Dubravka Mijuca

Magistarski rad
Mentor: Mladen Berkovi

Matematiki fakultet
Beograd, 1995
1.- UVOD

Metoda konanih elemenata - MKE, programski implementirana na raunaru, due vreme

predstavlja popularan alat konstruktora irom sveta. Ona omoguava bru, taniju i jeftiniju analizu
ponaanja nekog realnog fizikog sistema nego tradicionalan pristup. Mnogi veoma vani i skupi
objekti projektovani su na osnovu izlaznih rezultata dobijenih ovom metodom, na primer najvei
teleskop na svetu - Keck. Pokazalo se da je analiza metodom konanih elemenata daleko
najekonominija sa stanovita optimizacije dizajna prvog uradjenog prototipa [2], to je najskuplji deo
puta od predprojektovanja do eksploatacije.
Analiza metodom konanih elemenata sastoji se od nekoliko faza koje imaju sledei redosled
izvravanja:

1) Fiziko modeliranje - preprocesiranje:

- Unoenje geometrijskih karakteristika modela, pod ime se podrazumeva predstavljanje realnog

objekta skupom konanih elemenata, koji na to taniji nain aproksimiraju polazni objekat.
- Numerisanje svih globalnih i lokalnih vorova.
- Zadavanje graninih uslova.
- Unoenje spoljanjih uticaja.
- Zadavanje materijalnih karakteristika modela.

2) Matematiko modeliranje - procesiranje:

- formiranje matrica krutosti, masa i priguenja, kao i vektora spoljanjih sila za ceo model.

Formiranje navedenih matrica i vektora radi se tako to izabiremo zakon ili princip, koji je
odgovaraju za posmatran mehaniki sistem, a zatim nekom od metoda (Energy methods, Weighted
residuals method,...) konstruiemo model konanih elemenata jednaine tog zakona. Dobijen
reprezentativni izraz, zatim treba primeniti na sve elemente. Skup tih izraza po elementima, treba
povezati u globalni sistem jednaina za ceo model.
Izlazni podaci iz ovog programskog dela su lanovi gore pomenutih matrica sistema linearnih
jednaina po nepoznatim veliinama problema. Te nepoznate veliine su na primer pomeranje u
problemima teorije elastinosti, temperatura u problemima provodjenja toplote, pritisak fluida i njegova
brzina u problemima mehanike fluida.

2
3) Reavanje dobijenog linearnog sistema jednaina:

Ono se radi nekom od direktnih, iterativnih ili hibridnih metoda. Pri analizi modela nekog
realnog objekta broj nepoznatih moe da se meri hiljadama, pa tehnika koja je usvojena za reavanje
ima znaajan utiaj na efikasnost svakog programa iz konanih elemenata.

4) Postprocesiranje:

- Izraunavanje svih korisniku interesantnih veliina, kao to su na primer naponi, deformacije, sile.
- Vizualizacija (grafika reprezentacija) rezultata, kao najbri i najuoljiviji nain otkrivanja regiona
modela koji trpe najvea optereenja. Na primer ako posmatramo raspodelu napona u
modelu, izonaponske linije u razliitim bojama za razliite intezitete napona, su najbolji nain
da korisniku skrenemo panju na oblast visoke koncentracije napona. Grafiko prikazivanje
dobijenih rezultata je klju za poveanu produktivnost dizajnera i inenjera. Ono olakava
razumevanje ponaanja dizajna u uslovima realne eksploatacije.

Time smo naveli sve faze u analizi metodom konanih elemenata pri jednoj uobiajenoj
linearnoj analizi, ukoliko je u pitanju nelinearna analiza ponovo se vraamo na korak 2).

KOMENTAR O ETVRTOJ FAZI ANALIZE MKE

U ovoj fazi analize MKE, treba skrenuti panju na sledee, to i jeste predmet ovog rada, ako
su, na primer u linearno-elastianom problemu, granini uslovi dati samo po pomeranjima, naponi koji
se izraunavaju preko izvoda C 0 1 kontinualnih pomeranja bie diskontinualni u globalnom smislu. To
znai da se za jedan globalni vor modela dobija onoliko vrednosti napona koliko se u tom voru
elemenata sustie. Iz toga sledi da je napon diskontinualan na medjuelementnim granicama.
Nerealna diskontinualnost dobijenih rezultata je veoma zbunjujua za korisnika koji nije
detaljnije prouavao metodu konanih elemenata. Dalje, kontinualna naponska slika je potrebna radi
grafike prezentacije naponske slike na raunaru.
U cilju izglaavanja naponske slike modela do na globalno kontinualnu razvijen je veliki broj
metoda koje su oformile novu klasu problema poznatu pod nazivom stress smoothing technique ili
stress recovery procedure.
U ovom magistarskom radu bie predstavljene dve takve metode. Prva, zvaemo je FEGSS
metoda, je uoptenje najpriznatije metode u oblasti, takozvane Supercorvengent patch recovery -
SPR metode [3]. SPR metodi pridodate su neke nove, korisnicima vrlo znaajne osobine, a to su:
tenzorski invarijantan glavni izraz koji omoguava postavljanje proizvoljnih koordinatnih sistema za
traene napone po globalnim vorovima modela i jednovremeno dobijajanje vrednosti svih
komponeneta napona po svim globalnim vorovima. Ove pomenute osobine, ine predstavljenu
FEGSS metodu tenzorskom i globalnom metodom. Ovom metodom se do traenih kontinualnih napona
dolazi preko poznatih diskontinualnih napona u lokalnim vorovima modela.
Drugu metodu zvaemo FEDSS metoda. Njene teorijske osnove date su u radu [1]. Ona je
takodje i globalna i tenzorska metoda za uglaavanje napona. Njome se do traenih kontinualnih
napona dolazi prirodnim putem preko izvoda poznatih pomeranja u globalnim vorovima modela, tako
da se za ovu metodu unapred oekuje vea tanost u odnosu na sve ostale metode.

3
 Po ove dve predstavljene metode napisani su i programi. Njima e se izvriti izraunavanje
glatkih napona u globalnim vorovima na uobiajenom test modelu, u cilju uporedjenja dobijenih
rezultata sa analitikim reenjem, i medjusobno. Potrebni diskontinualni naponi i pomeranja test modela
izraunti su komercijalnim MKE programom pod imenom ALGOR1, kao i programom STATA [13].

MATEMATIKE OSNOVE METODE KONA NIH ELEMENATA

Po Odenu [5]: "Metoda konanih elemenata predstavlja sistematsku proceduru kojom bilo
koja kontinualna funkcija moe biti aproksimirana diskretnim modelom koji se sastoji od skupa
vrednosti date funkcije u konanom broju taaka u domenu te funkcije, zajedno sa deo po deo
aproksimirano funkcijom na konanom broju subdomena, koji se zovu konani elementi."
Iako MKE ne postavlja ogranienje na izgled lokalnih funkcija kojima aproksimiramo polaznu
funkciju preko svakog konanog elementa, vremenom se dolo do baze znanja koje su lokalne
aproksimativne funkcije odgovarajue u pojedinim problemima [12]. Uobiajeno je da se za njih
uzimaju polinomi, zbog svoje jednostavne forme, a da se stepen polinoma bira u zavisnosti od
problema. Lokalne aproksimativne funkcije modela moraju da zadovolje jo dva zahteva. Prvi je da
njihova veza na granicama elementa mora da bude kontinualana, a drugi da aproksimirana funkcija
treba da konvergira polaznoj kako poveavamo broj elemenata kojima se diskretizuje polazna oblast.
Pravilan izbor tipa elemenata kojima se vri geometrijska diskretizacja uoenog objekta je od
izuzetne vanosti za tanost reenja, to e biti i pokazano u Dodatku 2. Postoje katalozi razliitih
tipova konanih elemenata koji se preporuuju u zavisnosti od posmatranog mehanikog problema.

2.- PREGLED POSTOJEIH METODA ZA UGLAAVANJE NAPONA

Veina savremenih programskih paketa za analizu ponaanja optereenih elastinih tela

metodom konanih elemenata, napisana je tako da se granini uslovi zadaju samo po pomeranjima.
Popularnost ovog pristupa verovatno potie od njegove ekonominosti sa stanovita programske
implementacije. Medjutim, najvea mana metode pomeranja je dobijanje viezna ne naponske
slike na granicama elemenata (slika 1., preuzeto iz [4]), pa je samim tim i tanost dobijenih napona
manja nego to je tanost dobijenih pomeranja.

1
ALGOR je zatieno ime kompanije Algor Interactive Syste m, Inc. 260
Alpfa drive, Pittsburg, PA 15238

4
 Slika 1.

Imajui to u vidu pojavila se potreba za pronalaenjem one metode kojom bi se na najbolji

nain reila tri zahteva:
- kontinualna naponska slika,
- naponska slika bliska analitikom reenju,
- optimalna programska implementacija u smislu duine izvravanja programa i zauzea memorije.

Tako se rodila nova klasa problema metode konanih elemenata, u svetu poznata kao STRESS
RECOVERY PROCEDURE ili STRESS SMOOTHING TECHNIQUE. Kae se da metode za
reavanje ove klase problema uglaavaju vrednosti napona tako to vre preslikavanje
diskontinualnih napona na neki pogodno odabran kona no elementni prostor kontinualnih
funkcija.

U skorije vreme ove metode su dobile veoma vanu primenu u jo jednoj klasi metode
konanih elemenata, koja se zove Adaptivno preuredjenje mre e (Adaptive mesh refirement ), u
cilju pronalanja one geometrijske aproksimacije posmatranog objekta, koja e rezultirati najmanjim
grekama traenih veliina [3]. Ovaj prilaz pri proceni greke MKE zove se POSTPROCESORSKI
TIP PROCENE GREKE.

Postoje tri prilaza globalnom izglaavanju naponske slike [4]:

- Prvi prilaz je takozvani konvencionalni pristup. Istorijski to je metod koji je star koliko i
sama MKE.
- Drugi prilaz se bazira na poveanju tanosti naponske slike po elementima, a globalno
usrednjavanje se vri konvencionalnim pristupom, ovaj pristup zove se lokalno usrednjavanje
napona.
- Treim prilazom dobijaju se jedinstvene vrednosti napona po globalnim vorovima
modela, ovaj prilaz je globalan, aproksimacija se vri jednovremeno preko cele oblasti modela, pa se
ovakvo usrednjavanje zove globalno usrednjavanje napona.
Dalje glaanje napona moe biti skalarno, ako se glaaju intenziteti jedne naponske
komponente ili tenzorsko, ako se vri glaanje vektora napona.

5
 Naglasimo da se u ovom radu engleski termin stress smoothing prevodi kao aproksimacija
napona, glaanje napona ili usrednjavanje napona. Termin stress recovery procedure koristi se u
svetu za metode kojima se dobijaju naponi koji su to blii teorijskim reenjima, bilo da se koristi neka
aproksimacija diskontinualnih napona, ili se tokom procesiranja MKE preko dobijenih vrednosti
pomeranja izraunavaju vrednosti napona u optimalnim takama [6] elemenata modela (Built in field
equations).

