1

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД
ВИШИ КУРС ИЗ МЕТОДА КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТА

Студенти који чине V групу: Ментори:

В. проф. др Марија Нефовска-Даниловић
Јелена Чуповић 663/2 Доц. др Мирослав Марјановић
Бојана Радивојевић 664/20
Бојана Јелић 665/20
Дарија Недић 623/20

Београд, 2021
1

САДРЖАЈ:
1. УВОД ................................................................................................................................... 2
1.1. Дефиниција Метода коначних елемената .......................................................................... 2
1.2. Основе на којима се заснива Метода коначних елемената .................................................. 2
1.3. Алгоритамски концепт Методa коначних елемената .............................................................. 3
1.4. Типови елемената................................................................................................................ 7
1.5. Грешке у МКЕ .................................................................................................................... 8
2.МАТРИЦА КРУТОСТИ Q8 КОНАЧНОГ ЕЛЕМЕНТА ................................................................. 9
2.1.Увод.................................................................................................................................... 9
2.2.Формирање матрице крутости ............................................................................................... 9
2.2.1. Дефинисање поља померања (избор интерполационих функција) ..................................... 9
2.2.2. Дефинисање поља деформација и напона...................................................................... 11
2.2.3. Формирање матрице крутости Q8 коначног елемента у природним координатама ........... 13
3. БРОЈНИ ПРИМЕР ................................................................................................................... 16
3.1.Одређивање матрице Knn ................................................................................................... 16
3.1.1. Подела носача и нумерисање чворова........................................................................... 16
3.1.2. Прорачун .................................................................................................................... 16
3.1.3. Анализа резултата добијених напона ............................................................................ 25
3.1.4. Анализа резултата добијених померања ........................................................................ 30
4. АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈЕ .................................................................................................. 32
4.1 Анализа резултата .............................................................................................................. 46
5.ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................... 47

1
2

1. УВОД
1.1. Дефиниција Метода коначних елемената

Метода коначних елемената (МКЕ) спада у савремене методе нумеричке анализе.

Њена прва примена, била је у прорачуну инжењерских конструкција, а потом се проширила и
на друге области, као што су решавање граничних задатака математике, физике и механике
континуума [1].

1.2. Основе на којима се заснива Метода коначних елемената

Метода коначних елемената представља метод дискретне анализе јер се заснива на

физичкој дискретизацији континуума. Метода је изведена на основу механике континуума.
Оваквом дискретизацијом добија се да, уместо елемента бесконачно малих димензија, основу
за све анализе представља део домена коначних димензија, поддомен или коначни елемент.
На тај начин се стање у појединим елементима може приказати обичним алгебарским
једначинама уместо диференцијалним. Физички, то значи, да се домен са бесконачно много
степени слободе замењује дискретним моделом међусобно повезаних коначних елемената са
коначним бројем степени слободе [1].
Пошто је број дискретних модела за један гранични проблем неограничено велики,
основни задатак је да се изабере онај модел који најбоље апроксимира одговарајући
гранични проблем.
Суштина апроксимације континуума према методи коначних елемената, састоји се у
следећем:
1) Разматрани домен континуума, помоћу замишљених линија или површи, се дели на
одређени број поддомена коначних димензија. Поједини поддомени се називају
коначни елементи, а њихов скуп за цео домен систем или мрежа коначних
елемената.
2) Претпоставља се да су коначни елементи међусобно повезани у коначном броју
тачака, које се усвајају на контури елемента. Те тачке се називају чворне тачке или
чворови.
3) Стање у сваком коначном елементу (нпр. поље померања, деформација, напрезања,
распростирања температуре и сл.) се описује помоћу интерполационих функција и
коначног броја параметара у чворовима који представљају основне непознате
величине у методи коначних елемената.
4) За анализу и прорачун система коначних елемената важе сви принципи и поступци
који важе за класичне дискретне системе [1].
Према начину на који се изводе и формулишу основне једначине метода коначних
елемената постоје четири основна вида МКЕ:
1) Директна метода – аналогна је методи деформације у прорачуну линијских носача.
Користи се код релативно једноставних проблема.
2) Варијациона метода – заснива се на принципу виртуелног рада (виртуелних померања)
и принципу стационарности потенцијалне енергије. Користи се и код једноставних и код
сложених проблема.
3) Метода резидуума – општи вид апроксимације по МКЕ, заснива се на
диференцијалним једначинама разматраног проблема. Ова метода има нарочиту примену код
оних проблема код којих је тешко формулисати функционал и оних проблема код којих
функционал уопште не егзистира.

2
3

4) Метода енергетског баланса – заснива се на балансу различитих видова енергије и има

примену у термостатичкој и термодиначкој анализи континуума [1].
Предност Метода коначних елемената у односу на друге нумеричке методе је што нема
ограничења у геометрији, оптерећењу, граничним условима и материјалу. Такође, могу се
комбиновати различити типови коначних елемената и тачност решења је већа уколико се
усвоји већи број коначних елемената [2].

1.3. Алгоритамски концепт Метода коначних елемената

Анализа и решавање проблема механике континуума према методи коначних елемената се

своди на тзв. процес корак по корак (Step by step process). У том процесу, који се може
приказати као једноставан алгоритам, издваја се шест најважнијих корака:
1) Дискретизација континуума,
2) Избор интерполационих функција ,
3) Срачунавање карактеристика елемента,
4) Формирање једначина за мрежу коначних елемената,
5) Решавање система једначина,
6) Прорачун потребних утицаја [1].

