tako se zadaci
analize reavaju programskim modulom solverom, zadaci geometrijskog modeliranja
modulom preprocesora, zadaci prikaza rezultata postprocesorom, zadaci generisanja
konanih elemenata modelerom mree, zadaci optimizacije modulom optimizacije,
zadaci dinamike odgovarajuim modulom dinamike analize itd.

2. OSNOVE METODE KONANIH ELEMENATA

Metoda konanih elemenata (MKE) spada u savremene metode numerike analize. Njena
primena prvo je poela u oblasti prorauna inenjerskih konstrukcija. Osnovna ideja o tzv. fizikoj
diskretizaciji kontinuma, na kojoj se zasniva MKE je vrlo stara, otprilike koliko i ljudsko nastojanje
da se teko reivi problemi zamene jednostavnijim, za koje se lake nalaze reenja.
Kao primer za ilustraciju moe se navesti problem odreivanja opsega ili povrine kruga, na
osnovu njegove podele na manje delove pravilnog oblika. Grki matematiar i fiziar Arhimed,
raunao je broj , odnosno granice izmeu kojih se nalazi numerika vrednost ovog broja na taj
nain to je konturu kruga aproksimirao upisanim odnosno opisanim poligonom sa konanim
brojem stranica. Sa poveanjem broja stranica poligona, odnosno sa smanjivanjem njihove duine,
smanjivala se i razlika izmeu granica u kojima se nalazi broj , a poveavala tanost njegove

numerike vrednosti. Otprilike u isto vreme, na slian nain, u starom Egiptu je raunata zapremina
piramide i povrina sfere, a u Kini je dat dokaz poznate Pitagorine teoreme. Sa ovim prvim
jednostavnim primerima, otvorena su neka fundamentalna pitanja, kao to su: tanost reenja,
gornja i donja granica aproksimacije, monotonost i brzina konvergencije i dr., koja su i danas u
MKE veoma aktuelna i znaajna sa teoretskog i praktinog stanovita.
Razvoj metode konanih elemenata poeo je polovinom prolog veka. U poetnoj fazi on se
odvijao kroz dva meusobno nezavisna pristupa, prvo inenjerski, a odmah zatim matematiki.
Sloene prostorne konstrukcije, u inenjerskim proraunima zamenjivane su diskretnim sistemima
koji su se sastojali od tapova i koji su raunati po poznatim postupcima statike linijskih nosaa. Od
strane matematiara, traena su priblina reenja odreenih graninih zadataka pomou diskretnih
modela uz primenu varijacionih postupaka. Ova dva prilaza, inenjerski i matematiki, kasnije su
objedinjeni, to je bilo od ogromnog znaaja za dalji bri razvoj i iroku primenu MKE.
2.1 Osnove na kojima se zasniva MKE
Metoda konanih elemenata spada u metode diskretne analize. Za razliku od ostalih
numerikih metoda, koje se zasnivaju na matematikoj diskretizaciji jednaina graninih problema,
MKE se zasniva na fizikoj diskretizaciji razmatranog podruja. Umesto elementa diferencijalno
malih dimenzija, osnovu za sva prouavanja predstavlja deo podruja konanih dimenzija, manje
podruje ili konani element. Zbog toga su osnovne jednaine pomou kojih se opisuje stanje u
pojedinim elementima, a pomou kojih se formulie i problem u celini, umesto diferencijalnih ili
integralnih, obine algebarske.
Sa stanovita fizike interpretacije, to znai da se razmatrano podruje, kao kontinuum sa
beskonano mnogo stepeni slobode, zamenjuje diskretnim modelom meusobno povezanih
konanih elemenata, sa konanim brojem stepeni slobode. S obzirom na to da je broj diskretnih
modela za jedan granini problem neogranieno veliki, osnovni zadatak je da se izabere onaj model
koji najbolje aproksimira odgovarajui granini problem.
2.2 Algoritamski koncepti MKE
Analiza i reavanje problema mehanike kontinuma po MKE uvek se svode na tzv. proces
korak po korak, to je od ogromnog praktinog znaaja za primenu raunara u efektivnom
proraunu. U tom procesu koji se moe prikazati kao jednostavan algoritam, izdvaja se sledeih est
najvanijih koraka:
1

1. diskretizacija kontinuma

2. izbor interpolacionih funkcija

3. raunanje karakteristika elemenata

4. formiranje jednaina za mreu konanih elemenata

5. reavanje sistema jednaina

6. proraun potrebnih uticaja

Od navedenih est koraka, prva tri su naroito vana. Nain diskretizacije, izbor oblika
elemenata, kao i ukupnog broja elemenata, zavise od prirode problema koji se reava i potrebne
tanosti traenog reenja. Pored broja i oblika elemenata vaan je i izbor vorova, osnovnih
nepoznatih u njima i interpolacionih funkcija. Pomou interpolacionih funkcija se definie polje
promenjivih u svakom elementu. Od njihovog izbora neposredno zavisi i kontinuitet na granicama
izmeu pojedinih elemenata, a samim tim i tanost aproksimacije. Promenjive u elementu mogu biti
skalarne, vektorske ili tenzorske veliine.
Karakteristike pojedinih elemenata odreuju se nezavisno od mree elemenata kao celine.
Matrica krutosti se formira autonomno za pojedine elemente, a potom na osnovu njih, sasvim
jednostavno, formira se matrica za sistem u celini. S obzirom na to da je geometrija elemenata po
pravilu jednostavna, to praktino znai da se kompleksan problem razbija na niz jednostavnih.
Posljednja tri koraka, iako su za praktine proraune od velikog znaaja, danas spadaju u okvire
rutinskog posla, koji je prilagoen automatskom radu raunara.
2.3 Opa teorija MKE
Osnovni princip na kojem se zasniva MKE, sastoji se u podeli razmatranog podruja na
konaan broj manjih podruja, odnosno elemenata, tako da se analizom pojedinih elemenata, uz
pretpostavku o njihovoj meusobnoj povezanosti, analizira celina. Ovaj pristup u analizi, gde se od
posebnog ide ka optem, od individualnog ka univerzalnom, u kome se analizom delova zakljuuje
o celini, je poznati induktivni pristup, koji se primenjuje u mnogim podrujima nauke. Kod
inenjerskih i drugih problema kod kojih se opta reenja ne mogu dobiti u zatvorenom obliku
induktivni pristup je od posebnog znaaja.
U okviru MKE, razmatrano podruje zamenjuje se velikim brojem malih delova konanih
dimenzija, koji su meusobno povezani u odreenom broju taaka. Na ovaj nain, podruje sa
beskonano mnogo stepeni slobode, zamenjuje se diskretnim sistemom sa konanim brojem stepeni
slobode i analizira metodama diskretne analize. U matematikoj formulaciji, ovo znai da se
razmatrani problem prevodi iz podruja analize u podruje algebre. MKE se moe shvatiti kao
metoda numerike analize o okviru koje se definie nain prevoenja kontinuiranih fizikih sistema
u diskretne, odnosno nain formiranja sistema algebarskih jednaina pomou kojih se aproksimira
odreeni konturni zadatak.
Na slici 2.1 prikazano je podruje D elastinog kontinuma, koji je ogranien konturom S,
tako da su na delu konture S zadati konturni uslovi po silama, a na delu S u konturni uslovi po

pomeranjima. U podruju D deluju zapreminske sile F ( Fx , Fy , Fz ), a na konturi S povrinske

sile p ( p x , p y , p z ).
Za pomeranja u podruju D se pretpostavlja da su neprekidne funkcije koordinata, odnosno:
u u ( x, y , z ) , u u ( x, y , z ) , u u ( x, y , z )

2.1

Slika 2.1. Podruje D elastinog kontinuuma

Zadatak teorije elastinosti, kada se problem formulie po pomeranjima, odnosno po metodi
deformacije, sastoji se u odreivanju funkcija pomeranja, koje zadovoljavaju uslove ravnotee i
uslove na konturi, odnosno diferencijalne jednaine i konturne uslove. Granini zadatak koji je
formulisan na ovaj nain, u kinematikom smislu, predstavlja sistem s beskonanim brojem stepeni
slobode. Zadatak je da se odredi reenje ovog graninog problema pomou odgovarajueg
diskretnog sistema sa konanim brojem stepeni slobode, odnosno kao reenje odgovarajueg
sistema algebarskih jednaina
Razmatrano podruje D deli se na konaan broj malih delova konanih elemenata, koji su
meusobno povezani u odreenom broju taaka, koje se nazivaju vorovi (Slika 2.2).

Slika 2.2 Podruje D podeljeno na konaan broj elemenata

Ako se pretpostavi da se pomeranja u bilo kojoj taki konanog elementa mogu, na odreeni
nain, prikazati u zavisnosti od pomeranja u vorovima, onda se problem odreivanja polja
pomeranja u podruju D svodi na odreivanje pomeranja u vorovima, a broj pomeranja u
vorovima je konaan. Pomeranja u vorovima u podruju D i na konturi S odreuju se iz sistema
jednaina, koji predstavljaju uslove ravnotee u vorovima, uslove kontinuiteta u vorovima i
konturnih uslova na konturi S .
Na slici 2.3 prikazan je konani element, koji je izdvojen iz sistema elemenata sa slike 2.2.
Zbog jednostavnosti, element je prikazan kao dvodimenzionalni, ogranien sa pravolinijskim
konturama. Ovim se ne eli suziti opseg razmatranja, koja vae za jednodimenzionalne i
viedimenzionalne elemente sa ravnim i krivim konturama.