Predstaviemo neke od postojeih metoda, a tamo gde je potrebno to e se uraditi na nain na koji
su to uradili sami autori:

2.1- KONVENCIONALNI PRISTUP

Po ovoj metodi usrednjavanje napona u globalnom voru se vri tako da se naponi lokalnih
vorova koji se u tom globalnom voru sustiu, dovedu na zajedniki koordinatni sistem, a zatim se
izrauna prosta aritmetika sredina vrednosti tih lokalnih napona. Sa stanovita programske
implementacije ova metoda je daleko najbra od svih ostalih metoda za usrednjavanje napona.
Medjutim, pokazalo se da se primenom ove metode dobijaju veoma nezadovojlavajua
reenja za one oblasti modela koje sadre visoku koncentraciju napona, kao i za oblasti koje su
aproksimirane retkom mreom konanih elemenata.

2.2- Lokalno skalarno usrednjavanje napona

LOKALNA APROKSIMACIJA NAPONA METODOM NAJMANJIH KVADRATA

Postoji dva tipa [4] lokalnog usrednjavanja ovom metodom: glaanje pomou lokalnih funkcija
i diskretno glaanje, iako se u oba prilaza koriste iste matrice glaanja M.
U metodi glaanja pomou lokalnih funkcija poboljane vrednosti napona u lokalnim
vorovima dobijaju se pomou vrednosti napona u lokalnim vorovima elementa i vrednosti lokalnih
funkcija u tim vorovima. U ovom prilazu pretpostavlja se da lokalna funkcija glaanja g aproksimira
metodom najmanjih kvadrata funkciju kojom se opisuje distribucija neizglaanih napona kroz element
modela. Na kraju se problem svodi na reavanje sistema linearnih jednaina po nepoznatim
vrednostima uglaanih napona u lokalnim vorovima elementa, gde taj sistem jednaina u matrinom
obliku ima oblik:
[[M]] [ ] = [F ]
e e
(2.2.1)

U metodi lokalnog diskretnog glaanja poboljane vrednosti napona u lokalnim vorovima

dobijaju se pomou vrednosti napona u Gauss-ovim takama integracije i vrednosti lokalnih funkcija u
tim takama. Metoda se bazira se na nalaenju onih vrednosti napona po lokalnim vorovima elementa
koji minimiziraju zadati funkcional, gde je funkcional dat izrazom:

= ((
k=1,n p
k , k )-g( k , k ) ) (2.2.2)

gde je:
n p 4 - broj integracionih tacaka unutar elementa,

6
 5 - funkcija koja opisuje stvarno naponsko polje,
g - traena funkcija glaanja, gde je funkcija glaanja u bilo kojoj taki unutar elementa data
sledeim izrazom u kome su i 6 vrednosti traenih izglaanih napona u lokalnom voru i:
g( , ) = N i i
i=1,n

Izraz (2.2.2) se takodje svodi na izraz (2.2.1). Za razliku od gornjeg prilaza, u ovom je funkcija
glaanja g tana interpolacija metodom najmanjih kvadrata vrednosti neizglaanih napona u
integracionim takama modela (funkcija g prolazi kroz sve integracione take).

2.3- Globalno skalarno usrednjavanje napona

METODA KONJUGOVANIH APROKSMACIJA

Autor ove metode je J.T. Oden i njen potpun prikaz je dat u [5]. Bazira se na pravilu o najboljoj
moguoj aproksimaciji funkcije F(X), koja pripada Hilbertovom prostoru . Da bi se aproksimirala
funkcija F(X), definie se konano-dimenzioni podprostor datog Hilbertovog prostora , tako
to se obrazuje kolekcija od G linearno nezavisnih elemenata ( X) 8. Projekcija F(X) oznaava
se sa F( X) 9, koja moe da se predstavi kao linearna kombinacija baznih funkcija ( X) 10, tako da
vai:
F( X) F(X) = F ( X); =1,2,...,G (2.3.1)
gde je G broj globalnih vorova modela. Zatim se konstruie drugi, novi skup konjugovano baznih
funkcija ( X) 12 na sledei nain:
( X) = C ( X) (2.3.2)
gde je C 14 inverzna matrica, regularne, pozitivno-definitne matrice C 15 definisane sa:
C = < , > (2.3.3)
gde je < ,> 17 skalarni proizvod definisan nad . Tako se jedinstvena vrednost napona u bilo kojoj
materijalnoj taki X, moe izraunati preko izraza:
3
( x ) = (e)
N (e)(x)
N
N=1,.., N e (2.3.4)
e=1

gde je N e 19 broj elemenata datog modela, a N oznaka lokalnog vora elementa, a preslikavanje
izmedju lokalnog i globalnog oznaavanja baznih funkcija data je sa:
(e)
N = N (2.3.5)

(e)
gde je K 21 Bulova (Bool) matrica incidencije izmedju globalnih i lokalnih vorova.
Reeno je da se ova metoda bazira na teoremi o najboljoj moguoj aproksimaciji funkcije, pa
se podrazumeva da se njome postie bolja tanost izraunatih napona nego drugim pristupima
reavanja ovog problema.
Dimenzija matrice C 22, GxG, i potreba da se izrauna njena inverzna matrica, predstavlja
glavni razlog to ova metoda nije pogodna za programsku implementaciju. Autor ove metode je

7
pokuao to da prevazidje tako to je predloio da se aproksimacija ovom metodom vri samo nad
onim elementima modela koji trpe najvei napon, a da se nad ostalim elementima izvri usrednjavanje
takozvanim konvencionalnim pristupom.

UGLAAVANJE NAPONA U JEDNODIMENZIONOJ ANALIZI

Po ovoj metodi treba pomnoiti matricu krutosti i dobijeni vektor pomeranja u cilju dobijanja
generalisanih sila u vorovima. Naponi u vorovima se zatim dobijaju direktno iz sila u vorovima [8].
Naponi dobijeni po ovoj metodi imaju isti stepen tanosti kao i pomeranja. Nemogunost proirenja
ove metode na viedimenzijsku analizu proizilazi iz toga to u tom sluaju, u jednom voru imamo vie
nepoznatih komponenata napona, nego to imamo generalisanih komponenata sile.

METODA RIGS-a i TESLER-a

Ova metoda [7] se bazira na metodi najmanjih kvadrata uz takozvana kaznena ogranienja.
Ako se kaznena ogranienja odnose na ceo domen elementa, tada se ova metoda zove kontinualna,
ako se ona odnose samo na granice elemenata metoda se zove wireframe. Obe formulacije daju
tanija polja napona nego to je polazno polje napona dobijeno klasinom MKE. U cilju minimiziranja
funkcionala greke autori ne koriste istu geometrijsku diskretizaciju modela za dobijanje diskontinualnih
i kontinualnih napona. U primeru koji su dali mrea za dobijanje glatkih napona je etiri puta gua
nego polazna. To rezultira time da je potrebno izraunavanje napona, iz poznatih pomeranja, u novim
takama po novim elementima. Pored ostalog to ovu metodu ini neekonominom sa stanovita
vremenskog korienja raunara. Medjutim, autori su takodje pokazali da je tanost naponskih
izlaznih rezultata standardne MKE modela sa 2178 stepeni slobode, uporediva sa njihovom metodom,
uglaanim rezultatima modela sa 306 stepeni slobode.

GLOBALNA APROKSIMACIJA NAPONA METODOM NAJMANJIH KVADRATA

SUPERCONVERGENT PATCH RECOVERY - SPR

Ova procedura sastoji se u pronalaenju onih vrednosti koeficijenata lokalnih funkcija

uglaavanja za koje se minimizira funkcional koji u svojoj definiciji sadri razliku izmedju diskontinualnih
napona po elementu i ve pomenutih funkcija uglaavanja [4]. Dobijene izraze po elementima treba
povezati u globalni sistem jednaina za ceo model prema zakonima kompatibilnosti i kontinuiteta. Red
dobijenog sistema jednaina jednak je broju globalnih vorova modela, jer se radi o skalarnoj
aproksimaciji napona. Treba napomenuti da e dobijeni naponi imati isti stepen glatkoe - C (i ) 23
kontinuitet kroz granice elemenata kao i funkcija uglaavanja.
Ovo je jedna od najpriznatijih metoda uglaavanja napona [3]. Bazira se na aproksimaciji,
metodom najmanjih kvadrata, izvoda pomeranja u optimalnim takama elementa [10]. Ova metoda
koristi se kako za uglaavanje napona, tako i kao procedura za procenu greke metode konanih
elemenata.
Polazi se od pretpostavke da su traeni glatki naponi * 24 jednaki sa polaznim diskontinualnim
naponima 25:
* = (2.3.6)

8
Koristei metodu konanih elemenata i konstituivnu vezu izmedju napona i pomeranja gornji izraz
postaje:
( N T N d ) = N T DBu d (2.3.7)

gde je:
= DB u
(2.3.8)
*= N

Izraz (2.3.7) u matrinoj formi ima sledei oblik:

[[M]] [ ] = [P] (2.3.9)
gde je:
[[M]] = N T N d

(2.3.10)
[P ] = N DB u
T
d

dok sledei simboli imaju sledee znaenje: [[ ]] - oznaka za kvadratnu matricu, [ ] - oznaka za vektor
kolonu.
Pa na kraju izraz (2.3.7) dobija oblik:
M = P (2.3.11)

Izraz (2.3.11) se pogodnom aproksimacijom dovodi do na sistem linearnih jednaina po

nepoznatim veliinama jedinstvenih vrednosti napona u globalnim vorovima modela. Pokazalo se da
treba uzeti takve kontinualne lokalne funkcije N 32, za koje vai:
N = N u (2.3.7)
jer se na taj nain se dobija aproksimacija vee tanosti. N u 34 su lokalne bazne funkcije kojim se
vrila aproksimacija pomeranja u.

Inae, projekcija (2.3.7) je ekvivalentna sa fitovanjem metodom najmanjih kvadrata,

odnosno minimizacijom funkcionala :
= ( *- ) 2 d (2.3.8)

Minimiziranjem funkcionala dobijaju se nepoznate vrednosti koeficijenata polinoma koji opisuje

glatku distribuciju napona kroz model.

9
2.4- Globalno tenzorsko usrednjavanje napona

Dve globalno - tenzorske metode o kojima emo govoriti su pomenute FEGSS i FEDSS
metode. O njima e se govoriti u poglavljima 3. i 4.

3.- FEGSS METODA

Ovo je prva od dve globalno-tenzorske metode aproksimacije diskontinualnih napona

predstavljenih u ovom magistarskom radu. To je metoda kojom se do nepoznatih kontinualnih napona
dolazi preko slabe forme jednakosti diskontinualnih i kontinualnih napona. Radi lakeg pozivanja na ovu
metodu nazovimo je FEGSS metoda, to je skraenica od Finite Element Global Stress Smoothing
Method.

POSTAVKA PROBLEMA

Ponovimo neke osnovne postavke problema. Uoimo geometrijski model 36, sastavljen od
E konanih elemenata e 37 sa istim materijalnim karakteristikama i parametrom mree h. Klasinom
metodom konanih elemenata izraunajmo nepoznate komponenate pomeranja u i 38 po globalnim
vorovima modela, tako to emo izabrati neku varijacionu formulaciju jednaine kojom je
predstavljen zadati mehaniki problem. Neka pomeranja pripadaju Sobovljevoj klasi funkcija
H 0( ) 39. Varijacionu formulaciju aproksimirajmo standardnom metodom konanih elemenata uz
1

granine uslove koji se javljaju kao esencijalni. Reenja varijacionog zadatka su pomeranja, ija je
distribucija kontinualna preko domena modela.
Dalje, ako nas interesuju naponi oni se dobijaju iz pomeranja preko poznate konstituivne
relacije:
E (e)

ij = E ijkl u k N N ,l( x ) (3.1)

e=1

gde su:
ijkl
E 41 - tenzor elastinosti,
(e)

N 42 - Bulova matrica incidencije izmedju globalnih i lokalnih vorova modela,

N,l 43 - izvod lokalne bazne funkcije u lokalnom voru N.