1) Дискретизација континуума
Да би се извршила дискретизација континуума потребно је прво да се стварна
конструкција односно физички модел (Слика 1.1.), сведе на математички модел (Слика 1.2.)
који најбоље описује реалну конструкцију уз одговарајуће граничне услове. Затим се тај
математички модел дискретизацијом своди на нумерички модел (Слика 1.3.). Избор
математичког модела зависи од више фактора: феномена који је у конкретном примеру од
интереса и који се анализира, геометрије, оптерећења, граничних услова, материјалних
карактеристика и резултата које је потребно добити као и захтеване тачности истих.
Најефикаснији је математички модел који даје поуздане резултате уз најмањи утрошак
ресурса и рачунарског времена [2].

3
4

Слика 1.1. Физички модел [2] Слика 1.2. Математички модел [2]

Слика 1.3. Нумерички модел [2] Слика 1.4. Шема дискретизације [2]
Од наведених шест корака, нарочито су важна прва три. Начин дискретизације, избор облика
елемената, као и укупног броја елемената, зависе од природе проблема који се решава и
потребне тачности траженог решења. Поред броја и облика елемената важан је избор
чворова, основних непознатих у њима и интерполационих функција. Помоћу
интерполационих функција се дефинише поље променљивих у сваком елементу, а од
њиховог избора непосредно зависи и континуитет на границама између појединих елемената,
а самим тим и тачност апроксимације [1].

2) Интерполационе функције
Функције помоћу којих се представља поље променљивих у елементу, називају се
интерполационе функције, функције облика или апроксимативне функције. Помоћу
интерполационих функција се успоставља непосредна веза између вредности функције у
било којој тачки елемента и основних непознатих, односно параметара у чворовима. Помоћу
ових функција одређена је само квалитативно промена функције у елементу тј. само по
облику, док је интензитет те промене одређен вредностима параметара у чворовима. Овим
функцијама се само апроксимира поље променљивих, а не описује се тачно стварно поље
променљивих.
Од избора интерполационих функција зависи и испуњење континуитета између појединих
елемената. Према томе да ли су, или нису, задовољени услови континуитета, односно
компатибилности на границама између појединих елемената, елементи могу бити
компатибилни и некомпатибилни, односно конформни и некомформни.

4
5

Постоје различити степени континуитета, континуитет функције - С0 континуитет,

континуитет функције и првих извода функције - С1 континуитет, уопште, континуитет
функције и извода до m-тог реда - Сm континуитет, где је m захтевани континуитет и
m=0,1,...,n. У примени Метода коначних елемената за различите проблеме се захтева
различит степен континуитета. Елементи са вишим степеном континуитета дају тачнија
решења од оних са нижим али је њихово дефинисање знатно сложеније.
Општи облик зависности између вредности функције у некој тачки елемента и основних
непознатих у чворовима елемента може се приказати линеарном формом:
 = Ni qi =Nq {1}
i

Где је:
N-матрица интерполационих функција
q- вектор основних непознатих у чворовима
Интерполационе функције зависе од координата тачака и координата чворова. За њихово
дефинисање постоје два начина, помоћу генералисаних координата и непосредним избором.
Примењује се други начин, који се огледа у непосредном избору интерполационих функција
за поједине чворове елемента. За избор ових функција важно је уочити њихову особину која
следи из једначине {1}. Интерполационе функције имају особину да функција Ni (i=1, 2, . . .
n) за чвор i има вредност 1 у чвору i и нула у свим осталим чворовима. Осим тога, природа
интерполационих функција дуж контуре елемента је одређена бројем чворова и захтевима
континуитета на границама између елемената. Од интерполационих функција се захтева да
обезбеде добру апроксимацију у елементу, континуитет између елемената и да буду што
једноставније. Ова својства поседују полиноми, који се углавном користе као
интерполационе функције [1].

Полиноми као интерполационе функције

У једнодимензионалној анализи полином Pn(x) има општи облик:
n 1
Pn( x)    i xi
i 1 {2}
где n одређује ред полинома, а αi су коефицијенти који се називају генералисани параметри
или генералисане координате.
Ако полином зависи од два аргумента, његов општи облик је:
m
Pn( x, y )    i x j y k
i 1 jk m {3}
где је m укупан број чланова полинома који се срачунава као:
1
m  (n  1)(n  2)
2
Полином је потпун уколико садржи све коефицијенте од један до m.
На пример, за полином другог степена, постоји шест генералисаних координата (видети
једначину {4}).
n2
 P2 ( x)  1   2 x  3 y   4 xy  5 x   6 y
2 2

m  6
{4}
Приказивање дводимензионалних полинома врши се преко шеме Паскаловог троугла.
5
6

Слика 1.5. Паскалов троугао [1]

Ред полинома који треба изабрати да репрезентује поље променљивих у елементу зависи од
броја степени слободе елемента. Дакле, број непознатих коефицијената у полиному је једнак
броју основних непознатих у чворовима, које су расположиве за њихово одређивање.
Генералисане координате αi су међусобно независни параметри помоћу којих се одређује
вредност функције  , док је њен облик одређен редом полинома. Апроксимација померања
се узима тако да се у елементу увек обезбеди стање константне деформације и због тога се
прво узимају линеарни чланови из Паскаловог троугла. Следећи чланови бирају се на основу
осталих услова које модел треба да задовољи. Углавном се као интерполационе функције
примењују Hermit-ови полиноми који поред континуитета функције обезбеђују и
континуитет извода. Поред ових полинома постоје још и Lagrange-ови полиноми и
Serendipity елементи који углавном обезбеђују континуитет функција на границама између
суседних елемената а не и извода [1].

