P1 1-ODM 2020 2021 Masine I Alati Za OD Za Studente

Semestar: ljetni (VI)
Školska godina: 2020/ 2021.

UNIVERZITET U ZENICI
MAŠINSKI FAKULTET U ZENICI
Katedra za proizvodne tehnologije

Studijski program /Odsjek/: ODRŢAVANJE
Predmet:
OBRADA DEFORMISANJEM I
MAŠINE
(3+2)
- Prezentacije sa predavanja -
Predavanja/ Nastavnik: v.prof.dr.sc. Ibrahim Planĉić

1 Vjeţbe/ Saradnik: v.prof.dr.sc. Ibrahim Planĉić
5. MAŠINE ZA OBRADU DEFORMISANJEM
 Rad i sila se ostvaruju pomoću mašina za obradu

deformacijom, kao što su: prese, kovaĉki ĉekići, horizontalne
kovaĉke mašine, makaze, mašine za savijanje, itd., a
geometriju i dimenzije izratka obezbjeĊuje alat.
2 Slika Izgled nekih mašina za obradu deformacijom

Mašine za deformisanje prema

funkcionalno-konstrukcionim
karakteristikama mogu se podjeliti na:
 Ĉekiće
 mehaniĉke
 slobodno-padajući
 opruţni ĉekići
 parno-vazdušne
 vazdušne
 elektro-hidrauliĉne
 Prese
 mehaniĉke
 krivajne kovaĉke prese
 frikcione (zavojne)
 hidrauliĉne
 Horizontalne kovaĉke mašine
 Rotacione mašine
 Specijalne/ posebne mašine Jednostavnija podjela mašina za OD
3
5.1. ĈEKIĆI
 Ĉekići su mašine dinamiĉkog dejstva kod kojih se kinetiĉka

energija pokretne mase (malja) pretvara u rad potreban za
izvoĊenje procesa deformisanja - kovanja.
 Razlika izmeĊu ĉekića i presa je u brzini deformisanja:
– ĉekić: 5 do 9 m/s
– presa: do 0.7 (1) m/s
 Ĉekići su manje popularni od presa zbog velikih udara.
 Ĉekići su mašine na kojima se vrši oblikovanje udarnim dejstvom
malja na obradak.
 U nastavku se, ilustracije radi, navode samo pojedine mašine i
alati koji se koriste u obradi plastiĉnim deformisanjem.
4
5.1. ĈEKIĆI
 Za ostvarenje deformacione sile i deformacionog rada kod ĉekića

se koristi kinetiĉka energija pokretnih masa.
Postoje:
 ĉekići prostog dejstva - pokretan samo malj
 slobodnopadajući ĉekić,
 vazdušni (parni) ĉekić.
 ĉekić dvostrukog dejstva – pokretni i malj i nakovanj
 ĉekić sa ĉeliĉnim trakama.
 horizontalni vazdušni ĉekić.
 Ĉekići se koriste za predhodno zapreminsko oblikovanje dijelova
slobodnim kovanjem ili za kovanje u kalupima sa više uzastopnih
udaraca maljem, gdje je materijal u toplom stanju.
5
5.1. ĈEKIĆI
5.1.1 Ĉekići prostog dejstva

Izgled i osnovni dijelovi SLOBODNO - PADAJUĆEG ĈEKIĆA
 Ovi ĉekići su prostog dejstva gde se

kinetiĉka energija dobija slobodnim
padom malja.
 Malj se podiţe u gornji poloţaj
koristeći vazdušni ili parni cilindar.
 Masa malja se kod razliĉitih
konstrukcija kreće od 225 kg do 4500
kg.
 Postolje ĉekića, odnosno cijeli alatni
stroj, se postavlja (sidri) na temelje
temeljnim vijcima.
 Postolje je naliveni beton u
predviĊenom iskopu, koji se izolira
pijeskom ili nekim drugim
6 materijalom, koji upija vibracije.
5.1. ĈEKIĆI

Izgled i osnovni dijelovi PARNOG ĈEKIĆA
 Parni cilindar sluţi za ubrzavanje i

podizanja malja ĉekića.
 Sliĉne konstrukcije su i VAZDUŠNI
ĈEKIĆI, gdje se umjesto parnog
cilindra koriste vazdušni cilindri koji
su vezani sa kompresorom.
 PNEUMATSKI:
jednoradni pneumatski bat,
dvoradni pneumatski bat,
protuudarni pneumatski bat)
7
Šema PARNOG VAZDUŠNOG ĈEKIĆA: 1-parni cilindar, 2-
klip, 3-poluga, 4-stubovi, 5-malj,6,7-izmjenljivi umetak, 8- Parni ĉekić, jedan od najvećih na svijetu. Danas stoji kao
nakovanj, 9-voĊice, 10,12 – kanali za dovod pare sa gornje spomenik industrijskoj revoluciji u mjestu Le Creusot u
ili donje strane, 11-razvodnik, 13-poluga za komande Francuskoj. Napravljen je 1876, visok 19.2 m, težine 545 t.
razvodnika Mogao je da ostvari silu deformisanja od 500 t.
8
5.1. ĈEKIĆI

Izgled i osnovni dijelovi vazdušnog/pneumatskog ĉekića
 Vazdušni /pneumatski/ ĉekić se koristi za izradu manjih otkovaka (do
1000 kg). Za deformisanje koriste energiju sabijenog vazduha.
Šema vazdušnog ĉekića: 1-nakovanj, 2-izmjenljivi umetak, 3-malj ĉekića, 4-klip, 5-cilindar, 6,7-ventili za dovod
9 vazduha, 8,9-klipni kompresor ( cilindar i klip)
5.1. ĈEKIĆI

PNEUMATSKI ĈEKIĆ
 pneumatski: jednoradni pneumatski bat, dvoradni pneumatski bat,

10 protuudarni pneumatski bat
Pneumatski kovaĉki
ĉekić
11
5.1. ĈEKIĆI

ELEKTRO-HIDRAULIĈNI ĈEKIĆ
 Kod ove vrste ĉekića, radni fluid je ulje pod pritiskom.
 Zbog toga se mogu ostvariti još veće sile deformisanja u odnosu na parno-vazdušne
ĉekiće i predstavljaju najmoderniju varijantu ovih mašina
12 Elektro-hidrauliĉni ĉekić CNC hidrauliĉni ĉekić

Kovaĉki ĉekići sa elektro- hidrauliĉnim pogonom
 Od klasiĉnih ĉekića koji se danas

primenjuju u većini kovaĉnica najvaţniji su:
 parovazdušni ĉekići,
 vazdušni i
 hidrauliĉni ĉekići.
 Znaĉajnu primjenu, zbog svoje efikasnosti,
imaju i protivudarni ĉekići.
Kovaĉki ĉekići sa elektro- hidrauliĉnim

13 pogonom nominalna energija kovanja 25 kJ u
radu
5.1. ĈEKIĆI
5.1.2 Ĉekići dvostrukog dejstva

Izgled i osnovni dijelovi HORIZONTALNOG PNEUMATSKOG ĈEKIĆA
 Pomoću dva vazdušna cilindra suprotnosmjerno se kreću maljevi.

