TEHNOLOKI IZAZOV U OPTIKIM TELEKOMUNIKACIJAMA

Jovan Radunovi i Petar Matavulj Elektrotehniki fakultet u Beogradu Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11000 Beograd
I UVOD Poslednjih godina primena optikih telekomunikacija doivljava naglu ekspanziju. Za to postoji nekoliko bitnih razloga. Prvi od njih je zahtev za pove anjem irine propusnog opsega, prouzrokovan naglim razvojem komunikacionih sistema i usluga. Drugi razlog je tehnoloko ekonomski. Brzi razvoj optike tehnologije omoguio je pad cena komponenti i ureaja optpelektronskog telekomunikacionog sistema. Propusni opseg postao je dostupniji jer je njegova cena na tritu pala. To otvara trite usluga, ukida monopol i javlja se konkurencija izmeu provajdera. Tei razlog je da trenutno korieni protokoli, kao to su SONET i SDH ne mogu da zadovolje novo postavljene zahteve koji se postavljaju pred savremenim telekomunikacionim mreama. Komercijano realizovani u kasnim osamdesetim godinama, ovi protokoli multipleksiranja fizikog sloja omoguuju odreeni standard prenosa pri pruanju usluga. Novi IP pomera kontrolu kanala, detekciju i korekciju greaka nie na optiki sloj, smanjujui time potrebu za delovima SONET/SDH-a. etvrti razlog, je sloen menadment klasinih mrea. Mree zasnovane na SONET-u ili SDH-u bile su veoma napredna tehnologija onda kada su kreirane. Sa stanovita zahteva koji se danas nameu savremenim mreama, one su teko prilagodljive, a time i skupe. Dalji razvoj optikih komponenata (poluprovodnikih lasera, irokopojasnih optikih pojaavaivaa i fibera, fotodetektora, komutatorskih elemenata, multipleksera po talasnim duinama, optikih add-drop multipleksera, optikih kros-konektora,) omoguio je novu evoluciju u optikim telekomunikacijama. Novopostavljeni zahtevi mogu se re iti samo ako se koristan signal pored dosadanjeg prenosa optikim putem i obrauje na optikom nivou. Realizovane su optike mree sa daleko veim kapacitetaima i brzinama, fleksibilnosti i skalabilnosti. Jasno je da se kod ovih mrea WDM umreavanje moe shvatiti kao optiko rutiranje po talasnim duinama. Veoma brzi tokovi podataka, koji se sastoje od mnogo kanala multipleksiranih u vremenu i pridruenih odreenim optikim talasnim duinama, trebaju da budu rutirani kroz optiku mreu, ali bez do sada neophodne opto-elektronske konverzije, demultipleksiranja i elektrosnkog rutiranja. Ove mree zovu se sve optike mree (All Optical Networks) [2,3,4,5]. Njihova glavna karakteristika lei u mogunostima obavljanja ovih operacija direktno u optikom domenu bez zahtevanja skupe veoma brze elektronske opreme, i u njihovoj transparentnosti. Transparentnost omoguava istovremeno rukovanje razliitim tipovima tokova podataka, tako da razli ite talasne duine mogu da nose SONET/SDH nizove podataka, ATM nizove podataka ili druge mogue formate transporta. Zbog sve veih zahteva za velikim propusnim opsegom brojne organizacije kao univerziteti i velike korporacije imaju svoje sopstvene komutatorske jedinice i svoje LANove, i direktno su povezane sa metropoliten mreom. Slina situacija je i sa internet servis provajderima, koji umesto da svoje signale komutiraju preko centralne jedinice oni generiu paketski komutirane signale koje potom preko internet protokola alju na metropoliten mreu. Na taj nain se rastereuje pristupna mrea za individualne korisnike a daljom nadogradnjom poveava broj i kvalitet servisa koji im se moe ponuditi. U nameri da korisniku omogue najsavremenije servise: e-biznis, obrazovanje na daljinu, telemedicinu i multimediju (audio, video,..), novi nosioci ovih servisa obezbe uju sopstvenu infrastrukturu do rezidencijalnih korisnika i to ne samo zamenom tranzitnih delova pristupne mree optikim fiberom, ve dovoenjem fibera direktno u stan korisnika FTTH (fiber to the home)[2]. II TEHNOLOKI IZAZOV U OPTIKOM PRENOSU SIGNALA Krajem devedesetih godina prolog veka zahtevi za pove anje kapaciteta komunikacionih mrea postali su veliki, a optiko vlakno predstavljalo je medijum koji je mogao preneti tu koli inu saobraaja. Primena vremenskog multipleksiranja (TDM) predstavljalo je uobiajeni nain kojim se kapacitet jednog optikog vlakna mogao podeliti u komunikacione kanale. Meutim, za visoke protoke ova tehnologija je ograniena problemom brzine elektronske opreme za modulaciju, kao i opreme za multipleksiranje.