3) Срачунавање карактеристичних елемената

Карактеристике појединих елемената одређују се независно од мреже елемената као целине.
Тако нпр. у напонско – деформацијској анализи конструкција, основне зависности између
статичких и деформацијских величина се успостављају за сваки елемент, матрица крутости
се формира аутономно за поједине елементе, а потом се на основу њих, сасвим једноставно,
формира матрица за систем у целини. То практично значи да се комплексан проблем разбија
на низ једноставних. Карактеристике елемената, матрице крутости, вектори чворних
оптерећења и сл. срачунавају се најчешће уз помоћ варијационих принципа, на основу
усвојене геометрије елемената и одговарајућих интерполационих фунцкија. Ови прорачуни
углавном се спроводе уз примену поступака нумеричке интеграције [1].

6
7

1.4. Типови елемената

Сваки коначни елемент се карактерише обликом елемента, бројем и врстом чворова,
бројем и врстом непознатих у појединим чворовима и врстом интерполационих функција. С
обзиром на њихов облик, елементи могу бити са праволинијским (или правим) и
криволинијским (или кривим) контурама. Праволинијски и криволинијски елементи могу
бити једнодимензионални или линијски, дводимензионални или равни и тродимензионални
или просторни [1].
Једнодимензионални коначни елемент је део праве или криве линије. Број чворова на
елементу је променљив, што важи и за остале коначне елементе. Дводимензионални
елементи чине фамилију 2D коначних елемената за моделирање континуума. На Слици 1.6.,
дат је приказ ових елемената и начин на који се дефинишу уз помоћ чворова.
Тродимензионални елементи се користе за моделирање тродимензионалних тела општег
облика (3D континуума). Приказ ових елемената и начин на који се дефинишу уз помоћ
чворова дат је на Слици 1.7. [3].

Слика 1.6. Неки типови дводимензионалних елемената [3]

Слика 1.7. Неки типови тродимензионалних елемената [3]

Чворови се обично усвајају у карактеристичним тачкама елемента као што су крајеви за
линијски елемент, темена троугла или четвороугла за троугаони односно четвороугаони
елемент и слично. За два елемента истог облика, број чворова и њихов међусобни положај
могу бити различити. Чворови могу бити спољашњи и унутрашњи. У спољашњим чворовима
елемент је везан суседним елементима док унутрашњи чворови припадају само једном
елементу [1].

7
8

1.5. Грешке у МКЕ

У процесу анализе конструкције методом коначних елемената као чиниоци се јављају
корисник, програм и рачунар. Сваки од њих може бити узрок појаве грешке. Према томе,
грешке се деле на: грешке корисника, грешке програма и грешке рачунара.
Много опасније су несвесне грешке, које настају из различитих разлога, али их је корисник
несвестан. Најподеснија основа за класификацију грешака је сам процес анализе
конструкције. У условима када се користи неки од комерцијалних програма, процес анализе
конструкције применом коначних елемената се може поделити на следеће фазе:
1) припрема анализе
2) унос података
3) прорачун
4) интерпретација резултата [3].

Слика 1.8. Класификација потенцијалних извора грешака према времену њиховог

настанка [3]

8
9

2.МАТРИЦА КРУТОСТИ Q8 КОНАЧНОГ ЕЛЕМЕНТА

2.1.Увод
Поред елемената троугаоног и четвороугаоног облика са константном и линеарном
променом поља деформација, у анализи раванских проблема примењују се и сложенији
елементи код којих је промена деформација у елементу квадратна, кубна или још вишег реда.
Код оваквих елемената, ред полинома који се користе за интерполационе функције, помоћу
којих се апроксимира поље померања, такође се повећава, а тиме и број степени слободе
елемента [1].
У оквиру првог задатка семинарског рада, разматра се коначни елемент Q8, односно
срачунава се његова матрица крутости. То је елемент који има 8 чворова (у теменима и
срединама страница) и 16 степени слободе, по 2 степена слободе у сваком чвору.

Слика 2.1. Q8 коначни елемент са нумерисаним чворовима и померањима чворова

На слици су приказани чворови коначног елемента од 1 до 8, као и позитивна конвенција за
вектор померања у чворовима.
Вектор генералисаних померања чворова елемента (q) записујемо као:

q t= {u1, v1, u2, v2, u3, v3,...,u8, v8} {5}

2.2.Формирање матрице крутости

2.2.1. Дефинисање поља померања (избор интерполационих функција)

Како Q8 коначни елемент има 16 степени слободе, поље померања дефинише се помоћу 16
непознатих генералисаних координата αi и Паскаловог троугла:

Слика 2.2. Паскалов троугао

Поље померања се може приказати помоћу полинома са осам генералисаних координата:

9
10

u ( x, y)  1   2 x   3 y   4 x 2   5 xy   6 y 2   7 x 2 y  8 xy 2
{6}
v( x, y)   9  10 x  11 y  12 x 2  13 xy  14 y 2  15 x 2 y  16 xy 2
где је:
У матричном облику поље померања је:
u  A {7}
где је:
u- вектор померања у произвољној тачки
А – матрица која зависи од реда изабраног полинома (матрица врста)
α – вектор генералисаних координата
αт = {α1α2α3α4α5α6α7α8α9α10α11α12α13α14α15α16} {8}