 To su uglavnom manje mašine, a manji dijelovi se oblikuju u
hladnom stanju.
 Zajedniĉka karakteristika svih protivudarnih ĉekića je što se kod njih
udarno opterećenje ne prenosi na tlo pa su i njihovi fundamenti
mnogo manje mase i jednostavnije konstrukcije.
14 Vazdušni horizontalni ĉekić dvostrukog dejstva-impaktor ĉekići

5.1. ĈEKIĆI
5.1.2 Ĉekići dvostrukog dejstva

Šema rada ĉekića dvostrukog dejstva sa ĉeliĉnim trakama i hidrauliĉnim pogonom
 Gornji malj koji se pokreće

pomoću pneumatskog
cilindra, povezan je sa donjim
maljem pomoću snopa
ĉeliĉnih traka prebaĉenih
preko toĉkova.
 Na taj naĉin se oba malja
kreću suprotnosmjerno u
posebnim voĊicama.
 Ĉeliĉne trake su vezane sa
maljevima preko amortizera u
cilju spreĉavanja kidanja traka Protivudarni CNC ĉekić Beche
15 u trenutka sudara. gradi se sa raspoloţivom
energijom od 63 do 800 kJ.
5.1. ĈEKIĆI
Tehniĉke karakteristike ĉekića

 Ĉekići se biraju na osnovu podataka dobijenih projektovanjem
tehnološkog postupka kovanja.
 Osnovne tehniĉke karakteristike ĉekića:
1. Nominalna (raspoloţiva) energija
2. Masa malja
3. Broj hodova malja u jedinici vremena
4. Maksimalni hod malja
5. Površina ĉela malja
6. Površina stola
7. Nominalni pritisak radnog fluida
8. Ĉasovna potrošnja radnog fluida (kod parovazdušnog ĉekića)
9. Masa nakovnja
10. Gabariti ĉekića
16 11. Ukupna masa ĉekića
5.1. ĈEKIĆI

FUNDAMENTI
 Fundament predstavlja osnovu na koju se postavlja ĉekić i nakovanj.
 Pri radu ĉekića fundament prima jaka udarna opterećenja što izaziva
njegovo pomijeranje i vibracije.
 Fundamenti mogu biti potporni i udarni.
 Potporni fundament – predstavlja armirani betonski blok za koji se
uĉvršćuje ĉekić.
 Koristi se kod protivudarnih ĉekića (ĉekići sa pokretnim nakovnjem)
gde nema jakih udara i vibracija.
 Na samom fundamentu su uliveni ankeri za vezivanje ĉekića.
 Ako grunt (zemlja) nije kvalitetna fundament se osigurava ĉeliĉnim
šipkama koje se pobijaju u zemlju.
17
5.1. ĈEKIĆI

FUNDAMENTI
 Udarni fundamenti se primjenjuju
za prijem udarnih opterećenja kod
svih ĉekića sa nakovnjem.
 IzraĊuju se ili kao jednodjelni, gdje
se zajedno sa ĉekićem postavlja i
nakovanj ili kao višedjelni.
 Udarni fundament je armirani
betonski blok odreĊene mase i
površine oslanjanja.
 Nakovanj ĉekića postavlja se na
drveni jastuk ili jastuk od gume
kako bi se ublaţilo udarno
18 opterećenje.
Novije – aktuelne konstrukcije vibroizolovanih fundamenata i
absorbera udara a) kruti fundament, b) vibroizolovani
fundament, c) ĉekić postavljen na prigušivaĉe
5.2. PRESE
 Brzina deformisanja kod prese, tj. brzina kretanja pritiskivaĉa je

mnogo manja nego kod ĉekića.
 Zato se i kinetiĉka energija pritiskivaĉa kod presa moţe zanemariti,
a deformacioni rad se ostvaruje praktiĉno statiĉkim dejstvom sile
na odreĊenom, potrebnom hodu.
 S obzirom da je rad sa presama mnogo mirniji u odnosu na ĉekiće,
to ih prese danas sve više potiskuju.
 U prese se ĉesto ubrajaju i mašine specijalne namjene, kao
prese za savijanje, odsijecanje, valjanje i sl.
 Posebnu grupu presa ĉine automatske prese, transfer prese i
specijalne prese.
 Zavisno od pogona pritiskivaĉa, sve prese se mogu podjeliti u dvije
osnovne grupe: mehaniĉke [krivajne (koljenaste i ekscenar prese) i
19 frikcione/ zavojne prese] i hidrauliĉne.
5.2. PRESE
5.2.1 Mehaniĉke prese

 Mehaniĉke prese su mašine kod kojih, za razliku od ĉekića i
hidrauliĉnih presa, postoji ĉvrsta veza (preko sistema mehaniĉkih
prenosnika) izmeĊu pritiskivaĉa i elektro-motora.
 Osnovni rad ne vrši direktno elektro-motor, već obrtni element sa
velikim momentom inercije – zamajac, koji sluţi kao akumulator
energije elektro-motora.
 Ukljuĉivanjem elektro motora, zamajac ubrzava i akumulira veliku
koliĉinu energije.
 Radni hod se ostvaruje spajanjem pritiskivaĉa sa zamajcem, preko
odgovarajućeg mehanizma.
 Akumulirana energija zamajca se prenosi na pritiskivaĉ koji vrši
odgovarajući deformacioni rad.
 Kod mehaniĉkih presa, kinematiĉki sistem ima za zadatak da obrtno
dejstvo pogonskog motora pretvori u pravolinijsko kretanje
20 pritiskivaĉa.
5.2. PRESE

 Mehaniĉke prese sa krivajnim mehanizmom su uglavnom eksentar
ili koljenaste prese.
 Koljenaste prese imaju veći hod od ekscentar presa.
Koljenasta presa: 1-koĉnica koljenastog vratila, 2-koĉnica zamajca, 3-zamajac, 4-kaišni prenosnik, 5-vratilo, 6-zupĉanik, 7-
koljenasto vratilo, 8-spojna poluga, 9-spojnica, 10-zupĉanik, 11-pritiskivaĉ, 12-radni sto prese
21
5.2. PRESE