Pravo reenje za dalje poveanje brzine i protoka nudila je jedino primena nove tehnologije multipleksiranje po talasnim duinama (WDM). WDM sistemi su zasnovani na mogunosti optikog fibera da prenosi vie talasnih duina svetlosti u isto vreme, bez meusobne interferencije. Svaka talasna duina predstavlja jedan optiki kanal unutar fibera. Razvoj WDM tehnologije omoguio je veoma male razmake izme u talasnih duina (deo nanometra), to je dovelo do razvoja DWDM tehnologije (multipleksiranje sa gustom raspodelom talasnih duina). Sa protocima od reda Tb/s ova tehnologija nam je prudila mogunost da zakoraimo u ''tera eru''. Naravno ovde se otvaraju novi zahtevi koje moraju da ispune optike komponente u lancu za prenos signala [2,5]. Optiko vlakno Transmisija svetlosti kroz optiko vlakno nosi nekoliko izazova sa kojima se moderni DWDM sistemi moraju izboriti. To su: slabljenje, hromatska i polarizaciona disperzija i nelineranost [1]. Za ove aplikacije koriste se iskljuivo monomodna vlakna u tre em (C, oko 1.55 m) i etvrtom prozoru (L, oko 1.6m) gde je najmanje slabljenje signala. Specijalnim konstrukcijama vlakna mogue je pomeriti taku nulte disperzije na eljenu talsnu duinu u ovom opsegu. Problemi hromatske i polarizacione disperzije praktino su danas reivi, bilo korienjem specijalne konstrukcije vlakna, bilo primenom kompenzacionih metoda. Veliki broj korienih kanala uzrokuje poveanje intenziteta svetlosti u vlaknu a time i pojavu nelinearnih efekata. Oni su posledicadica stimulisanog Briluenovog (SBS) ili Ramanovog (SRS) rasejanja, bilo fluktuacije indeksa prelamanja: sopstvena modulacija SPM, ukrtena modulacija XPM ili meanje etiri talasa FWM. Svi ovi efekti izazvaju degradaciju korisnog signala. Problem SBS se moe ublaiti, dok SRS naalost nije jo reiv i moe predstavljati fundamentalnu granicu kapaciteta buduih optikih sistema. to se tie pojave presluavanja optikih kanala, to je posledica FWM-a, ovaj efekat se moe smanjiti tako to e postojati mala hromatska disperzija u celom opsegu. Zbog toga su realizovani fiberi sa smanjenim nagibom disperzione krive u celom opsegu talasnih duina, koji je od interesa. Da bi se generalno umanjili nelinearni efekti ide se ka konstrukciji optikih vlakana sa velikom efektivnom povrinom (recimo okruenjem jezgra vlakna prstenom od materijala sa velikim indeksom prelamanja), ime bi se smanjila ukupna snaga optikog

signala kroz monomodna vlakna, ali tako da disperzija ostane i dalje kontrolisana. Optiki predajnici i prijemnici Specihini zahtevi koji se ovde nameu optikim predajnicima su: izuzetno uska irina spektralne linije izvora, tano definisana vrednost talasne duine, dovoljno velika snaga zranja, mala struja praga (kontrola chirpa), velika brzina modulacije, mogunost promene talasne duine zraenja,Tehnologija integrisane optike prua mogunost realizacije hibridnih sistema u kojima je integrisan poluprovodnicki laser sa sistemom za spoljasnu modulaciju i elektronskim integrisanim kolima, iji je zadatak da omogue realizaciju ovih navedenih zahteva. Oekuje se da se primenom novih tehnologija u izradi poluprovodnikih: vertical caviti surface emitting (VCSEL) lasera, external caviti (ECL) lasera, kvantno kaskadnih lasera, ostvare eljene karakteristike optikih predajnika [1,9]. Primena mikro elektro mehanikih sistema (MEMS) u realizaciji spoljanje modulacije treba da obezbedi eljene velike brzine signala. Danas su atraktivni modulatori bazirani na principu MahCenderovog interferometa, realizovani u tehnologiji integrisane