Izvod lokalnih baznih funkcija je diskontinualan du medjuelementarnih granica, pa odatle i iz izraza 3.1
sledi medjuelementarna diskontinualnost napona.
Skup dobijenih diskontinualnih napona po lokalnim vorovima svih elemenata oznaimo sa
h 44. Skup traenih kontinualnih napona po globalnim vorovima modela oznaimo sa *h 45.

10
 MATEMATIKA INTERPRETACIJA METODE

Neka je C h 46 data geometrijska dekompozicija polazne oblasti 47 uoenog objekta u skup

konanih elemenata K:
K = { e , e=1,..., N e } (3.2)

Kako su dobijeni naponi h 49 diskontinualni projektovaemo ih [9] na neki pogodno izabran

konano elementni prostor kontinualnih funkcija. To emo uraditi definisanjem prostora:

T h = { s C( ) | s|K R k( K ), K C h } (3.3)

i definisanjem izglaane vrednosti napona *h [T h ]nxn 51 kroz skalarni proizvod:

( *h,s ) = ( h,s ), s [T h ]nxn (3.4)

gde je:
k - broj dimenzija prostora nad realnim brojevima,
R k( ) 53 - prostor realnih brojeva prostor u kome je data geometrija uoenog elementa K,
n - dimenzija problema; linearni n=1, ravanski n=2, prostorni n=3.

OSNOVNE RELACIJE FEGSS METODE

Polazimo od izraza koji govori o tome da je napon u bilo kojoj uoenoj taki realnog
materijalnog sistema jednak naponu u toj istoj taki, ali koju sada posmatramo kao taku koja pripada
njoj odgovarajuem elementu:

( X ) = e( X ) (3.5)

ili predstavljeno crteom:

Slika 2.

11
 Izlaz standardnog procesiranja metodom konanih elemenata su kontinualna pomeranja, od
kojih se raunaju diskontinualni naponi po elementima. Veliine diskontinualnih napona po elementima
u izrazu (3.5) javljaju se s desne strane. Ako bi izraz (3.5) primenili na sve materijalne estice u
posmatranom telu, leva strana izraza (3.5) bi predstavljala globalnu distribuciju napononskog stanja u
telu, za koju znamo da mora da bude kontinualna, pa znai da e se tu pojaviti nepoznate veliine
kontinualnih napona po globalnim vorovima modela.
Kada koristimo metodu konanih elemenata, koja nam kao izlaz daje diskontinualnu naponsku
sliku, jednaina (3.5) vaie samo u slabom obliku.
Skalarni oblik jednaine (3.5) moemo dobiti njenim mnoenjem sa nekom odgovarajuom
veliinom. Neka to bude deformacija kao veliina koja je prirodno vezana za napon, preko
odgovarajue konstituivne relacije. Polazei od toga da znamo pomeranja koja su kontinualna,
iskoristiemo pretpostavku o kontinualnosti deformacije u telu:

e( X ) = ee(X )

Nepoznate veliine kontinualnih napona u izrazu (3.5) moemo dobiti metodom konanih
elemenata, tako to emo napraviti konano elementni model tog izraza Galerkinovom metodom, gde
emo deformaciju uzeti za teinsku funkciju (v. str 123 u [5]):

e dV = e e dV (3.6)
Ve Ve

Uoimo da se u gornjem izrazu integracija vri po oblasti jednog uoenog elementa. Na kraju,
u cilju dobijanja skupa izraza koji ovu metodu ine globalnom, izvriemo emo povezivanje svih tih
izraza po elementima i globalnim vorovima po u MKE, dobro poznatim principima kompatibilnosti i
kontinuiteta.

Predjimo sada na interpretaciju uoenih veliina napona i deformacije metodom konanih

elemenata, koristei notaciju po Odenu [5]:

- Indeksi , , odnose se na globalne vorove, a indeksi K, L, M na lokalne vorove,

- Lokalne aproksimativne funkcije (funkcije oblika) obeleavamo sa K ( ) 57,
- 58 koordinatatni sistem vezan za svaki pojedini element - lokalni koordinatni sistem,
(e)
- K 59 predstavlja Bulovu matricu incidencije izmedju globalnih i lokalnih vorova uoenog elementa.

Izrazi za dobijanje aproksimativnih vrednosti veliina kao to su napon i deformacija, zatim

veze izmedju globalnih i lokalnih aproksimativnih funkcija oblika (baznih funkcija) u Metodi konanih
elemenata imaju sledei oblik:

12
 E (e)
( X ) = ( X ) = K K ( )
e=1
E (e)
e( X ) = e ( X ) = e K K ( )
e=1
E (e)
(3.7)
( X ) = K ( )
K

e=1
E (e)

( X ) = K ( )
K

e=1

Korienjem gornjih relacija izraz (3.6) postaje:

(e) (e) (e)

( e K )( L L ) dV = ( e K )( L ) dV
K K

L
(3.8)
Ve Ve

U cilju dobijanja skalarnih jednaina izraziemo sve veliine u izrazu (3.8) preko
odgovarajuih komponentalnih reprezentacija:
- komponentalne reprezentacije tenzora deformacije i tenzora napona u uoenom globalnom voru
modela:
( )p
e = e pq g g ( )q (3.9)

= pq g ( )p g ( )q (3.10)

- komponentalna reprezentacija tenzora napona u uoenom lokalnom voru uoenog elementa:

K = K G (K) G (K) (3.11)

Kada iskoristimo izraze (3.9) - (3.11), zatim uzmemo u obzir da izraz (3.8) vai za bilo koju
vrednost deformacije e ab 65, posle kontrakcije datih baznih vektora, polazni izraz (3.5) dobija sledei
oblik:

(3.12)
Ve

gde su:
( )p
g ( )r 67 - vektori paralelnog pomeranja,
p, q, r, s - indeksi globalnog koordinatnog sistema x( )p 68 u uoenom voru ,
, - indeksi lokalnog koordinatnog sistema (K) 69 uoenog elemenata.

Ako bi nam umesto lokalnih napona po lokalnim vorovima bili poznati lokalni naponi 70
u integracionim takama (i), izraz (3.12) bi imao sledeu oblik:

13

Ve

Napisavi izraz (3.12) doli smo do reprezentativnog izraza za jedan uoeni element i jednu
uoenu kombinaciju globalnih vorova. Taj izraz predstavlja podsistem jednaina po nepoznatim
veliinama rs 72 jedinstvenih vrednosti komponenata napona u globalnim vorovima modela za
jedan uoeni element. Sve ostale veliine u izrazu (3.12) su poznate. Napomenimo da e taj
podsistem jednaina imati onoliko jednaina koliko postoji komponenata napona rs 73 u problemu
koji se analizira. Na primer, za sluaj ravnog stanje napona, imaemo za svaki globalni vor sistem
od etiri jednaine, odnosno tri, ako podrazumevamo da je tenzora napona simetrian.
Izvrimo dalje uproavanje da bi izraz (3.12) dobio formu koja je mogua za programiranje.
Iskoristimo neke definicije:

- kovarijantni bazni vektor globalnog koordinatnog sistema u voru :

z j
g( )i = ej (3.13)
x( )i

- kontravarijantni bazni vektor za koordinatni sistem u globalnom voru :

( )i z j
g = g ( )mi ej (3.14)
x ( )m

- operator paralelnog pomeranja izmedju globalnih koordinatnih sistema u globalnim vorovima:

(3.15)

- operator paralelnog pomeranja izmedju koordinatnih sistema u jednom uoenom globalnom voru i
jednom uoenom lokalnom voru:
(3.16)

Uvedimo izraze (3.13) - (3.16) svuda gde je potrebno u izraz (3.12), pomnoimo ga zatim sa
dva odgovarajua kontravarijantna metrika tenzora radi sputanja indeksa indeksa p i q, pa
dobijamo:

zk zi (e) (e)
z z l
j

x ( )p
x ( )q
M K K ij kl ( )r ( )s dV rs =

M
x x
Ve
(3.17)
zk zi (e)
zl z j
x K ij kl K dV
M

Ve
( )p
x ( )q M (K) (K)

gde su:

14
i, j, k, l - indeksi u odnosu na globalni koordinatni sistemi z i 79 celog modela.

Time smo zavrili postavljanje podsistema jednaina po nepoznatim komponentama

kontinualnih napona u globalnom voru za jedan uoen element i jednu uoenu kombinaciju
globalnih vorova i .

Uobiajeno je da se izraz koji predstavlja sistem jednaina napie u simbolikoj formi, pa

izraz (3.17) dobija oblik:

rs
V pq rs = P pq (3.18)

gde su:
zk zi (e) (e)
zl z j
V pq rs =
( )q ij M K kl
M
K dV (3.19)
Ve
x ( )p
x x ( )r x ( )s

zk zi (e)
zl z j
P pq =
( )q ij M K kl K dV
M
(3.20)
Ve
x ( )p x (K) (K)

Izrazi (3.19) i (3.20) predstavljaju definicione formule, pomou kojih emo doi do globalnog
sistema jednaina metode. To emo uraditi tako to emo za svaku kombinaciju globalnih vorova
i izraunati izraz (3.19) za sve elemente za koji je on razliit od nule, sabrati ih, a zatim ih smestiti na
odgovarajue mesto u matrici sistema. Slino se radi i sa izrazom (3.20) osim to se izraunati lanovi
smetaju u vektor kolonu. Nain na koji se vri ta procedura je objanjen u sledeem paragrafu.

GLOBALNE JEDNA INE SISTEMA FEGGS METODE

U prethodnom paragrafu objasnili smo kako se dolazi do definicionih formula, (3.19) i (3.20),
za levu i desnu stranu globalnog sistema jednaina metode, u odnosu na jedan globalni vor i jedan
uoeni elemenat. U cilju dobijanja globalnog sistema jednaina, izraze (3.19) i (3.20) treba izraunati
za svaku kombinaciju parova globalnih vorova i u odnosu na svaki elemenat. Ako dva uoena
globalna vora ne pripadaju istom elementu u tom sluaju e izraz (3.19) imati vrednost nula. Sve te
izraunate vrednosti ine doprinose globalnoj matrici V sistema i globalnom vektoru P, prema
pravilima kompatibilnosti i kontinuiteta metode konanih elemenata:

N e (e)
V ij = V ij (3.21)
e=1

15
 N e (e)

Pi = Pi (3.22)
e=1

Razvijanje globalnog sistema jednaina izvriemo na slian nain kao to je to uradjeno u

radu [1].
Radi ilustraciju dobijene tehnike izabrano je ravno stanje napona, koje je po svom obimu i
pogodnosti za grafiku interpretaciju dovoljno ubedljivo. Medjutim, dato reenje se moe primeniti i u
sluaju prostornog stanja napona, kao i za proizvoljan broj i izbor aproksimativnih funkcija po
elementima modela. U sluaju ravnog stanja napona postoje tri nezavisne komponente tenzora napona
11, 12 = 21, 22 85. Iskoristiemo tu osobinu simetrinosti tenzora napona da smanjimo red globalnog
sistema jednaina sa dimenzija 4Gx4G na 3Gx3G:

V V
{4Gx4G} {3Gx3G}

gde je G broj globalnih vorova modela.

