18.

Telekomunikacioni forum TELFOR 2010

Srbija, Beograd, novembar 23.-25., 2010.

Programski paket za odreivanje performansi

digitalnih telekomunikacionih sistema - FEDING

Borivoje Miloevi, Slobodan Obradovi


Abstract Rad se bavi analizom i projektovanjem
programskog paketa na bazi GUI u MATLAB_u i obuhvata
problematiku istraivanja uticaja razliitih smetnji u
sistemima za prenos digitalnih telekomunikacionih signala.
Na osnovu rezultata dobijenih iz ove aplikacije, mogu se dati
konkretna reenja i postupci za njihovo efikasno otklanjanje.
Programski paket nudi analizu i sintezu modela
predetekcionih i postdetekcionih kombinera koji bi se mogli
koristiti da bi se smanjili uticaji smetnji na performanse ovih
sistema. Razliite tehnike su mogue za ublaavanje efekata
viestaznih - multipath fedinga, ukljuujui ekvalizaciju,
kodiranje i diverziti. Meu njima, najee se primenjuje
diverziti tehnika, koja u velikoj meri poboljava kvalitet
telekomunikacionih veza, bez promene zajednikog spoljnog
interfejsa, transmisione snage ili propusnog opsega kanala.
Keywords MRC, EGC, SC, PDF, CDF, BER, SNR.

I.

UVOD

Fe

ding (eng. fading), slika 1, je pojava promene jaine

polja na mestu prijema signala. Moe nastati zbog:
prostiranja signala po vie putanja, refleksije signala od
zemlje i objekata, pojave stepenastog indeksa refrakcije u
atmosferi koja deli signal na vie podsignala koji putuju
razliitim putanjama, apsorpcije na kapljicama kie,
magle, snega, - raste sa frekvencijom, izraeno iznad
1GHz i raste sa intezitetom padavina i duinom trase
signala obuhvaenog padavinama.
Scattering
Reflection
Line of sight

Bazna
stanica

Tx

Sh
ado
Sc
at
te

rin
g

Diffraction
win

Prijemna
stanica

Rx

Slika 1 nastajanje fedinga

Na osnovu propagacije signala kroz razne ambijente i
okruenja mogu se definisati nekoliko osnovnih modela
fedinga opisanih sledeim distribucijama:

Rajsov feding:
Ukoliko postoji optika vidljivost izmeu prijemnika i
predajnika, tada je komponenta signala koja se prostire
ovom linijom daleko intenzivnija od komponenti koje se
dobijaju rasejanjem. U ovakvoj situaciji primenjuje se
Rajsov model fedinga. Javlja se ako uz vie signala slabije
snage ( razliite refleksije ) na prijemnu antenu stie i
jedan snaan signal ( direktni talas ) LOS ( Line Of Sight
uslovi propagacije ), tada govorimo o Rajs-ovom fedingu.
o Anvelopa signala, r, ima Rajsovu distribuciju

f (r )

exp(
2

r 2  a2
ra
) I 0 ( 2 ) za r t 0 (1)
2
2V
V

Gde je I0 Basselova funkcija nultog reda.

Ako je a = 0 ( nema direktnog signala ) ova funkcija
prelazi u Rejlijevu
Ako je a veliko ( jedan dominantni signal ) ova funkcija
prelazi u Gaussovu
Rejlijev feding:
Rejlijev feding se javlja kada se izmeu predajnika i
prijemnika nalazi vei broj objekata na kojima se signal
rasejava. U tom sluaju na prijemu imamo vei broj
komponenti istog signala razliite amplitude i faze. Pritom
imamo vei broj dominantnih talasa ije su amplitude
priblino jednake. Ovakav scenario se javlja u velikim
gradovima naroito kada su prisutne visoke zgrade.
Rasejanje signala na ovim objektima moe vrlo uspeno
da se modelira Rejlijevim fedingom. Ovaj feding se javlja
ako nema dominantnog talasa, nego postoji vie slabijih
komponenti iz razliitih pravaca NLOS ( Non Line Of
Sight ) uslovi.
Signal koji se dobija na prijemu kanala sa Rejlijevim
fedingom, u kompleksnom domenu ima sledei oblik
X(t) = X1(t) + jX2(t)
(2)
gde su X1(t) i X2(t) uskopojasni Gauss-ovi procesi ija je
1.
srednja vrednost nula, a varijansa jednaka Ova dva
procesa su statistiki nezavisna.
o
Anvelopa signala r ima Rejlijevu raspodelu,
odnosno gustinu verovatnoe

Borivoje Miloevi, Visoka tehnika kola strukovnih studija, 18000,

Ni, ( tel: 0184531427, e-mail: borivojemilosevic@yahoo.com )
Slobodan Obradovi, Megatrend, Fakultet za kompjuterske nauke,
11000, Beograd

