Visoka kola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije

Internet tehnologije DSLAM

(seminarski rad)

Mree za pristup

Mentor: prof Milan Pavlovi

Student: Darko Mili 142/06

Beograd, jun 2008.

Uvod: DSL - Digital Subscriber Line

Digitalna pretplatnika linija (Digital Subscriber Line DSL) predstavlja integrisani servis kod broadband access technology. Ovaj servis, u cilju prenosa informacije preko postojee telefonske mree, inkorporira postupke multipleksiranja, demultipleksiranja, modulacije i demodulacije. Digitalna pretplatnika linija je neto vie od prenosne linije jer se ona odnosi na sistem ili tehnike za prenos podataka koristei pri tome konvencionalne analogne mogunosti. U sutini DSL je irokopojasna veza za prenos podataka (broadband data link) koja povezuje pretplatnika na mreu preko prenosne linije tipa upredeni par ica.

Pojam broadband
Pojam broadband je relativni termin i nema pravo znaenje sve dok se jasno ne definie ta je to referenca. U optem sluaju tehnologije pristupa (access technologies), a saglasno tome i odgovarajui sistemi definiu se kao: narrowband sistem karakterie ih brzina prenosa od 300 bps do 64 kbps, kakve imamo kod standardnih telefonskih kola za prenos govora wideband sistem - tipino rade izmeu 64 kbps i 1.5 Mbps, tu spada interfejs ISDN-a za primarni pristup broadband sistemi namenjeni su za brzine prenosa od 1.5 Mbps do 1 Gbps, kakvi su live multicast video, VoD (video on demand), high-quality Internet gaming, video-konferencije, video-telefonija, i prenos statike slike visoke rezolucije.

DSL - XDSL
DSL je u sutini cooper-loop access technology, a ini je familija tehnologija koja se zajednikim imenom naziva XDSL. XDSL omoguava pruaocima usluga (service providers), (pruaoci kakve su lokalne telefonske kompanije), da obezbede brze (high speed) multimedijalne servise za prenos podataka preko postojeih bakarnih upredenih kablova, nazvanih tehnologija zadnje milje, tj. rastojanje od telefonske centrale do kue. XDSL podrava: asimetrini servis veu propusnost u jednom smeru prenosa u odnosu na drugi. Konkretnije, vea brzina prenosa je po downstream kanalu (od centrale ka korisniku), a manja po upstream kanalu (od pretplatnika ka centrali). Asimetrini servisi su pogodniji za VoD i sline servise, a u optem sluaju i za Internet iz razloga to se fajlovi veeg obima download-uju, a fajlovi manjeg obima, kakvi su e-mail-ovi, predaju. Debalans u distribuciji optereenja rezultirao je u razvoju ADSL-a (Assymetric Digital Subscriber Line). simetrini servis propusnost u oba smera prenosa je ista.

DSL tehnologije
Postoji vei broj DSL tehnologija koje se zajednikim imenom nazivaju XDSL. XDSL tehnologija omoguava telefonskim kompanijama da preko postojeeg para upredenih bakarnih ica ponudi prenos jednog i/ili veeg broja video kanala, brzi prenos podataka (simetrini ili asimetrini) i osnovne telefonske servise preko iste mree koristei isti medijum za pristup. Sve XDSL tehnologije karakteriu sledee osobine: 1. To su cooper-loop access tehnologije poznate kao tehnologija zadnje milje. 2. One preko PSTN-a ne obezbeuju vezu tipa end-to-end kakve se ostvaruju preko starih telefonskih servisa (POTS) ili ISDN-a. 3. Svaki korisnik je povezan na najbliu telefonsku centralu preko jednog para ili vie parova upredenih bakarnih ica. 4. Na oba kraja bakarne veze sve XDSL tehnologije zahtevaju identine tehnologije Do sada su standardizovane ili se planira standardizacija za sledee XDSL tehnologije : 1. ADSL assymetric digital subscriber line 2. ADSL lite G. Lite 3. HDSL high bit rate DSL 4. HDSL.2 HDSL version 2 5. DSL ISDN-DSL 6. RDSL rate-adaptive DSL 7. SDSL symetric DSL 8. UDSL universal DSL 9. VDSL very-high-bit-rate DSL