Slika 2.3 Konani element izdvojen iz sastava elemenata

Na elementu je usvojen odreeni broj taaka na konturi, koje se nazivaju vorne take ili
vorovi. vorovi su obeleeni brojevima 1,2, K, gde je K ukupan broj vorova. Ovi vorovi se
nazivaju spoljanji vorovi, da bi se razlikovali od vorova koji mogu biti usvojeni u elementu i koji
se nazivaju unutranji vorovi. Ukupan broj unutranjih vorova obeleen je sa R.
U vorovima elementa kao osnovne nepoznate veliine, usvajaju se parametri pomeranja.
Pod pomeranjima, ovde se podrazumevaju pomeranja u generalnom smislu, tj. komponente
pomeranja, njihove kombinacije i sl. Broj parametara pomeranja u vorovima zavisi od prirode
razmatranog problema. Npr. kod trodimenzionalnih problema u svakom voru, za parametre
pomeranja se usvajaju po tri komponente pomeranja (u, v, w) kod dvodimenzionalnih po dve (u, v),
kod savijanja ploa najmanje po tri (w, x=w,y, y=w,x) itd. Parametri pomeranja u vorovima esto
se nazivaju stepeni slobode, po analogiji sa znaenjem koje ove veliine imaju u statici linijskih
sistema. Ako je u svakom voru usvojeno po S parametara pomeranja, element ima SxK spoljanjih
stepeni slobode i SxR unutranjih stepeni slobode.

Sutina aproksimacije kontinuma po MKE, sastoji se u sledeem:

1. Razmatrano podruje kontinuuma, pomou zamiljenih linija ili povrina, deli se na
odreeni broj manjih podruja konanih dimenzija. Pojedina manja podruja se nazivaju
konani elementi, a njihov skup za celo podruje sistem ili mrea konanih elemenata.
2. Pretpostavlja se da su konani elementi meusobno povezani u konanom broju taaka, koje
se usvajaju na konturi elementa. Te take se nazivaju vorne take ili vorovi.
3. Stanje u svakom konanom elementu (npr. polje pomeranja, deformacija, napon, prostiranje
temperature i sl.) opisuje se pomou interpolacionih funkcija i konanog broja parametara u
vorovima koji predstavljaju osnovne nepoznate veliine u MKE.
4. Za analizu i proraun sistema konanih elemenata vae svi principi i postupci koji vae za
klasine diskretne sisteme.
Osnovna ideja analize metodom konanih elemenata je modeliranje problema
podrazumevajui da je prostorni domen problema podeljen diskretizovan na poddomene na koje
se primenjuju opta znanja i iskustva iz mehanike kontinuma i numerike matematike. Poddomeni o
kojima je re terminoloki se oznaavaju kao konani elementi. Analiza sistema spregnutih
konanih elemenata, dobijenih diskretizacijom kontinuma, omoguava numeriku simulaciju odziva
kontinuma na zadate pobude. Fizike veliine koje su obuhvaene modelom dobijaju se u
diskretnom obliku, tj. u takama koje proizilaze iz diskretizacije. Ove take se zovu vorne take, ili
jednostavno vorovi. Najee korieni konani elementi su 2D i 3D konani elementi kontinuma.
Modeliranjem realnog objekta uz pomo ovih elemenata, zatim definisanjem ogranienja i
optereenja, kao i svih potrebnih mehanikih osobina materijala od koga su sainjeni, i konano
reavanjem problema numerikim metodama, dovodi nas do eljenih rezultata. Da bi se dolo do
konkretnih vrednosti za vorove, odnosno da bi se oni na pravilan nain definisali u prostoru, kao i
da bi se odredila sva ogranienja i optereenja, potrebno je posedovati softverski paket koji se
bazira na vizuelnom pristupu.
Tokom itavog procesa modeliranja potrebno je omoguiti korisniku da interaktivno kreira
objekat, i da u svakom trenutku moe da vidi prikaz elemenata. Kada se na ovaj nain problem
definie, generie se datoteka konanih elemenata koja sadri sve potrebne podatke za njegovo
reavanje (Slika 2.4). Kada se dobiju rezultati, odnosno fizike veliine u diskretnom obliku, koje
predstavljaju odziv kontinuma na zadate pobude (optereenja), one se ponovo smetaju u datoteke
za postprocesiranje koje u sebi sadre sve rezultate. Ovakve datoteke je potrebno vizuelizovati, tako
da se prikae i geometrija problema, ali i vrednosti datih fizikih veliina u svim takama tela.
Proces vizuelizacije je u optem sluaju vrlo kompleksan proces ija sloenost zavisi od zahteva
krajnjeg korisnika. Mogue je napisati aplikaciju koja prikazuje samo osnovne elemente, dok se
rezultati analiziraju nekim jednostavnim alatom (ak i obinim editorom teksta). Sa druge strane,

moe se zahtevati da se prikazuju i optereenja, ogranienja, deformisana stanja, vektori pomeranja,

brzina, gradijenti polja, kao i da je sve to mogue animirati. U aplikaciji se mogu nai i mnoge
specijalizovane funkcije koje se koriste samo kod malog broja problema. Takoe je mogue da
programski paket poseduje odreene osobine otvorenog sistema, tako da se moe koristiti i u nekim
usko specijalizovanim problemima bez potrebe za prepravkama na samom programu. Meutim, bez
obzira na sloenost zahteva, sve ove aplikacije imaju neke zajednike elemente.

Slika 2.4 Ulazna datoteka

2.4 Tipovi elemenata

U narednom tekstu e biti opisana kolekcija elemenata koji se najee koriste za
modeliranje objekata. Ova kolekcija se sastoji od razliitih 2D i 3D elemenata, i otvorena je za dalju
nadogradnju sa novim elementima. Najpre e biti izloeni 3D.
Trodimenzionalni elementi
Ovi konani elementi se koriste za modeliranje trodimenzionalnih tela opteg oblika (3D
kontinuma). Element moe imati razliit broj vorova uobiajen je broj od 8 do 21. Ovakav
elemenat se naziva osnovnim i ogranien je sa est povri. Od ovakvog elementa se mogu formirati

i drugi prostorni oblici, kao to su prizma, tetraedar ili etvorostrana piramida. Ovakvi elementi
nastali poklapanjem nekih vorova osnovnog elementa nazivaju se degenerisani 3D elementi. U
aktuelnoj verziji programa podrani su sledei elementi:
1. Tetraedar.
2. Tetraedar sa meuvorovima.
3. Prizma.
4. Prizma sa meuvorovima.
5. Osnovni 3D element.
6. Osnovni 3D element sa meuvorovima.
Na slici 2.5 dat je prikaz ovih elemenata i nain na koji se definiu uz pomo vorova
(elementi sa meuvorovima, u optem sluaju imaju krivolinijske ivice).

Slika 2.5 Tipovi trodimenzionalnih elemenata. (a) Tetraedar. (b) Prizma. (c) Osnovni
3D element (d) Tetraedar sa meuvorovima. (e) Prizma sa meuvorovima.
(f) Osnovni 3D element .
Dvodimenzionalni elementi
U sluaju 2D elemenata, kao i kod 3D elemenata, postoji vie vrsta, tako da oni ine
familiju 2D konanih elemenata za modeliranje kontinuma. Programom su podrani sledei 2D
elementi:
1. Trougao.
2. Trougao sa meuvorovima.

3. etvorougao.
4. etvorougao sa meuvorovima.
Na slici 2.6 dat je prikaz ovih elemenata i nain na koji se definiu uz pomo vorova.

Slika 2.6 Tipovi dvodimenzionalnih elemenata. (a) Trougao. (b) Trougao sa meuvorovima.
(c) etvorougao. (d) etvorougao sa meuvorovima.
2.5 Tipovi optereenja
U reavanju realnih problema, moemo se susresti sa vie vrsta optereenja. Optereenja
predstavljaju pobudu fizikog sistema, i u inenjerskim problemima su to uglavnom sile, momenti,
pritisak i sl. Optereenja koja se najee mogu sresti u MKE mogu se podeliti u tri grupe:
1. Globalna optereenja: a) Ubrzanje. b) Brzina. c) Temperatura.
2. Optereenja u vorovima: a) Sila/Moment. b) Pomeranje. c) Brzina. d) Temperatura. e)
Izvor toplote (Toplotna energija/Jedinina zapremina). f) Toplotni fluks (Toplotna
energija/Jedinina povrina).
3. Optereenja po elementima: a) Kontinualno. b) Pritisak. c) Temperatura. g) Izvor toplote
(Toplotna energija/Jedinina zapremina). d) Toplotni fluks (Toplotna energija/Jedinina
povrina). e) Konvekcija. f) Radijacija. Sve tri vrste optereenja se koriste za
statike/stacionarne, nelinearne i dinamike/nestacionarne analize.
Globalna optereenja se primenjuju na itavo telo, i iz tog razloga se za jedan set
optereenja definiu samo jednom. Ovakva optereenja se najee koriste da simuliraju uticaj
gravitacije, ili da definiu temperaturu okoline i tela za termike proraune. Optereenja u
vorovima i optereenja po elementima su uglavnom sile, momenti, pritisak itd. Najee se sve sile
definiu u jednom setu, momenti u drugom i sl.

2.6 Optereenja po elementima

U sluaju pritiska, potrebno je znati na koje strane elementa pritisak deluje. Iz tog razloga
uvodi se numerisanje strana kao na slici 2.7.