 Koljenaste prese su namjenjene za kovanje u otvorenim i zatvorenim
kalupima, obradu istiskivanjem i obradu lima izvlaĉenjem.
Koljenasta presa sa jednim i dva koljena

22
Shema mehaniĉke krivajne
kovaĉke prese nominalne
sile 25 MN
23
5.2. PRESE
Ekscentar-krivajna presa "RIAMONDI",

Italija sa ukrućenjem otvorenog rama,
brojem hodova u minuti - 30, sa hodom od
40-280 mm i najvećom silom od 2,5 MN.
24
5.2. PRESE

 Ekscentar prese imaju krivajni mehanizam izveden preko ekscentra.
 Primjenjuje se uglavnom za prosijecanje. Sam ekscentar moţe biti stalnog ili
promjenljivog ekscentriciteta, koji omogućuje podešavanje hoda prese.
Izgled nagibne i jednostubne ekscentar prese

ILR - Ţeleznik, kao dio familije ekscentar presa sa brojem
25 hodova u minuti od 40-130 i najvećom deformacionom silom
od 0,4-1,6 MN.
5.2. PRESE

 Frikcione prese, namjenjene su za slobodno kovanje i kovanje u
alatima, istiskivanje, savijanje i dr.
 Nazivaju se frikcionim jer se energija elektro-motora prenosi na
zamajac posredstvom sile trenja.
 Mogu biti sa dva ili tri diska i bez diskova.
 Kod frikcionih presa sa diskovima, obrtno kretanje zamajca
pretvara se u pravolinijsko, preko sistema zavojnog vretena i
navrtke.
 Smjer se reguliše pomjeranjem diskova lijevo ili desno.
 Kod modernijih konstrukcija pomjeranje diskova se vrši
hidrauliĉno.
26
5.2. PRESE
Frikcione prese: (a) i (b) sa dva diska, (c) sa tri i (d) bez diskova; 1-sto prese, 2-temelj, 3-voĊice, 4-elektromotor, 5-
kaišni prenosnik, 6-frikcioni diskovi, 7-zamajac, 8-nepomiĉna navrtka, 9-pritiskivaĉ prese, 10-vreteno, 11- papuĉa, 12-
polužni mehanizam
27
5.2. PRESE
 Ove prese se upotrebljavaju

za savijanje, teţe
prosijecanje, a naroĉito za
izvlaĉenje i sabijanje u
toplom stanju.
 Osnovni nedostatak ovih
presa je relativno brzo
trošenje frikcionih obloga na
diskovima i zamajcu.
28
5.2. PRESE
5.2.2 Hidrauliĉne prese

 Hidrauliĉne prese su mašine statiĉkog dejstva u kojih se
potencijalna energija teĉnosti pod pritiskom pretvara u mehaniĉki
rad.
 Namijenjene su za oblikovanje dijelova (sitnih/krupnih) slobodnim
i presovanjem u alatima, istiskivanjem i za obradu lima.
 Danas u obradi plastiĉnim deformisanjem imaju najširu primjenu.
 Mogu imati daleko veći hod i veću silu od mehaniĉkih presa.
 Mogu ostvariti veoma velike sile deformisanja, kreću se u
zavisnosti od veliĉine prese i do 700 000 kN (70 000 tona).
 Radni fluid je ulje pod visokim pritiskom.
 Posjeduju dvije vrste cilindara: za radni hod (spuštanje
pritiskivaĉa) i za povratni hod (podizanje pritiskivaĉa).
 Brzina kretanja pritiskivaĉa u radnom hodu najĉešće ne prelazi
29 300 mm/s, a u povratnom 500 mm/s.
5.2. PRESE

 Podjelu HP moguće je izvršiti prema razliĉitim kriterijumima i
karakteristikama:
 U pogledu broja dejstava HP mogu biti: jednostrukog i
višestrukog (dvostrukog i trostrukog) dejstva.
 S obzirom na oblik noseće strukture HP mogu biti izgraĊene sa
otvorenom ili zatvorenom nosećom strukturom, koja moţe biti još
vertikalna i horizontalna.
 Pogon HP moţe biti gornji i donji.
 Broj hidrocilindara moţe biti – jednocilindriĉne i višecilindriĉne.
 S obzirom na broj radnih pozicija HP, takoĊe mogu biti
jednopozicione i višepozicione.
30 Otvorena noseća struktura

Zatvorena noseća struktura
5.2. PRESE

U pogledu namjene hidrauliĉne prese se dijele na:
1. Prese za oblikovanje lima – koje se koriste za obradu
razdvajanjem, savijanjem, dubokim izvlaĉenjem, razvlaĉenjem i sl.
2. Prese za zapreminsko oblikovanje – koje se koriste za slobodno
kovanje, kovanje u kalupu, ispravljanje i kalibrisanje, istiskivanje
cijevi i profila, istiskivanje komadnih dijelova, utiskivanje gravura itd.
3. Hidrauliĉne prese specijalne namjene: prese za hidrostatiĉku
obradu, za izostatiĉko presovanje praha, prese za montaţu itd.
4. Hidrauliĉne prese za nemetale, na primjer za gumu, plastiku,
drvo, papir, tekstil, koţu i dr.
31
5.2. PRESE

Prese za oblikovanje lima
U ovu grupu spadaju sljedeće vrste presa:
 Univerzalne hidrauliĉne prese
 Hidrauliĉne prese za razdvajanje lima
 Hidrauliĉne prese za fino razdvajanje
 Prese za sijeckanje lima
 Hidrauliĉne prese za savijanje
 Hidrauliĉne prese za oblikovanje višepozicionim alatom
 Hidrauliĉne prese za duboko izvlaĉenje
 Višepozicione hidrauliĉne prese
 Hidrauliĉne probne prese
32
5.2. PRESE
Univerzalne hidrauliĉne prese
 Imaju visok nivo fleksibilnosti, a koriste