ADSL Assymetric DSL

Telekomunikaciona industrija, ranijih 80-tih godina prolog veka, razvila je ADSL kao komunikaciju za kablovsku televizijsku industriju sa ciljem da se obezbede usluge tipa VoD. Sredinom 90-tih godina ADSL je praktino naao veu primenu u pruanju usluga u pristupima tipa high-speed data services kakav je Internet koristei pri tome medijum za prenos kakav je kabl sa neirmovanim upredenim parom ica poznat kao local loop ili local subscriberloop.U zavisnosti od duine local-loop-a brzine prenosa kod ADSL-a su 9 Mbps-a u smeru downstream, i od 16 kbps do 640 kbps-a u smeru upstream. U principu to je kraa local-loop to je vea brzina prenosa. Standardni ADSL koristi ukupno raspoloivi propusni opseg, pa se zbog toga naziva full-rate ADSL. ADSL je projektovan da istovremeno koegzistira na istoj liniji (local-loop) sa POTS-om (plain old telephone service) koristei frekventni multipleks (FDM). POTS signali koriste nii deo raspoloivog opsega a ADSL vii deo opsega. ADSL deli dostupni propusni opseg za prenos signala koji se koriste za obavljanje sledea tri servisa: 1. POTS voice telephone service - opseg od 300 Hz do 25 kHz, koristi se za prenos analognog govornog telefonskog signala, ili prenos signala preko modema bitskom brzinom do 56 kbps-a. Ove aplikacije su ograniene samo na opseg od 4 kHz, a ostalih 21 kHz se koristi kao guard band od presluavanja. 2. upstream DSL data service - srednji opseg izmeu 25 kHz i 200 kHz. 3. downstream DSL data service - vii opseg od 200 kHz do 1 MHz i vie. 3

ADSL oprema
Kod ADSL-a, pretplatnika oprema se povezuje na telefonsku kompaniju na demarkacionoj taki. Na demarkacionoj taki ureaj nazvan NID (Network Interface Device) izoluje pretplatniku opremu od opreme telefonske kompanije. Gradivni blok signal-splitter se instalira na pretplatnikoj strani. Splitter ine dva filtra koji izdvajaju POTS signale (govor) od modemskih signala ADSL-a. Tri para ica se povezuje na splitter. Jedan par se povezuje na NID a ostala dva para su povezana na pretplatniku opremu. Jedan pretplatniki par je povezan na telefon tako da se ovom vezom ostvaruje servis govorne komunikacije (standardni telefon), a drugi je povezan na ADSL modem i zaduen je da obezbedi podrku ADSL servisu. ADSL modem lociran na pretplatnikoj strani naziva se ADSL termination unit, remote (ATU-R).

U daljem tekstu bie detaljno prikazan deo koji se zove DSLAM - DSL Access Multiplexer ( DSL pristupni multiplekser ).

DSLAM - DSL Access Multiplexer

DSLAM je glavni element u kraj-do-kraja mrenom sistemu za DSL razvijanje. U najjednostavnijem terminu DSLAM je tano ta akronim pokazuje produkt lociran na ivici mrene strane pristupne mree koji multipleksira nekoliko DSL-a zajedno. Funkcionalnost moe varirati od veoma proste do prilino kompleksne. Uloga i funkcionalnost DSLAM je strogo ograniena sa 3 spoljanja uticaja : 1. Meanjem servisa i cenom razvitka 2. Kontrolnim potrebama 3. Industrijskim standardom