Slika 2.7 Numerisanje strana kod trodimenzionalnih elemenata. (a) Tetraedar. (b) Prizma.
(c) Osnovni 3D element.
2.7 Ogranienja
Onemoguavanje pomeranja po nekom od est stepeni slobobe: translacija du X, Y i Z, kao
i rotacija oko X, Y i Z osa, naziva se ogranienje. Ogranienja se dele na globalna (ona koja vae za
svaki vor mree konanih elemenata) i na lokalna ogranienja u odreenim vorovima. Na ovaj
nain se modeliraju sluajevi ukljetenja, oslanjanja, razne veze izmeu tela i sl. Ogranienja se
mogu definisati u globalnom koordinatnom sistemu, gde vae u pravcima osa globalnog
koordinatnog sistema, ali i u lokalnim koordinatnim sistemima. Na ovaj nain se olakava
modeliranje realnih uslova, kao i reavanje simetrinih problema posmatranjem samo nekih
njihovih delova. Kada ne bi bilo mogue definisati ogranienja u lokalnim koordinatnim sistemima,
definisanje svih ogranienja u globalnom koordinatnom sistemu predstavljalo bi veliki problem.
esto postoji mogunost definisanja graninih uslova uz pomo jednaina, tako da se pomeranje u
nekom pravcu ne izjednaava sa nulom, ve sa nekom vrednou dobijenom iz jednaine. Uz
pomo ovakvih ogranienja jo se vie pribliavamo realnim uslovima.
2.8 Postprocesiranje
Postprocesiranje predstavlja proces vizuelizacije dobijenih rezultata. Prvi korak u
postprocesiranju predstavlja dobavljanje rezultata. Rezultati su smeteni u datotekama koje

predstavljaju izlaz iz solvera-a, odnosno programa koji na osnovu definicije problema izraunava
vrednosti fizikih veliina u vorovima i elementima mree konanih elemenata. Najee se
prikazivanje rezultata vri na jedan od sledea tri naina:
1. Deformacijom tela.
2. Konturnim prikazom.
3. XY graficima.
Prva dva naina se mogu kombinovati u jednom prikazu, tako da se telo moe posmatrati
kao deformisano, sa konturnim prikazom, recimo, napona. Pored ova tri naina, koji predstavljaju
grafiko postprocesiranje, esto je mogue i formiranje izvetaja koji predstavljaju formatiran
tekstualni izlaz spreman za tampanje.
Deformisani model
Deformisani model predstavlja prikaz tela u deformisanom stanju. Postoje dva naina za
odreivanje deformacija ovog modela: stvarne deformacije i deformacije prema nekoj proizvoljnoj
veliini. U sluaju stvarnih deformacija, za komponente pomeranja se uzimaju deformacije du X,
Y i Z osa globalnog koordinatnog sistema. Na ovaj nain se dobija izgled deformisanog tela, gde
deformacije mogu biti po potrebi skalirane. Jedan ovakav prikaz je dat na slici 2.8.

Slika 2.8 Prikaz deformisanog objekta.

Drugi nain prikazivanja se dobija tako to se objekat deformie du neke od osa globalnog
koordinatnog sistema srazmerno vrednosti neke fizike veliine (napon, temperatura i sl.). Na ovaj
nain se dobija objekat koji nije slian stvarnom definisanom telu, ali ovakav nain deformisanja
moe imati odreene primene.

Konturni prikaz
Konturni prikaz omoguuje vizuelizaciju odreene fizike veliine, na taj nain to se
odreenim vrednostima dodeljuju odgovarajue boje. Ako se znaju vrednosti neke veliine u
vorovima, na povrini elementa izmeu vorova boje se interpoliraju. Najee se koristi linearna,
ali je mogue dobiti i druge oblike interpolacije. Jedan primer konturnog prikaza dat je na slici 2.9.

Slika 2.9 Konturni prikaz pomeranja u pravcu X ose.

XY grafici
Pomou ovakvog naina postprocesiranja mogue je prikazati razne zavisnosti izmeu
vorova i vrednosti fizikih veliina u njima. Najee se ovi grafici konstruiu kao:
a) Zavisnost vrednosti fizike veliine od identifikacionog broja vora.
b) Zavisnost vrednosti fizike veliine od pozicije vorova u prostoru.
c) Zavisnost vrednosti fizike veliine od vremena (nestacionarna analiza),
ili kao grafici koji ne slue za postprocesiranje, a koji prikazuju grafik odreene funkcije
iskoriene ili za definisanje optereenja, ili ogranienja i sl. Na slici 2.10 dat je XY grafik koji
odgovara rezultatu prikazanom na slici 2.9.

Slika 2.10 Zavisnost X pomeranja od konturnih vorova.

2.9 Primena animacije u postprocesiranju
Prva dva naina generisanja prikaza, deformisanim modelom i konturnim prikazom
rezultata, se mogu kombinovati. Dakle, mogue je istovremeno prikazivati deformisano telo i
vrednosti, recimo napona, u njegovim takama. Takoe, ovi prikazi se mogu i animirati, u elji da
se opie nain na koji telo dolazi u krajnji poloaj i kako se pri tome menjaju vrednosti odreenih
fizikih veliina. Animacija se moe zasnivati na dva principa. Prvi princip predstavlja generisanje
stanja izmeu poetnog (nenapregnutog) i krajnjeg (deformisanog) stanja. Dakle, na osnovu ove
dve konfiguracije, proraunavaju se meustanja (linearno) i dobija se odreen broj koraka
animacije. Drugi princip se moe iskoristiti ukoliko postoji niz rezultata u vie konfiguracija, dakle
za razne vrednosti optereenja ili vremena. Ovako se dobija animacija koja se zasniva na analizi u
vie koraka, koja je blia realnom nainu dovoenja tela u krajnju konfiguraciju.
2.10

Konani element 1D - prezentacija primene teorije MKE

Definisanje krutosti 1-D elementa

Homogeni 1-D element (cev) duine L, poprenog preseka A, i modula elastinosti E moe se
modelirati kao opruga krutosti k eq

AE
.
L

vorna pomeranja, Sile

Pomeranja dva kraja opruge, nazvana vorovima, obeleena kao u i i u j , zovu se vorna
pomeranja, a sile u vorovima vornim silama obeleene kao f i i f j .

Zavisnost sile od pomeranja

Matrica krutosti elementa

Prethodne dve jednaine mogu biti napisane u matrinoj formi kao:

k k
k k

u i
u
j

fi
f
j

ili krae kao

gde je

ku f

matrica krutosti elementa

(uvek je simetrina);
vektor vornih pomeranja;

k k

k k
u i
u
u j
k

f i
f
f j

vektor vornih sila

Pomeranja vorova elementa su ujedno i stepeni slobode vora ( degrees of freedom -DOF)
Singularnost matrice krutosti
Jednainom ku = f se ne mogu odrediti pomeranja zbog toga sto je matrica k singularna odnosno
poto pomeranja elementa kao krutog tela, ovim sistemom jednaina nisu odreena. Jedan od
krajeva mora biti fiksiran ili zadato pomeranje; pomeranje drugog kraja onda moe biti odreeno
jednoznano.
Reenje za jedan element
Ako je vor i fiksiran (pomeranje je 0) onda se ku = f redukuje u jednu jednainu

kuj f j
i pomeranje vora j se lako odreuje kao

uj

fj
k

Redukcija matrice krutosti

Sistem sastavljen iz vie elemenata

Dve opruge redno spojene

(2)
u2 u(1)
j ui

Neprekidnost pomeranja
Kada su dva elementa spojena njihovi zajedniki vorovi imaju ista pomeranja.
(2)
u2 u(1)
j ui

Pomeranja indeksirana sa donjim indeksom su globalna a sa gornjim indeksima lokalna, vezana za

element.
Uslovi ravnotee sila
Dejstvo sila u vorovima konstrukcije je jednako zbiru sila u vorovima svakog elementa
konstrukcije:
F1 fi(1)

F2 fj(1)

(2)
i

F3 f j(2)
Gde su F1, F2, F3 sile u vorovima konstrukcije.
Ravnotena jednaina konstrukcije
Matrina jednaina ravnotee unutranjih i spoljanjih sila je:

k1
0
k1
k k k k
2
1 1 2

0
k2
k2

u1

u 2
u
3

F1

F2
F
3

ili

KU F
gde je:

k1
0
k1
K k1 k1 k2 k2

k2
k2
0
poznata kao globalna matrica krutosti (uvek simetrina);

u 1

U u 2
u
3
je globalni vektor pomeranja i

F 1

F F 2
F
3
je globalni vektor vornih sila
Struktura Globalne Matrice Krutosti
Globalna matrica krutosti je sastavljena iz matrica krutosti elemenata

U optem sluaju matrica K je singularna odnosno iz jednaine ravnotee se ne mogu

odrediti pomeranja. Potrebno je da se pomeranja nekih vorova definiu odnosno da se zadaju
granina pomeranja tih vorova tj. granini uslovi .
Ako se fiksira vor 1 (pomeranje je 0) onda jednaina ravnotee postaje:

 k1 k2 k2 u2

k
k2 u3
2

F2

F3

Pomeranja vorova 1 i 2 mogu se nai iz

1

u 2 k1 k2 k 2 F2


k2
u 3
k2 F3
Redukcija matrice krutosti
Kada je jedno od pomeranja 0, u matrici krutosti se eliminiu sve vrste i kolone koje sadre to
pomeranje:

Primer
Greda od aluminijuma (E = 10.4 106 N/cm2) promenljivog poprenog preseka optereena je
silom na kraju (F=1000 N). Odrediti pomeranje kraja aluminijumske konzole:

Reenje

Gredu promenljivog poprenog preseka moemo aproksimirati sa nekoliko greda konstantnog

poprenog preseka (u ovom primeru aproksimirae se sa tri grede konstantnog poprenog preseka).