1 𝑥 𝑦 𝑥 2 𝑥𝑦 𝑦 2 𝑥 2 𝑦 𝑥𝑦 2 0 0 0 0 0 0 0 0
А=[ ] – матрица врста {9}
0 0 0 0 0 0 0 0 1 𝑥 𝑦 𝑥 2 𝑥𝑦 𝑦 2 𝑥 2 𝑦 𝑥𝑦 2
Ако се померања u и v дефинишу за сваки чвор коначног елемента добија се:
u ( x1 , y1 )  1   2 x1   3 y1   4 x12   5 x1 y1   6 y12   7 x12 y1   8 x1 y12  u1
v( x1 , y1 )   9  10 x1  11 y1  12 x12  13 x1 y1  14 y12  15 x12 y1  16 x1 y12  v1
.
.
{10}
.
.
u ( x1 , y1 )  1   2 x1   3 y1   4 x12   5 x1 y1   6 y12   7 x12 y1   8 x1 y12  u1
v( x1 , y1 )   9  10 x1  11 y1  12 x12  13 x1 y1  14 y12  15 x12 y1  16 x1 y12  v1
Одатле следи да, у матричном облику, за генералисане координате важи следећа релација:
C  q {11}
где је:
C – матрица која садржи координате чворова коначног елемента
α – вектор генералисаних координата
q – вектор генералисаних померања чворова
Из једначине {11} долази се до вектора генералисаних координата:
  C 1 q {12}
А када се у једначину {7} убаци једначина {12} добија се:
u  AC 1q {13}
Где је A∙C-1 = N- матрица интерполационих функција
одакле следи: u  Nq
где је:
u- вектор померања у произвољној тачки
N – матрица интерполационих функција
q – вектор генералисаних померања чворова

10
11

Може се закључити да се веза између вектора померања произвољне тачке u и вектора

померања чворова q успоставља преко матрице интерполационих функција N, која има
облик:
N 0 N2 0 N3 0 N4 0 N5 0 N6 0 N7 0 N8 0
N  1 {14}
0 N1 0 N 2 0 N3 0 N4 0 N5 0 N6 0 N7 0 N8 

Такође, на основу израза N  AC 1 следи да интерполационе функције Ni зависе од

координата произвољне тачке x и y, односно Ni(x, y).
Интерполациона функција има особину да у чвору i=j има вредност један док у осталим
чворовима i≠j има вредност нула.

Интерполационе функције су функције координата тачака, које се мере у глобалном

координатном систему или локалном систему координата који је везан за разматрани
елемент.
Интерполационе функције могу се написати у природним или поларним координатама.
Главна особина природних координата је да се мењају линеарно између 0 и 1 (односно -1 и
1). На тај начин, у систему природних координата, положај произвољне тачке може да се
изрази у зависности од координата чворова. Основна предност природних координата над
Deѕcartes-овим је у томе што интерполационе функције постају знатно једноставније, па се
срачунавање одређених интеграла по елементу увек своди на исти једноставан аналитички
облик [1].
Након одређивања интерполационих функција, могу се одредити компоненте померања.
2.2.2. Дефинисање поља деформација и напона
Поље деформација може се дефинисати на основу поља померања као:
 u 
 
 x   x 
   v 
   y     {15}
   y 
 xy   u v 
  
 y x 
Диференцирањем једначина {6} долази се до израза за деформације:
u
x    2  2 4 x   5 y  2 7 xy   8 y 2
x
v
 y   11  13 x  214 y  15 x 2  216 xy
y
u v
 xy     3   5 x  2 6 y   7 x 2  2 8 xy  10  212 x  13 y  215 xy  16 y 2
y x {16}
На основу израза {16} може се закључити да εx има линеарну промену у х-правцу, а
квадратну у у-правцу. За εу промена у у-правцу је линеарна, а у х-правцу квадратна, док је за
xу промена квадратна у оба правца.
У матричном облику вектор деформације гласи:
  Lu  LNq  Bq {17}
11
12

где је:
 
 0
 x 
 
L  0   матрица оператор {18}
 y 
 
 
 y x 

 N1 N 2 N 3 N 4 N 5 N 6 N 7 N8 
 0 0 0 0 0 0 0 0 
 dx dx dx dx dx dx dx dx 
 N1 N 2 N 3 N 4 N 5 N 6 N 7 N8  {19}
B 0 0 0 0 0 0 0 0 
 dy dy dy dy dy dy dy dy 
 N1 N1 N 2 N 2 N 3 N 3 N 4 N 4 N 5 N 5 N 6 N 6 N 7 N 7 N8 N8 
 
 dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx 

-матрица извода интерполационих функција

Поље напона дефинише се помоћу поља деформација и матрице еластичних константи као:
  Е  ЕBq {20}
где је:
 
1  0 
E  
E 2 
 1 0  - матрица еластичних константи за равно стање напона {21}
1  
1  
0 0 
 2 

 x 
 
   y  - вектор напона {22}
 
 xy 
Како су све потребне величине дефинисане, на основу Принципа виртуалног рада долази се
до условне једначине за коначни елемент:

 Rs   ( F T  u )dV   ( pT  u )dA

 (  )dV   ( F T  u )dV   ( pT  u )dA

  Rs   Ru  0 
V T

 Ru    (  )dV
T
 V V 
V 

Ако се претпостави раван проблем, запреминске силе могу се претворити у површинске на

следећи начин:
F  pv t  p*  pv  p {23}

где је t дебљина елемента.