se za operacije razdvajanja i oblikovanja
lima (savijanje, duboko izvlaĉenje, plitko
utiskivanje, ispravljanje, kalibrisanje itd.),
u jednopozicionim i višepozicionim
alatima.
 Pogodne su za izradu manjih i srednje
velikih dijelova.
 Hidrauliĉne univerzalne prese u odnosu
na mehaniĉke univerzalne prese imaju
manji broj hodova (prosjek je 12 hodova
za hidrauliĉne, a 17 za mehaniĉke). itd.
Univerzalna presa Müller Weingarten
1-stubovi prese, 2-pritiskivaĉ, 3-voĊice pritiskivaĉa podmazivane uljem, 4- graniĉnik hoda
pritiskivaĉa, sa centralnim sistemom podešavanja, 5-ploĉa stola, 6-jastuk za izvlaĉenje, 7-
33 PC kontrolno-upravljaĉki sistem, 8-pogonski sistem sa aksijalno-klipnom pumpom
Nominalna sila ovih mašina se kreće od 1000 kN do 12500 kN, broj hodova u minutu iznosi 10-35
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za razdvajanje lima-konvencionalno/klasiĉno
 Kada je u pitanju
konvencionalno razdvajanje
lima (probijanje i prosijecanje)
uobiĉajeno je da se za tu svrhu
koriste mehaniĉke (krivajne)
prese, pre svega zbog svoje
brzohodosti.
 MeĊutim, u odreĊenim
sluĉajevima kod operacija
razdvajanja prednost imaju
hidrauliĉne prese, što je
posebno izraţeno kod Linija za isecanje pripremaka za izradu fijoka metalnog
razdvajanja lima velike debljine, namještaja – Wanzke, Njemaĉka
Liniju ĉine ureĊaj za odmotavanje trake, mašina za ispravljanje lima,
kada sila premašuje vrijednost hidrauliĉna presa za isjecanje pripremaka HPV250 (Wanzke,
od 2,5 MN. Nemaĉka) i ureĊaj za paletiranje dijelova.
Nominalna sila mašine je 2.500 kN, broj hodova od 10 do 50 u minutu.
34
Na ovoj liniji obraĊuju se limovi debljine 1- 1,5 mm i širine do 800 mm.
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za fino razdvajanje
 Za operacije finog razdvajanja presovanjem osim mehaniĉko-hidrauliĉne

prese, koriste se i ĉisto hidrauliĉne prese trostrukog dejstva.
 Kod ove mašine u stolu prese smješten je glavni cilindar i cilindar za
protivdejstvo, dok se u gornjem dijelu prese (traverza) nalazi pogonski
cilindar konturnog zuba.
 Osim toga, u stolu prese se
nalaze cilindri za brzo
podizanje donje polovine
alata, što omogućuje
skraćenje radnog ciklusa.
35 Šema hidrauliĉne prese za fino razdvajanje

presovanjem
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za fino razdvajanje
Dijelovi automobila proizvedeni finim razdvajanjem
Hidrauliĉna presa za FRP, Feintool – Švajcarska

proizvode se sa nominalnom silom od 2.500 ÷14.000
kN. Koriste se za obradu lima debljine preko 12 mm.
36
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za sjeckanje
 Razdvajanje tankih limova Mašina za seckanje Trumpf model 2020

parcijalnim zahvatom izvodi se na
specijalnim automatskim mašinama
sa hidrauliĉnim pogonom i potpunom
numeriĉkom kontrolom procesa .
 Osnovni alat predstavlja ţig i matrica
kruţnog oblika malih dimenzija, koji
izvode veliki broj hodova u jedinici
vremena (preko 2000 min-1), koji
omogućuju isijecanje pravolinijskih i
krivolinijskih kontura u limu.
Mašine za inkrementalnu obradu TRUMPF tip 2020 :
 Maksimalna radna površina 2540 mm x 1270 mm
 Maksimalna sila 180 kn
 Maksimalna debljina lima 6,4 mm
 Maksimalni broj hodova pri probijanju/markiranju 900/2200
37  Broj alata 19.
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za savijanje
 Za izradu profila od tankog lima veće

duţine (6 m i više) primjenjuju se
hidrauliĉne abkant prese.
 Ova mašina ima krutu otvorenu noseću
strukturu, a pokretanje pritiskivaĉa
izvodi se pomoću dva hidrauliĉna
cilindra koji se direktno napajaju
pumpom. Hidrauliĉna abkant presa Trumpf sa
 Duţina pritiskivaĉa prese kreće se od robotom za manipulaciju obratkom
2-6 m, a u specijalnim sluĉajevima i do
10 m.
 Zaštita od povreda pri radu sa abkant
presom izvodi se na razne naĉine, a
jedan od njih koji primenjuje trumpf je
laserski sistem.
38
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za savijanje
 Posebnu grupu presa za

savijanje i druge vrste
oblikovanja debelih
limova, predstavljaju
hidrauliĉne prese koje
svoju osnovnu primjenu
nalaze u teškoj
mašinogradnji, npr.
brodogradnji.
 Noseća struktura moţe
biti otvorena ili zatvorena.
Presa za savijanje
jednostrukog dejstva
39
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za oblikovanje višepozicionim alatom
 Nominalna sila prese je

3500 kN, a odmotaĉ trake
ima nosivost od 5000 kg.
 Na presi se oblikuju dijelovi
od lima debljine od 2 do 8
mm, širine do 300 mm.
 Broj hodova prese je do 50
u minutu.
 Presi prethodi mašina za
ispravljanje lima i precizni
dodavaĉ trake.
 Mašina je numeriĉki
upravljana.
 Linija za oblikovanje elemenata šarke
 Transport obratka izvodi se pomoću višepozicionog alata;
pomoću trake koju pomjera  presa njemaĉkog proizvoĊaĉa Wanzke tip
40 dodavaĉ. HPV / F450
5.2. PRESE
Hidrauliĉne prese za duboko izvlaĉenje
Glavne prednosti hidrauliĉnih presa

za duboko izvlaĉenje u odnosu na
mehaniĉke su:
 potpuna kontrola brzine
deformisanja u svakoj fazi
radnog ciklusa (pribliţavanje,
kontakt alata sa materijalom,
izvlaĉenje, povratni hod).
 nemogućnost preopterećenja u
toku deformisanja, kao i
mogućnost izvoĊenja dubokog
izvlaĉenja u bilo kom dijelu radnog
hoda mašine.
Presa za oblikovanje sudopera, Schuler serija
 jednostavna je kontrola i SH do 16 MN
upravljanje sa drţaĉem lima i
41 izbacivaĉem.
5.2. PRESE
Višepozicione hidrauliĉne prese
 Presa je namijenjena za
višeoperaciono duboko
izvlaĉenje.
 Isijecanje pripremka iz
trake izvodi se pomoću
alata koji se nalazi van
radnog prostora mašine
(boĉno sa lijeve strane).
 Šema višepozicione hidrauliĉne prese

 višepoziciona hidrauliĉna presa sa
elektronskim grajferom za unutrašnji
42 meĊuoperacioni transport obradaka.
5.2. PRESE
Višepoziciona presa Schuler

 Nominalna sila do 42 MN, broj pozicija 11,
43  korak transportera 700 mm,
 broj hodova 10-28 /min.
5.2. PRESE
Transporter sa mehaniĉkim grajferom
 Hidrauliĉne višepozicione prese koriste se i u auto industriji za oblikovanje

