DWDM TEHNOLOGIJA BUDUNOST U CATV MREAMA

Danojli, M.,Neboja Telefonkabl a.d. - Beograd I UVOD Ovaj rad razmatra razvoj DWDM tehnologije (Dense Wavelenght Division Multiplex gusto multipleksiranje po talasnim duinama) i mogunost implementacije unutar postojeih i novih CATV (Cable Television) infrastruktura. Rad je rezultat istraivanja razvojnog sektora Telefonkabla a.d. jednog od nosilaca razvoja vienamenskih kablovskih distribucionih sistema (VKDS) iji je jedan segment CATV. Ispituje se i trenutno stanje optike tehnologije potrebne za stvaranje potpuno optikih mrea, kao i mogua primena u postojeim HFC (Hybrid Fibre/Coax) mreama koje e biti najei tip sistema u narednim godinama kada su srednji i veliki CATV sistemi u pitanju. Akcenat je na ekonomskom stanju, upravljanju, trokovima odravanja, kvalitetu, fleksibilnosti i pouzdanosti. II HIBRIDNA OPTIKO/KOAKSIJALNA MREA Kablovska industrija kakvu je danas znamo nastala je kasnih 40-ih godina. Do pre par godina povezivanje elemenata kablovskog sistema bilo je iskljuivo koaksijalnim kablom. Danas se projektuju kablovske mree u koje su implementirani optiki kablovi. Takvi sistemi se nazivaju Hybrid Fibre/Coax (HFC) odnosno hibridne optiko/koaksijalne mree. Na slici 1. prikazana je tipina topologija HFC sistema koje projektuje i izvodi Telefonkabl a.d.. Korisrei HFC instaliramo optike kablove od glavne stanice (distribucionog centra) do vorova koji su locirani blizu stambenih i poslovnih objekata. Prednost HFC mree je oigledna zbog postojeih karakteristika optikog kabla (veliki propusni opseg i niska osetljivost na um i interferenciju). I kablovske i telefonske kompanije su zainteresovane za nove HFC mree u nekim sluajevima delei istu infrastrukturu da obezbede svojim korisnicima video i glasovnu komunikaciju. Veina postojeih CATV mrea zahteva rekonstrukciju.
cvor

GLAVNA STANICA fiber

fiber fiber 3-20km primarna mrea

cvor

cvor PRIMARNA MREA coax 1-3km

coax

DISTRIBUTIVNA MREA

150-200m

RAZVODNA MREA

Slika 1: Tipina HFC struktura

Pravi naslednik je HFC mrea i to iz sledeih razloga: koristei optike kablove za backbone (kimu) mree omoguava prenos vee koliine podataka nego koaksijalnim kablovima vei opseg podrava povratni smer od korisnika ka distributivnom centru potreban za nove interaktivne servise deo infrastrukture sa optikim kablom je pouzdaniji to je jako vano u interaktivnom okruenju optiki kablovi su mnogo efikasniji za meupovezivanje susednih CATV i telefonskih mrea HFC mrea je definitivno tu. Telefonkabl a.d. poseduje nekoliko ovakvih mrea. Naa mrea

pored osnovnog servisa, nekomutirane distribucije seta TV i radio programa (zemaljskih i satelitskih) koji su odmah po izgradnji na raspolaganju korisnicima, omoguava uvoenje irokog spektra novih (preteno digitalnih) servisa pretplatnicima. To su kablovski internet, video po zahtevu, daljinski nadzor, video telefon, teleedukacija, telemedicina, video igre, elektronska pota itd. Neophodno je napomenuti da se, u skladu sa razvojem tehnologije, predvia evoluiranje same strukture mree, preko FTTC strukture (optiki kablovi u glavnoj i distribucionim mreama i koaksijalni u instalacionoj mrei) do FTTH strukture(potpuno optika kablovska mrea) i integracija mree u irokopojasni komunikacioni sistem na irem teritorijalnom nivou (na nivou grada i zemlje u celini). Poenta je da razmotrimo budunost nove DWDM tehnologije u ovoj mrei. III DWDM-NOVA TEHNOLOGIJA WDM (Wavelenght Division Multiplexmultipleksiranje po talasnim duinama) tehnologija omoguava prenoenje dva ili vie nezavisnih optikih signala kroz jedno optiko vlakno na razliitim talasnim duinama. Godinama je poznat prenos u opsezima talasnih duina od 850, 1300 i 1550nm jer su minimalni gubici optikog signala. Ovo su respektivno prvi, drugi i trei optiki prozor. Korienje talasnih duina izvan ovih praktino je nemogue zbog ogromnih slabljena signala. Reenje je korienje talasnih duina vrlo bliskih osnovnoj u treem optikom prozoru u relativno uskom opsegu od 30nm. Ovo je DWDM. Na slici 2. prikazana je takva DWDM veza izmeu dve take. 1 . . . N WDM