optike od InP, integrisani sa laserskim ipom. Njima se postiu protoci vei od 100Gb/s. Parametri koji su bitni u karakterizaciji optikih prijemnika su: spektralni odziv, osetljivost, prousni opseg, dinamiki opseg i um. U skladu sa zahtevima koje postavljaju WDM sistemi mogue je izvrti optimizaciju konstrukcije i uslova polarizacije fotodetektora: PIN, MSM, RCE-PIN, RCE-MSM,.. uzimajuci u obzir nelinearne i nestacionarne efekte kod ovih elemenata [1,6,7,8]. Optiki pojaivai Optiko pojaanje signala razlikuje se od opto-elektronskog utoliko to moe da pojaava samo snagu signala bez obnavljanjem njegovog oblika. Ovaj tip pojaanja obezbeuje potpunu transparentnost podataka, odnosno proces pojaanja je potpuno nezavistan od formata modulacije signala. On predstavlja osnovni element u sistemima za opti ku obradu signala [1]. U dananjim digitalnim optikim mreama (SONET i SDH), koje koriste optiko vlakno samo kao sredinu za prenos, optiki signali se prvo konvertuju u elektronski signal, regenerie, ponovo pretvara u optiki i zatim se prenose dalje. Ovakva 3R regeneracija signala reprodukuje originalni oblik impulsa, eliminiui pritom suvian um. Meutim u WDM sistemima, koji koriste elektronsko

pojaavanje, svaka talasna du ina mora biti odvojena pre nego to bude elektronski pojaana, a zatim se sve talasne duine ponovo moraju multipleksirati pre slanja signala. Za razliku od njih optiki pojavai pojaavaju optiki signal bez prethodne konverzije u elektronski domen. Naalost njihova mana je da se optiki um pojaava isto kao i korisni optiki signal. Optiki pojaavai koriste principe stimulisane emisije, sli no kao i laseri, te unose i um spontane emisije. Postoje tri osnovna tipa optikih pojaavaa: poluprovodniki optiki pojaavai, pojaavai zasnovani na dopiranim vlaknima i Ramanovi pojaivai. Poluprovodniki optiki pojaava predstavlja strukturu slinu poluprovodnikom laseru, kod kojih se pobuda ostvaruje primenom elektrinog napajanja. Dananji poluprovodniki pojaavai mogu da dostignu pojaanja od 25dB i irinom opsega od 40nm. Poluprovodniki pojaavai bazirani na viestrukim kvantnim jamama, koji su jo uvek u fazi ispitivanja, imaju veu irinu opsega i vee zasienje pojaanja, omoguuju krae vreme ukjuivanja i iskljuivanja, ali su vie osetljivi na polarizaciju. Prednost poluprovodnikih pojaavaa je mogunost integracije sa drugim komponentama. Optiki pojaavai bazirani na dopiranim vlaknima, EDFA (Erbium-Doped Fibe Amplifier), obezbeuju pojaanje za talasne duine izmeu 1525nm i 1560nm. Pupmaju se laserima sa talasnim duinama od 980nm ili od 1480nm. Tipino pojaanje je oko 25dB, mada je eksperimentalno dobijeno i vee. Za oblast oko 1300nm, od skora veliku panju privlae pojaavai bazirani na fluoridnim vlaknima dopiranim prazeodimijumom, PDFFA (Praseodymium-Dopde Fluoride Fiber Amplifier). Ovi pojaavai imaju malo presluavanje i male karakteristike uma, rade u opsegu od 1280nm do 1330nm sa pojaanjem od oko 40dB. Ogranienje ovih optikih pojaavaa je nejednak spektar pojaanja, kao i injenica da optiki pojaavai pojaavaju i um. Zbog toga, kada optiki signal sa viestrukim talasnim duinama prolazi kroz seriju pojaavaa, njegova snaga nije ista na svim talasnim duinama. Korekcija ove neravnomernosti vri se najee primenom filtera. Ramanovi pojaivai, koji rade po principu nelinearnog Ramanovog rasejanja praktino nemaju ogranienje u kom opsegu talasnih duina se mogu promeniti, jer to zavisi samo od talasne duine pobudnog lasera. Ovde se pojaanje ostvaruje rasejanjem u postojeem transmisionom vlaknu.