U sluaju ravnog stanja napona, svakoj od nezavisnih komponenata napona u svakom od

globalnih vorova odgovara vrsta i globalne matrice V prema sledeem pravilu:

i = 3* -2 11
i = 3* -1 12 (3.23)
i = 3* 22

Globalna matrica sistema V, dimenzija 3Gx3G, sastavljena je od podmatrica dimenzija 3x3

kojih ima onoliko koliko ima globalnih vorova. Znai svaka navedena podmatrica ima devet
elemenata koje emo sada ispisati, a njihov poloaj u globalnoj matrici odredjuju indeksi i i j koji se
raunaju na nain dat pored svakog elementa:

i = 3 - 2
1) V 1111
j = 3 - 2

i = 3 - 2
2) V 1112 +V 11 21
j = 3 - 1

i = 3 - 2
3) V 11 22
j = 3

i = 3 - 1
4) V 1211 +V 2111
j = 3 - 2

i = 3 - 1
5) V 1212 +V 12 21V 2112 +V 21 21
j = 3 - 1

i = 3 - 1
6) V 12 22 +V 21 22
j = 3

16
 i = 3
7) V 22 11
j = 3 - 2

i = 3
8) V 2212 +V 22 21
j = 3 - 1

i = 3
9) V 22 22
j = 3

Proizilazi da za svaki par globalnih vorova , medjusobno povezanih zajednikim

elementom u dvodimenzijskom sluaju, postoji blok:

V 1111 V 1112 +V 11 21 V 11 22

V pqrs V 12 11 V 2111 V 12 12 V 2112 V 12 21 V 21 21 V 12 22 V 21 22
= + + + + + (3.24)

V 22 11 V 22 12 +V 22 21 V 22 22

Primetimo da je gornji blok dimenzije 3x3 dobijen sabiranjem druge i tree vrste i druge i tree
kolone podmatrice 4x4, kao posledica simetrinosti napona. Tako da je oigledno matrica V celog
sistema dimenzije 3Gx3G.

OSOBINE GLOBALNE MATRICE V SISTEMA

PRAVILO 1.
Za svaki izraz (3.19) vai da je simetrian u odnosu na sledeu zamenu parova indeksa:

V pqrs = V pqsr (3.25)

DOKAZ:
Ispiimo izraz (3.18) za uoenu komponentu napona rs 99:
rs
V pqrs = P pq

Ispiimo izraz (3.18) za uoenu komponentu napona sr 101:

sr
V pqsr = P pq

Poto polazimo od pretpostavke da je tenzor napona simetrian, proizilazi da vai polazna relacija:
V pqrs = V pqsr

PRAVILO 2.

17
 Globalna matrica V za svaki uoeni model je globalno simetrina.

DOKAZ:
Treba dokazati da vai:
V ab = V ba

odnosno:
V f( )g( ) = V g( )f( )

Dokaz emo izvesti na primeru lana V 3-1 3 106 koji treba da bude jednak V 3 3-1 107, za jedan
uoeni par i :
ako je a = 3 - 1 i b = 3, onda V ab = V 1222 +V 2122
dalje:
ako je a = 3 i b = 3 - 1, onda V ab = V 22 12 +V 22 21
Treba dokazati da su desne strane uoena dva izraza jednake, a to emo uraditi uz pomo Dokaza 1,
koji kae da vai:
V 2212 = V 1222
i
V 2221 = V 2122

Time smo dokazali vanu i veoma korisnu osobinu globalne matrice V sistema. Izmedju ostalog,
simetrinost matrice V olakava reavanje sistema jednaina. Poznato je da se pri reavanju takvog
sistema jednaina uzimaju u obzir samo elementi gornjeg trougla matrice kojom su predstavljeni
koeficijenti uz nepoznate veliine, to umnogome smanjuje vreme izvravanja programa, kao i zauzee
memorije.

PRAVILO 3.
Podmatrice 3x3 matrice V, koje su vezane za svaki uoeni par globalnih vorova i , nisu u
optem sluaju simetrine.

DOKAZ:

Ovo emo dokazati tako to emo dokazati da bar jedan uoen par, po mestu simetrian u odnosu
na glavnu dijagonalu podmatrice, nije i po vrednosti simetrian. U tom cilju uoimo dva podvuena
elementa podmatrice:
V 1111 V 1112 +V 11 21 V 11 22

V pqrs = V 1211 +V 2111 V 12 12 +V 2112 +V 12 21 +V 21 21 V 12 22 +V 21 22

V 22 11 V 2212 +V 22 21 V 22 22

definicione formule za uoene elemenate matrice imaju oblik:

18
 zi z k (e) M (e)
zl z j
V 11 22 = ( )1 M
K ij kl
K dV

Ve x
( )1
x x ( )2 x ( )2

zi zk (e) (e)
zl z j
V 22 11 = M K K ij kl
M
dV
Ve
x ( )2
x ( )2
x
( )1
x ( )1

Analizom osam parcijalnih izvoda koji se javljaju u ova dva izraza zakljuujemo da su oni svi
medjusobno u optem sluaju razliiti, to povlai za sobom i nejednakost samih izraza, ime smo
dokazali polazni iskaz.

U cilju optimizacije programskog koda programa napisanog po FEGGS metodi

iskoriene su sve gore pomenute osobine vezane za desnu stranu globalnog sistema jedna ina
metode.

IZGLED GLOBALNE MATRICE SISTEMA V

U prethodnom paragrafu dokazali smo da je u sluaju analize dvodimenzionalnog problema

globalna matrica V simetrina kvadratna matrica, sastavljena od podmatrica dimenzija 3x3 koje u
optem sluaju nisu simetrine. Slikom 3. data je struktura matrice V sistema imajui u vidu gore
navedene osobine:

Slika 3.

19
 KOMENTAR O DESNOJ STRANI GLOBALNOG SISTEMA JEDNA INA P

Reeno je da je u sluaju analize dvodimenzijskog problema, zbog pretpostavke o

simetrinosti tenzora napona mogue izvriti kontrakciju globalne matrice sistema V sa dimenzija
4Gx4G na 3Gx3G. Navedeno sniavanje reda sistema povlai za sobom i kontrakciju desne strane
sistema jednaina na sledei nain:

P 11
P 11

2 P 12
P 12
_ P P
P 21 {4Gx1} {3Gx1}
P 22
P 22

jer vai:
P st = P ts (1)

Tanost izraza (1) moemo dokazati imajui u vidu da je tenzor lokalnih napona takodje simetrian.
Napiimo prvo izraz za P pq 117:
zk zi (e)
zl z j
P pq =
( )q ij M K kl K dV
M
(2)
Ve
x ( )p x (K) (K)

Napiimo sada izraz za P qp 119:

zk zi (e)
zl z j
P qp = ij M K kl K
(K)
M
(K)
dV (3)
Ve
x ( )q
x ( )p

Ako u izrazu (3) zamenimo mesta indeksima tako da:

k i, i k, l j, j l ;
, , jer je K = K
izraz (3) se svodi na izraz (2), ime smo dokazali polaznu relaciju.

GREKA KOJA SE JAVLJA PRIMENOM FEGGS METODE

Poznato je iz literature [11] da se za aposteriornu ocenu greke Galerkinove metode moe

koristiti nejednakost:
_e_ s Ch _ _ r , 0 s m
(3.27)
= min(k +1- s,r - s)

gde je:

20
h - parametar mree, odnosno najvea maximalna linearna dimenzija bilo kog elementa u mrei, tako
da:
h = max h e , 1 e E, E = E(h)
e

r - stepen prostora Soboljev kome pripada tano reenje,

m - stepen prostora Soboljev kome pripada aproksimativno reenje,
k - stepen polinoma korien pri dizajniranju elemenata, u naem sluaju k=1.

U sluaju dvodimenzijskog elastinog problema za aproksimaciju pomeranja u koristi se

polinom prvog reda (p=1)i u tom sluaju greka po pomeranjima u je:
O( h p+1 ) = O( h 2 )

Slino, poto se napon dobija kao funkcija prvog izvoda pomeranja (m=1), napon 125 bi
sa poveanjem gustine mree trebao da konvergira sa grekom:
O( h p+1-m ) = O(h)

4.- FEDSS METODA

Rekli smo da i ova metoda pripada klasi globalnih, tenzorskih metoda uglaavanja napona.
Teorijski prilaz ove metode dat je u radu [1]. Ovde su ponovljene osnovne postavke ove metode, a
zatim su razvijeni definicione formule koje su spremne za programsku implementaciju na raunaru.

I prema ovoj metodi je, kao jedan od zadataka ovog magistarskog rada, napisan program. Tim
programom e ova metoda biti istestirana u cilju uporedjenja dobijenih reenja sa drugim slinim
metodama i u cilju ocene brzine konvergencije reenja i ocene tanosti reenja.

Za razliku od prethodne FEGSS metode, kod koje smo do kontinualnih globalnih napona
dolazili preko diskontinualnih napona, ovom metodom se do kontinualnih napona dolazi preko
vrednosti poznatih pomeranja.
Vrednosti poznatih pomeranja dobijaju se direktno iz procesorskog dela programa za klasinu
analizu konanim elementima, gde se granini uslovi pojavljuju kao esencijalni.

U radu [1] izvodjenje je teklo na sledei nain:

Poto treba da se dobiju takvi izrazi u kojima se pojavljivuju vrednosti poznatih pomeranja,
polazi se od linearne konstituivne jednaine za elastine materijale u obliku:
e = C : (4.1)

Podsetimo se da je veza izmedju pomeranja i infinitezimalnih deformacija data izrazom:

1
e= ( u+ u T ) (4.2)
2

21
Ako se izjednae desne strane prethodna dva izraza dobija se:
1
C: = ( u+ u T ) (4.3)
2

Slabo reenje izraza (4.3) moemo dobiti Galerkinovom aproksimacijom sa naponom kao teinskom
funkcijom, jo ako iskoristimo pretpostavku o simetrinosti tenzora napona, moemo da napisemo:

( C: -u )dV = 0 (4.4)
Ve

Izvrimo sada aproksimaciju veliina koje se pojavljuju u izrazu (4.4) metodom konanih
elemenata, na nain kako je objanjeno u [5] i izrazimo sve vektorske veliine u komponentalnom
obliku:

- pomeranja:
(e)
u = u = u q g ( )q K K (4.5)

- gradijenti pomeranja:
(e) (e)
K a (e) ( )q K a K
u = ( u ) = ( K K u ) = K u g = Ku q g a g , gde je aK (4.6)
a a

- koeficijenti elastinosti:
C = C abcd g a g b g c g d (4.7)

- tenzor napona:
(e)
= = st g ( )s g ( )t K K (4.8)

gde su:
i, j, k, l - indeksi u odnosu na globalni koordinatni sistem z i 135 modela,

s, t, u, v, q - indeksi u odnosu na koordinatne sisteme x( )p 136 u globalnim vorovima modela,

a, b, c, d - indeksi u odnosu na lokalne koordinatne sisteme (K)a 137 po elementima modela.