Postanak DSLAM :
Ranih 90.-tih godina konfluecija tehnologija - MPEG video kompresija, podizanje kapaciteta diskova, vee brzine procesora , i DSP tehnologija omoguuje donoenje Video-On-Demand (VoD) , kroz postojee telefonske linije koristei novorazvijenu ADSL tehnologiju. Korienje splitera da se odvoje stari telefonski servisni spektar (POTS) od spektra podataka je bio veoma neobian u tom trenutku. Omoguavanje da podaci budu postavljeni na istu liniju kao i telefonija da oba budu isporuena simultano i nezavisno bilo je veoma teko ali ne i neizvodljivo. Prvo mreno reenje je bilo zasnovano na produktima dostupnim u tom trenutku. Privatni ADSL modemi imali su 1.5 mbps unidirekcionog downstream video kanala i 16 kbps bidirekcionog kontrolnog kanala. Downstream brzina je bila odabrana da bi bila kompatibilna sa T1. Prve probe ovog servisa su voene od strane Bell Atlantic (sada deo Verizon-a) i Telecom Italia koristei arhitekturu pokazanu na slici br.1 .

Kao to je pokazano na slici broj 1 ADSL modemi su bili jedini transmisioni ureaji u centralnoj kancelariji (CO) , bidirekcioni kontrolni kanali su bili povezani X.25 svi koji je sastavljao kontrolu saobraaja da bi ograniio broj potrebnih portova. ADSL modem video kanal je bio povezan na industrijski standard T1 ukrtene konekcije koja je bila skretanje 5

do video servera. Ukrtena konekcija je omoguavala razliiti video strim koji je zavisio od performansi korisnikove opreme. U istom vremenskom periodu BT (British Telecom) je takoe isprobao VoD sa malim izmenama arhitekture. VoD kontrolni kanal je koristio 9,6 kbps Async protokola i video je isporuivan brzinom 2048 mbps u E1 standardu. Glavna razlika je , da pored svega, T1 ukrtena konekcija bila zamenjena Asinhronim Transfer Modom (ATM) - koji je baziran na linijskom interfejs modulu koji je enkapsulirao video i kontrolni saobraajni kanal u ATM za povratni prenos u odvojene servisne centre. Osnovana je fondacija za korienje ATM- a kao nosilac meovitog saobraaja kroz jednu mreu. Rezultat ovih inicijalnih proba je : iako je servis sam po sebi bio veoma atraktivan korisnicima, sistem je bio izuzetno skup za profitabilne poslovne skuajeve. 2 razloga su osporavala ovu tehnologiju : 1. Graenje cele irokopojasne mree za isporuku jednog servisa ne bi bio profitabilan 2. Koristei standardne proizvode bilo bi isuvie skupo jer su oni podrazumevali dosta nepotrebne funkcionalnosti i netanosti uz to da proizvodi nisu optimizovani za korisnike video saobraaja. Bilo je lako oigledno da eliminisanjem srednjih portova i neoptimizovane opreme bi se smanjili proizvodni trokovi. Posebno bi ukrtena veza sa DSL modemima bila kombinovana i idealno integrisana sa visokokapacitivnim prenosnim interfejsom. Stoga integrisani proizvod koji je kasnije poznat kao DSLAM je bio roen. Prva osmiljena funkcionalnost DSLAM pokazana je na slici 2. DSLAM je inicijalno predoen kao integrisani SONET/SDH terminalni multiplekser, T1/E1 svi, X.25 koncentrator i DSL modem. Primeuje se da broj modema premauje kapacitet mrenog porta omoguujui DSL koncentracionu funkciju. Koncentraciona razmera je odnos servisne ponude i korienja. Za video koji ima dugako vreme zakanjenja i visok procenat simultanih korisnika koji su u korelativnom odnosu sa maksimalnim vremenom gledanja razmera 3:1 je bio razmatrani optimum. U to vreme, trokovi povratnog prenosa bio je jo jedan faktor koji je inio ovaj poslovni potez nepodobnim . Razvoj optikih mrenih tehnologija je znaajno eliminisao ovaj problem. Drugi aspekt VoD mrenog reenja pokazan do danas je zatvoren sistem, npr. mreni provajder je servisni provajder. Kasnije telekomunikaciona deregulacija je zahtevala mrene operatore koji bi dozvolili viestruke pristupe servisnih provajdera mrei.

slika 2.