Optiko ksiranje

multipleksiranje

demultiple-

Multipleksiranje i demultipleksiranje svetlosti, razliitih talasnih duina, vri se pre odnosno posle prolaska svetlosti kroz optiko vlakno [2,3,4]. Prilikom demultipleksiranja svetlost se iz optikog vlakna dovodi na soivo koje ima zadatak da svetlost usmeri na optiki element: prizmu, reetku, reetku sa nizom talasovoda (AWG) ili na vieslojne interferencione filtre. Na ovim elementima deavaju se procesi: refrakcije, difrakcije ili interferencije koji zavise od talasne duine upadne svetlosti. To znai da e svetlost razliitih talasnih duina, posle prolaska kroz ove optike elemente, biti prostorno razdvojena. Optikim sabirnim sistemima (soivima) svetlost odreene talasne duine se sada ubacuje u odgovarajue optiko vlakno. Naravno postupak multipleksiranja ostvaruje se obrnutim redosledom. Kod ovih ureaja se zahteva da se postigne maksimalno razdvajanje optikih kanala, i da presluavanje bude minimalno. U praksi se najee koriste AWG i vieslojni interferencijski filtri sa tankim dielektrinim filmovima. Filtri nude dobru selektivnost i dobru temperaturnu stabilnost, ali su veliki problemi prilikom ubacivanja svetlsoti u fiber. AWG imaju male gubitke prilikom ubacivanja svetlosti i zna ajnu prednost kada se radi sa velikim brojem kanala. U fabrikaciji se koristi dobro poznata tehnologija, ona ista koja se koristi kod izrade integrisanih elektronskih kola. Naalost njihove karakteristike su osetljive na temperaturne promene. III TEHNOLOKI IZAZOV U OPTIKOJ OBRADI SIGNALA Primena DWDM sistema za prenos predstavlja prvi korak ka sve optikim mreama, odnosno realizaciji optikog sloja [2,3,4]. Ovaj koncept optikih mrea podrazumeva mogunost da provajder servisa ima optiki pristup saobraaju u razliitim vorovima mree. Optiki add/drop multiplekseri (OADM) pruaju ovu mogunost. Meutim fleksibilno upravljanje propusnim opsegom mogue je realizovati jedino primenom kroskonetkora u optikom sloju optikih kroskonektora (OXC). Kombinacijom ovih ureaja, provajderima servisa bie omogueno da izgrade fleksibilnu i efikasnu mreu visokog kapaciteta u kojoj je mogue upravljanje propusnim opsegom. Ove tehnologije postaju realnost. Potpuno optiki komutatori su ureaji kod kojih su I/O moduli ali i samo komutaciono polje optiki. Oni su potpuno transparentni za razliite brzine protoka i razliite protokole. Na

tom nivou prepoznajemo samo talasnu duinu te ne postoji mogunost nadgledanja greaka prenosa. Nema kompletne regeneracije signala ve se koriste samo optiki pojaivai. Optiki komutatori se u zavisnosti od principa rada i primenjene tehnlogije mogu svrstati u: elektomehanike (matrini sistem ogledalca - MEMS komutatori), termooptiki (interferometrijski, bubble- sa mehurima), elektrooptiki (dielektrini - LiNbO3 , poluprovodniki SOA - InP). Njihova karakterizacija vri se putem sledeih parametara: uneti gubitak, presluavanje, vreme komutacije, pouzdanost i cena. MEMS komutatori su malih dimenzija, sa malim gubitcima i presluavanjem ali zato nisu dovoljno brzi. Elektrooptiki komutatori karakteriu se velikim brzinama ali zato imaju veliki uneti gubitak i preslu avanje. Optiki add/drop multiplekseri (OADM) Iz skupa optikih kanala koji ulaze u vor mree OADM izdvaja se eljeni