Zamenom prethodnih izraza izraz (4.4) dobija oblik:

22
 (e) (e)

st g ( )s g ( )t L L ( C abcd g g g g M M uvg ( )u g ( )v
a b c d

ve
(4.9)
(e)
( )q
- K g g
K
a
a
u q ) dV = 0

Uzimajui u obzira da jednaina (4.9) treba da vai za bilo koju vrednost napona st 139 po
globalnim vorovima modela i posle odgovarajuih mnoenja baznih vektora dobija se izraz:

(e) (e) (e) (e)

L L g ( )s g ( )tC abcd g ( )u g ( )v M M dV = L L a K g ( )s g ( )t u q dV
a b c d uv K a ( )q
(4.10)
ve Ve

Oigledno je da izraz (4.10) predstavlja sistem jednaina po nepoznatim vrednostima

komponenata napona uv 141, pa ga napiimo u simbolikoj formi:

C st uv
uv
= B qst u q (4.11)

gde su datim simbolima predstavljena sledea dva izraza po jednom uoenom elementu i jednom
uoenom paru globalnih vorova i :

(e) (e)

C st uv = L L g ( )s g ( )t C abcd g ( )u g ( )v M M dV
a b c d
(4.12)
ve

(e) (e)

B st = L L a K g ( )s g ( )t dV
q K a ( )q
(4.13)
Ve

Iskoristimo definicije (3.13) - (3.16) da bi napisali izraze (4.12) i (4.13) u skalarnom obliku:
(e)
x j xl ae bf cg dh x x x x
i k m o
C st uv = L L ( )s ( )t ij kl C abcd g g g g
x x e f g h
ve
(4.14)
xn x p (e)
mn op ( )u ( )v M M dV
x x

(e) (e)
z j zl z i ae z k ( )pq
B st = L L a K
q
( )t ij kl
K
g g dV (4.15)
Ve
x ( )s
x e x ( )p

23
 Pretpostavljajui da je globalni koordinatni sistem modela dekartov koordinatni sistem i da su
elementi modela ravni, ponovo ispiimo radi lake programske implementacije definicione formule u to
prostijem obliku:

(e)
zi z j zk zl (e)

C st uv = L L ( )s ( )t C ijkl ( )u ( )v M M dV (4.16)
ve
x x x x

(e) (e)
z j zl z i ae z k ( )pq
B st = L L a K
q

K
g g dV (4.17)
x ( )s x ( )t x ( )p
ij kl
Ve
e

Ako za lokalne bazne funkcije uzmemo polinome koji su dati izrazima (3.26) izraz (4.17) nee
imati analitiko reenje. U konkretnom sluaju do vrednosti izraza (4.17) doi emo numerikom
integracijom.

Ako se u toku dobijanja kontinualnih napona vri diskretizacija modela izoparametarskim

etvorovornim elementima, Gausove take intergracije imae poloaj u svakom elementu kao to je
prikazano na slici 5.3 u radu [12].

Do globalnih sistema jednaina FEDSS metode dolazi se na slian nain kao i u sluaju
prethodne metode.
U sluaju dvodimenzijskog problema za svaki uoeni par globalnih vorova i postoji blok:

C 1111 C 1112 + C 11 21 C 11 22

C pqrs = C 12 11 + C 2111 C 12 12 + C 2112 + C 12 21 + C 21 21 C 12 22 + C 21 22 (4.18)

C 22 11 C 22 12 + C 22 21 C 22 22

gde su izrazi C st uv 150 koji se pojavljuju u gornjoj podmatrici dobijeni sabiranjem izraza (4.16) u
odnosu na sve elemente:

Ne
C st uv = C st uv
(e)
(4.19)
e=1

Dobijene podmatrice zauzimaju svoje mesto u globalnoj matrici sistema C koja ima istu
strukturu i dimenzije kao i matrica V

Kada formiramo desnu stranu (vektor kolonu) elementi B i 152 dobijaju se tako da za svaki od
globalnih vorova izraunamo doprinose svih lanova po elementima po sledeoj formuli:
Ne (e)

B st = ( B ust u u ) (4.20)
e=1

Znai za svki globalni vor imaemo etiri lana: B 11, B 12, B 21, B 22 154. Medjutim:

24
 B 12 B 21

U dvodimenzijskom sluaju vrimo sniavanje reda sistema na sledei nain:

B 11
B 11

B 12 + B 21
B 12
_ B B
B 21 {4Gx1} {3Gx1}
B 22
B 22

Kontinualne vrednosti globalnih napona st 157, kao i u prethodnoj metodi, dobiemo

reavanjem sistema jednaina koji ima svoju matrinu reprezentaciju:

[[ C st uv ]] [ uv ] = [ B qst u q ] (4.21)

Globalna matrica sistema C ima iste osobine kao i matrica V koja se javlja u prethodnoj
FEGSS metodi.

5. PROGRAMSKA IMPLEMENTACIJA METODA FEGSS I FEDSS

Poznato je da je naponska slika, vrlo esto, jedan od najvanijih parametara pri oceni
ponaanja i dizajniranju uoenog objekta. Prilikom analize metodom konanih elemenata velika
panja se poklanja tanoj i jednoznanoj interpretaciji napona u modelu. Metode koje na neki nain
poveavaju tanost napona izraunatim konvencionalnim MKE metodama su veoma traene i pred
programe koji su po njima napisani postavljaju se veliki zahtevi. Ti zahtevi su sledei:

- povezivanje na postojee programske pakete za klasinu analizu metodom konanih elemenata,

- bre izvravanje,
- poboljana tanost naponske slike modela.

5.1. OPIS PROGRAMA NAPISANIM PREMA FEDSS I FEGSS METODI

Prema FEGSS i FEDSS metodi napisana su dva nezavisna programa. Za programski jezik u
kome su napisani izabran je FORTRAN 5.0. kompanije MICROSOFT.

Ulazni podaci programa po FEGSS metodi:

25
- broj globalnih vorova,
- broj elemenata,
- globalne koordinate vorova,
- raspored globalnih vorova po elementima,
- vrednosti diskontinualnih napona po vorovima elemenata,
- vrednosti dvodimenzionih matrica transformacije (preslikavanja) izmedju globalnog koordinatnog
sistema i globalnih koordinatnih sistema u globalnim vorovima, takvih matrica ima onoliko
koliko ima globalnih vorova,
- izrazi za bazne funkcije po lokalnim vorovima elemenata.

Ulazni podaci programa po FEDSS metodi:

- broj globalnih vorova,

- broj elemenata,
- globalne koordinate vorova,
- raspored globalnih vorova po elementima,
- vrednosti pomeranja u globalnim vorovima modela,
- vrednosti dvodimenzionih matrica transformacije (preslikavanja) izmedju globalnog koordinatnog
sistema i globalnih koordinatnih sistema u globalnim vorovima, takvih matrica ima onoliko
koliko ima globalnih vorova,
- izrazi za bazne funkcije po lokalnim vorovima elemenata,
- izrazi za bazne funkcije u izabranim integracionim takama elemenata,
- vrednosti koeficijenata elastinosti u Dekartovom dvodimenzionom koordinatnom sistemu.

Navedimo potprograme koje pozivaju glavni programi pomenute dve metode.

FEGSS METODA:

1. Otvaranje fajlova
2. itanje podataka sa diska
3. Ocitaj vreme
4. Integrali proizvoda lokalnih baznih funkcija
5. Generisanje matrice V
6. Generisanje vektora P
7. Saopsti vreme
8. Kraj

FEDSS METODA:

1. Otvaranje fajlova
2. Citanje podataka sa diska
3. Ocitaj vreme
4. Bazne funkcije u integracionim tackama
5. Kosinusi pravaca izmedju globalnog koordinatnog sistema i lokalnih koordinatnih sistema u
integracionim tackama elemenata

26
 6. Vrednosti kontravarijantnog metrickog tenzora u integracionim tackama elemenata
7. Generisanje matrice C
8. Generisanje vektora B
9. Saopti vreme
10. Kraj

Programi prema datoj emi raunaju elemente matrice V ili C i elemente vektor-kolone P ili B,
koristei definicione formule. Izraunati elementi matrice smetaju se spars metodom u otvorenu
datoteku sa sekvencijalnim pristupom. Kada se taj proces zavri dobijaju se koeficijenti leve i desne
strane sistema od 3G linearnih jednaina po 3G nepoznatih veliina komponenata kontinualnih napona
u koordinatnim sistemima po globalnim vorovima koje je korisnik sam izabrao. Preostaje nam samo
da taj sistem linearnih jednaina reimo nekom odgovarajuom metodom, na primer Gausovom
metodom eliminacije.
Reavanje dobijenih sistema jednaina u primerima koji e biti obradjeni, vreno je
programskim paketom TRIANG koji predstavlja skup modifikovanih potprograma iz programa
STATA [13].

KOMENTAR O TOME TA JE SPARS (SPARSE) METODA

Kada je matrica koju posmatramo takva da je kvadratna, simetrina, trakasta i retka, nije
optimalno zapisivati je u datoteku u njenom punom obliku. Jedan od naina, ili tanije reeno
konvencija kako se takva matrica moe zapisati je i pomenuta spars metoda.
U spars metodi matrica sa gore navedenim osobinama pamti se po vrstama. U uoenoj vrsti
itaju se elementi od i sa dijagonalnim lanom po rastuem redu od prvog do poslednjeg i vre se
sledee operacije: pamti se poloaj i vrednost svakog lana razliitog od nule i broji se koliko takvih
lanova ima. Tako da se za svaku vrstu formiraju tri reda. U prvi red se zapisuje broj svih lanova
razliitih od nule u toj uoenoj vrsti. U drugom redu formira se niz vredosti sa pozicijama tih lanova.
U treem redu formira se niz sa vrednostima tih lanova.
Na primer, uoimo u nekoj kvadratnoj matrici reda 12x12 petu vrstu sa sledeim lanovima:

[ 2 0 0 0 3.02 0 0 6.1 0 0 0 1.3 ]

U spars metodi ta vrsta e imati sledeu interpretaciju:

3
5 8 12
3.02 6.1 1.3

Na ovaj nain se i veoma velike kvadratne matrice, reda vie hiljada zapisuju na nain koji
tedi memoriju i vreme pristupa svakom od elemenata matrice. Na primer za Test primer 1, koji e biti
prikazan u sledeem paragrafu, model sainjen od 18 elemenata imae 28 globalnih vorova i ako je
u pitanju FEGSS metoda formirae se matrica 84x84 koja bi zapisana u punom obliku imala 7056
elemenata. Poto posmatramo simetrinu, kvadratnu matricu analizirao bi se samo gornji trougao
matrice sa 3570 elemenata. Primenom spars metode bie zapisani samo elementi ija je vrednost
razliita od nule a njih ima 759. U sluaju FEDSS metode tih lanova bie 805.

27
5.2. UPOREDJIVANJE FEGSS I FEDSS METODA

Ove dve metode uporedjivane su na dva test primera za koja su poznata teorijska reenja. Ono
to nas je interesovalo to su brzine izvravanja, tanost dobijenih napona u odnosu na poznato
teorijsko reenje za napone i brzina konvergencije reenja tanom reenju.

1) Duina izvravanja:

Pokazalo se da je prema duini izvravanja analiza FEGSS metodom neto bra od analize
FEDSS metodom. To je najpre iz razloga to analiza FEDSS metodom podrazumeva i izraunavanje
kontravarijantnih metrikih tenzora za svaki element.

2) Tanost reenja:

Obe metode i za veoma grubu mreu ne odstupaju od tanog reenja za vie od 14%. Takodje
se pokazalo da je FEDSS metoda neto tanija od FEGSS metode za svaku geometrijsku
diskretizaciju testiranih modela.