Povrine poprenih preseka mogu se izraunati iz sledeih izraza:

Odgovarajue krutosti delova grede:

ki

Ai Ei
Li

k1 5.95 105 lb/ in

k2 4.89 105 lb/ in
k3 3.80 105 lb/ in

Greda modelirana oprugama (konani element):

Ravnotene jednaine mogu da se napiu u obliku:

Reavanjem sistema jednaina dobija se:

Analitika formula za odreivanje pomeranja:

PL
Al
u x
ln
E Al Ar A Al Ar
l

Uporeenje sa analitikim reenjem

3. FORMIRANJE MODELA U METODI KONANIH ELEMENATA

Formiranje diskretnog modela je pripremna faza - procedura pre analize metodom konanih
elemenata. Formiranjem diskretnog modela stvara se osmiljena, uskladjena i povezana grupa
konanih elemenata kojom je opisan kontinuum, koji je predmet analize. Formiranje modela za
analizu ima etiri faze realizacije: Formiranje geometrijskog modela, formiranje idealizovanog
modela, formiranje modela zona i formiranje diskretnog modela. Geometrijski model kreira
projektant, CAD softverom za projektovanje. Time nastaje datoteka podataka koji realno opisuju
geometriju objekta sa svim potrebnim detaljima za izradu.Geometrijski model moe da sadri
geometrijske elemente koji nemaju znaaja za analizu jer ne
utiu na naponsko-deformacionu sliku objekta. Radi toga se formira idealizovan model u kome su
obaeni nevani detalji.Idealizovan model je uproen model koji ne mora da predstavlja celinu
objekta ukoliko moe da se njegovim simetrinim formama predstavi funkcija i nain optereenja
celine.Idealizovan model se uvek formira sa zahtevom manjeg obima kontinuuma za analizu.
Osnova razvoja racionalnih idealizovanih modela je apstrakcija. Apstrakcija je sagledavanje
modela od strane analitiara kojom se postavlja koncept modela, uklanjaju detalji, prepoznaje
simetrija, redukuje model, prilagodjavaju modaliteti unoenja optereenja.
Model zona predstavlja idealizovan model raslanjen na pravilnije celine zone koje dozvoljavaju
podelu kontinuuma na konane elemente prema standardnom poznatom algoritmu generisanja ili
preslikavanja. Na slici 3.1 pokazan je model sa 4 zone. Uskladjivanje medjusobnog poklapanja
vorova i odsustvo koincidencije elemenata i vorova obezbedjuje se mapiranjem mree
procedurom uskladjenog broja elemenata na kontaktnim povrinama zona.
Diskretni model se razvija na bazi modela zona i uskladjenog broja elemenata kontaktnih povrina
zona. Diskretni model podrazumeva odredjivanje vorova, konanih elemenata, podataka o
materijalu, diskretnom optereenju i diskretnim graninim uslovima. Diskretni model ima potrebna
prilagodjavanja mree konanih elemenata graninim uslovima oslanjanja i takama i povrinama
dejstva spoljanjih sila. Razvijena mrea konanih elemenata se ocenjuje parametrima oblika
mree. To su geometrijski okviri u kojima je primenjen konaan element (deformisanost oblika),
pravilnost razvoja mree (kontinualnost promene pravca i oblika
elementa), pravilnost promene veliine elementa (kontinualnost promene geometrije). Na bazi ovih
parametara vri se poboljanje mree pre nego to se formira konaan diskretan model.Konanim
diskretnim modelom vri se analiza.

Slika 3.1 Faze transformacije modela. Slika pokazuje tri iana modela:
Geometrijski model, idealizovan model i model zona.
etvrti model - diskretni model je prikazan kao zapreminski solid model objekta

Razvoj mree konanih elemenata moe se realizovati:

Runim putem (pojedinanim definisanjem vorova i elemenata),
Poluautomatskim putem kada se na bazi postavljenog koncepta modela zadaju pojedinane
komande automatskog generisanja konanih elemenata u zonama. Poluautomatski generatori su
interaktivnog tipa zasnivaju se na instrukcijama definisanim kroz dijalog.
Automatska procedura podrazumeva generisanje mree kao celine jednom komandom kojom
nastaje ceo diskretni model iz zadatog geometrijskog modela i negeometrijskih instrukcija o
osloncima, optereenju, materijalu i fizikim osobinama. Automatsko generisanje karakterie
najsavremenije modelere. Zato je osnovni programski alat za odredjivanje zona u kojima se
generie mrea generator granica. Automatski generatori koriste tri metode za formiranje mrea:
Metodu spajanja vorova, metodu prilagodjavanja
uzorka mree i metodu dekompozicije.
Softver za analizu, shodno nainu modeliranja, moe da se razvija kao integralni i modularni.
Integralni podrazumeva softverski potpuno integrisane sve faze razvoja modela, analize i
postprocesiranja. Modularni pristup podrazumeva razvoj, korienje i distribuciju softverskih
modula za pojedinane etape analize (geometrijsko modeliranje, preprocesiranje, postprocesiranje,
analiza).
Modularni programi podrazumevaju i bogatiji interfejs za rad sa razliitim formatima i
programima. Primer takvih programa je FEMAP (Finite Element Modeling And Postprocessing),

MicroStation-SE. Softverski paketi kao I-DEAS, ANSYS, ALGOR, NASTRAN, COSMOS

integriu sve proceduralne faze analize: Geometrijsko modeliranje, idealizaciju, kreiranje
diskretnog modela, reavanje zadatka i postprocesiranje. esto su tu pridodate opcije za
optimizaciju, redizajn, analizu osetljivosti modela, konkurentni ininjering, izradu tehnike
dokumentacije, poredjenje sa eksperimentom.
Pre/post procesori su programi predvidjeni za rad sa geometrijskim podacima, optereenjima,
graninim uslovima, naponima, deformacijama, vektorima, poljima, grafikim tipovima
geometrijskih modela, animacijom, grekama analize. Pre/post procesori su uvek zasnovani na
grafikom interfejsu i na taj nain omoguuju analizu po razliitim osnovama, istraivakim
ciljevima.
Generatori mrea modeleri mrea. Mogu generisati dvodimenzionalne ili trodimenzionalne
mree konanih elemenata. Dvodimenzione mree se koriste za reavanje ravanskih i
osnosimetrinih zadataka1. Trodimenzione mree su najoptija kategorija mrea i u domenu
mainstva njima se pokriva kontinuum objekata koji su uvek 3D. Drugi znaajan parametar
generacije je gustina elemenata u pojedinim zonama. Generatori mrea koriste dva pristupa u
zadavanju gustine mree:
Prvi pristup kod koga se gustina elemenata unapred (a priori) pretpostavlja analizom
idealizovanog modela iz koje se odredjuju parametri generatora mrea. Ovaj model se zasniva na
optim osobinama mehanike kontinuuma i u pojedinim sluajevima moe da da veu greku
prorauna kao posledicu neadekvatnog ili neraspoloivog predpostavljenog parametra programskog
generatora mree. Pretpostavke je potrebno proveriti nakon analize.
Drugi pristup zasniva se na korienju rezultata izvrene analize (a posteriori), za redefinisanje
gustine mree. Ovaj pristup postavlja inicijalnu mreu sa poetnom veliinom konanog elementa
odredjenog na bazi zoniranog modela. Sa tom gustinom izvri se proraun pa se na bazi izvrene
analize ocenjuje lokalna adekvatnost veliine i rasporeda elemenata. Na bazi gradijenta dobijenog
napona, lokalne enerije (funkcionala ) i greke modela, vri se redefinisanje mree. Mrea je sada
uslovljena zahtevima kontinuuma i negeometrijskim parametrima objekta. Poto takva mrea
odgovara gustinom elemenata postavljenom zahtevu tanosti i ima ujednaen kvaltet dobijenih
rezultata, definie se kao adaptivna mrea.
Do adaptivne mree se ne dolazi direktno, ve iterativno u vie prolaza, dakle, serijom analiza sa
podeavanjem jednakosti i nivoa greke modela u svim zonama i lokacijama kontinuuma. Softvrski
je to automatizovana procedura koja se pokree po generisanju prvog diskretnog modela. Reenja
za generisanje mrea su traena i na drugim planovima. Tako je I.C.Taig, 1954. definisao ekspertni
sistem za pripremu analize i procedure modeliranja objekta.
MODELIRANJE MREA - OPTE FUNKCIJE
Razvoj diskretnih mrea konanih elemenata na objektima podrazumeva definisanje osnovnih
elemenata: taaka, linija, povrina, zapremina, vorova i konanih elemenata. Nad geometrijskim
elementima modela obavljaju se operacije generisanja sastavnih elemenata diskretnih modela,
primenom odgovarajuih softverskih alata. Postavljanje (konstruisanje) vora u proizvoljnoj taci
prostora (x,y,z), u optem sluaju dato je specificiranom naredbom IK3-01. Naredna tri alata
pokazuju izvodjenje transformacija nad grupom vorova. Programske naredbe za izvrenje ovih
funkcija su date:
IK3-01: Kreirati vorove (konanog elementa) (Create Nodes)
IK3-02: Kopirati vorove translacijom (Copy Nodes)
IK3-03: Kopirati vorove rotacijom (Rotate Nodes)