Сада је:

12
13

 (  )tdA   ( p*T  u )dA

T
{24}
A A

Користећи релације:

 T  qT BT E T  qT BT E 

  Bq    B q  {25}
u  Nq   u  N  q 

Долази се до израза за матрицу крутости коначног елемента:

 (q BT EB q )tdA   ( p*T N  q )dA

T

A A

   
qT t  ( BT EB )dA  q    ( p*T N )dA  q {26}
 A  A 
Ke Qe

K eqe  Qe
Одавде се види да је матрица крутости коначног елемента у Descartes-овим координатама [2]:
a b a b
K e  t    BT EBdA  t   BT EBdxdy
A0 0 0 0 {27}
2.2.3. Формирање матрице крутости Q8 коначног елемента у природним координатама

Слика 2.3. Q8 коначни елемент

Када се прелази из Deѕcartes-овог у природни коoрдинатни систем, неопходно је дефинисати
природне кординате r и s. Оне се дефинишу нормирањем Deѕcartes-ових координата у односу
a b
на половину дужине странице коначног елемента , односно :
2 2

{28}
где су:
x,y - Deѕcartes-овекординате
x, y - координате координатног почетка природног система у односу на Deѕcartes-ов
a, b - дужине страница коначног елемента
13
14

Да би се дошло до матрице крутости коначног елемента, потребно је одредити матрицу

извода интерполационих функција B. Изводи који се јављају у матрици B су парцијални
изводи интерполационих функција по х и у, па је при преласку на природне координате
неопходно наћи те изводе у зависности од природних координата r и s:
 N1 N 2 N 3 N 4 N 5 N 6 N 7 N8 
 0 0 0 0 0 0 0 0 
 dx dx dx dx dx dx dx dx 
 N1 N 2 N 3 N 4 N 5 N 6 N 7 N8  {29}
B 0 0 0 0 0 0 0 0 
 dy dy dy dy dy dy dy dy 
 N1 N1 N 2 N 2 N 3 N 3 N 4 N 4 N 5 N 5 N 6 N 6 N 7 N 7 N8 N8 
 
 dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx dy dx 

Имајући у виду изразе {28}, до парцијалних извода интерполационих функција се долази на

следећи начин:
r 2 r   N i N i r N i s N i r 2 N i
 ;  0  x  r x  s  
x a y  x r x a r
   N N {30}
s
0 ;
s 2 
  i  i r  N i s N i

s 2 N i

x y b   y r y s y s y b s

Такође, на основу израза {28}, долази се до релација:

{31}
Имајући у виду настале промене, из израза {27} долази се до матрице крутости коначног
елемента у природним координатама [3]:
1 1 1 1
a b ab
K e  t   BT EB dr ds  K e  t   BT EBdrds {32}
1 1
2 2 4 1 1

Интерполационе функције у природним координатама гласе [4]:

{33}

14
15

У наставку се налази код из програмског пакета MATLAB, коришћен за одређивање матрице

крутости:
a=0.6;
b=0.4;
d=0.2;
ni=0.2;
E=30000000;
symsrs
N1=0.25*(1-r)*(s-1)*(r+s+1);
N2=0.25*(1+r)*(s-1)*(s-r+1);
N3=0.25*(1+r)*(s+1)*(r+s-1);
N4=0.25*(r-1)*(s+1)*(r-s+1);
N5=0.5*(1-s)*(1-r*r);
N6=0.5*(1+r)*(1-s*s);
N7=0.5*(1+s)*(1-r*r);
N8=0.5*(1-r)*(1-s*s);
N1dx=(2/a)*diff(N1,r);
N1dy=(2/b)*diff(N1,s);
N2dx=(2/a)*diff(N2,r);
N2dy=(2/b)*diff(N2,s);
N3dx=(2/a)*diff(N3,r);
N3dy=(2/b)*diff(N3,s);
N4dx=(2/a)*diff(N4,r);
N4dy=(2/b)*diff(N4,s);
N5dx=(2/a)*diff(N5,r);
N5dy=(2/b)*diff(N5,s);
N6dx=(2/a)*diff(N6,r);
N6dy=(2/b)*diff(N6,s);
N7dx=(2/a)*diff(N7,r);
N7dy=(2/b)*diff(N7,s);
N8dx=(2/a)*diff(N8,r);
N8dy=(2/b)*diff(N8,s);
B=[N1dx 0 N2dx 0 N3dx 0 N4dx 0 N5dx 0 N6dx 0 N7dx 0 N8dx 0
0 N1dy 0 N2dy 0 N3dy 0 N4dy 0 N5dy 0 N6dy 0 N7dy 0 N8dy
N1dy N1dx N2dy N2dx N3dy N3dx N4dy N4dx N5dy N5dx N6dy N6dx N7dy N7dx N8dy
N8dx];
disp(‘B=’);
disp (B);
BT=B’;
symsen1
e=E/(1-ni^2);
n1=0.5*(1-ni);
matE=e*[1 ni 0
ni 1 0
0 0 n1];
K0=BT*matE*B;
K1=int(K0,r,-1,1);
K2=int(K1,s,-1,1);
Kel=d*a*b*K2/4;
K=double(Kel);
disp(‘K=’);
disp (K);

15
16

3. БРОЈНИ ПРИМЕР
За конзолни носач приказан на Слици 3.1 срачунати напонско – деформацијско стање
користећи комерцијални или сопствени програм заснован на МКЕ. Дискретизацију извршити
са 4 коначна елемента из претходног задатка. Резултате упоредити са одговарајућим
аналитичким решењима. Извести закључке.