3) Brzina konvergencije reenja:

Pokazalo se da se FEGSS metodom postie bra konvergencija teorijskom reenju nego

FEDSS metodom.

5.4. ZAKLJUAK O METODAMA FEGSS I FEDSS

- Dobijene definicione formule obe metode pomou kojih se izraunava kontinualna

naponska slika su invarijantane pri promeni koordinatnih sistema, pa kao takve ostavljaju punu slobodu
korisnicima u smislu izbora koordinatnih sistema u odnosu na koji ele da posmatraju izlazne nepone po
globalnim vorovima.
- Startujui samo jednu programsku rutinu jednovremeno se dobijaju sve komponente napona
u svim globalnim vorovima modela.
- Programi po obe metode napisani su tako da je mogue njihovo lako povezivanje, kao novih
modula na postojee programske pakete za analizu metodom konanih elemenata.
- Obe metode izraunavaju kontinualnu naponsku sliku modela, tako da je korisnik u procesu
analize izlaznih rezultata napona odvojen od ambivalentne interpretacije napona u metodi pomeranja.
- Sve ovo je uradjeno sa poveanom tanou rezultujuih napona u odnosu na uobiajene
postupke lokalnog usrednjavanja, koji se najee koriste u komercijalnim programskim paketima.

28
6. TEST PRIMERI ZA METODE FEGSS I FEDSS

Za test primere posmatrani su objekti pod takvim optereenjem pod kojim se javlja ravno
stanje napona i iji se modeli mogu geometrijski diskretizovati ravnim etvorovornim elementima.
Izabrani su takvi primeri objekata pod optereenjem za koja su poznata teorijska reenja za
napone i za koje smo izraunali napone i pomeranja programima za statiku analizu konanim
elementima - ALGOR i STATA. Pri analizi tim programima vodilo se rauna da optereenja modela
to realnije simuliraju stvarna optereenja.

6.1. TEST PRIMER 1.

Prvi ispitivani primer dat je na Slici 4. To je model kvadratne ploe dimenzija 2x2 sa krunim
otvorom poluprenika 0.5 u sredini ploe. Materijalne karakteristike date ploe su:
- modul elastinosti E = 1,

29
- koeficijent bone kontrakcije v = 0.3.

Ploa je optereena kontinualnim optereenjima po sve etiri ivice, tako da je na dve

naspramne ivice dato opereenje pritiskanjem, a na ostale dve naspramne strane optereenje
zatezanjem.

Poto Slika 4. dati objekat ima

dve ose simetrije i optereen je na
takav nain da je dovoljno je ispitati jednu njegovu etvrtinu, izvriemo ispitivanje sledeeg
uproenog objekta predstavljenog Slikom 5, koji ima iste materijalne karakteristike kao i polazni
objekat:

30
 Poto Slika 5. imamo sve
potrebne podatke o geometriji,
materijalnim karakteristikama, spoljanjim silama i graninim uslovima polaznog objekta, moemo
prei na pravljenje njegovog matematikog modela.

MODEL OPTEREENOG OBJEKTA DATOG TEST PRIMEROM 1.

Za ovaj test primer napone i pomeranja izraunaemo pomou programa za analizu konanim
elementima ALGOR. Preprocesiranje, odnosno kreiranje modela u programu ALGOR, vri se
modulom SuperDraw II. Taj modul predstavlja kompletan skup CAD komandi [14] za modeliranje,
ukljuujui i komande za automatsko generisanje mree na zadatoj oblasti. Tim modulom zadaemo
geometriju modela, granine ulove i spoljanje sile. Po izvrenom kreiranju modela poziva se dekoder
SD22SS koji treba da napravi fajl sa matematikim modelom unesenog grafikog modela. Jedno od
pitanja koje se postavlja korisniku u tom modulu je i koji tip elementa korisnik eli da izabere. Opcije
su sledee:

3-D Membrane (Type 3)

2-D Elasticity (Type 4)
3-D 8-Node Brick (Type 5)
3-D Plate/Shell (Type 6)
3-D 8 Node Thermal (Type 39)
2-D Thermal (Type 40)

Izabran je 3-D Membrane element, a ne 3-D Plate/Shell element iz razloga koji su objanjeni
u Dodatku A.

31
 Slika 6.
Ako
smo napravili
dvoelementni model polaznog Test primera koji je prikazan na Slici 6, fajl kreiran od strane dekodera
SD22SS sadrae sledee podatke:

FILE PREPARED BY DECODER (Type 3)

6 1 1 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 386.1
1 0 1 1 1 1 1 .5000000E+00 .0000000E+00 .0000000E+00 0 .0000E+00 0 0
2 0 1 1 1 1 1 .1000000E+01 .0000000E+00 .0000000E+00 0 .0000E+00
3 0 0 0 1 1 1 .3535534E+00 .3535534E+00 .0000000E+00 0 .0000E+00
4 1 0 1 1 1 1 .0000000E+00 .5000000E+00 .0000000E+00 0 .0000E+00
5 1 0 1 1 1 1 .0000000E+00 .1000000E+01 .0000000E+00 0 .0000E+00
6 0 0 0 1 1 1 .1000000E+01 .1000000E+01 .0000000E+00 0 .0000E+00
3 2 1 1 0 0
1 1 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
0.000E+00 1.000E+00 1.000E+00 1.000E+00 3.000E-01 3.000E-01 3.000E-01 3.846E-01
0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 1 2 6 3 1 .000E+00 .000E+00 20 0 .100E+01 0
2 5 4 3 6 1 .000E+00 .000E+00 20 0 .100E+01 0
2 1 .500E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 0
5 1 .000E+00 -.500E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 0
6 1 .000E+00 -.500E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 0
6 1 .500E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 0
0 0 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 .000E+00 0
1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

Prikazani fajl je ulazni fajl za statiku analizu Test primera modulom SSAP0.

32
 Po zavrenoj statikoj analizi, izlazni fajl za navedeni model sa dva elementa, polaznog Test
primera 1 ima sledei izgled:

1**** Algor (c) Linear Stress Analysis - Released 7/17/89, Version 9.000

DATE: January 22, 1995

TIME: 21:19:55
INPUT FILE.............i1x1e
-------------------------------------------------

FILE PREPARED BY DECODER (Type 3)

1**** CONTROL INFORMATION

number of node points (NUMNP) = 6

number of element types (NELTYP) = 1
number of load cases (LL) = 1
number of frequencies (NF) = 0
geometric stiffness flag (GEOSTF) = 0
analysis type code (NDYN) = 0
solution mode (MODEX) = 0
equations per block (KEQB) = 0
weight and c.g. flag (IWTCG) = 0
bandwidth minimization flag (MINBND) = 0
gravitational constant (GRAV) = 3.8610E+02

bandwidth minimization specified

1**** NODAL DATA

NODE BOUNDARY CONDITION CODES NODAL POINT COORDINATES

NO. DX DY DZ RX RY RZ X Y Z T
---------------------------------- ---------- ---------- ---------- ----------

1 0 1 1 1 1 1 5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

2 0 1 1 1 1 1 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
3 0 0 0 1 1 1 3.536E-01 3.536E-01 0.000E+00 0.000E+00
4 1 0 1 1 1 1 0.000E+00 5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00
5 1 0 1 1 1 1 0.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
6 0 0 0 1 1 1 1.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
**** PRINT OF EQUATION NUMBERS SUPPRESSED

1**** THREE-DIMENSIONAL MEMBRANE ELEMENTS

plane stress analysis

number of elements = 2
number of materials = 1

33
 maximum temperatures per material = 1
analysis code = 2
axisymmetric.....0
plane strain.....1
plane stress.....2
incompatible displacement modes = 0
include..........0
suppress.........1

1**** MATERIAL PROPERTIES

material i.d. number = 1

number of temperatures = 1
weight density = 1.0000E+00
mass density = 2.5900E-03
beta angle = 0.0000E+00

TEMPERATURE E(N)/ E(S)/ E(T)/ NU(NS) NU(NT) NU(ST) G(NS)

ALPHA(N) ALPHA(S) ALPHA(T)
----------- ---------- ---------- ---------- ------ ------ ------ ----------
Warning: Shear modulus G is re-calculated by program since input G < 0.0
.0 1.000E+00 1.000E+00 1.000E+00 .300 .300 .300 3.846E-01
0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

1**** ELEMENT LOAD MULTIPLIERS

CASE A CASE B CASE C CASE D

---------- ---------- ---------- ----------
TEMP 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
PRES 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
X-DIR 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
Y-DIR 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
Z-DIR 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

1**** ELEMENT CONNECTIVITY DATA

ELEM NODE NODE NODE NODE MAT`L REFERENCE I-J FACE OP THICKNESS
NO. I J K L INDEX TEMP PRESSURE
----- ----- ----- ----- ----- ----- ---------- ---------- -- ----------

1 1 2 6 3 1 0.000E+00 0.000E+00 20 1.000E+00

2 5 4 3 6 1 0.000E+00 0.000E+00 20 1.000E+00

1**** BANDWIDTH MINIMIZATION

minbnd (bandwidth control parameter) = 1

bandwidth before resequencing = 10
bandwidth after resequencing = 8

34
**** EQUATION PARAMETERS
total number of equations = 10
bandwidth = 8
number of equations in a block = 10
number of blocks = 1
blocking memory (kilobytes) = 198
available memory (kilobytes) = 198

1**** NODAL LOADS (STATIC) OR MASSES (DYNAMIC)

NODE LOAD X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS

NUMBER CASE FORCE FORCE FORCE MOMENT MOMENT MOMENT

2 1 5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

5 1 0.000E+00 -5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
6 1 0.000E+00 -5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
6 1 5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

1**** ELEMENT LOAD MULTIPLIERS

load case case A case B case C case D

--------- ---------- ---------- ---------- ----------

1 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

1**** STIFFNESS MATRIX PARAMETERS

minimum non-zero diagonal element = 3.9147E-01

maximum diagonal element = 1.1518E+00
maximum/minimum = 2.9423E+00
average diagonal element = 6.6083E-01
density of the matrix = 4.2500E+01

1**** STATIC ANALYSIS

LOAD CASE = 1

Displacements/Rotations(degrees) of unrestrained nodes

NODE X- Y- Z- X- Y- Z-
number translation translation translation rotation rotation rotation

1 3.5942E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

2 4.5187E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
3 2.3070E+00 -2.3070E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

35
 4 0.0000E+00 -3.5942E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
5 0.0000E+00 -4.5187E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
6 5.2900E-01 -5.2900E-01 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

1**** THREE-DIMENSIONAL MEMBRANE ELEMENT STRESSES

face 0: centroid
face 1: L-I side
face 2: J-K side
face 3: I-J side
face 4: K-L side

ELEM CASE F ------------ STRESS COMPONENTS ------------ PRINCIPAL STRESSES

NO.(MODE)A (IN-PLANE)
C
E SIGMA-11 SIGMA-22 SIGMA-33 TAU-12 SIGMA-MAX SIGMA-MIN
----- ---- - ---------- ---------- ---------- ---------- ---------- ----------