Single Fiber Optical Amplifier

ovakvih mrea je komercijalni razvoj optikih ureaja koji e omoguiti potpuno iskorienje potencijala ovakvih mrea. DWDM tehnologija omoguava formiranje vie optikih puteva pomou samo jednog vlakna. Da bismo iskoristili novu tehnologiju potreban je niz optikih elemenata koji trenutno nisu komercijalno raspoloivi na tritu za iru upotrebu. DWDM prenos ipak nije tako jednostavan. Mora se obratiti panja na disperziju optikog vlakna, linearnost pojaanja i na optiku stabilnost ureaja. Mane nove tehnologije su: zahtevaju korienje novih tunable lasera koji su znaajno skuplji i ogranienog radnog veka potrebno je koristiti nova optika vlakna Non-Zero Dispersion Shifted Fiber (ITU-T G.655) zbog vrednosti parametara za hromatsku disperziju[1] Tabela 1. pokazuje razliku karakteristinih parametara standardnih i novih optikih vlakana:
G.652 Standard Single Mode Fiber [1550nm] Hromatska disperzija 0.21dB/km 17ps/nm*km G.655 Non-Zero Dispersion Shifted Fiber 0.22dB/km 4.5 ps/nm*km

Tabela 1. Parametri optikih vlakana

IV PREDNOSTI NOVE TEHNOLOGIJE U relativnom smislu lako je uporediti potpuno optiku mreu sa obinom optikom mreom. Optiki kabl sa vie vlakana postaje superset, a pojedino vlakno unutar tog kabla moemo posmatrati kao virtuelni optiki kabl. Pojedina talasna duina unutar tog vlakna moe se tretirati kao virtuelno vlakno. Ovo se jasno vidi na slici 3. Physical
Fiber Optic Cable . 1 N

1 . . . N WDM

Logical
Superset

Individual Fiber 1 Individual Wave Lenght

Slika 2. DWDM veza izmeu dve take

Virtual Cable . Virtual Fiber

DWDM tehnologija omuava stvaranje potpuno optikih mrea tj. FTTH (Fiber To The Homeoptika do stola) mrea. Kljuni momenat razvoja

Slika 3. DWDM tehnologija omoguava stvaranje vie optikih puteva pomou samo jednog vlakna