H = 0.4 m
L = 2.4 m
P = 0 kN
M = 50 kNm

Слика 3.1 – Kонзолни носач

3.1.Одређивање матрице Knn

3.1.1. Подела носача и нумерисање чворова

Да би се приступило анализи прво је потребно носач поделити на коначне елементе.
Дискретизација овог носача врши се помоћу четири коначна елемента Q8. На слици 3.2. могу
се видети чворови једног коначног елемента од 1 до 8, као и позитивна конвенција за вектор
померања у чворовима.
Димензије свих коначних елемената су једнаке и износе а = 0.6, b = 0.4 и t = 0.2 m, где је t
усвојена дебљина елемената која је потребна за прорачун.

Слика 3.2. – Подела носача на коначне елементе и нумерација чворова

Померања у укљештењу (39, 40, 45, 46, 37, 38) су једнака нули. Вредности свих осталих
померања су непознатa (укупно 40 непознатих померања).
3.1.2. Прорачун
Одређивање матрице крутости је извршено помоћу програма Matlab, при чему је коришћен
код из претходног задатка.
Осим димензија носача, коришћене су следеће вредности при прорачуну:
Модул еластичности: Е = 300000 kN/m2
Поасонов коефицијент :  = 0.2

16
17

Како је дискретизација изршена са четири коначна елемента, срачунавају се четири матрице

крутости К1, К2, К3 и К4.
С обзиром да су коришћени Q8 елементи, који имају осам чворова, односно 16 степени
слободе, матрице К ће бити реда 16 х 16.
Пошто су при рачунању матрица коришћене интерполационе функције у природним
координатама (не зависе од дужине коначног елемента), све четири матрице имају
истебројне вредности.
Након што су одређене матрице К1, К2, К3 и К4, састављена је и матрица Кnn у којој
фигуришу само непозната померања целог носача, односно сва четири коначна елемента.
Затим је одређен и вектор спољашњег оптерећења Pn за цео носач. Оптерећење постоји
једино на првом коначном елементу и добијено је тако што се моменат од 50 kNm који је дат
текстом задатка замењује спрегом сила. Добијају се аксијалне силе које одговарају
померањима 5 и 9.
До вредности непознатих померања долази се применом следеће матричне једначине:
Qn = K −1
nn ∙ Pn {34}
Док се до вредности непознатих напона у укљештењу долази помоћу матричне једначине:
σ𝑖 = Е ∙ 𝐵i ∙ Q4 {35}
где i означава број чвора
Q4 – вектор непознатих померања четвртог елемента
Даље ће бити приказане вредности добијене у току прорачуна.

17
18

18
19

19
20

20
21

21
22

22
23

23
24

24
25

3.1.3. Анализа резултата добијених напона

Да би се добило аналитичко решење полази се од следећих граничних услова:

По силама: За 𝑥 = ±1.2 →𝑁𝑥 = 𝑃𝑦 и 𝑁𝑥𝑦 = 0

За 𝑦 = ±0.2 →𝑁𝑦 = 𝑁𝑥𝑦 = 0

По померањима: За 𝑥 = −1.2 и за у = 0→𝑢 = 0 и 𝑣 = 0

За 𝑥 = −1.2 и за у = 0.2→𝑢 = 0

Слика 3.3. – Напрегнути носач

−3∙𝑀∙𝑦
Како су за 𝑦 = ±0.2 →𝑁𝑦 = 𝑁𝑥𝑦 = 0→𝑁𝑥 = 2∙𝑏3
𝑔
Добија се: 𝑁𝑥 = 1875𝑘𝑁/𝑚
𝑁𝑥𝑑 = −1875𝑘𝑁/𝑚
𝑁𝑥
Како је 𝜎𝑥 = 𝑡
, добија се да су напони у горњој и доњој тачки укљештења ± 9375.0 kN/m2,
док је напон у средњој тачки укљештења једнак нули.
Вредности добијене прорачуном проверене су у програму Tower 8. Прорачун је урађен са
минимално 4 коначна елемента уз постепено прогушћавање мреже. Како су са прогушћењем
мреже резултати који се добијају све приближнији резултатима добијеним на друга два
начина, биће приказани само резултати добијени прорачуном са 273 коначна елемената,
пошто демо верзија програма Tower 8 допушта прорачун са највише 300 коначних елемената.
Даље ће бити приказане вредности сила Nx, Ny и Nxy које су очитане из програма.

25
26

Слика 3.4. – Максималне вредности силе Nx у укљештењу

Слика 3.5. – Максималне вредности силе Nу у укљештењу

26
27

Слика 3.6. – Максималне вредности силе Nху у укљештењу

У следећој табели дат је упоредни приказ напона добијених помоћу програма Matlab и Excel
и у програму Tower 8. Резултати који су приказани су максимални напони који се јављају у
укљештењу и максимална померања на слободном крају носача.

Напон Вредности добијене Tower 8 – 273

прорачуном коначних елемената
(kN/m2) (kN/m2)
Горњи леви чвор σх +9198.91 +10457.60
укљештења
σy +1839.78 +3064.45

τxy -34.20 +386.70

Средњи чвор σх 0.00 0.00
укљештења
σy 0.00 0.00

τxy 128.01 27.80

Доњи леви чвор σх -9198.91 -10457.60
укљештења
σy -1839.78 -3064.45

τxy -34.20 -386.70

Табела 8 –Приказ резултата компоненталних напона у тачкама у укљештењу

27
28

Графички приказ 1 - Вредности напона σх добијених

различитим методама прорачуна
15000
9375 9181,91 10457,6
10000
5000
0 0 0
0
-5000 горњи чвор средњи чвор доњи чвор

-10000
-9375 -9181,91 -10457,6
-15000

аналитичко решење вредности добијене прорачуном вредности добијене у програму Tower 8