Evolucija DSLAM - a
Pratei inicijalne probe ANSI T1E1.4 ( sada ATIS NIPP NAI ) grupa standarda poela je razvijanje ADSL standarda. Baziran je na ranijim probama i napretku i tehnologiji, povean je obim mogunosti interfejsa uklopljenih direktno u ADSL modeme, direktno povezanih nazad do njihovih sopstvenih i nezavisnih servisnih dostavnih mrea. ADSL ANSI predlog 1 standard (1995.) odredio je unidirekcioni downstream kanal koji je radio na 6 Mbps plus odvojeni kanal na 640 kbps. Unidirekcioni downstream kanal je kasnije podeljen u etiri podkanala koji su bili konfigurisani u kombinaciji od N x 32 kbps do maksimalne brzine protoka koja je zavisila od linije. Predoena kombinacija je sadrala 4 x T1 i 3 x E1 kanal. Bidirekcioni kanal je bio podeljen u 3 podkanala ije brzine su bile 16 ili 64 kbps, nominalno za upotrebu kao video kontrolni kanal, 160 kbps nominalno da bude korieno za ISDN transport i 384 ili 576 kbps kanal koji je bio korien za video konferencije ili podatke. Predloena mrena aplikacija je prikazana na slici 3. Vano je da se napomene da se u tim zaecima ovog servisa DSL je jo uvek funkcionisao sa sinhronim strimovima podataka ( slika 3) svaki od njih potencijalno poravnat sa svojim podacima koji su se razlikovali od aktuelnih DSL sata podataka. Iako je standard omoguio razne naine pristupa, servisi su i dalje bili isuvie kruti za mnoge operacije koje su zahtevale veu fleksibilnost od ove. Ovaj standard je sadrao ve dodeljene podkanale za glas koji su bili opcioni i uprkos tome su nestali ali su bili vraeni u ADSL2+ standardu kao kanalizovan glas kroz DSL. Dalji razvoj DSL tehnologije je u tom trenutku doiveo jedno zatije koje je nagovetavalo takozvanu buru. Deregulativa Italijanskog TELECOM-a je stupila na snagu i operateri nisu eleli da dalje razvijaju mreu dok regulacioni okvir nije postao u potpunosti ist za dalji razvoj. U mnogim zemljama satelitska televizija i iznajmljivanje video sadraja je u potpunosti opalo prouzrokujui slabljenje VoD poslovanja.

slika 3.

U meuvremenu tehnoloki razvitak je nastavljen i ATM je prihvaen kao metod, kroz adaptaciju do transporta viestrukih protokola na promenljivim brzinama preko jedne mrene infrastrukture. Ovo se odlino poklopilo sa viestrukim brzinama, viestrukim servisnim potrebama koje je zahtevao ADSL pristup . Kako je ATM nerazdvojivo podravao statiko multipleksiranje, to je moglo da se iskoristi za koncentrisanje DSL portova kroz jedan mreni port. Dalje koristi ATM su: nezavisna linijska brzina koja doputa DSL modemima praenje na maksimalnim brzinama koje su ostvarljive za posebnu petlju. Ovo je rezultiralo novinom koju je ADSL nudio, koja je bila najbolja ponuda gledano iz ugla brzine toka bitova, u poreenju sa High Bit-Rate DSL (HDSL) i Symmetric High Bit-Rate DSL (SHDSL), za koje su bile garantovane standardne brzine. ANSI T1E1.4 ADSL standard je doiveo reviziju i Predlog 2 standard je ukljuivao ATM kao opciono poboljanje, npr. jedan downstream i jedan upstream kanal koji nose ATM. Ukljuivanje ATM-a je rukovoeno od strane BT ( Britanskog Telekoma) , Alcatel-a i Westell-a , pratei BT VoD probu gde je Alcatel omoguavao ATM - bazirani pristupni transport i DSL multiplekser (Alcatel LIM) koji je bio povezan sa Westell - ovim DSL modemima. Svi ATM multipleksirajui servisi se nalaze u ATM sloju. Za video aplikacije, video kanal i kontrolni kanal su noeni na zasebnim virtuelnim kolima koji su senalazili u ATM virtuelnoj stazi. Posle izdavanja tih standarda, DSL prenosni ureaji su bili razvijani u integrisanoj ATM opisanoj eliji. Da bi se revitalizovao DSL razvoj dve bitne stvari su se desile : 8