IK3-04: Kopirati vorove refleksijom (Reflect Nodes)

Kopiranje u zadatom pravcu, kopiranje rotacijom, kopiranje refleksijom
Pojedinano kreiranje konanih elemenata obavlja se naredbom za konstruisanje IK3-05, datom
navodom IK3-05. Izbor tipa i oblika konanog elementa sastavni je deo procedure kreiranja i
automatski se softverom otvaraju podmeniji za izbor potrebnih osobina konanih elemenata.
Procedura se moe uspeno okonati kada se svi potrebni podaci za kreiranje elementa zadaju. Tako
na primer, kod kreiranja konanog elementa ploe, zadaje se oblik ploe (trougaoni ili
etvorougaoni), identifikacioni brojevi vorova, nain unoenja podataka o elementu (definisano
interfejsom programa), debljina konanog elementa, materijal elementa sa mogunou korienja
baze podataka. Te osobine napredni softveri nude kao kompletnu opciju.
IK3-05: Kreirati konaan element (Create Element)
Pri navodjenju zahteva za kreiranje linijskih elemenata, programi obino nude izbor:
A. Element za aksijalna i torziona optereenja (bez smicajna i savijanjarod element), sl.3.2-a,
B. Cevni element slinih osobina kao i prethodni (tube element), slika 3.2-b,
C. tapni element za aksijalna optereenja i savijanje (bar element), slika 3.2-c,
D. Linijski element krutosti (spring element), slika 3.3-a,
E. Linijski element priguenja (damper element), slika 3.3-b,
F. Kombinovani element zadate krutosti i priguenja,
G. Linijski element nelinearnosti (gap element),
H. Krivolinijski gredni element (curved beam element), slika 3.3-c

Slika 3.2 a.- aksijalni element, b. - cevni element, c. - tapni/gredni element

Slika 3.3 a.- element krutosti, b. - element priguenja, c. - krivolinijski gredni element

GENERISANJE UNIFORMNIH MREA

Kada se na objektu razvija mrea sa topologijom koja je tano unapred odredjena, definie se
povrina na kojoj se izvodi operacija. Naredni korak je izbor alata za generisanje mree.
Generisanje mree na proizvoljnoj etvorougaonoj ploi, to je navedeno funkcijom:
IK3-08: Kreirati mreu izmedju uglova - temena (Create Mesh between Corners)
Ova funkcija zahteva unoenje oznake vorova i broj elemenata u pravcima lokalnih osa (s) i (r)
koji se generiu mreom. Kada se generisanjem dobijaju proporcionalni ili identini konani
elementi, takva mrea se naziva uniformna. Za plou na slici 3.4-a, zadata su temena N25, N2, N3,
N1 i podela 4 x 4 elemenata. Ukoliko se funkcija ponovi na elementima E9, E10, E13, E14, sa istim
parametrima, (posle odklanjanja koincidentnih vorova i elemenata i renumeracije mree), nastaje
model mree prikazan na slici 3.4-b. Ovaj model sa 28 elemenata ploe odlikuje se guom mreom
koja omoguuje precizan unos spoljanjeg uticaja, manji stepen aproksimacije u analizi uticaja,
bolji (detaljniji) prikaz polja napona i deformacija. Prelaz iz krupnijih u sitnije elemente mora
naknadno da se dotera.

Slika 3.4-a,b Primeri generisanja uniformnih mrea

Procedura generisanja mree sloenija: Tako, recimo, kada se generie mrea na prstenastoj
ploi, bira se pomona funkcija za konstruisanje, kojom se generiu kontrolne take mree:
IK3-09: Kreirati dimenziju mree uzdu kriva na povrini
(Create Mesh Size along Curves on Surface Ovom funkcijom se postavljaju kontrolne take po
celoj konturi, izabrane gustine u cirkularnom i radijalnom pravcu. Kontrolne take omoguuju
pravilno rasporedjivanje elemenata mree. Kontrolne take su postavljene i simboliki prikazane na
modelu, kod svakog softvera.Tek sada moe se postaviti zahtev za kreiranje mree na povrini:
IK3-10: Generisati mreu na povrini (Generate Mesh on a Surface)
Ovom funkcijom se formira mrea koja ima poloaje vorova i elemenata prema postavljenom
modelu sa kontrolnim takama. Slika 3.5, pokazuje primer kreiranja mree na prstenastoj ploi sa
12 elemenata u cirkularnom i 3 u radijalnom pravcu. Generisano je 36 konanih elemenata sa 48
vorova i 48 x 6 stepeni slobode kretanja (SSK). Mrea ima pravilan oblik i proporcionalnu
geometriju konanih elemenata. Pri tome su prikazani etvorougaoni ravanski konani elementi.

Slika 3.5 Generisanje ravanskih etvorougaonih konanih elemenata u polarno-cilindrinom koord. Sistemu

IK3-11: Generisati parametre veliine mree (Generate Mesh Size)

Primer na slici 3.6, pokazuje generisanje mree na nepravilnoj ravnoj povrini sa 8 konanih
elemenata u oba pravca i kolinicima izvodnica mree 5.0 i 0.2. Dobijena mrea ima poveanu
gustinu elemenata u gornjem desnom uglu. Aproksimacija izvrena sa 64 etvorougaona elementa
ploe, pri emu tanost modela vie nije automatski kontrolisana ve zavisi od kriterijuma i zahteva
analitiara.

Slika 3.6 Uniformna mrea sa nejednakom veliinom konanih elemenata

Slobodne mree: Kod neautomatskih procedura kada se generiu SLOBODNE FORME MREA
(free mesh), mora se poznavati tanost modeliranja iz iskustva grupe predhodno izvedenih modela i
prorauna. Slobodno formirana mrea mora potovati opte principe formiranja mrea:
Specificirati veliine mrea sa prelaznim vrednostima parametara uzdu ivica,
Ne zadavati parametre generacije mrea u irokim granicama,
Koristiti standardne parametre za generisanje mrea (programski podeene),
Razviti vie realizacija mrea i izabrati najpovoljniju,
Mapirati granice na povrinama gde je god to mogue (manja logika sloenost),
Kod jako zakrivljenih oblika konanih elemenata vriti rekonstrukciju mrea
Generisanje mree na zapreminskim (3D) objektima koristi optu komandu za konstruisanje:
IK3-16: Generisati mreu na zapremini (Generate Mesh on a Volume)

Korienjem komande na objektu (posteljica kliznog leaja) prikazanom na slici 3.20, dobijena je
mrea sa 125 - 3D konanih elemenata (solid brick), 312 vora i 936 stepeni slobode kretanja.
Podeavanje kvaliteta reenja preko veliine konanih elemenata poznato je jo kao h-size
parametar. Kod poluautomatskog generisanja mrea, mogue je veliinom osnovnog elementa,
definisati gustinu mree.

Slika 3.6 Primer generisanja uniformne mree na 3D objektu

AUTOMATSKO GENERISANJE MREA

Automatsko generisanje mrea konanih elemenata koristi se za realizaciju obimnih zadataka kakvi
su industrijski problemi sa vie desetina hiljada konanih elemenata. Te instrukcije se u softveru
nalaze pod optim navodima:
IK3-21: Automatski generisati granice mree (Automatically mesh generation boundaries)
Automatski kreirati mreu (Auto_Create)
Specifikacija argumenata mree IK3-21:
Nain generisanja mree (pravilna, adaptivna),
Veliina elementa u mrei (h-size),
Broj elemenata u pravcima mree,
Nagib elemenata u mrei (biasing),
Veliina globalnog i lokalnog elementa slobodne mree,
Multiplikatori duine za slobodne mree,
Duina elementa na bazi zakrivljenosti forme (Curvature-Based Element Length)
Automatska generacija mree konanih elemenata zasnovani su na sledeim postupcima:
A. Upravljanju razvojem mree,
B. Tehnikama ravnanja mree na objektu,
C. Metodama za izbor oblika i vrste elementa
A. UPRAVLJANJE RAZVOJEM MREE definie poetak i pravac generisanja mree.Osnova
razvoja takve mree je plan mree (mapa) koji je odredjen definisanjem podele na povrinama i
ivicama objekta. Postoje u osnovi dva modela razvoja mree: pravilna (uniformna) i slobodna.
Pravilna mrea ima strategiju simetrinog ravnomernog razvoja u pravcu promene toka konture.
Pravilne mree su proporcionalnih konanih elemenata, estetske i daju veliki broj el.