Imajui sve spomenuto u vidu DWDM sistemi omoguavaju potencijalne prednosti kako kod digitalnog, tako i kod analognog CATV prenosa. Prvenstveno oblast primene DWDM tehnologije u CATV mreama je upravo kod optikih kimi. Tek zatim sledi implementacija u HFC mreama. Optike kime su u naelu jako dugaki sistemi. Najdui takvi sistemi u SAD iznose preko 500km, jer se takvi sistemi sve vie izgrauju i koriste za prenos podataka velikom brzinom, telefoniju i druge usluge. Manji sistemi kombinuju klasian digitalni prenos za govor i podatke, dok se za prenos video signala upotrebljavaju jaki linearni prenosni sistemi, koji rade u treem prozoru (1550nm) po sopstvenom optikom vlaknu, koji se onda ujedine kod podstanice. Svako optiko vlakno u kimi znai poprilian iznos utroenog kapitala s obzirom na duinu kime. Ta cena moe se i uveati ako se vlakna moraju iznajmiti. Mogunost spajanja vie digitalnih signala ve je demonstrirana, a proizvodi koji ovo omoguavaju ve su u komercijalnoj upotrebi. Budue CATV prenosne mree moi e da prenose video podatke i govorne usluge preko velikih udaljenosti pomou upravljanja optikih talasnih duina unutar jednog optikog vlakna. Svaka talasna duina prenosie po jednu uslugu ili e ii na razliitu lokaciju. Korist DWDM-a na maloj kimi, koja upotrebljava linearni prenos na 1550nm za prenos CATV video signala nije tako oita, da digitalni i linearni optiki signal mogu simultano proi kroz isti optiki pojaava, ali zbog razliitosti signala to praktino nije u implementaciji. Na primer 2.4Gb/s kod 1550nm ima link budget 29 do 31dB, to znai preko 100km, tipian linearni link budget je 12 do 14dB i ve kod pola dometa digitalnih signala morali bi stavljati pojaavae. Upravljanje digitalnim sistemom kroz te pojaavae ne bi donelo nikakvu prednost digitalnom sistemu, tako da ako kombinujemo oba signala u istom vlaknu moramo preuzeti dodatne trokove, ne samo za pojaavae za linearni signal, ve i za dodatne splittere, da odvedemo digitalni signal pored pojaavaa za linearni signal. Sasvim je jasno da izgradnja novih digitalnih kimi pomou DWDM tehnologije kroz utedu na broju optikih vlakana i elektro-optikim ureajima znai veliku utedu na ekonomskom i operativnom planu, postoje i velike potencijalne utede u budunosti kroz implementaciju iste tehnologije u HFC mreama u up and down streamu. Treba

imati u vidu da prosena stanica servisira od 20 do 80 optoelektrinih konvertora. S obzirom na potreban broj optikih vlakana i znajui da DWDM tehnologija dozvoljava kombinovanje vie linearnih signala u jednom vlaknu, mogli bi smanjiti broj optikih vlakana do 67%, dok bi sauvali istu mogunost za dalju ekspanziju. Jo vee utede su mogue ako se dozvoljava razgraniavanje optikih niti. Na primer ako bi 16 konvertora mogli opsluivati sa 16 talasnih duina iz jednog vlakna iji je izvor u stanici, onda je mogue opsluivati 80 konvertora sa samo 10 optikih vlakana[2]. Mogunost da se pojedine usluge mogu usmeravati, preklapati ili na bilo koji drugi nain kontrolisati i upravljati bez opto/elektrinih i elektro/optikih konverzija omogui e stvaranje potpuno optikih mrea. Potpune optike mree e doneti sledeu ekonomsku dobit za firme koje nude CATV usluge: manje trokove za kablove i instalaciju zbog smanjenog broja potrebnih optikih kablova manje trokove za elektroniku, zbog podele prenosnih signala i switchinga kroz iste aktivne komponente uveanu sigurnost delovanja zbog smanjenog broja aktivnih komponenti bru uspostavu veze posle prekida zbog manjeg broja optikih vlakana manje trokove za proirenje kapaciteta mrea zbog korienja istih zajednikih ureaja Dodatna korist je i to da e zbog bolje tehnologije biti mogue pokrivati vea prostranstva sa manjim brojem ureaja. Tako e se utedeti kod gradnje mree i kod eksploatacije. V GARANTOVANJE KVALITETA SERVISA Postavlja se pitanje ta QoS (Quality of Service) zaista znai za prenos novih i sofisticiranih servisa, prenos podataka i IP telefoniju? Infrastruktura je postavljena, glavna stanica je ugraena i javnost je pripremljena za nove irokopojasne servise. To je trenutak da se nagradi teko dobijena investicija, ali injenica novog irokopojasnog sveta je da je ispunjen jakom konkurencijom. Satelitski provajderi, kompanije koje nude beine tehnologije, lokalne telefonske kompanije, meunarodne kompanije i mnotvo