kanal a ostali saobraaj, koji se ne izdvaja, odvija se neometano. eljeni optiki kanal koji se izdvaja moe da radi na razliitim protocima. Postoji nekoliko generacija OADM u razliitim fazama razvoja. Prva generacija su ureaji kod kojih se dodaje ili oduzima unapred odre ena talasna duina svetlosti. Kod poslednje generacije ova radna talasna duina se moe dinamiki birati. Kod njih se moe dodati ili izdvojiti jedan ili vie kanala istovremeno. Za njihovu realizaciju koriste se podesivi filteri (tankoslojni filteri, optoakustiki filteri, matrine talasovodne reetke i Bragova reetka na bazi fibera) i laseri sa promenljivom talasnom duinom [3,4]. Optiki kroskonektori (OXC) Nalaze se na spojevima sa velikom gustinom i sprovode optiku komutaciju tipa svako sa svakim (imaju potpuno dostupno komutaciono polje), bilo da su u pitanju vlakna, opsezi talasnih duina ili pojedine talasne duine. Oni imaju veliku matricu i imaju dosta funkcija, od jednostavne restauracije mrea do dinamikog upravljanja svetlosnim putevima. Njihova uloga je analogna ruterima ili ATM komutatorima. Potpuno optiki OXC-ovi nemaju multipleksiranje i opsluivanje na drugim nivoima izuzev na optikom. Oni dozvoljavaju operatorima da ponude nove servise, koji se esto zovu optiki servisi . Razlikujemo lambda komutatore, koji omoguavaju postavnjanje snopa talasnih duina du mree i optike paketske komutatore, koji prosleuju individualne optike pakete na isti nain kao to ruteri danas prosleuju elektronske pakete [3,4].

IV AKTIVNE OPTIKE MREE (AON) OPTIKA KOMUTACIJA Fizika topologija DWDM sistema moe biti tipa: tipa taka-taka (point to point), zvezde (star), prstena (ring) ili mree (mesh). Topologija distribucije logikog saobraaja moe biti proizvoljna, to se postie upotrebom razliitih talasnih duina, kako bi se povezao svaki vor. Sve do pojave EDFA pojaavaa pasivna star konfiguracija je bila najpopularnija zbog njene superiorne raspodele snage. Zapravo, sa pojavom EDFA pojaavaa, ispostavilo se da su ring mree mnogo bolje, naravno posle prevazilaenja problema sa raspodelom snage. Ono to ini ovu mreu boljom je njena elastinost. OXC omoguava saobraaj izmeu svih prstenova. Razvija se i nova arhitektura Path-in-Lambda, za povezivanje potpuno optikih mrea [3,4,5]. Da bi se omoguila praktina i iroka primena ovih mrea neophodno je prethodno reiti dva otvorena problema. Prvi je prijem i obrada optikih digitlnih signala bita, pri ekstremno velikim brzinama. Dananji mreni procesori u ruterima, na elektronskom nivou, mogu da obrade adresne informacije brzinama reda 10Gb/s. Naravno potpuno optiki komutator nema ovaj vid ogranienja, ali kod njega mora da se uspostave putevi prema talasnim duinama (lamda putevi) u mrei, a to podrazumeva potrebu da se obrade poruke za rutiranje i signalizaciju. Drugi problem je baferovanje optikih paketa za statistiko multipleksiranje. Korienje optikih vlakana kao linija za kanjenje ostavlja poslati paket signala u red za ekanje. Drugim reima to nije tehnika sluajnog pristupa. Oekujuu pozitivno reenje na ova dva postavljena problema u IETF (Internet Engineering Task Force) trenutno se radi na arhitekturi koja se zove genaralizovana komutacija labela viestrukim protokolom (Generalized Multiprotocol Label