Графички приказ 2 - Вредности напона σу

добијених различитим методама прорачуна
4000 3064,45
1839,78
2000
0 0
0
горњи чвор средњи чвор доњи чвор
-2000
-1839,78
-4000 -3064,45

вредности добијене прорачуном вредности добијене у програму Tower 8

Графички приказ 3 - Вредности напона τxy

добијених различитим методама прорачуна
600
386,7
400
200 128,01
27,8 -34,2
-34,2
0
-200 горњи чвор средњи чвор доњи чвор

-400
-386,7
-600

вредности добијене прорачуном вредности добијене у програму Tower 8

28
29

Слика 3.7. – Максималне вредности силе Nху у укљештењу

На основу добијених резултата може се закључити да су у овом случају напони σx истог
реда величине без обзира на то који метод се користи. Вредност добијена прорачуном се
разликује од аналитички добијеног резултата за само 1.88%, док је разлика резултата
добијеног у програму Tower 8 већа и износи 11.55%.
Остале вредности се разликују у већем проценту, али је са већом густином мреже та разлика
све мања.

29
30

3.1.4. Анализа резултата добијених померања

Вредности добијене прорачуном проверене су у програму Tower 8. Прорачун је урађен са 273
коначна елемената.
Даље ће бити приказане вредности померања Xp и Zp које су очитане из програма.

Слика 3.8. – Максималне вредности померања Хр на слободном крају

Слика 3.9. – Максималне вредности померања Zр на слободном крају

30
31

померање Вредности добијене Tower 8 – 273

прорачуном коначних елемената
(10-6m) (10-6m)
5 -736.32 -770.00
6 -4412.56 -4310.00
7 0.00 0.00
8 -4406.51 -4310.00
9 736.32 770.00
10 -4412.56 -4310.00
Табела 9 –Приказ резултата максималних померања тачака конзоле

Графички приказ 4 - Вредности хоризонталних

померања краја конзоле добијених различитим
методама прорачуна [10-6m]
1000

500
-736,32 -770 0 0
0
736,32 770
горњи чвор средњи чвор доњи чвор
-500

-1000

вредности добијене прорачуном вредности добијене у програму Tower 8

Графички приказ 5 - Вредности вертикалних

померања краја конзоле добијених различитим
методама прорачуна [10-6m]
-4100
горњи чвор средњи чвор доњи чвор
-4200

-4300 -4250
-4310 -4310
-4400
-4412,56 -4406,51 -4412,56
-4500

вредности добијене прорачуном вредности добијене у програму Tower 8

На основу података приказаних у Табели 9 може се закључити да су разлике у величинама

померања добијена на ова два начина изузетно мале (4.37% за хоризонтална и 2.38% за
вертикална).

31
32

4. АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈЕ

За конструкцију на слици 4.1. извршити параметарску анализу варирањем односа H/L и c/L и
на основу добијених резултата извести закључке. За прорачун користити комерцијални или
сопствени програм заснован на МКЕ.

Слика 4.1. – Конструкција са пресецима у којима су разматрани утицаји

Проверавани су утицају у пресеку на споју греде и стуба као и у пресеку у средини
греде.Утицаји који су од значаја су пресечне силе Nx, Ny, Nxy и померања Yp. Вредности су
приказане табеларно и помоћу дијаграма у наставку рада.

Табела 10 –Усвојене вредности димензија за прорачун модела

32
33

H/L=0,25
Вредности сила у средини распона Вредности сила над ослонцем
Пресечна сила Nx Пресечна сила Ny Пресечна сила Nxy Yp-померања
Горње влакно Доње влакно Горње влакно Доње влакно Горње влакно Доње влакно [/1000m]
-107,34 91,94 -16,62 6,61 -3,12 -29,86 -0,07
-90,32 64,65 -15,27 5,27 -2,51 -28,55 -0,06
-84,54 57,31 -14,88 4,87 -3,58 -27,79 -0,05
H/L=0,5
Вредности сила у средини распона Вредности сила над ослонцем
Пресечна сила Nx Пресечна сила Ny Пресечна сила Nxy Yp-померања
Горње влакно Доње влакно Горње влакно Доње влакно Горње влакно Доње влакно [/1000m]
-32,08 30,10 -11,30 1,31 -1,80 -15,85 -0,03
-30,86 25,33 -11,19 1,23 -1,30 -16,14 -0,02
-30,34 22,42 -11,13 1,18 -1,24 -16,07 -0,02
H/L=1
Вредности сила у средини распона Вредности сила над ослонцем
Пресечна сила Nx Пресечна сила Ny Пресечна сила Nxy Yp-померања
Горње влакно Доње влакно Горње влакно Доње влакно Горње влакно Доње влакно [/1000m]
-4,71 23,80 -10,14 0,00 0,00 -13,03 -0,02
-6,16 13,73 -10,17 0,00 0,00 -12,16 -0,02
-7,27 10,65 -10,19 0,00 0,00 -11,87 -0,01

Табела 11 –Утицаји у пресецима

Следи приказ дијаграма утицаја у пресецима.