Slika 3.7 Uniformna - kontinualna mrea iste forme konanih elemenata

Slobodne mree imaju veu slobodu u smislu rasporedjivanja granica elemenata. Slobodne mree
se specificiraju parametrom globalne veliine elementa, lokalne veliine elementa, brojem
elemenata u krivini i multiplikatorom veliine elemenata u mrei.Kako veliina ivice konanog
elementa, predstavlja deo cele duine ivice modela, to se ova specifikacija definie veliinom
elementa u odnosu na celu konturu i poznata je kao h-specifikacija. Parametar za ovu specifikaciju
je broj taaka na konturi. Uobiajeno se definie od 20 do 30 elemenata:

Slika 3.8 Definisanje taaka na konturi - predgenerisanje elemenata za ocenu forme i

gustine mree

Drugi parametar razvoja mree podrazumeva definisanje maksimalnih geometrijskih odnosa

medju samim elementima u mrei. Idealno je da su konani elementi iste veliine, ali se od ovog
zahteva odstupa da bi se dobila mrea potrebne gustine na kritinim lokacijama. Zato je uveden
parametar nagiba (biasing2) elementa prema centru ili krajevima konture (3.0 i vie). Ovaj
parametar odredjuje zguenje trajektorija ivica konanih elemenata u pravcu razvoja mree. Njime
je odredjena brzina prelaska diskretne strukture iz krupnog konanog elementa na kraju povrine u
sitan element u prelaznoj zoni.
B. RAVNANJE MREE ima za cilj da obezbedi proporcionalnost oblika i kontinuitet granica
elemenata u odnosu na konturu objekta. Na ovaj nain smanjuje se izoblienje forme konanih
elemenata. Za ravnanje granica elemenata koriste se razliite metode geometrijske ispune prostora

pri emu se dobar uspeh rasporedjivanja postie primenom Laplace-ove i teine iteracije. Laplaceova metoda pomera zajedniki vor etiri susedna elementa, prema preseku obrazovanom direktnim
poravnanjem ivica susednih elemenata, slika 3.9. Teina metoda pomera zajedniku taku ka
teitu sva etiri konana elementa, slika 3.9. Laplace-ova metoda stvara mreu sa najmanjim
izoblienjem elemenata. Ova metoda je bra od teine metode. Ravnanje se izvodi do zadate
tolerancije kvaliteta mree (=110-3).

Slika 3.9 Dva modela za ravnanje mrea: Laplace-ov i teini metod

C. TREA GRUPA METODA stara se za izbor vrste i tipa konanog elementa. To je, recimo,
izbor 2D i 3D elemenata pripadajueg oblika. Kod ravanskih i povrinskih struktura to su trougaoni
i etvorougaoni oblici ploa, ljuski, membrana. Kod 3D objekata to su osmougaoni elementi (brick)
ili piramide. 2Geometrija samog konanog elementa zadaje se parametrom oblika. Kod
etvorougaonih konanih elemenata to je minimalan dozvoljeni ugao zakoenja. Recimo, on se bira
u granicama 7560 ime se dobijaju dobre diskretne forme mrea. Naredna dva primera pokazuju
automatsku generaciju mree na etvrtastoj 3D ploici sa krunim otvorom. Prva mrea, na slici
3.10 izvedena je etvorougaonim elementima sa maksimalno zadatim odnosom zakoenja
elemenata 5:1 i minimalnim uglom izmedju dve ivice od 60 i grubom h-specifikacijom veliine 10.
Automatska generacija je dala ravnomerne veliine elemenata. Dobijena mrea se karakterie sa 92
konana elementa i 113 vora. Ravnanjem je dobijeno odstupanje =9.810-4, posle 35 iteracija,
teinom metodom.

Slika 3.10 Automatsko generisanje mree etvorougaonih konanih elemenata na objektu sa

otvorom
(H-specifikacija =10, Biasing = 5, minimalan ugao nagiba stranica = 60, metoda ravnanja
teina)
Slika 3.11 Automatsko generisanje mrea na objektu primenom trougaonih konanih
elemenata

H-specifikacija =10, Biasing =2, Laplace-ova metoda sa 10 iteracija i = 0.001.

Realizacija: 54 vora i 150 elemenata

4. GREKE PRI ANALIZI STRUKTURA METODOM KONANIH ELEMENATA

UVOD
Analitiarima danas stoji na raspolaganju veliki broj komercijalnih programa za analizu struktura
metodom konanih elemenata i to za statiku, dinamiku, termiku i nelinearnu statiku analizu.
Veina ovih programa ima razliite provere ulaznih podataka. Sa druge strane, danas se za pripremu
podataka najee koriste interaktivni ili automatski predprocesori koji pored ubrzanja procesa
pripreme podataka znatno doprinose i poveanju stepena njihove tanosti. Analiza rezultata
dobijena proraunom je danas gotovo nezamisliva bez postprocesora.Iako je proces analize
struktura metodom konanih elemenata na taj nain visoko automatizovan, ipak postoji opasnost da
se u toku analize strukture prouzrokuju greke koje, u veoj ili manjoj meri, utiu na tanost
reenja, a u nekim fatalnim sluajevima spreavaju dobijanje bilo kakvog rezultata. U ovom
poglavlju je uinjen pokuaj da se analiziraju svi mogui potencijalni izvori greaka u procesu
analize strukture metodom konanih elemenata. Na osnovu ove analize je izvrena klasifikacija
potencijalnih izvora greaka po raznim osnovama. Rezultati analize greaka mogu biti viestruko
korisni kako za analitiare tako i za programere. Analitiarima oni mogu da pomognu u pravilnom
modeliranju problema i pripremi podataka. Pored toga, mogu da neiskusnom korisniku stvore sliku
o oekivanoj netanosti rezultata analize metodom konanih elemenata. Rezultati analize
potencijalnih greaka se takoe mogu iskoristiti za poboljanje karakteristika pre i post procesora,
kao i samih programa za analizu. U ovom radu analiza greaka e posluiti za sagledavanje
problema modeliranja za analizu metodom konanih elemenata, kao i za postavljanje zadataka ovog
rada.
KLASIFIKACIJA GREAKA
Pre nego to se izvri bilo kakva klasifikacija greaka pri analizi struktura metodom konanih elemenata, potrebno
je definisati pojam greke. Pri tom, treba nainiti razliku izmeu pojmova:
greka u rezultatu i
nastajanje greke.
Greka u rezultatu je posledica greke nastale u procesu analize strukture. Pod grekom u rezultatu se
podrazumeva razlika izmeu veliine promenljive polja (npr. pomeranje, temperatura, napon) izraunate metodom
konanih elemenata i stvarne vrednosti promenljive polja u realnoj strukturi. Ovu greku je nemogue tano
odrediti, ak ni merenjem na realnoj strukturi, jer i sam proces merenja ima svoje greke. Greka nastaje kao
posledica pogrene aktivnosti oveka, programa ili raunara u procesu analize strukture. Ove pogrene aktivnosti
mogu da dovedu do prekida izvrenja programa ili do greke u rezultatu. Greke koje dovode do prekida programa
nazivaju se fatalne greke.Ovde e se pod pojmom greke, ukoliko se drugaije ne navede, podrazumevati
pogrena aktivnost koja dovodi do greke u rezultatu ili do fatalne greke. U procesu analize strukture metodom
konanih elemenata se kao inioci javljaju analitiar, program i raunar. Svaki od ovih inioca moe biti uzrok
pojave greke. Prema tome, greke se prema uzroku njihovog nastajanja mogu podeliti na:
greke analitiara

greke programa
greke raunara.
Najvei broj potencijalnih izvora greaka u analizi struktura je vezan za analitiara.Zavisno od
odnosa analitiara prema grekama, mogu se razlikovati svesne i nesvesne greke. Svesne greke
nastaju sa znanjem analitiara, bez obzira da li je uzrok pojave greke sam analitiar, program ili
raunar. Analitiaru je u tom sluaju poznata injenica da e se u rezultatu pojaviti greka, ali

procenu njene veliine moe da vri samo na osnovu iskustva. Ovakve greke nastaju zbog
nemogunosti da se izvri pravilno modeliranje problema, zbog njegove sloenosti ili zbog
ogranienih mogunosti programa.

GREKE U ANALIZI STRUKTURA METODOM

KONANIH ELEMENATA

Greke
pripreme analize

Greke
idealizacije

Greke
unosa podataka

Greke
diskretizacije

Greke
prora~una

Greke
programa

Greke
interpretacije

Greke
raunara

4.1 Klasifikacija potencijalnih izvora greaka prema periodu njihovog nastanka

Mnogo opasnije su nesvesne greke koje nastaju iz bilo kog razloga, ali ih je analitiar nesvestan.
Njihova opasnost je u tome to, bez obzira na veliinu greke rezultata, analitiar veruje da su
rezultati tani.Najpodesnija osnova za klasifikaciju greaka je sam proces analize strukture. U
uslovima kada se koristi neki od komercijalnih programa, proces analize strukture metodom
konanih elemenata se moe podeliti na sledee faze:
priprema analize
unos podataka
proraun
interpretacija rezultata.
Svaka od ovih faza sadri niz razliitih potencijalnih izvora greaka koji e biti opisani u daljem
tekstu. Na sl. 4.1 je prikazan jedan pokuaj klasifikacije potencijalnih izvora greaka prema periodu
njihovog nastanka.
GREKE PRIPREME ANALIZE
Modeliranje nekog problema za reavanje metodom konanih elemenata je vrlo sloen posao koji
od analitiara zahteva dobro poznavanje problema, teoretskih osnova, karakteristika i mogunosti

pograma kojim e se vriti analiza. Posebno su pri tom znaajna iskustva koja je analitiar stekao u
reavanju slinih i drugih problema. Neke
greke u procesu pripreme analize ne zavise od analitiara, nego su posledica mogunosti metode
konanih elemenata u ovom trenutku, odnosno posledica su kvaliteta raspoloivog programa.U fazi
pripreme analize analitiar aproksimira realnu strukturu modelom koji sadri samo relevantne
delove strukture. Ovakav model se kasnije diskretizuje nizom konanih elemenata koji ine
takozvanu mreu. Model pri tom treba dobro da aproksimira oblik, geometriju i fizike
karakteristike strukture, kao i granine i poetne uslove. Shodno prethodnom greke modeliranja se
mogu podeliti na:
greke idealizacije
greke diskretizacije.
GREKE IDEALIZACIJE
Greke idealizacije nastaju zbog nemogunosti da se sva sloenost realne strukture i njenog
okruenja preslika na model. Naime, realne strukture su esto po svom obliku veoma sloene, a
ponekad sastavljene od vie delova razliitih materijala. Greke idealizacije se mogu podeliti na:
greke aproksimacije oblika strukture
greke aproksimacije graninih uslova
greke aproksimacije poetnih uslova
greke aproksimacije karakteristika materijala.
Greke aproksimacije oblika strukture nastaju zbog toga to nije uvek mogue nainiti model koji
e topoloki i geometrijski potpuno odgovarati realnoj strukturi.Ovo se najee dogaa kada
struktura ima nepravilne granine povrine. Ukoliko se pri tom koriste linerni konani elementi, ovu
greku je nemogue potpuno izbei.Poveanjem broja elemenata greka se smanjuje, ali ipak
postoji. Primer aproksimacije oblika etvrtine kruga linearnim konanim elementima, prikazan na
sl. 4.2. a i b, pokazuje da je greka aproksimacije pri korienju tri elementa (b) manja nego pri
korienju dva elementa (a).