na

1. Internet pristup - kako je Internet preuzimao primat u svim sektorima potreba za veom pristupnom brzinom je eksplodirala i DSL je konano dobio bitku poslovnom planu 2. Deregulacija Telecom-a - da bi ohrabrili konkurenciju, novi servisni provajderi su ohrabreni time da su slubenici-operateri mogli da otvore svoje mree da bi bili konkurencija postojeim provajderima. Mogli su takoe da ofrme svoje servise kako su oni eleli. Da bi ovo bilo primenjeno mrene deobe su bile ograniene ponudom drugog pristupnog sloja i celokupnog treeg sloja, posebno Internet Protocol ( IP ) rutiranje je moralo da bude u odvojenim poslovnim jedinicama.

Kombinacijom ova dva dogaaja ojaani ATM je bio najbolja tehnologija za transportovanje servisa preko DSL-a. Primorana je separacija pojedinih mrenih elemenata , prikazano je na slici 4.

slika 4

Za Internet aplikacije bilo je omogueno korisnicima da pristupaju viestrukim servisima provajdera koje je razvio Broadband Access Server (BAS) . Predefinisano virtuelno kolo (PVC) je postavljeno izmeu korisnikove opreme (CPE) i BAS. Point-to-Point Protocol (PPP) upisivanje se dokazalo na dial - up modemima koji su korieni da upravljaju njegovim selektovanim Internet Servisnom Provajderu. U videu i nekim drugim sluajevima korisnici su bili povezani direktno na njihove servisne provajdere koristei ATM kola.DSLAM moe obavljati specijalne forme VPI / VCI (virtual path identifier/virtual channel identifier) adresnih prevoenja da bi se minimizovao broj zadnjevunih PVC-a koji su potrebni za postavljanje. Jedan VP je uspostavljen izmeu take prisutnosti servisnog provajdera i DSLAM-a. 9

Funkcionalnost DSLAM-a
Od postanka pa sve do dana dananjeg DSLAM je irio opseg svoje funkcionalnosti ali je i pored svega toga osnova funkcionalnosti ostala ista. DSLAM odrauje sledee funkcije jezgra : 1. U upstream smeru ( od korisnika do mree ) multipleksira broj portova DSL modema svaki ponaosob nosei jedan korisniki saobraaj u jedan ili vie mrenih portova nosei viestruki korisniki saobraaj 2. U downstream smeru demultipleksira mreni saobraaj na taan korisnikov port 3. Koncentrie se na saobraaj, npr. mreni propusni opseg je manji od sume DSL mrenih propusnih opsega. Koncentraciona razmera bi mogla biti velika kao to je 50 : 1 za rezidencijalne korisnike podataka ( npr. Internet korisnici dele propusni opseg izmeu DSLAM-a i mree koja je 50 puta manji od sume njihovih trenutnih ADSL brzina protoka bitova ) ka 10 : 1 za poslovne korisnike podataka do niske 3 : 1 za streaming video korisnike. 4. Nerazdvojiv u svojoj multiplekserskoj funkciji spreava bilo koji direktan DSL-to-DSL port sviing. Ovo spreava da jedan korisnik vidi saobraaj drugog korisnika. 5. U sluaju ATM-a omoguava adresno prevoenje tako da svaki korisnik CPE modema vidi istu ATM mrenu adresnu alokaciju, tipino za VPI = 0, VCI = x , gde je x limitiran set koji odgovara razliitim servisnim tipovima. Mnogi DSLAM-ovi rade i : izvravaju neke stepene linijske dijagnostike implementiraju ATM F4/F5 Rukovanje i Upravljanje (OAM) funkcionalnost (samo ATM DSLAM-ovi). DSLAM-ovi opciono mogu da rade i : mogu da se integriu sa funkcijom DSL splitera integrie analognu POTS ili ISDN funkcionalnost.esto se to radi na istoj kartici DSL modema, ovo je takozvani IVD ( Integrated Voice and Data ) , kako bilo DSLAM sadri posebne kartice za glas ili ISDN. integrie CO GR.303 ili V 5.2 voice gateway za IVD integrie BAS ili backbone ruter funkcionalnost dodeljuje takozvano mreno vreme ( npr. signal od 8 kHz mora da se prilagodi I sinhronizuje ISDN signale ka glavnom satu u POTS / ISDN mrei