1 1 0 9.068E-01 -1.545E+00 0.000E+00 -4.520E-01 9.875E-01 -1.625E+00

1 1 1 -4.482E-02 -4.296E+00 0.000E+00 -1.768E+00 5.942E-01 -4.935E+00
1 1 2 1.256E-01 -4.913E-01 0.000E+00 -4.463E-01 3.597E-01 -7.254E-01
1 1 3 -1.665E+00 1.349E+00 0.000E+00 1.157E+00 1.742E+00 -2.059E+00
1 1 4 1.462E-02 4.388E-03 0.000E+00 1.270E+00 1.280E+00 -1.261E+00

2 1 0 -9.068E-01 1.545E+00 0.000E+00 -4.520E-01 1.625E+00 -9.875E-01

2 1 1 -1.256E-01 4.913E-01 0.000E+00 -4.463E-01 7.254E-01 -3.597E-01
2 1 2 4.482E-02 4.296E+00 0.000E+00 -1.768E+00 4.935E+00 -5.942E-01
2 1 3 1.665E+00 -1.349E+00 0.000E+00 1.157E+00 2.059E+00 -1.742E+00
2 1 4 -1.462E-02 -4.388E-03 0.000E+00 1.270E+00 1.261E+00 -1.280E+00

1**** TEMPORARY FILE STORAGE (MEGABYTES)

----------------------------------
UNIT NO. 7 : .022
UNIT NO. 8 : .035
UNIT NO. 9 : .022
UNIT NO. 10 : .000
UNIT NO. 11 : .005
UNIT NO. 12 : .000
UNIT NO. 13 : .027
UNIT NO. 14 : .001
UNIT NO. 15 : .000
UNIT NO. 17 : .000

TOTAL : .112

1**** End of file

36
 Na taj nain doli smo do vrednosti kontinualnih pomeranja u globalnim vorovima datog
modela. Poto nama trebaju vrednosti napona, a to nam prethodna datoteka nije dala, startovaemo
rutinu MaKeNodalStressOutput i dobiemo vrednosti napona u lokalnim vorovima u lokalnom
koordinatnom sistemu:

1**** Algor (c) FEA Stress Processor - MKNSO 10/6/89, Ver 1.005

DATE: January 22, 1995

TIME: 21:20:11
INPUT FILE.............i1x1e
-------------------------------------------------

**** 3-D Membrane elements:

Number of elements = 2
Number of materials = 1
Maximum temperature pts = 1
Analysis code = 2
0 : axisymmetric
1 : plane strain
2 : plane stress
Incompatible modes = 0
0 : included
1 : not included

**** Nodal stresses for 3-D membrane elements:

El. # LC ND Sigma-11 Sigma-22 Sigma-33 Tau-12 Sigma-Max Sigma-Min

Sigma-Int
----- --- -- ---------- ---------- ---------- ---------- ---------- ----------
1 1 I -8.702E-01 -2.378E+00 0.000E+00 -3.023E+00 1.492E+00 -4.740E+00
0.000E+00
1 1 J -5.508E-01 1.074E+00 0.000E+00 -5.874E-01 1.264E+00 -7.410E-01
0.000E+00
1 1 K 1.899E-01 2.580E-01 0.000E+00 -3.912E-01 6.166E-01 -1.687E-01
0.000E+00
1 1 L 7.559E-01 -2.445E+00 0.000E+00 -1.527E+00 1.368E+00 -3.057E+00
0.000E+00

2 1 I 5.508E-01 -1.074E+00 0.000E+00 -5.874E-01 7.410E-01 -1.264E+00

0.000E+00
2 1 J 8.702E-01 2.378E+00 0.000E+00 -3.023E+00 4.740E+00 -1.492E+00
0.000E+00
2 1 K -7.559E-01 2.445E+00 0.000E+00 -1.527E+00 3.057E+00 -1.368E+00
0.000E+00
2 1 L -1.899E-01 -2.580E-01 0.000E+00 -3.912E-01 1.687E-01 -6.166E-01
0.000E+00

37
1**** End of file

Time je zaokruzena preprocesorska i procesorska statika analiza programskim paketom

ALGOR. Njome smo dobili jednoznane vrednosti pomeranja po globalnim vorovima uoenog
modela i vrednosti (lokalnih diskontinualnih) napona po lokalnim vorovima elemenata.

TIPOVI MREE UPOTREBLJENI PRI ANALIZI TEST PRIMERA 1.

Teorija metode konanih elemenata kae da tanost metode treba da raste sa porastom
gustine mree konanih elemenata kojom je izvrena diskretizacija posmatranog optereenog tela [11].

Test primer 1 ispitan je kroz dvanaest tipova gustine mree, od kojih je prvih est prikazano
na Slici 7.

Slika 7.

U Tabeli 1. dati su podaci o broju globalnih cvorova i broju elemenata tih primera.

TEST PRIMER 1. - kvadratna ploa sa kru nim otvorom

NAZIV BROJ BROJ GLOBALNIH
MREE ELEMENATA VOROVA
1x1 2 6
2x2 8 15
3x3 18 28
4x4 32 45
5x5 50 66
6x6 72 91
7x7 98 120
8x8 128 153
9x9 162 190

38
 TEST PRIMER 1. - kvadratna ploa sa kru nim otvorom
10x10 200 231
11x11 242 276
12x12 288 325

PRIMENA METODA FEDSS I FEGSS NA TEST PRIMER 1 - REZULTATI

Svih dvanaest modela Test primera 1. proputeni su prvo kroz ALGOR u cilju dobijanja
diskontinualnih napona po elementima koji su ulazni podaci za FEGSS metodu i pomeranja koja su
ulazni podaci za FEDSS metodu.
Obe metode kao izlazne rezultate dale su kontinualne nepone po globalnim vorovima modela,
tako da ih moemo uporediti po tri osnova:
- brzina izvravanja,
- brzina konvergencije reenja,

39
 - tanost reenja.

Rekli smo da ono to ove dve me

Let us examine the stress state in point A. The prediction of stress for point A is of particular
interest due to the stress concentration in that node and the fact that node A belong to only one element.
Analytical solution for hoop stress 22 at node A is 10.39. Discontinuous stresses are obtained by
Finite element package ALGOR.

Figure 2. represents the way in which mesh generation is performed, and gives stress contour plot for
22:

Slika 8. - model 6x6

Figure 3. represents a stress convergence at node A, as number of elements grows. Comparison is

made between discontinuous and continuous stress results, for same coordinate system.

Slika 9.

40
 Better convergence of stress results which is obtained with technique proposed herein is
expected. It is due to the fact that in order to get continuous stress in any global node it is considered
global discontinuous stress distribution throughout the model.

DODATAK

D.1VANOST PRAVILNOG IZBORA TIPA ELEMENATA U ALGORU

Ovde su data tri primera kratke konzole optereene tako da dato optereenje inicira u telu
ravno stanje napona. Naponska analiza u sva tri primera izvrena je programskim paketom ALGOR. Iz
dobijenih rezultata jasno se vidi da u sluaju geometrijske diskretizacije modela tipom elementa 3-D
PLATE-SHELL elements, ALGOR ne daje realna reenja pomeranja u globalnim vorovima. Pri
izboru tipa elementa 3-D Membrane elements dobijaju se oekivane vrednosti pomeranja i napona.
Iz analize dobijenih rezultata moe da se zakljui da u sluaju geometrijske diskretizacije tipom
elementa 3-D plate/shell elements ALGOR za koeficijente smicanja uzima dva puta manje vrednosti
da bi zamaskirao efekat lokinga (locking) [16].
Ovaj komentar je dat s obzirom da ulazni podaci u bilo koji postprocesor za glaanje napona,
moraju biti korektni.

41
CISTO SMICANJE:

Slika 10.

NODE BOUNDARY CONDITION CODES

NODAL POINT COORDINATES
NO. DX DY DZ RX RY RZ X Y Z T
---------------------------------- ---------- ---------- ---------- ----------
1 1 1 1 1 1 1 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
2 0 0 0 1 1 1 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
3 1 0 1 1 1 1 0.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4 0 0 0 1 1 1 1.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

ELEMENT CONNECTIVITY DATA:

ELEM I J K L
---- --- --- --- ---
1 3 1 2 4

NODAL LOADS - STATIC:

NODE LOAD X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS
NUMBER CASE FORCE FORCE FORCE MOMENT MOMENT MOMENT
2 1 0.000E+00 5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
2 1 -5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
3 1 0.000E+00 -5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4 1 0.000E+00 5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4 1 5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

Displacements/Rotations(degrees) of unrestrained nodes

NODE X- Y- Z- X- Y- Z-
number translation translation translation rotation rotation rotation

DISPLATEMENTS OF NODES IN THREE-DIMENSIONAL MEMBRANE ELEMENTS (plane stress analysis):

1 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
2 0.0000E+00 2.6001E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
3 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
4 0.0000E+00 2.6001E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

42
DISPLACEMENTS OF NODES IN THIN PLATE/SHELL ELEMENT:
1 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
2 0.0000E+00 5.2002E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
3 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
4 0.0000E+00 5.2002E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

LOCAL NODE STRESSES FOR 3-D MEMBRANE ELEMENTS:

El. # LN Sigma-11 Sigma-22 Sigma-33 Tau-12
----- -- ---------- ---------- ---------- ----------
1 I 1.085E-16 4.614E-19 0.000E+00 -1.000E+00 1.000E+00 -1.000E+00
1 J 8.688E-17 -7.170E-17 0.000E+00 -1.000E+00 1.000E+00 -1.000E+00
1 K -4.890E-18 -2.488E-17 0.000E+00 -1.000E+00 1.000E+00 -1.000E+00
1 L -1.069E-17 -4.422E-17 0.000E+00 -1.000E+00 1.000E+00 -1.000E+00

LOCAL NODE STRESSES FOR THIN PLATE/SHELL ELEMENTS:

ELEM NODE MEMBRANE STRESS COMPONENTS ----- BENDING STRESS COMPONENTS
NO. NO. SM11 SM22 SM12 SB11 SB22 SB12
----- -- ---------- ---------- ---------- ---------- ---------- ----------
1 I -1.957E-14 1.289E-14 -1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 J -1.091E-14 -8.562E-15 -1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 K 3.292E-15 -1.244E-14 -1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 L 1.542E-14 1.060E-14 -1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

SAVIJANJE SILOM:

Slika 11.

NODE BOUNDARY CONDITION CODES

NODAL POINT COORDINATES
NO. DX DY DZ RX RY RZ X Y Z T
---------------------------------- ---------- ---------- ---------- ----------
1 1 1 1 1 1 1 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
2 0 0 0 1 1 1 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
3 1 0 1 1 1 1 0.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4 0 0 0 1 1 1 1.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

43
ELEMENT CONNECTIVITY DATA:
ELEM I J K L
---- --- --- --- ---
1 3 1 2 4

NODAL LOADS - STATIC:

NODE LOAD X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS
NUMBER CASE FORCE FORCE FORCE MOMENT MOMENT MOMENT
2 1 0.000E+00 -5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4 1 0.000E+00 -5.000E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

Displacements/Rotations(degrees) of unrestrained nodes

NODE X- Y- Z- X- Y- Z-
number translation translation translation rotation rotation rotation

DISPLATEMENTS OF NODES IN THREE-DIMENSIONAL MEMBRANE ELEMENTS (plane stress analysis):

1 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
2 -2.8500E+00 -7.1001E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
3 0.0000E+00 -2.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
4 3.1500E+00 -6.1001E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

DISPLACEMENTS OF NODES IN THIN PLATE/SHELL ELEMENT:

1 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
2 -2.6322E+00 -9.3735E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
3 0.0000E+00 -1.8911E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
4 2.9322E+00 -8.4824E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

LOCAL NODE STRESSES FOR 3-D MEMBRANE ELEMENTS:

El. # LN Sigma-11 Sigma-22 Sigma-33 Tau-12
----- -- ---------- ---------- ---------- ----------
1 I -2.000E+00 3.000E+00 0.000E+00 1.000E+00
1 J -2.000E+00 -3.000E+00 0.000E+00 1.000E+00
1 K 1.000E+00 -3.000E+00 0.000E+00 1.000E+00
1 L 1.000E+00 3.000E+00 0.000E+00 1.000E+00

LOCAL NODE STRESSES FOR THIN PLATE/SHELL ELEMENTS:

ELEM NODE MEMBRANE STRESS COMPONENTS ----- BENDING STRESS COMPONENTS
NO. NO. SM11 SM22 SM12 SB11 SB22 SB12
----- -- ---------- ---------- ---------- ---------- ---------- ----------
1 I -2.159E+00 2.841E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 J -1.523E+00 -2.523E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 K 1.159E+00 -2.841E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 L 5.228E-01 2.523E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

44
SAVIJANJE SPREGOM:

Slika 12.