Sl 4.2 Greka aproksimacije oblika strukture

a) sa dva linearna elementa b) sa tri linearna elementa c) sa dva kvadratna elementa

Nekada je ovu greku mogue potpuno izbei korienjem elemenata vieg reda (kvadratnim ili
kubnim), kao na slici 4.2.c . Ovaj nain se preporuuje jer se sa mnogo manjim brojem elemenata

moe postii bolja aproksimacija.Sledei problem aproksimacije oblika se javlja kada se na

strukturi velikih dimenzija javljaju sitni detalji, kao to su npr. otvori i ispusti. Obuhvatanje ovih
detalja modelom zahteva komplikovanu mreu sa velikim brojem elemenata razliite veliine, to
stvara probleme u fazi diskretizacije i pripreme podataka a istovremeno poskupljuje proraun.Stoga
analitiari esto zanemaruju ovakve detalje. Pri tom se uvek unosi odreena greka, jer ovi detalji,
po pravilu, izazivaju lokalnu koncentraciju napona. Na slici 4.3. su prikazana dva modela kvadratne
ploe sa otvorom na sredini. Oigledno je, da je model koji uzima u obzir otvor (sl. 4.3.a), daleko
sloeniji sa aspekta pripreme podataka, nego model koji zanemaruje otvor (sl. 4.3.b). Greka
aproksimacija graninih uslova se javlja pri odreivanju interakcije izmeu strukture i njene
okoline. Posmatrana struktura je uvek podvrgnuta nekom dejstvu koje se definie graninim
uslovima. U nekim sluajevima je granine uslove vrlo teko odrediti, a jo tee obuhvatiti
modelom a da on ne bude isuvie sloen. Najvei problemi se javljaju kod viedelnih struktura kod
kojih je vrlo teko odrediti interakciju (mehaniku i termiku) izmeu pojedinih delova. Usled
aproksimacije graninih uslova mogu da se jave znatne greke u rezultatu.

Sl. 4.3. Aproksimacija oblika sa malim otvorom

a) uzimajui u obzir otvor b) zanemarujui otvor

Problemi u aproksimaciji graninih uslova su razliiti za razliite vrste analiza (statika, dinamika,
termika itd.), ali se greke generalno mogu podeliti na greke usled:
-definisanja graninih stepena slobode
-definisanja spoljnjeg optereenja.
Pri statikoj i dinamikoj analizi je potrebno definisati stepene slobode ije je kretanje ogranieno
(oslonci) i spoljnje optereenje.U sluaju definisanja oslonaca, greke mogu da se jave zbog:
a) netanog poloaja vorova iji su stepeni slobode ogranieni,
b) ograniavanja pogrenih stepena slobode
c) zanemarivanja uticaja elastinosti spoja posmatranog dela strukture sa okolnim delovima.
Prve dve greke (a,b) mogu lako da se otkriju i otklone, mada u suprotnom njihov uticaj na rezultate
moe da bude fatalan. Zanemarivanje uticaja elestinosti spojeva posmatranog dela strukture sa
ostalim delovima viedelne strukture je esta pojava. U takvim sluajevima je spojeve neophodno
aproksimirati elastinim elementima ija se krutost odreuje iterativno. Pokazano je da na

elastinost spoja utiu:

intenzitet i pravac optereenja,
vrsta spoja (klizni,valjani,konusni),
krutost spojenih delova strukture,
stanje i kvalitet obrade povrina u kontaktu,
stanje prednaprezanja i krutost elemenata za prednaprezanje.
Kao ilustracija greke nastale zanemarivanjem uticaja elestinosti spoja daje se primer stuba na slici
4.4., koji je vijcima privren za podlogu. Na slici je prikazan poloaj stuba pod dejstvom
optereenja dobijen merenjem.

Sl. 4.4 Greka usled zanemarivanja uticaja elastinog spoja pri proraunu deformacija
stuba

Korienjem metode konanih elemenata izvren je proraun za dva modela stuba. Prvi model
pretpostavlja krutu vezu izmeu stuba i podloge, a drugi uzima u obzir i elestinost spoja. Drugi
model daje rezultate vrlo bliske izmerenim. Greka u pomeranju izazvana zanemarivanjem
elastinosti spoja iznosi 43 %.U sluaju definisanja optereenja, pri statikoj analizi, mogu da se
jave greke zbog:
netanog poloaja optereenja
netanog intenziteta optereenja
netane distribucije optereenja (pritiska)
netanog temperaturnog polja.
Ako se vri dinamika analiza greka moe da se pojavi, pored gore navedenih razloga i zbog slabe
aproksimacije prinudne sile.Pri termikoj analizi, kako stacionarnoj, tako i nestacionarnoj,
aproksimacija graninih uslova je jo vei problem, jer je cela povrina strukture neprekidno
podvrgnuta promenljivom uticaju okoline tokom vremena.
Pri dinamikoj i nestacionarnoj termikoj analizi je, pored ostalog, potrebno zadati i vrednosti
promenljive polja za poetni trenutak vremena. Pri tom moe da se javi greka zbog aproksimacije

poetnih uslova. Krakteristika ove greke je da se smanjuje tokom uzastopnih vremenskih iteracija i
da, u nekim sluajevima, posle izvesnog vremena moe da se izgubi.Mehanike i termike
karakteristike materijala strukture direktno utiu na rezultate analize. Greke aproksimacije
karakteristika materijala nastaju zbog:
netanih podataka o karkteristikama materijala
zanemarivanja ortotropnosti karakteristika materijala
zanemarivanja promena karakteristika materijala sa promenom
temperature.
GREKE DISKRETIZACIJE
Pod diskretizacijom se podrazumeva deljenje modela strukture na niz odgovarajuih konanih
elemenata, pri emu se posmatrani domen sa beskonanim brojem stepena slobode zamenjuje
diskretizovanim modelom, koji ima konani broj stepena slobode. U procesu diskretizacije je
potrebno:
izvriti izbor vrste konanih elemenata kojim e se izvriti diskretizacija
odrediti veliinu i oblik pojedinih elemenata, odnosno poloaj vorova
izvriti numeraciju elemenata i vorova.
Prvi korak u diskretizaciji posmatranog modela je izbor vrste konanih elemenata kojim e se
izvriti diskretizacija. Najee se mrea sastoji od vie razliitih vrsta konanih elemenata. Izbor
zavisi od dimenzionalnosti problema (linijski, ravanski, osnosimetrini ili zapreminski) i od
geometrijskog oblika strukture. Greke izbora vrste konanog elementa koje mogu da se jave u ovoj
fazi analize su:
kombinovanje elemenata razliite vrste (npr. osnosimetrini i zapreminski)
izbor elementa koji ne odgovara obliku strukture (npr. primena
zapreminskih elemenata umesto tanke ljuske za diskretizaciju tankozidnih
struktura).
Greka aproksimacije promenljive polja vezana je za izbor tipa, odnosno vrste konanih elemenata,
ime se automatski bira i interpolaciona funkcija. Promenljiva polja se unutar konanih elemenata
aproksimira interpolacionim funkcijama, koje su najee polinomi. Stepen polinoma kod
izoparametarskih elemenata, koji se najee koriste, zavisi od vrste elemenata, odnosno od broja
vorova na elementu. Vii stepen polinoma znai i bolju aproksimaciju promenljive polja, ali i vei
broj stepena slobode, a time i skuplju analizu.S druge strane, izbor elemenata sa niim stepenom
polinoma (npr. sa linearnom interpolacionom funkcijom), pri istoj gustini mree, dovodi do velike
greke. Zbog toga pod pojmom fina ili gruba mrea ne treba podrazumevati samo gustinu mree
elemenata nego i stepen polinoma interpolacione funkcije. Finija mrea je ona koja bolje
aproksimira promenljivu polja u strukturi. Sa pofinjenjem mree dolazi do konvergencije rezultata
dobijenih metodom konanih elemenata tanom reenju.Problemu izbora optimalne mree i
konvergenciji reenja posveen je itav niz radova.Za sada, meutim, jo ne postoji metod kojim bi
se a priori odredila optimalna mrea ili mrea koja bi garantovala neku limitiranu greku u
rezultatu. Veina predloenih metoda omoguuje da se na osnovu izvrene analize sa jednom ili vie
razliitih mrea oceni greke i da se eventualno dobiju smernice za pofinjenje mree.Nedostatak
veine predloenih metoda je to zahtevaju veliko raunarsko vreme i to se teko implementiraju u
postojee programe.
GREKE UNOSA PODATAKA