Switching GMPLS). Njime se obezbeuje nain kojim se uspostavljaju logike veze u paketskim mreama, kako bi se napravio ekvivalent ekspresnih putanja, ali i ire protokoli za kontrolu i dodale dinamike kontrolne sposobnosti SONET/SDH i DWDM opremi. Interesantna su sledea dva interfejsa za komutaciju u optikim sistemima: LSC (Lambda-Switch Capable) interfejs za komitaciju talasnih duina-lambdi pomera se u analogni domen. On ne prepoznaje bite, niti bilo koju veu strukturu, kao to su ramovi ili paketi. Prosleivanje se vri komutacijom svetlosnog snopa na bazi njegove talasne duine ili opsega talasnih duina. On takoe nije u stanju da prima poruke kontrolne ravni koje su zajedno sa podacima. Koristi se

kod potpuno optikih ureaje: OADM, OXC [3,4,5]. OTDM (Optical Time-Division Multiplex Capable) interfejs odnosi se na dodatno multipleksiranje optikog kanala. Ovde se obrada vri na nivou elektronskog signala. On naravno prepoznaje bite, ali se pretpostavlja da radi sa regularnim ramom koji se ponavlja u toku bita. OTDM komutatori mogu da prosleuju podatke, ili da izvode opsluivanje kola, na bazi pozicije informacije unutar vremenskog slota. On je takoe sposoban da prima i obrauje informacije kontrolne ravni koji se alju zajedno sa podacima. Koristi se kod SONET/SDH ADM (Add-Drop Mux), DXC (Digital Cross-Connect), Terminal Mux, kao i kod: OEO OADM, OEO OXC gde se obrada vri na elektronskom nivou [5]. Laboratorijska ispitivanja kod kojih se vri optika komutacija paketa, kao optiki ekvivalent elektronskom komutiranju paketa, zahtevae proirenje ovog interfejsa u budunosti. U ovom trenutku od tehnika optikog komutiranja u primeni su: lambda komutacija i dinamika lambda komutacija. Kod lambda komutacije izmeu svaka dva vora u mrei dodeljuje se odgovarajua talasna duina. Komutacija se vri na optikom nivou, odnosno komutator ne interpretira bite u snopu fotona. Pokuaj da se da reenje na gore postavljena dva otvorena problema je primena dinamike lambda komutacije. Ovde se kontrolne informacije alju zajedno sa signalom ali je realizovana spoljanja signalizaciona mrea za kontrolnu ravan. Elektronski ureaji kontrolne ravni povezani su za optiko jezgro mree preko OUNI interfejsa (Optical User Network Interface). Zahtev za postavljanjem odgovarajue talasne duine prosleuje se ovom ravni od strane krajnjih korisnika. Kontrolna ravan ovde radi sa veoma manjim brzinama. Naravno ravan podataka je jo uvek transparentna za sve servise. Naalost ovaj vid komutiranja i dalje nije dao traeno reenje. Tehnika optikog komutiranja od koje se oekuje da navedene probleme re i je u eksperimentalnoj fazi. To je takozvano Optiko paketsko komutiranje (OPS). Ono predstavlja optiki ekvivalent elektronskom komutiranju paketa. Ovde se obavlja itanje ugraenih labela (tj. zaglavlja u paketima) i odluka o prosleivanju se donosi na osnovu ove informacije. Oekuje se da OPS ureaji rade bez uspostavljanja veze (connectionless), korienjem odredine IP adrese. Takoe bi mogli da rade i sa uspostavljanjem veze (connection-oriented), korienjem GMPLS protokola kontrolne ravni za signalizaciju pripreme uspostavljanja puta. Po proitanoj