44 dijelova velikih dimenzija sa razl. trans. sistemom radnih komada
5.2. PRESE
Šema višepozicione prese za auto

industriju Schuler
45
5.2. PRESE
Hidrauliĉne probne prese (Tryout prese)
 Koristi se za probu alata, na primjer, za oblikovanje dijelova od lima

velikih dimenzija (auto industrija).
 Cilj ispitivanja alata na probnoj presi je da se u potpunosti ovlada
tehnologijom kako bi se vrijeme zastoja u procesu proizvodnje svelo na
minimum.
Probna presa Müller Weingarten

Nominalna sila do 30MN, širina stola do Probna presa
46 5500mm, dvostrukog dejstva, Schuler
5.2. PRESE
AUTOMATSKE LINIJE ZA OBRADU LIMA
 Alternativa velikim mehaniĉkim presama za izradu dijelova karoserije

automobila su automatske linije sa hidrauliĉnim presama za izradu istih
dijelova.
Automatska linija hidrauliĉnih presa za izradu dijelova karoserije

Broj presa 5, dimenzije pripremka 3600x1830mm, ukupna sila svih presa 54000 kN, broj hodova
14/min., dužina linije 38 m, širina linije 10,5 m, masa linije 2800 tona
47
5.2. PRESE
AUTOMATSKE LINIJE ZA OBRADU LIMA
Funkcionalna šema linije hidrauliĉnih presa

48 1-donošenje pripremaka, 2-utovar pripremka, 3-dodavanje pripremka, 4-oblikovanje i opsjecanje, 5-transporter-dodavaĉ, 6-
operacija izvlaĉenja, konvejer gotovih dijelova
5.2. PRESE
Na izbor HP utiĉu tehnološki zahtjevi usklaĊeni s tehniĉkim karakteristikama:

1. Nominalna sila glavnog dejstva prese
2. Nominalna sila ostalih dejstava
3. Brzina pritiskivaĉa: a) pribliţavanje, b) deformisanje, c) povratni hod
4. Brzine izvršnih elemenata pomoćnih dejstava mašine (drţaĉ lima i izbacivaĉ,
ako postoje)
5. Hod pritiskivaĉa
6. Hod pomoćnih dejstava
7. Dimenzije pritiskivaĉa
8. Dimenzije stola mašine
9. Karakteristike pumpe (p, q)
10. Snaga mašine
11. Gabariti mašine
12. Masa prese
49
3.2. PRESE
Tehniĉke karakteristike hidrauliĉne prese
50
5.2. PRESE
HP ZA ZAPREMINSKO DEFORMISANJE
 Neke tehnološke operacije moguće je uspješno izvesti iskljuĉivo na

hidrauliĉnim presama: slobodno kovanje dijelova velikih dimenzija,
istiskivanje dugaĉkih profila, precizno utiskivanje i kalibrisanje itd.
 Hidrauliĉne prese za zapreminsko deformisanje se dijela na:
 Prese za hladno oblikovanje
 Prese za hladno istiskivanje
 Prese za hladno utiskivanje
 Prese za ispravljanje
 Prese za kalibrisanje
 Prese za toplo oblikovanje
 Prese za slobodno kovanje
 Prese za kovanje u kalupu
 Višepozicione prese za kovanje
 Horizontalne prese za istiskivanje profila
51
5.2. PRESE
Prese za hladno oblikovanje
Prese za hladno istiskivanje

 Po pravilu prese trostrukog dejstva,
kompaktne konstrukcije i visoke
krutosti.
 Oblikovanje hladnim istiskivanjem
sloţenijih obradaka izvodi se u više
operacija, odnosno na višepozicionim
mašinama (za serije veće od 1,8
miliona komada godišnje).
 Hidrauliĉne prese se uspješno koriste
za oblikovanje dugaĉkih dijelova tipa
osovine ili vratila, mase do 15 kg.  Nominalna sila od 2,5 do 15 MN.
 Deformacija noseće strukture  Hod pritiskivaĉa jod 500 do 1200mm,
 Površina stola od 600x600 do 1400x1500 mm,
hidrauliĉne prese ne odraţava se  Brzina pritiskivaĉa u fazi približavanja oko 500mm/s,
znaĉajnije na taĉnost obratka. a u radnom hodu od 45 do 67 mm/s.
52
Hidrauliĉna presa za istiskivanje Lasko tip KFP i oblici dijelova
5.2. PRESE
Tropoziciona hidrauliĉna presa Schuler

serije MH
Tehnički podaci:
 nominalna sila 9 MN
 maksimalni hod pritiskivaĉa 550 mm
 Svetli otvor prese 1550 mm
 Dimenzije stola prese 1300x1000 mm
 Sila izbacivaèa u stolu prese 500 kN
 Sila jednog izbacivaĉa u pritiskivaĉu 100 kN
53  Broj izbacivaĉa u pritiskivaĉu 3 .
5.2. PRESE
Prese za hladno istiskivanje

U procesima zapreminskog
deformisanja, na hidrauliĉnim i
krivajnim presama, za automatizovani
transport materijala i obratka najviše
se koriste grajferni sistemi i roboti.
54 Varijanta dodavanja pripremka i transporta obratka

Višepoziciona hidrauliĉna presa za hladno istiskivanje u obliku peĉurke pomoću grajfernog mehanizma.
5.2. PRESE
Prese za hladno utiskivanje

 Hladno utiskivanje je proces zapreminskog deformisanja kod koga se ţig
odreĊenog oblika utiskuje malom brzinom u pripremak, koji je obiĉno od
alatnog ĉelika odţaren na minimalnu tvrdoću.
 Proces se izvodi u uslovima visokog pritiska što uslovljava visoka
mehaniĉka svojstva ţiga.
 Ovaj postupak primjenjuje se za izradu šupljina u alatima za kovanje,
livenje, zatim alatima za oblikovanje plastike itd.
 Ovim postupkom dobijaju se gravure izuzetnog kvaliteta sa boljim
mehaniĉkim svojstvima u odnosu na alternativne postupke izrade: rezanje
– struganje, glodanje, brušenje, elektro-erozija, livenje itd.
Hladno utiskivanje: a) šema procesa;

55 b) ţigovi i utisnute gravure
5.2. PRESE
Prese za hladno utiskivanje

 Ove zahtjeve ispunjavaju hidrauliĉne prese koje proizvodi
Sack and Kiesseldbach iz Njemaĉke
 Grade se sa nominalnom silom od 1,6 – 200 MN.