10

Multipleksiranje
Multipleksiranje je proces u kome se vie analognih ili digitalnih signala kombinuje u jedan signal. Multipleksiranje ukljuuje zajedniko deljenje prenosnih kapaciteta (resursa) od strane vie veza koje nose informacione podatke. Postavlja se sledei problem: dve stanice meusobno komuniciraju i nije im potreban celokupni kapacitet transmisionog medijuma. Efikasnosti radi potrebno je iznai nain kako taj kapacitet moe da se deli. Termin koji se za takvu podelu koristi je multipleksiranje. Uobiajena primena multipleksiranja jesu meugradske, meudravne i meukontinentalne linije. Transmisioni medijumi na ovim pravcima velikog su kapaciteta, to su optika vlakna, koaksijalni kablovi kao i mikrotalasne veze. Koristei multipleksiranje ove linije mogu da se koriste za istovremeni prenos velikog broja veza govora i podataka. Da bi se efikasno iskoristile telekomunikacione linije velikih brzina potrebno je koristiti neku od vrsta multipleksiranja. Multipleksiranje dozvoljava da podaci iz vie izvora dele (istovremeno koriste) veliki prenosni (transmisioni) kapacitet. Kod DSLAM-a se radi statiko multipleksiranje.

MUX
slika 5

Statiko multipleksiranje
Pod terminom statikog multipleksiranja podrazumeva se TDM (Time Division Multiplexing) iliti vremensko multipleksiranje i PBM (Packet-Based Multiplexing) tj. multipleksiranje paketa.

TDM
Princip vremenskog multipleksiranja je prikazan na slici 6.

11

Kod vremenskog multipleksiranja postoje dva naina multipleksiranja. Jedan je sinhroni vremenski multipleks a drugi je statistiki vremenski multipleks.

Sinhroni vremenski multipleks

Sinhroni vremenski multipleks koristi se kada brzina koja se moe dostii prenosnim medijumom prevazilazi brzinu digitalnog signala koji treba tim medijumom preneti. Vie digitalnih signala (ili analognih signala koji nose digitalne podatke) moe se preneti jednim transmisionim medijumom umetanjem signala u vremenski slobodne delove u prenosu drugog signala.Sinhroni vremenski multipleks predstavljen je na slici 7. Ima etiri ulaza i svaki je brzine 14,4kb/s. Linija je brzine 57,6kb/s. Dolazei podaci iz svakog od etiri izvora kratkotrajno se pamte u memorijskom prostoru.
slika 7

Memorijski prostor se sekvencijalno oitava i formira kompozitni di gitalni signal. Operacija iitavanja treba da bude dovoljno brza da bi memorijski prostor bio ispranjen (oitan) pre nego to se novi podaci pojave. Brzina kompozitnog signala mora da je najmanje jednaka brzini zbira pojedinanih signala. Digitalni signal se prenosi direktno ili preko modema kao analogni signal.Podaci su organizovani u ramove. Svaki ram sadri cikluse vremenskih celina (slotova). U svakom ramu jedna ili vie vremenskih celina dodeljena je odgovarajuem izvoru podataka. Sekvenca vremenskih celina koja pripada jednom izvoru naziva se kanal. Podaci iz svakog kanala pre prosleivanja na liniju privremeno se skladite u memorijskom prostoru multipleksera. Sinhroni vremenski multipleks naziva se sinhroni zbog toga to su kanali (sekvence vremenskih celina) unapred dodeljene pojedinim izvorima podataka i ne meaju se u toku rada. Ukoliko izvor podataka nema ta da poalje kanal je njemu i dalje dodeljen ali neiskorien. Ovaj princip primenjen je i kod frekvencijskog multipleksiranja. 12