labeli vri se uspostavljanje puta i potom prosleivanje paketa. U okviru evropskog projekta KEOPS (Keys to Optical Packet Switching) izvreno je eksperimentalno optiko paketsko komutiranje [5]. Ovde se signalne poruke i zaglavlja sa labelama alju u paketima na manjim brzinama od podataka. OPS ureaji koriste ulazne bafere kako bi kola za obradu adresnih informacija odradila svoj posao. Takoe oni koriste i izlazne bafere kako ne bi gubili pakete. Kao to se vidi, konano reenje koje treba da predstavlja odgovor na oba postavljena problema ostaje i dalje otvoreno. V PASIVNE OPTIKE MREE (PON) OPTIKI PRISTUP Poseban znaaj u daljoj ekspanziji optikih telekomunikacionih mrea predstavlja razvoj optikih pristupnih mrea. Upravo one treba da omogue da se sve prednosti koje donosi nova tehnologija u zadovoljenu potreba korisnika prenesu do njega. Evidentno je da se pojavilo usko grlo u irini prousnog opsega kod lokalnih mrea, koje usporava pristup Internetu lokalnih korisnika, i umanjuje mogunost zarade servis provajderima. Razvoj optikih tehnologija i ovde nudi reenje. Pasivna optika mrea (PON) je jedno od reenja za nedostatak propusnog opsega na poslednjoj milji. PON se sastoji od optikih linijskih terminala (OLT) koji se nalaze u centralnom ofisu (CO) i skupa pridruenih optikih jedinica (ONU), koji se nalaze u domovima krajnjih korisnika. Izmeu njih se nalazi optika distibutivna mrea (ODN) koja se sastoji od optikih vlakana i delitelja ili kombajnera snopa. CO obezbeuje interfejs izmeu PON sistema i AON mrea. ONU obezbeuje interfejs izmeu korisnika i PON mree. Osnovna funkcija ONU jedinice je da primi saobraaj u optikom formatu i konvertuje ga u format koji odgovara korisnikuEthernet, IP multikast, POTS (Plain Old Telephone Service) i T1. Kao jedna od posebno znaajnih primena PON-a je da se koristi kao feder od CO do krajnjih korisnika, pri emu bakarni (DSL), koaksijalni (HFC) ili beini sistemi (WLL) obezbeuju konekciju u poslednjoj milji do korisnika. Pristupna mrea predstavlja jo vei izazov kada su zahtevi sa veim propusnim opsegom vezani sa porastom cene. Re enja koja se zasnivaju na SONET/ SDH ili Ethernet arhitekturi nemaju ni povoljnu cenu niti su skalabilna. Korienje PON-a nudi najniu cenu za point-to-multipoint aplikaciju. Kako se PON sastoji od pasivnih elemenata, potreba za korienjem bilo kakve elektronike i napajanja u sistemu ne postoji, to je cena njegovog

instalisanja, odravanja i administratiranja svedena na minimum. Optiki kabl do krajnjeg korisnika do nedavno je bila samo ideja, a sada je postalo sasvim uobiajeno i u mnogim sluajevima neizbeno reenje. U toku proteklih nekoliko godina, servis provajderi i operateri su u svoje mree prilino duboko postavili optike kablove kako bi zadovoljili potrebe korisnika za sve veim propusnim opsegom. Pored neverovatog poveanja kapaciteta za prenos podataka FTTH sistem obezbeuje: dalju jednostavanu nadgradnju, jednostavnu instalacuju, omoguava korienje potpuno simetrinih servisa i smanjuje trokove administracije i odravanja sistema. elja za daljim poveanjem propusnog opsega PON mrea uslovilo je pojavu Ethernet pasivne optike mree (EPON) a uskoro i gigabitne pasivne optike mree (GPON) [2]. Gigabitna pasivna optika mrea omoguava da se korisnicima dovede vei propusni opseg kao i integrisana reenja za prenos glasa i podataka po