 Radni hod presa je od 160 – 400 mm.
 Brzina pritiskivaĉa:
 u fazi pribliţavanja i u povratnom hodu je 6,5
mm/s,
 a u radnom hodu od 0 – 0,3 mm/s.
 Noseća struktura je zatvorena livena
 Pogonski sistem je direktni pumpni.
 Mašina je snabdjevena ureĊajem za mjernje hoda
taĉnosti 0,01 mm i ureĊajem za ograniĉenje hoda
i pritiska teĉnosti, odnosno, sile.
5.2. PRESE
Prese za ispravljanje
 Savremene prese za ispravljanje opremljene su softverom za proraĉun
opterećenja u zavisnosti od veliĉine odstupanja oblika obratka.
Hidrauliĉna presa za ispravljanje vratila (Galdabini –Italija) Presa za ispravljanje zupĉanika

Galdabini
57
5.2. PRESE
Prese za kalibrisanje
 Dijelovi dobijeni hladnim i toplim oblikovanjem, kao i sinterovani dijelovi
podlijeţu operaciji kalibrisanja radi finiširanja dimenzija obratka i smanjenja
dodataka za obradu.
 Kalibrisanje se izvodi u hladnom, toplom i polutoplom stanju.
 Nakon ove operacije nije potrebna nikakva dodatna obrada
 Dijelovi odgovaraju standardu near net shape tehnologiji oblikovanja.
Tehnički podaci za KP prese:
• nominalana sila od 2 do 10 MN
• hod pritiskivaĉa 350 mm kod svih presa
• razmak voĊica pritiskivaèa 750 do 1100mm
• površina pritiskivaĉa od 700x700 do 1000x800 mm
• brzina pritiskivaĉa u praznom hodu (približavanje i
povrtani hod) do 300mm/s
• brzina pritiskivaĉa u radnom hodu 10 do 14 mm/s
• snaga elektromotora od 30 do 55 kW
Hidrauliĉna presa za kalibrisanje Lasco serije

KP (a) i tipiĉni dijelovi koji se kalibrišu nakon
58 sinterovanja (b)
5.2. PRESE
Prese za toplo oblikovanje
 Prese za slobodno kovanje

 Prese za kovanje u kalupu
 Višepozicione prese za kovanje
 Horizontalne prese za istiskivanje profila
 Prese za slobodno kovanje
 Pripremak za ovu obradu je ingot, slab ili neki drugi primarni proizvod,
Dijelovi koji se
rade:
 vratila za turbine,
 koljenasta vratila
 brodskih motora,
 teški otkivci za potrebe
mašinogradnje,
 diskovi,
 prstenovi i sl.
59
5.2. PRESE
 Prese za kovanje u kalupu

 Za kovanje u kalupu kompanija Lasco preporuĉuje hidrauliĉne prese serije
VP (VP/VPA/VPE ) koje se grade sa nominalnom silom od 2,5 MN pa do 50
MN.
Hidrauliĉne prese za kovanje Lasco

a) tip VPE b) tip VPZ i oblici dijelova
60
5.2. PRESE
 Višepozicione kovaĉke prese

 Pored osnovnih tehniĉkih zahtjeva u pogledu sile, hoda i radnog prostora,
kod ovih mašina mora biti obezbijeĊen transport zagrijanog obratka izmeĊu
radnih pozicija: manuelni transport, transport pomoću specijalnog
manipulatora ili upotrebom robota.
Presa ZE u automatskoj liniji za

61 kovanje (Müller Weingarten)
5.2. PRESE
 Horizontalna presa za toplo istiskivanje profila

 Osnovna prednost ovih mašina u odnosu na vertikalne prese je
manipulacija sa pripremkom i obratkom u horizontalnoj ravni.
 Poloţaj ove prese omogućuje lako povezivanje sa drugim presama u liniji.
Specijalna hidrauliĉna presa

horizontalne izvedbe („Schuler”)
 jedan pokretni pritiskivaĉ i dva
alata – ţiga,
 dva kompleta matrica koje su
smještene na nepokretnim
traverzama (lijevo i desno).
62
5.2. PRESE
ELEMENTI KONSTRUKCIJE HIDRAULIĈNIH PRESA
 Projektovanje HP je sloţen zadatak koji zahtjeva veliko iskustvo

 Generalno, koncepciju HP odreĊuje namjena mašine, zatim asortiman
gotovih komponenti (agregata) na trţištu i prizvodne (tehnološke)
mogućnosti proizvoĊaĉa mašine.
 Polazni podaci pri projektovanju HP svakako proizlaze iz tehnoloških
zahtjeva operacija koje će se na mašini izvoditi
 Treba se voditi raĉuna da projektovana mašina mora biti ekonomiĉna,
pouzdana u radu, jednostavna za odrţavanje i ne smije ugroţavati
posluţioca niti ţivotnu sredinu.
 Strukturu HP ĉini:
 noseća struktura
 pogonski sistem
 izvršni dio
 sistem upravljanja
 sistem podmazivanja i
63  pomoćni sistemi.
5.2. PRESE

Noseća struktura HP
 Noseća struktura hidrauliĉne prese u osnovnoj izvedbi moţe biti

otvorena i zatvorena.
 Otvorena noseća struktura obezbeĊuje bolji pristup radnom prostoru,
lakšu manipulaciju sa materijalom i alatom, ali po pravilu ima niţu
krutost i manju taĉnost u odnosu na zatvorenu noseću strukturu.
 Ovakve mašine koriste se za rad sa jednopozicionim alatom a grade
sa nominalnom silom do 2,5 MN.
64
5.2. PRESE

 Zatvorena noseća struktura ima višu krutost

i smanjene mogućnosti za manipulaciju sa
materijalom i alatom.
 Prese sa silom preko 4 MN po pravilu se
grade sa zatvorenom nosećom strukturom.
 Ovakve mašine imaju dobro voĊenje
pritiskivaĉa pa se koriste za rad sa velikim
jednopozicionim i višepozicionim alatima.
 TakoĊe, se ovakve mašine grade i kao
višepozicione – transfer prese sa ugraĊenim
ureĊajem za transport materijala.
 S obzirom na broj stubova, noseća struktura
moţe biti jednostubna i višestubna
(dvostubna, ĉetvorostubna ..).
 Povećanje broja stubova, u principu,
65 povećava krutost mašine.
5.2. PRESE