1189

r (t )

f (r )

X 1 (t )  X 2 (t )
r

(3)

r2
2V 2

(4)

Nakagami feding:
Rejlijev i Rajsov model fedinga najee se koriste da
bi se opisale statistike promene signala na prijemu koje
se deavaju usled razliitih putanja prostiranja signala.
Nakagami-m model se koristi zbog lake manipulacije i
irokog opsega primenljivosti, pri emu ovaj model veoma
dobro opisuje digitalni telekomunikacioni kanal. Iako je za
razliku od predhodnih modela ovaj model empirijski,
prilino je elegantan i u praksi se dokazao vrlo korisnim.
Anvelopa primljenog signala u modelu ima Nakagami-m
gustinu raspodele ( PDF ).

2m m P 2 m 1 
e
*m : m

p P 

mP 2
:

pI 

1
2S

(5)

m- parametar Nakagamijevog fedinga, 0.5dmdf;

parametar predstavlja moment drugog reda opisane
raspodele
U tim sluajevima model ukljuuje Rejlijevu, m=1, i
Gausovu, m=1/2, distribuciju kao specijalne sluajeve, i
vrlo dobro aproksimira Rajsovu distribuciju preko odnosa
m=(K+1)2/(2K+1), gde je K Rajsov faktor.
U sledeoj tabeli 1 dati su modeli kanala: PDF Probability Density Function p(x) i MGF - Moment
Generating Function I(s,x) u odnosu na SNR - Signal to
Noise Ratio za jednu diverziti granu:
TABELA 1
p x 

px 

SC
EGC
MRC
SSC

SC
EGC

Slika 2 Klase kombinera

II. OPIS PROGRAMSKOG PAKETA
Programski paket FEDING projektovan je na bazi Open
Source koda i metoda Ekstremnog programiranja.To je
intuitivan, jednostavan za korienje ( user-friendly ) alat,
namenjen vrsnim poznavaocima ove materije, ali i manje
strunim korisnicima, bez obzira na to to je problematika
koju obrauje vrlo kompleksna i zahtevna za raunanje.
Daemo kratak osvrt na samu aplikaciju i opisati njeno
korienje, poevi od preuzimanja i postupka instalacije,
opisa naprednijeg korienja ovog programskog paketa za
ODREIVANJE PERFORMANSI DIGITALNIH
TELEKOMUNIKACIONIH SISTEMA - FEDING, pa
na kraju i saveta za interpretaciju dobijenih rezultata.
Instalacija paketa je prilino jednostavna i ukljuuje
samo kopiranje osnovnog direktorijuma na odgovarajue
mesto na disku. Jedino nestandardno pitanje tokom
instalacije je ono vezano neophodnu predehodnu
instalaciju paketa Mathematica i Matlab.
Dijagram toka algoritam programskog paketa, dat je
na slici 3a i 3b.

K K  1x

1 K
(1  K ) x
exp  K 
I 0 2
, x t 0
:
:
:

1 K
 sK: 2 K K  1 2s:  K  1x
exp
,

Q
s:  K  1
:
s:  K  1 s:  K  1

gde je K t 0 Rajsov faktor a

Q(.,.) je Markovljeva Q  funkciju prvog reda

, xt0

PETLJA

DA

HELP
PRIKAZ

HELP

HELP
PRIKAZ

PLOT

HELP
PRIKAZ

PLOT
DA

HELP
NE

REJLI
+
PARAMETRI

NE

1190

Diverziti kombinovanje se moe podeliti na dve velike

grane: predetekciono i postdetekciono kombinovanje. Za
predetekciono kombinovanje, prijemni signal se prvo
kombinuje pa se onda izvrava detekcija signala. Poto se
kod postdetekcionog kombinovanja, prijemni signal prvo
detektuje, a zatim se vri kombinovanje signala,
postdetekciono kombinovanje se esto koristi uz
nekoherentne i tehnike diferencijalne detekcije gde u
stvari nema potrebe za odreivanjem parametara kanala.
Predetekcioni kombineri dovode u fazu, odmeravaju i
kombinuju sve signale primljene sa razliitih grana, pre
njihove detekcije. Poznati kombineri su: Selection

DA

HELP

RICIJAN
+
PARAMETRI

NE

DA

1 m

*m, sx  mx / : ,
*m  m  s:
gde je m t 0.5 indeks otrine fedinga a
*a, x  je gama funkcija

I s, x 

PLOT

mx

1 m m 1 
x e
*m  :

NE

px 

NAKAGAMI
+
PARAMETRI

I s, x 

Nakagami

SSC

MRC

PRIKAZ OSNOVNIH
TIPOVA RASPODELA

Rajsov

 x s 
1
e : ,
1  s:
gde je : E>x @ srednja vrednost SNR / simbol / put

I s, x 

KLASE KOMBINERA

START
FEDING

Rejlijev

1  :
e
, xt0
:

Combiner (SC), Equal-Gain Combiner (EGC), i MaximalRatio Combiner (MRC ), slika 2.