jednom vlaknu, dovoljno daleko od CO. Zajedno sa Ethernet tehnologijom GPON donosi jednostavnost, utedu i vei propusni opseg prilikom prenosa Ethernet podataka kao i TDM glasovnog servisa za korisnike koji su kilometrima udaljeni od metro prstena. VI ZAKLJUAK Ogromni pritisci korisnika, da im se omogui korienje najsavremenijih servisa, izazvalo je naglu ekspanziju optikih telekomunikacija. Zahtev za naglim poveanjem propusnog opsega mogue je reiti jedino primenom sve optikih mrea. Koristan signal mora biti ne samo kao do sada prenoen optikim putem, ve i obraen na optikom nivou. Tehnoloki razvoj optikih elemenata, ureaja i sistema pokuava da ponudi reenje. Meutim da bi se sve optike mree realizovale neophodno je reiti dva otvorena problema. Prvi je prijem i obradu optikih digitalnih signala pri ekstremno velikim brzinama, a drugi je baferovanje optikih paketa da bi se moglo ostvariti statistiko multipleksiranje. U ovom trenutku, istraivanja koja se rade u vrhunskim svetskim laboratorijama daju nade u mogunost realizacije optikih mrea, kod kojih e i ova dva problema biti re ena. Poseban znaaj u daljoj ekspanziji optikih telekomunikacionih mrea predstavlja razvoj optikih pristupnih mrea. Upravo one treba da omogue da se sve prednosti koje donosi primena sve optikih mrea prenesu do korisnika. Omoguene su direktne optike veze do krajnjih korisnika, kao i strategija iznajmljivanja talasne duine (umesto, npr. itavog optikog vlakna).

LITERATURA [1] Kaminow, I. and Li, T.: Optical Fiber Telecommunications IVA: Compo-nents, Academic Press, San Diego, 2002. [2] Kaminow, I. and Li, T.: Optical Fiber Telecommunications IVB: Systems and Impa-rments, Academic Press, San Diego, 2002. [3] Elsenpeter, R and Velte, T,: Optical Networking: A Beginners Guide, McGrawHill/ Osborne, New York, 2002. [4] Cameron, D.: Optical Networking-A Wiley Tech Brief, John Wiley&Sonss, Inc.,New York, 2002. [5] www.& lightreading.com/document.asp? doc_id= 9016 &page_number=1 [6] D.Gvozdi and J.Radunovi : "Nonstationary response of MSM photodetectors", IEEE Trans. Electron Devices, Vol. 43, No. 2, pp. 370-373, 1996. [7] P.Matavulj, D. Gvozdi, and J.Radunovi : "The Influence of Nonstationary Carrier Transport on the Bandwidth of p-i-n Photodiode", J. Lightwave Technol., Vol. 15, No.12, pp. 22702277, 1997. [8] M.Cvetkovi, P.Matavulj, J.Radunovi , A.Marini: An InGaAs PiN Photodiode Model: Description and Imple-mentations in the Analysis of the 1.55m Lightwave System, J.Opt. Commun.,Vol. 21, pp. 695-703, 2000. [9] P.S.Matavulj and J.B.Radunovi: Real Single Quantum Well Laser Frequency Response, International Journal of Infrared and Millimetar Waves, Vol. 22, No. 6, pp. 863-870, 2001. Abstract: The paper presents an overview of technological development of optical telecommunication networks. It is pointed out that, in order to be able to provide a wide range of modern services to customers, one might fulfill these requests only by usage of all optical networks. For the time being, the researches justify the hope the latter will be impemented. Yet, the further development of PON is needed. The final aim is the appliance of FTTH. THE TECHNOLOGICAL CHALLENGE WITHIN THE OPTICAL TELECOMMUNICATIONS J. Radunovi i P. Matavulj