33
34

H/L = 1,0

Слика 4.2. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,1

Слика 4.3. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,2

Слика 4.4. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,3

34
35

H/L = 1,0

Слика 4.5. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,1

Слика 4.6. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,2

Слика 4.7. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,3

35
36

H/L = 1,0

Слика 4.8. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,1

Слика 4.9. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,2

Слика 4.10. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,3

36
37

H/L = 1,0

Слика 4.11. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,1

Слика 4.12. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,2

Слика 4.13 – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,3

37
38

H/L = 0.5

Слика 4.14. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,1

Слика 4.15. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,2

Слика 4.16. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,3

38
39

H/L = 0.5

Слика 4.17. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,1

Слика 4.18. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,2

Слика 4.19. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,3

39
40

H/L = 0.5

Слика 4.20. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,1

Слика 4.21. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,2

Слика 4.22. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,3

40
41

H/L = 0.5

Слика 4.23. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,1

Слика 4.24. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,2

Слика 4.25. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,3

41
42

H/L = 0.25

Слика 4.26. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,1

Слика 4.27. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,2

Слика 4.28. – Дијаграм сила Nx за однос c/L=0,3

42
43

H/L = 0.25

Слика 4.29. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,1

Слика 4.30. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,2

Слика 4.31. – Дијаграм сила Ny за однос c/L=0,3

43
44

H/L = 0.25

Слика 4.32. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,1

Слика 4.33. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,2

Слика 4.34. – Дијаграм сила Nxy за однос c/L=0,3

44
45

H/L = 0.25

Слика 4.35. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,1

Слика 4.36. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,2

Слика 4.37. – Дијаграм померања Yp за однос c/L=0,3

45
46

4.1 Анализа резултата

За односе Н/L = 0,25 и H/L = 0,5 расподела сила Nx по висини пресека је приближно
линеарна што одговара понашању гредног носача.
За односе Н/L веће од 0.5 носач је неопходно посматрати као зидни носач напрегнут у равни.
За такав тип носача имамо значајно већу притиснуту зону него код линијских носача, а што
се тиче напона затезања у односу на линијске носаче – они су концентрисани у знатно мањој
зони.
Исто тако, може се приметити да се код зидних носача не смеју занемарити нормални напони
σy, што није случај за линијске елементе где то занемарујемо.
За односе Н/L = 1 можемо уочити да се дијаграм нормалних напона од доње ивице
распростире приближно у висини L а да се преостали део може занемарити.
За приказане резултате види се да при повећању ширине стуба утицаји у пољу постају мањи
јер се утицаји расподељују у складу са крутошћу делова конструкције.
За све односе Н/L примећује се да се са повећањем односа c/L, односно са повећањем
ширине ослонца с јављају углавном мање вредности пресечних сила у горњем и доњем
влакну.
Повећање вредности утицаја може се уочити када је однос Н/L = 0,5 код Nxy у доњем влакну
и када је Н/L = 1 код Nx и Ny у горњем влакну. За однос Н/L = 1 може се уочити да су
вредности Ny у доњем влакну и Nxy у горњем влакну једнаке нули.
Вредности померања опадају са повећањем ширине ослонца. За однос Н/L = 1 и c/L = 0.3
вредности померања опадају за чак 50% у односу на померања добијена при односу c/L = 0.1.
У наставку је дата табела у оквиру које се приказују процентуалне разлике вредности утицаја
Nx, Ny, Nxy и Yp, добијених у функцији различитих односа Н/L и c/L, а потом упоређених са
вредностима тих истих утицаја које су добијене за c/L = 0.1.

Процентуалне разлике сила у односу на вредности при односу c/L=0,1

H/L=0,25
Средина распона Изнад ослонца
Пресечна сила Nx Пресечна сила Ny Пресечна сила Nxy Yp-померања[%]
Горње влакно [%] Доње влакно[%] Горње влакно[%] Доње влакно[%] Горње влакно[%] Доње влакно[%] [/1000m]

c/L=0,2 15,86 29,36 8,12 20,27 19,55 4,39 14,28

c/L=0,3 21,24 37,66 10,47 26,32 14,74 6,93 28,57
H/L=0,5
Vrednosti sila u sredini raspona Vrednosti sila nad osloncem
Presecna sila Nx Presecna sila Ny Presecna sila Nxy Yp-померања[%]
Горње влакно[%] Доње влакно[%] Горње влакно[%] Доње влакно[%] Горње влакно[%] Доње влакно[%] [/1000m]

c/L=0,2 3,80 15,85 0,97 6,10 27,80 1,83 33,33

c/L=0,3 5,40 25,50 1,50 9,92 31,10 1,39 33,33
H/L=1
Vrednosti sila u sredini raspona Vrednosti sila nad osloncem
Presecna sila Nx Presecna sila Ny Presecna sila Nxy Yp-померања[%]
Горње влакно[%] Доње влакно[%] Горње влакно[%] Доње влакно[%] Горње влакно[%] Доње влакно[%] [/1000m]

c/L=0,2 30,78 42,30 0,30 0,00 0,00 6,68 0,00

c/L=0,3 54,35 55,25 0,49 0,00 0,00 8,90 50,00
Табела 12 –Приказ процентуалних разлика вредности утицаја

46
47

5.ЛИТЕРАТУРА

[1] Миодраг Секуловић, Метод коначних елемената; Београд, Грађевинска књига, 1984.
[2] Грађевински факултет (grf.bg.ac.rs) - Предавања 2019/2020. - Maрија Нефовска Даниловић, Вежбе
2019/2020 – Милош Јочковић
[3] (PDF) Metoda konacnih elemenata – Uvod. Извор: www.Academia.edu
[4] The Quadratic Quadrilateral Element. In: P.I. Kattan: MATLAB Guide to Finite Elements.
Springer, 2003, pp. 303-328
[5] Mathworks MATLAB. https://www.mathworks.com/
[6] Никола Хајдин, Теорија површинских носача; Грађевински факултет, Научна књига,
Београд, 1989,

47