 Otvorena noseća struktura sastoji se od vertikalnog stuba konzole i

stola mašine, a zatvorena noseća struktura se sastoji od stubova i
traverzi (gornja i donja traverza).
 Donja traverza ujedno je i sto mašine.
 Osim toga svaka noseća struktura prese ima i pomoćne elemente kao
što su: voĊice pritiskivaĉa, postolje na koje se postavlja mašina, stope
za povezivanje sa fundamentom, elemente za prenošenje mašine
(kuka i sl.)
 Opterećenje noseće strukture je posljedica sila od procesa
deformisanja, zatim nastaje od inercijalnih sila, prednaprezanja noseće
strukture i usljed teţine ugraĊenih elemenata.
 Opterećenje se na stubove noseće strukture prenosi preko pritiskivaĉa
(ili stola prese) i traverzi (gornje i donje).
66
5.2. PRESE

 Prema naĉinu gradnje noseća

struktura moţe biti jednodjelna
(livena) i višedjelna koja se
izraĊuje zavarivanjem ili pomoću
zavrtanjske veze.
 Po pravilu, mašine manjih
dimenzija imaju livenu noseću
strukturu dok se u sluĉaju velikih
mašina noseća struktura gradi iz
dijelova.
 Stubovi noseće strukture mogu
biti puni (kruţnog presjeka) i
šuplji – kutijasti, kruţnog,
kvadratnog i pravougaonog
poreĉnog presjeka.
67 Noseća struktura prese:
a) monoblok (jednodelna) b) višedelna prednapregnuta
5.2.3. Horizontalne kovaĉke mašine
 Na ovim mašinama najĉešće se dobijaju tzv. peĉurkasti oblici (šipkasti

komadi sa proširenjima na kraju).
 Pogodne su za automatizaciju procesa.
 Kovanje sitnih dijelova u motornoj industriji
 Svornjaci, motke, poluge, cijevne spojnice…
 Dijelovi kod kojih je polazni materijal šipka ili šipkasti odrezak
 Sile sabijanja do 30 MN
 Veliĉina hoda 80 – 380 mm
68
5.3. ROTACIONE MAŠINE
 Veoma široko podruĉje OD se realizuje pomoću mašina sa rotacionim

glavnim kretanjem.
 Praktiĉno veliki broj postupaka se realizuje na rotacionim mašinama:
- Kompletno podruĉje valjanja u primarnoj OD
- Valjanje navoja
- Valjanje ozubljenih i oţljebljenih elemenata
- Površinsko plastiĉno deformisanje PPD-valjanje površina
- Valjanje profila iz lima
- Rotaciono tiskanje.
69 Izgled mašina za valjanje navoja sa dva i tri valjka

POSEBNE MAŠINE ZA OD
 Postoji mnoštvo mašina posebno razvijenih za realizaciju pojedinih

postupaka OD.
 Zavisno od oblika, veliĉine i drugih karakteristika izradaka.
 Neke su predstavljene u nastavku
70
5.4. MAŠINE ZA SAVIJANJE
 Mašine za savijanje limova imaju široku primjenu u svim industrijama, a

posebno u industrijama motornih vozila, vazduhoplovnoj industriji i
kotlogradnji.
 Mašine za uzduţno profilisanje limova rotacionim alatima, mašine za
kruţno savijanje (valjcima), savijanje cijevi, profila i dr., spadaju u grupu
specijalnih mašina.
Izgled jedne mašine za horizontalno savijanje limova sa

tri valjka – trovaljak PICOT - LYON. Gornji valjak se
pomjera pomoću hidrauliĉnog cilindra. Najveća širina
71 lima za savijanje iznosi 4 m, a debljina 12 mm.
5.4. MAŠINE ZA SAVIJANJE
 Mašine za profilno savijanje univerzalnim alatima noţastog oblikaĉa i

kalupa u obliku razliĉitih prizmi.
 Mašine se nazivaju abkant prese.
 Na pokretnom gornjem dijelu prese, koji izvodi pravolinijsko kretanje i
ostvaruje silu savijanja pomoću dva hidrauliĉna cilindra, nalazi se sistem
oblikaĉa koji se u radni donji poloţaj dovode pomoću zglobnih lanaca, a
saglasno programu upravljanja koji se zadaje preko upravljaĉke jedinice
Izgled jedne programski upravljene mašine za fazonsko

72 savijanje tipa "Mengele"-Štutgart..
5.5. MAŠINE ZA ODSJECANJE
 U grupu Mašine za odsijecanje spadaju makaze za odsijecanje lima

pravolinijski - u trake iz tabli sa pravim noţevima ili pri rasijecanju
dugaĉkih traka sa kruţnim noţevima.
Izgled hidrauliĉnih makaza za

odsijecanje lima u tablama, proizvodnje
"Jelšingrad", Banja Luka. Ova fabrika je
proizvodila familiju ovih makaza za
odsijecanje lima debljine od 4÷13 mm,
73 sa silom odsijecanja od 13÷32 kN.
5.6. MAŠINE ZA PROBIJANJE
 Mašine za probijanje, danas predstavljaju posebnu grupu mašina-

automatske prese za probijanje limova po razliĉitim zatvorenim
konturama.
 Moderne konstrukcije imaju koordinatne numeriĉki upravljene stolove, a
sijeĉenje lima vrši se pomoću mlaza plazme ili pomoću lasera.
 Izgled automatske prese za sijeĉenje
lima (probijanje, prosijecanje,
odsijecanje) sa laserom, "TRUMATIC
LASERPRESS" njemaĉke firme
TRUMPF.
 Osnovne tehniĉke karakteristike ove
prese su: površina stola - 1275 x 2080
mm, deformaciona sila - 205 kN, najveći
preĉnik probijanja 105 mm, najveća
debljina lima - 6,4 mm, broj hodova 280
mm-1, pogonski motor - 4 kW.
Pomjeranje stola u horizontalnoj ravni
ostvaruje se preko KNU- upravljanja
74 Izgled automatske prese sa laserom motorima jednosmjerne struje.
5.6. MAŠINE ZA PROBIJANJE
Primjeri alata za automatsku presu
75 Primjer izratka na automatskoj presi

5.6. MAŠINE ZA VUĈENJE
Slika Primjeri vučnih klupa sa hidrauličnim

pogonom
Slika Višepozicione mašine za vučenje žice

magazinskog tipa - bez klizanja
76 Slika Primjeri jednostepenih bull

block mašina za vučenje
6. ALATI ZA OBRADU DEFORMISANJEM
 Izrada radnih predmeta OD moţe se ostvariti pomoću razliĉitih sredstava:

- mehaniĉki-upotrebom alata, direktni kontakt izmeĊu alata i materijala,
- upotrebom medija i
- energijom.
 Alati za OD imaju slijedeće funkcije:
- da prenesu energiju i kretanje sa mašine na predmet obrade,
- da obezbijede oblikovanje materijala ţeljenom tehnološkom metodom (sabijanjem,
savijanjem, prosjecanjem, istiskivanjem, itd.),
- da omoguće taĉno definisani naĉin unošenja energije u radni predmet i
- da obezbijede dobijanje radnog predmeta odreĊenog oblika, odreĊenih dimenzija i
odreĊenog kvaliteta obzirom na tolerancijsko polje izrade i hrapavost obraĊenih
površina.
 Kao medij za oblikovanje moţe posluţiti:
- voda, emulzija, ulje (kod hidrooblikovanja) ili
- plin (kod superplastiĉnog oblikovanja).
 Oblikovanje energijom moţe biti:
- pomoću energije eksploziva ili
77 - djelovanjem elektromagnetnog polja.
 Alati za obradu plastiĉnim deformisanjem predstavljaju dio

obradnog, ili šireg sistema za oblikovanje.
 Oni direktno definišu sam metod obrade.
 Za razliku od obrade rezanjem, u obradi plastiĉnim deformisanjem,
praktiĉno svaki alat je specijalan, jer su njegovi radni organi
prilagoĊeni obliku dijela.
 MeĊutim, za pojedine pripremne operacije, kao pri slobodnom
kovanju, postoje i alati univerzalne namjene.
 Generalno posmatrano, alati za obradu plastiĉnim deformisanjem
su relativno vrlo skupi, pa su ekonomiĉni samo u primjeni u
serijskoj i masovnoj proizvodnji.
78
 Dijele se na razliĉite naĉine.

 Prema vrsti obrade mogu biti za postupke :
- Zapreminske obrade (alati za kovanje, istiskivanje i sl.) i
- Prerade limova (alati za saviajnje, DI, probijanje i sl.).
79 Alat koji se postavlja na mašinu ima funkciju oblikovanja radnog proizvoda.

 Alati za kovanje
 U ovu grupu alata spadaju pomoćni alati za slobodno kovanje i
kalupi za kovanje u kalupima.
Otvoren kalup za kovanje
Izgled rastavljenog kalupa

 Alati za istiskivanje
 Elementi alata za istiskivanje izloţeni su velikim naprezanjima zbog
malih mjera i velikih deformacionih sila, jer se istiskivanje izvodi u
hladnom stanju.
81 Osnovni elementi alata a) suprotnosmjerno i b) istosmjerno istiskivanje

 Alati za obradu lima

 Alati za obradu lima u
principu imaju iste
dijelove, dok razlike
nastaju u izvršnim
organima koji definišu
metod obrade, ili
tehnološku operaciju.
82 Šema jednopozicionog alata sa ploĉom (lijevo) i stubnim (desno) voĊenjem

Šema konstrukcije alata za izvlaĉenje

83
Paralelan alat za prosjecanje i probijanje

84
Radni alat za prosijecanje i probijanje

85
86
 800T
 Product line for FAW
 3000T forging press
 3150T forging press
 3500/580T
4000T
 4500T
 5000T
 6300T
 10000T
SOLIDWORKS Drawing
SOLIDWORKS Drawing
Finite element analysis
Finite element analysis

P1 1-ODM 2020 2021 Masine I Alati Za OD Za Studente

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

P1 1-ODM 2020 2021 Masine I Alati Za OD Za Studente

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Semestar: ljetni (VI)

Školska godina: 2020/ 2021.

Katedra za proizvodne tehnologije

Predavanja/ Nastavnik: v.prof.dr.sc. Ibrahim Planĉić

 Rad i sila se ostvaruju pomoću mašina za obradu

2 Slika Izgled nekih mašina za obradu deformacijom

Mašine za deformisanje prema

 Ĉekići su mašine dinamiĉkog dejstva kod kojih se kinetiĉka

 Za ostvarenje deformacione sile i deformacionog rada kod ĉekića

5.1.1 Ĉekići prostog dejstva

 Ovi ĉekići su prostog dejstva gde se

5.1.1 Ĉekići prostog dejstva

 Parni cilindar sluţi za ubrzavanje i

5.1.1 Ĉekići prostog dejstva

5.1.1 Ĉekići prostog dejstva

 pneumatski: jednoradni pneumatski bat, dvoradni pneumatski bat,

5.1.1 Ĉekići prostog dejstva

12 Elektro-hidrauliĉni ĉekić CNC hidrauliĉni ĉekić

 Od klasiĉnih ĉekića koji se danas

Kovaĉki ĉekići sa elektro- hidrauliĉnim

5.1.2 Ĉekići dvostrukog dejstva

 Pomoću dva vazdušna cilindra suprotnosmjerno se kreću maljevi.

14 Vazdušni horizontalni ĉekić dvostrukog dejstva-impaktor ĉekići

5.1.2 Ĉekići dvostrukog dejstva

 Gornji malj koji se pokreće

Tehniĉke karakteristike ĉekića

Tehniĉke karakteristike ĉekića

Tehniĉke karakteristike ĉekića

 Brzina deformisanja kod prese, tj. brzina kretanja pritiskivaĉa je

5.2.1 Mehaniĉke prese

5.2.1 Mehaniĉke prese

5.2.1 Mehaniĉke prese

Koljenasta presa sa jednim i dva koljena

5.2.1 Mehaniĉke prese

Ekscentar-krivajna presa "RIAMONDI",

5.2.1 Mehaniĉke prese

Izgled nagibne i jednostubne ekscentar prese

5.2.1 Mehaniĉke prese

5.2.1 Mehaniĉke prese

5.2.1 Mehaniĉke prese

 Ove prese se upotrebljavaju

5.2.2 Hidrauliĉne prese

5.2.2 Hidrauliĉne prese

30 Otvorena noseća struktura

5.2.2 Hidrauliĉne prese

5.2.2 Hidrauliĉne prese

 Imaju visok nivo fleksibilnosti, a koriste

 Za operacije finog razdvajanja presovanjem osim mehaniĉko-hidrauliĉne

35 Šema hidrauliĉne prese za fino razdvajanje

Dijelovi automobila proizvedeni finim razdvajanjem

Hidrauliĉna presa za FRP, Feintool – Švajcarska

 Razdvajanje tankih limova Mašina za seckanje Trumpf model 2020

 Za izradu profila od tankog lima veće

 Posebnu grupu presa za

 Nominalna sila prese je

Glavne prednosti hidrauliĉnih presa

 Šema višepozicione hidrauliĉne prese

Višepoziciona presa Schuler

Transporter sa mehaniĉkim grajferom

 Hidrauliĉne višepozicione prese koriste se i u auto industriji za oblikovanje

Šema višepozicione prese za auto

 Koristi se za probu alata, na primjer, za oblikovanje dijelova od lima

Probna presa Müller Weingarten