Poto se proces modeliranja zavri, potrbno je izvriti pripremu podataka u obliku definisanom
ulaznim formatom programa za analizu. Priprema podataka moe da se vri:
runo
poluautomatski
automatski.
Runa pripema podataka, koja se gotovo svuda u svetu naputa, je izrazito podlona grekama. U
ovom sluaju se runo vri proraun koordinata vorova i numeracija vorova i elemenata. Greke
koje pri tome mogu da se jave su:
greke u proraunu koordinata vorova
greke u numeraciji vorova i elemenata
greke u definisanju topologije elemenata
greke u definisanju ostalih podataka (optereenje, granini uslovi,
materijal)
greke pri unoenju podataka (lapsusi)
greka zaokruivanja nastala ogranienim ulaznim formatom.
Veinu ovih greaka nije jednostavno uoiti, a u sluajevima velikih struktura je praktino i
nemogue otkriti. Veina programa za analizu zato ima detaljnu proveru ulaznih podataka.
Meutim, ovakva kontrola ne moe da ukae npr. na greku u vrednosti koordinate ili greku u
topologiji. Ukoliko zbog neke od navedenih greaka ne doe do prekida rada programa (fatalne
greke), postoji postoji opasnost da analitiar ostane u uverenju da su rezultati analize tani. Veliku
pomo u kontroli ulaznih podataka imaju programi za vizuelizaciju mree (bilo na ploteru ili na
grafikom terminalu).Poluautomatski nain pripreme podataka podrazumeva postojanje preprocesora, kojim se definie oblik, geometrija strukture kao i optereenje i granini uslovi. Ukoliko
je prethodno model dobro pripremljen, greke koje mogu da se jave ovim nainom pripreme
podataka su:
greke pri unoenju ulaznih podataka (lapsusi)
greka zaokruivanja nastala ogranienjem ulaznog formata.
Tokom automatskog naina pripreme podataka mogu da se jave iste greke kao i pri
poluautomatskom nainu. Ukoliko se za generisanje mree konanih elemenata koristi neki CAD
paket, mogue je da doe i do greke u fazi transfera podataka iz formata CAD
GREKE PRORAUNA
Nakon to se izvri priprema podataka, startuje se izvoenje programa za analizu.Karakteristika ove
faze analize je da tokom nje ne postoji nikakav uticaj analitiara na rezultate, pa nema ni greaka
prouzrokovanih od strane analitiara. Jedini inioci koji uestvuju u fazi prorauna su program i
raunar, pa se greke prorauna mogu podeliti na:
greke programa i
greke raunara.
GREKE PROGRAMA
Program za analizu metodom konanih elemenata treba posmatrati kao kodirani algoritam
(korienjem nekog programskog jezika npr. FORTRAN, PASCAL), za neku vrstu analize struktura
(statiku, dinamiku, termiku), zasnovan na metodi konanih elemenata. Kao takav, program ne
generie samo greke koje proistiu iz prirode metode konanih elemenata. Dakle, greke programa
je dalje mogue podeliti na:

 greke kodiranja i
greke metode.
Greke kodiranja su posledica propusta u fazi programiranja ili implementiranja programa na
odreenom raunaru. Ovakve greke su este kod novih izdanja programa, ali se veina njih moe
otkriti u fazi testiranja programa. Greke kodiranja mogu biti:
lapsusi (bugs) i
greke instalacije, koje najee potiu zbog razliite interpretacije
Greke metode nastaju zbog aproksimativne prirode metode konanih elemenata. Mada su
evidentna stalna poboljanja ove metode, greke nastale zbog prirode metode i dalje mogu bitno da
utiu na tanost rezultata. Greke metode se mogu podeliti na:
greke formulacije metode konanih elemenata
greke u integraciji distribuisanih optereenja (linijskih, povrinskih i
zapreminskih)
greke interpolacije nelinearnih karakteristika materijala
greke integracije nelinearnih karakteristika
greke reavanja (posebno pri nestacionarnim analizama kada je proces
reavanja iterativan).
GREKE RAUNARA
Poznato je da raunar prilikom obrade realnih brojeva koristi odreen memorijski prostor kojim je
definisan broj znaajnih cifara nekog broja (recimo sedam). Zbog toga prilikom obrade dolazi do
odsecanja vika cifara (zaokruivanja). Ovo odsecanje obino nije opasno. Meutim, kada se radi
oduzimanje i sabiranje brojeva sa velikom razlikom u redu veliina, moe da se izazove
slabouslovljenost sistema zbog zaokruivanja cifara.Greka izazvana slabouslovljenou sistema
moe da bude vrlo velika i karakteristina je za modele kod kojih su elementi vrlo mali ili postoji
velika razlika u dimenzijama elemenata.
GREKE INTERPRETACIJE
ak i kada se analiza izvri korektno moe se govoriti o grekama u rezultatu, jer pod rezultatom, u
stvari, treba poimati analitiarevo vienje rezultata. Ovde treba razlikovati sluaj kada analitiar
interpretira rezultate, od sluaja interpretiranja post-procesorom.U sluaju kada ne postoji postprocesor, analitiar na osnovu numerikih rezultata stvara sliku o polju promenljive. Meutim, kod
sloenih struktura ovo je vrlo teak posao, pre svega zbog obimnosti rezultata. Tom prilikom se
mogu nainiti razliiti previdi, pa se ovaj nain interpretacije naputa.Korienje post-procesora,
osim to skrauje vreme analize rezultata i olakava izradu izvetaja, zbog prirode ljudskih
percepcionih mogunosti, daje pravu sliku o polju promenljive. Meutim, prilikom interpretacije
rezultata u vizuelnom obliku moe da doe do pojave greaka zbog:
nesavrenosti grafike opreme (npr. konaan broj boja na terminalu ili
ploteru)
uzorkovanja veliina polja u pogrenim takama i
ANALIZA POTENCIJALNIH IZVORA GREAKA
Na osnovu napred iznete klasifikacije greaka mogue je nainiti njihovu analizu. U tu svrhu

nainjena je tabela potencijalnih izvora greaka pri statikoj analizi struktura metodom kananih
elemenata. Ova tabela je prikazana na slici 5.26. Prvi cilj analize je da se vidi izvor pojedinih vrsta
greaka. Kao mogui izvori oznaeni su analitiar (A), program (P) i raunar (R).Iz tabele se vidi da
je uzrok svih greaka u procesu idealizacije analitiar. to se tie procesa diskretizacije, glavni izvor
greaka je opet analitiar, mada je pri automatskoj generaciji mree, program za generaciju
odgovoran za pojavu greaka vezanih za oblik i veliinu konanih elemenata. Ono to ovde treba
posebno podvui je da greke analitiara u fazi pripreme podataka mogu da budu fatalne po
rezultate.Nakon pripreme i unosa podataka, uticaj analitiara na tok analize je zanemarljiv. To je i
razlog to odgovornost za pojavu greaka u fazi unosa podataka, prorauna i interpretacije
uglavnom snose program i raunar.Zajednika karakteristika greaka izazvanih programom i
raunarom je da su one predvidljive i u procesu reavanja istog problema daju jednake greke u
rezultatu.Nasuprot tome, greke izazvane od strane analitiara su nepredvidljive i zavise od
njegovog iskustva, ali i od njegovih eventualnih previda. To dovodi do toga da greke koje potiu
od analitiara nisu predvidljive i mogu da se razlikuju od sluaja do sluaja.Zbog toga posebnu
panju treba posvetiti metodama pripreme podataka koje e smanjiti mogunost pojave greaka u
toj fazi, to je i cilj ovog rada.Poseban problem predstavlja mogunost procene uticaja pojedinih
pogrenih aktivnosti na veliinu greke u rezultatima analize. Analizom literature moe se doi do
zakljuka da se samo u malom broju sluajeva greka moe proceniti pre analize. Iz tabele se vidi
da je to mogue uglavnom za greke raunara i greke interpretacije.
Nakon ove analize mora
se postaviti pitanje mogunosti i metoda eliminacije generacije greaka. Moe se oekivati da e se
veina greaka nastalih zbog raunara smanjiti ili eliminisati daljim razvojem raunara. Poveanje
brzine rada raunara, sa druge strane, omoguuje i primenu tanijih algoritma i metoda za
interpolaciju i integraciju, koje do sada nisu koriene zbog velikog potrebnog procesorskog
vremena.Na taj nain e se izmenama programa doprineti smanjenju veine programski izazvanih
greaka.Kao najozbiljniji problem ostaju greke izazvane od strane analitiara. Obzirom da je ceo
proces pripreme podataka, a posebno proces idealizacije, baziran na iskustvu analitiara, jedini
nain da se smanji uticaj analitiara na pojavu greaka je da se ukljui vetaka inteligencija kao
pomo u procesu odluivanja tokom faze idealizacije. U tu svrhu se predlae izgradnja ekspertnog
sistema, koji e imati znanje eksperta - analitiara i koji e moi da generie kvalitetan model za
analizu metodom konanih elemenata.

Slika 4.5 Analiza potencijalnih izvora greaka