Slika 3a. Prvi deo dijagrama toka programskog paketa

FEDING

NE

DA

NOVI
KOMB.
NE

DA

NOVI
KOMB.
NE
NE

DA

DA

NOVI
KOMB.

KRAJ

DA

NOVI
KOMB.

NE

NE

DA

NOVI
KOMB.
NE

DA

NOVI
KOMB.
NE

DA

NOVI
KOMB.
NE

DA

NOVI
KOMB.

PLOT
TEOR + SIM

DA

S IMULA CI JA

NE

NE

PLOT
TEOR + SIM

DA

S IMULA CI JA

NE

NOVI
PAR.

NE

PLOT
TEOR + SIM

DA

S IMULA CI JA

NOVI
PAR.

NE

NE

PLOT
TEOR + SIM

DA

S IMULA CIJA

NOVI
PAR.

NE

NE

PLOT
TEOR + SIM

NE

DA
DA

S IMULA CI JA

NOVI
PAR.

NE

NE

PLOT
TEOR + SIM

NE
S IMULA CI JA

NE

NOVI
PAR.

PLOT

NOVI
PAR.

SC

DA
PLOT

DA
PLOT

DA
PLOT

DA
PLOT

DA
PLOT

DA

POSTAVLJANJE
PARAMETARA

EGC
MRC

POSTAVLJANJE
PARAMETARA
POSTAVLJANJE
PARAMETARA

SC
EGC

POSTAVLJANJE
PARAMETARA

MRC

POSTAVLJANJE
PARAMETARA

IZBOR TIPA
KOMBINERA
IZBOR TIPA
KOMBINERA

REJLI

POSTAVLJANJE
PARAMETARA

END

DA

NOVI
KOMB.

PLOT
TEOR + SIM

DA

SI MULACIJ A

NOVI
PAR.

NE

NE

PLOT
TEOR + SIM

DA

SI MULA CIJ A

NOVI
PAR.

NE

NE

PLOT
TEOR + SIM

NE

DA

NE

S IMULA CIJ A

NOVI
PAR.

PLOT

DA
PLOT

DA
PLOT

DA

SC

POSTAVLJANJE
PARAMETARA
POSTAVLJANJE
PARAMETARA

EGC
MRC

POSTAVLJANJE
PARAMETARA

SNR/BER

IZBOR TIPA
KOMBINERA

NAKAGAMI

SNR/BER
SNR/BER

RICIJAN

Prvi prozor svojim GUI daje prikaz osnovnih tipova

raspodela: Rejlijeva, Rajsova i Nakagami, jer se u radu
uglavnom
razmatraju
okruenja
propagacije
telekomunikacionih signala koje se mogu detaljno i
potpuno opisati ovim tipovima raspodela. U okviru ovog
prozora, moemo se odluiti za njihov prikaz, izbor
parametara i crtanje PDF i CDF grafova. U sluaju kada
nam je potrebno dodatno objanjenje o samim
raspodelama, moemo pokrenuti Help opciju i detaljno se
upoznati sa njihovim karakteristikama, slika 5.

Slika 3b. Drugi deo dijagrama toka programskog paketa

FEDING
Neke od znaajnijih karakteristika ovog paketa
ukljuuju: automatski izbor, detekciju i prikaz osnovnih
tipova raspodela; jednostavno interaktivno kretanje kroz
aplikaciju klikom mia ili navigaciju kroz ekranske
tastere; mehanizam za stvaranje preglednih izvetaja;
automatski izbor parametara sistema; automatski izbor
tehnika kombinovanja; automatski izbor raspodela; izbor
statistikoh parametara i automatski unos podataka;
automatsko crtanje grafova po izabranim parametrima;
HELP pregled potrebnih pojmova; automatski prikaz i
uporeivanje rezultata teorijski simulaciono; temeljit
pregled pojedinih sloenih makro predetekcionih i
postdetekcionih kombinera
Uvodni prozor u programski paket FEDING je
jednostavnog izgleda, sa jasno naglaenim nazivom
programa i dugmadima za navigaciju, slika 4:

Slika 5. Prvi prozor programskog paketa

Kao to se sa slike moe videti, zahtevi korisnika i
njegov interaktivni rad na njihovom izvravanju u ovom
prozoru se svodi na jednostavno kliktanje levim tasterom
mia, kada on preko palete Raspodele
bira
( oznaava ) jednu od raspodela ( Rayleigh, Rician ili
Nakagami ) i klikom na dugme OK dobija njen grafik.
Ovde su prikazane karakteristike PDF ( Probability
Density Function) i CDF (Cummulative Density Function
) za tri osnovne raspodele koje se koriste u ovom paketu.
U ovom prozoru postoji jo jedna, vrlo korisna
mogunost, naroito za korisnike koji nemaju dovoljno
znanja i iskustva za rad u ovoj oblasti. To je interaktivni
HELP. Izborom jedne od opcija u kombo boksu, moe se
dobiti detaljna pomo koja e korisnika uvesti u svet
fedinga i raspodela i prikazati mu njihova osnovna
svojstva i karakteristike.
Pritiskom na ekranski taster DALJE prelazimo na Drugi
prozor ovog programskog paketa koji je prikazan na slici
6

Slika 4. Osnovni prozor programskog paketa

Slika 6. Drugi prozor programskog paketa
1191

Tabela 2 prikazuje spisak moguih relacija u okviru

ovog prozora.
TABELA 2
SPIDAK MOGUIH RELACIJA U DRUGOM
PROZORU

Trei prozor aplikacijeFEDING, prikazan je na slici 7.

U ovom sluaju daje se mogunost korisniku da uporedi
dobijene rezultate teorijskog i simulacionog statistikog
prorauna, naravno paralelnim crtanjem BER ili SNR
grafova za izabrane raspodele i tipove kombinera.

LEGENDA:
TIP
FEDINGA

R - Rayleigh
Rc - Rician
N - Nakagami

R.br.

TIP
KOMBINERA
MRC Maximal
Ratio
Combining
EGC Equal
Gain Combining
SC
Selection
Combining
RELACIJA

TIP GRAFA

BER - Bit Error

Rate
SNR - Signal to
Niose Ratio

PROGRAM /
MODUL

R/MRC/BER

R_MRC_BER.m

R/MRC/SNR

R_MRC_SNR.m

R/EGC/BER

R_EGC_BER.m

R/EGC/SNR

R_EGC_SNR.m

R/SC/BER

R_SC_BER.m

R/SC/SNR

R_SC_SNR.m

Rc/MRC/BER

Rc_MRC_BER.m

Rc/MRC/SNR

Rc_MRC_SNR.m

Rc/EGC/BER

Rc_EGC_BER.m

10

Rc/EGC/SNR

Rc_EGC_SNR.m

11

Rc/SC/BER

Rc_SC_BER.m

12

Rc/SC/SNR

Rc_SC_SNR.m

13

N/MRC/BER

N _MRC_BER.m

14

N /MRC/SNR

N _MRC_SNR.m

15

N /EGC/BER

N _EGC_BER.m

16

N /EGC/SNR

N _EGC_SNR.m

17

N /SC/BER

N _SC_BER.m

18

N /SC/SNR

N _SC_SNR.m

Slika 7. Trei prozor programskog paketa

Ovaj prozor svojim GUI omoguuje izbor:
TIPA RASPODELE ( FEDINGA ): Rayleigh,
Rician ili Nakagami
TIPA KOMBINERA: MRC Maximal Ratio
Combining, EGC Equal Gain Combining, SC
Selection Combining
TIPA GRAFA: Bit Error Rate (BER) Bitska
greka, Signal to Niose Ratio (SNR) Odnos Signal/um
Takoe se jednostavno postavljaju i vrednosti
parametara izabranih relacija.
U ovom sluaju potrebno je naglasiti da se u gornjem
prozoru prikazuju teorijski dobijeni rezultati za izabranu
kombinaciju raspodela, kombinera i tipa grafa, dok se u
donjem prozoru mogu videti isti podaci samo dobijeni
MATLAB simulacijom ovih izabranih parametara.
U etvrtom prozoru FEDING paketa, omogueno je
korisniku da pokrene, dvostrukim klikom mia, aplikaciju
koja se moe selektovati u izborniku. Kroz listanje
direktorijuma moemo se kretati po celom disku i
pokretati razne aplikacije, ali u ovom trenutku moramo da
se drimo ponuenog izbora i liste programa koji su kao
APPENDIX dodati ovom paketu. Tako je data mogunost
da se ovi programi i aplikacije, pisane u MATLAB source
kodu ili u MATEMATICI, pokrenu i prikae izabrani graf
sa svojim karakteristikama.
REFERENCES
[1]

[2]
[3]

1192

M. K. Simon and M. S. Alouini, A unified approach to the

performance analysis of digital communication over generalized
fading channels, Proc. IEEE, vol. 86, pp. 1860-1877, Sep. 1998.
MATLAB high-performance language for technical computing, V
7.9.0.529, 2009.
Borivoje Miloevi, Petar Spalevi, Mile Petrovi, Darko Vukovi,
Sran Milosavljevi, Statistics of macro SC diversity system with
two micro EGC diversity systems and fast fading, E& EE
JOURNAL. Kaunas: ELEKTRONIKA T170, No. 8(96).2009,
Litvanija.