komunikacionih firmi se takmie sa naom mreom na neki nain. Ovo je odgovor zato je jedan od najvanijih aspekata irokopojasnih servisa QoS. Kada mi definiemo QoS mislimo na end-to-end (s kraja na kraj) QoS. Pored toga to moramo odrati QoS kroz nau pristupnu mreu, mi moramo osigurati da se kvalitet servisa nee degradirati ispod SLA (Service Level Agreement) zahteva u backbone (kimi) mree. Kablovski operateri moraju graditi inteligentne mree koje e od ivice HFC mree obezbediti QoS zahteve ka MAN mreama i jezgru WAN mree sa brojnim sadrajima drugih provajdera i drugih partnerskih mrea. Korisnike ne interesuje koliki je broj vlakana poloen u zemlju ili koliki je kapacitet glavne stanice. Oni su zainteresovani za najjednostavniju soluciju za njihove komunikacijske potrebe odnosno za nisku cenu usluga i kvalitetne servise. Korisnici ele kompaniju koja e im omoguiti telefoniranje, E-mail, brzi internet, TV programe i interaktivnost. Tada na scenu stupaju servis provajderi koji moraju osigurati korisnicima mogunost da iskoriste prednosti njihove irokopojasne mree po najpovoljnijoj ceni u okruenju. Da bi stekli prednost u ovakvom, surovom konkurencijom obeleenom, okruenju moramo omoguiti QoS garancije korisnicima. Moramo im garantovati adekvatan oekujui opseg bez obzira koliko korisnika bilo u mrei u isto vreme. Garantovanjem nivoa kvaliteta servisa korisnicima ostvaruje se viestruki prihod koji postaje nova podrka daljem razvoju i odravanju mree. To je odgovor zato je dizajnirana takva tehnologija koja omoguava operaterima da prue servis najvieg kvaliteta svakom korisniku i poslovnom partneru. Ovo je od krucijalnog znaaja za prenos glasa i poslovne primene. irokopojasni servisi kao video-konferencija zahtevaju nisko vreme ekanja i konstantan protok. Standard koji je otiao dalje ka omoguavanju garantovanja QoS nivoa kroz jednu HFC mreu je DOCSIS 1.1 (Data Over Cable Service Interface Specification) i u tome je glavna razlika u odnosu na DOCSIS 1.0[3]. Nove specifikacije ne garantuju da e bilo koji pojedinani sistem pruiti QoS na isti nain ili na nivou koji e veina korisnika zahtevati. On ne opisuje precizno kako proizvoai da implementiraju QoS. Ovaj standard je korak dalje.

VI ZAKLJUAK Trenutna barijera za sve potpuno optike mree je isporuka dobavljaa i opreme. ITU je standardizovala raspored optikih talasnih duina u teem optikom prozoru (1550nm) za optike pojaavae. U digitalnom svetu brzi laseri se mogu dobiti za 40 razliitih ITU talasnih duina po ceni koja se pribliava ceni standardnih lasera za 1550nm. Neki proizvoai rade na kreiranju vietalasnih laserskih ureaja, da bi mogli i dalje sniavati cenu, to limitira fleksibilnost. Idealna solucija je podesivi talasni laser, ako ne za sve predajnike, onda bar za univerzalnu rezervu. Razvoj podesivih lasera e znaajno ubrzati implementaciju DWDM sistema. Neto slino e biti potrebno i na podruju linearnih optikih ureaja. DWDM tehnologija i mogunost projektovanja i izgradnje potpuno optikih mrea omuguie sniavanje cene poslovanja, kao i napredak u fleksibilnosti i pouzdanosti CATV mrea. Sve komponente za izgradnju takvih mrea su praktino ve na tritu i omoguie izgradnju boljih mrea, koje e ponuditi vie servisa, bolje usluge i dodatne kapacitete pretplatnicima. LITERATURA [1] N.Krajnovi, Nove internet mree kao osnova multimedijalnih servisa, DATUM 2002,Beograd [2] C.Lin, K.Ho, H.Dai, J.Pani, H.Gysel, M.Ramachandran, Hybrid WDM Systems for High Capacity Video Trunking Applications, National Fiber Optics Conference Proceedings, September 1996, p.261 [3] www.riverdelta.com Abstract:This paper discusses deployment of DWDM technology and odds of implementation within existent and new CATV infrastructures. It is product of Research&Developmant Department of Telefonkabl a.d.. It examines current status of optical technology in HFC networks and possibility of deployment FTTH networks. The emphasiss is on economics, manageability, reliability, fleksibility and Quality of Service. DWDM TECHNOLOGY - THE FUTURE IN CATV NETWORKS, Neboja Danojli