NODE BOUNDARY CONDITION CODES NODAL POINT COORDINATES

NO. DX DY DZ RX RY RZ X Y Z T
---------------------------------- ---------- ---------- ---------- ----------
1 1 1 1 1 1 1 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
2 0 1 1 1 1 1 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
3 1 0 1 1 1 1 0.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4 0 0 0 1 1 1 1.000E+00 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

ELEMENT CONNECTIVITY DATA:

ELEM I J K L
---- --- --- --- ---
1 3 1 2 4

NODAL LOADS - STATIC:

NODE LOAD X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS X-AXIS Y-AXIS Z-AXIS
NUMBER CASE FORCE FORCE FORCE MOMENT MOMENT MOMENT
2 1 -1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4 1 1.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

Displacements/Rotations(degrees) of unrestrained nodes

NODE X- Y- Z- X- Y- Z-
number translation translation translation rotation rotation rotation

DISPLATEMENTS OF NODES IN THREE-DIMENSIONAL MEMBRANE ELEMENTS (plane stress analysis):

45
 1 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
2 -3.9070E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
3 0.0000E+00 2.0930E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
4 3.9070E+00 -2.0930E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

DISPLACEMENTS OF NODES IN THIN PLATE/SHELL ELEMENT:

1 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
2 -4.1263E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
3 0.0000E+00 1.4382E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
4 4.1263E+00 -1.4382E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00

LOCAL NODE STRESSES FOR 3-D MEMBRANE ELEMENTS:

El. # LN Sigma-11 Sigma-22 Sigma-33 Tau-12
----- -- ---------- ---------- ---------- ----------
1 I 2.093E+00 3.907E+00 0.000E+00 -6.977E-01
1 J 2.093E+00 -3.907E+00 0.000E+00 -6.977E-01
1 K -2.093E+00 -3.907E+00 0.000E+00 -6.977E-01
1 L -2.093E+00 3.907E+00 0.000E+00 -6.977E-01

LOCAL NODE STRESSES FOR THIN PLATE/SHELL ELEMENTS:

ELEM NODE MEMBRANE STRESS COMPONENTS ----- BENDING STRESS COMPONENTS
NO. NO. SM11 SM22 SM12 SB11 SB22 SB12
------ -- -- ---------- ---------- ---------- ---------- ---------- ----------
1 I 9.145E-01 3.813E+00 -5.169E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 J 1.858E+00 -4.142E+00 -5.169E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 K -9.145E-01 -3.813E+00 -5.169E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
1 L -1.858E+00 4.142E+00 -5.169E-01 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00

D.2USREDNJAVANJE NAPONA METODOM KONJUGOVANIH APROKSIMACIJA -

PRIMER -

Posmatra se nehomogena greda za koju je raspodela napona data formulom:

du(x)
(x) = k(x) D.2.1
dx

gde je sa u(x) dato polju pomeranja, a za moduo k(x) vai:

k(x) = k 0 (1+ x) D.2.2

gde je k 0 162 materijalna konstanta.

Pretpostaviemo da je dato kvadratno polje pomeranja u obliku:

2
x
u(x) = { 1- ( ) } D.2.3
3

46
 Zbog jednostavnosti izvriemo geometrijsku diskretizaciju posmatranog tela na dva konana
gredna elementa jedinine duine. Neka su lokalne bazne funkcije koje odgovaraju svakom od data
dva elementa e date izrazima:
1 = 1-
(e)
D.2.4
2 =
(e)

gde je 165 lokalna koordinata elementa.

STANDARDNA METODA IZRA UNAVANJA NAPONA

broj globalnih vorova je 3: = 1,2,3 166

broj lokalnih vorova po elementu je 2: N=1,2
broj elemenata je 2: E=1,2

(e)
U(x) = u ( ) = u N (e)
N ( ) = NU N ( )
(e)
(e)
D.2.5
e e

Primenivi izraz D.2.3 za vrednosti pomeranja u globalnim vorovima dobijamo:

8 5
U = , U = , U =
1 2 3

9 9

Za vrednosti lokalnih funkcija u lokalnim ovrovima svakog od postojea dva elementa dobija se:
1 ( ) = 1 - x, 2 ( ) = x
(1) (1)

1 ( ) = 2 - x, 2 ( ) = x - 1
(2) (2)

Tako da je globalna raspodela pomeranja u modelu data izrazom:

U (x) = { 9 (1)
1 (x) + 8 [ 2 (x) + 1 (x) ] + 5 2 (x) }
(1) (2) (2)
D.2.6
9

Lokalne vredosti napona po elementima dobijamo diferenciranjem po x izraza D.2.6, pa se dobija:

element 1:
k0 2 k0
1 =- , (1)
(1)
2 =-
9 9

element 2:
6 k0 9 k0
1 =- , (2)
(2)
2 =-
9 9

Dobijeno naponsko stanje modela, izraunato standardnim pristupom, diskontinualno je i

nacrtano je na slici 13.

47
 METODA KONJUGOVANE APROKSIMACIJE

Koristimo dva obrasca:

N = < (e), N (x) >
(e)
(e)
D.2.7

2
(x) = (e)
N (e)(x)
N
D.2.8
e=1

Prvo traimo izraze za lokalne konjugovane funkcije (e)N (x) 175 pomou formule:
(e) 2 (f)
(e)
N
= N C M (f)
M (x) D.2.9
f =1

pa dobijamo:
(1)
1
(x) = C 11 (1)
1 (x) + C ( 2 (x) + 1 (x)) + C 2
12 (1) (2) 13 (2)

(1)
2
(x) = C 21 (1)
1 (x) + C
22
( (1)
2 (x) + 1 (x)) + C 2
(2) 23 (2)

(2)
1
(x) = (1)
2
(x)

(2)
2
(x) = C 31 (1)
1 (x) + C
32
( (1)
2 (x) + 1 (x)) + C 2
(2) 33 (2)

lanovi globalne fundamentalne matrice C 181 dobijaju se iz:

C = < , > D.2.10

gde je:
E (e)

(x) = N N (x)
(e)

e=1

lanovi lokalne fundamentalne matrice c NM 184 dobijaju se iz:

c NM = < N , M > D.2.11
(e)

Tako da je:
(e) (e) 2 1
c11 = c 22 = , c(e) (e)
12 = c 21 =
6 6

lanovi globalne fundamentalne matrice C 187 dobija se iz lokalne fundamentalne matrice c NM 188
preko izraza:

48
 E (e) (e)

C = N M c NM D.2.12
(e)

e=1

Pa globalna fundamentalna matrica C 190 ima sledee lanove:

2 1 0
1
{ C }= 1 4 1
216
0 1 2

A njena inverzna:
7 -2 1
} = -2 4 -2
1
{C
2
1 -2 7

Izraz D.2.9 daje nam vrednosti lokalnih konjugovanih funkcija, koje prema teoriji imaju vrednosti za
ceo domen modela:
7 1
(1)
1
(0m) = , (1)
1
(1m) = - 1, (1)
1
(2m) =
2 2

(1)
2
(0m) = (2)
1
(0m) = - 1, (1)
2
(1m) = (2)
1
(1m) = 2, (1)
2
(2m) = (2)
1
(2m) = - 1

1 7
(2)
2
(0m) = , (2)
2
(1m) = - 1, (2)
2
(2m) =
2 2

Sada moemo da izraunamo konjugovane napone (e)N 196 u lokalnim vorovima elementa prema
obrascu D.2.1:
k0 2
1 =-
(1)

9 3

k0 5
2 =-
(1)

9 6

k0 7
1 =-
(2)

9 2

k0
2 =-
(2)
4
9

Kontinualna naponska slika u modelu dobija se pomou izraunatih vrednosti i obrasca D.2.2:
(0m) = 0

49
 k0
(1m) = - 4
9

k0
(2m) = - 10
9

1.M. Berkovi and Z. Drakovi, 'On the essential mechanikal boundary conditions in two-field
finite element approximations'. Comput. Meth. in Appl. Mech. Engrg. 91, 1339-1355
(1991).
2.D. F. Rusell and A. J. Williams, 'The design and development of a brake disk for high-speed
trains'. J.Rail and Rapid Transit 204 No F2, 133-141 (1990).
3.O. C. Zienkiewicz and J. Z. Zhu, A simple error estimator and adaptive procedure for practical
engineering analysis'. Int. J. Num. Meths. Eng. 24, 337-357 (1987).
4.E. Hinton and J. S. Campbell, 'Local and global smoothing of discontinuous finite element
functions using a least squares method'. Int. J. Num. Meths. Eng. 8, 461-480 (1974).
5.J. T. Oden, 'Finite elements of nonlinear continua'. McGraw-Hill, New York, 1972.
6.J. Barlow, Optimal stress locations in finite element models'. Int. J. Num. Meths. Eng. 10, 243-
251 (1976).
7.H. R. Riggs and A. Tesssler, 'Continuous versus wireframe variational smoothing methods for
finite element stress recovery'. Civil-Comp Ltd, Edinburg, Scotland; Advances in Post and
Preprocesing for FEA, 137-144 (1994).
8.L. T. Herrman, 'Improved stress calculation for simple quadrilateral elements'. Computers &
Structures 6, 141-148 (1976).
9.M. Lyly and R. Stenberg, 'Stabilized MITC plate bending elements'. Civil-Comp Ltd, Edinburg,
Scotland; Advances in Post and Preprocesing for FEA, 11-16 (1994).
10.J. Barlow, 'Optimal stress locations in finite element models'. Int. J. Num. Meths. Eng. 10, 243-
251 (1976).
11.G. F. Carey and J. T. Oden, 'Finite elements - Volume II'. Prantice-Hall,inc., Englewood Cliffs,
New Jersey 07632, 1983.
12.K. J. Bathe, 'Finite element procedures in engineering analysis'. Prantice-Hall,inc., Englewood
Cliffs, New Jersey 07632, 1982.
13.M. Berkovi, Z. Drakovi, D. Damnjanovi, Paket programa za strukturalnu analizu', VTI
arkovo, 1983.
14.M. E. Mortenson, 'Geometric Modeling'. John Wiley & Sons, Inc, USA. 1985.
15.Z. Drakovi,
16.O. C. Zienkiewicz, 'The finite element method - Volume 1', McGraw-Hill Book Company, New
York, 1989.

50