Statistiki vremenski multipleks

Kod sinhronog vremenskog multipleksa moe se desiti u optem sluaju da su mnoge vremenske celine neiskoriene. Tipina primena vremenskog multipleksa bila bi veza terminala sa deljenim raunarskim portom. Iako bi vei deo vremena terminali bili u upotrebi ne postoji prenos podataka kod svakog terminala. Druga vrsta vremenskog multipleksa je statistiki multipleks. Statistiki multipleks ispituje karakteristike podataka koji se prenose i dinamiki dodeljuje vremenske celine samo ako se zahteva prenos. Kao i kod sinhronog vremenskog multipleksa statistiki multipleks ima vei broj ulazno/izlaznih linija na jednoj strani i multipleksiranu liniju velike brzine na drugoj strani. Svaka od linija ima svoj memorijski prostor - bafer. U sluaju statistikog multipleksera postoji n ulazno/izlaznih linija ali je samo k vremenskih celina gde je k < n na raspolaganju vremenskom multipleksu. Sa strane ulaza zadatak multipleksera je da pregleda ulazni memorijski prostor i oitava jedinice podataka. Na izlazu multiplekser prima ram i prosleuje podatke iz vremenskih celina u odgovarajui izlazni memorijski prostor. Poto statistiki vremenski multipleks koristi injenicu da prikljueni ureaji ne alju podatke sve vreme, brzina na prenosnoj liniji je manja nego zbir brzina prikljuenih ureaja. Tako statistiki multiplekser moe da koristi manju brzinu podataka na multipleksiranoj liniji od sinhronog vremenskog multipleksera za isti broj prikljuenih ureaja. S druge strane statistiki multiplekser ne alje prazne vremenske celine ako bilo koji od ulaznih ureaja ima podatke za slanje. U prvom trenutku alju se samo podaci u vremenskim celinama. Ne postoji dodeljivanje vremenskih celina po njihovoj poziciji. Zbog toga je potrebno uvesti adresiranje da bi se obezbedila pravilna isporuka podataka. Na taj nain se korisnim podacima moraju dodati i nekorisni podaci (premaenja) namenjeni adresiranju. Format rama koji koristi statistiki multiplekser ima uticaja na performanse sistema. Naravno poeljno je minimizirati premaenje da bi se propusna mo sistema poboljala. Statistiki multiplekser koristie sinhroni protokol kao to je HDLC 1. U okviru HDLC rama deo za podatke mora da sadri i upravljake bitove za multipleksiranje.Nain da se povea efikasnost je da se dozvoli da se podaci iz vie izvora smetaju (pakuju) u jedan ram. U tom sluaju potrebna je oznaka da bi ukazala na duinu podataka svakog od izvora. Tako se deo statistikog rama (podram) sastoji od sekvence polja za podatke. Svako od polja odreeno je svojom adresom i duinom.

PDM

13

Paketsko multipleksiranje je prikazano na slici 8.

Paketsko multipleksiranje se bitno razlikuje od TDM-a, svaki paket sadri informaciju o rutiranju koja treba da odredi nain rutiranja paketa od izvora do njegove krajnje destinacije. Svaki paket sadri dodatne informacije, zaglavlje ili sastavne bitove koji omoguuju poetak i kraj svakog paketa koji treba da bude indentifikovan u strimu bitova. Paket moe biti varijabilne ili tano odreene duine i zavisi od od toga koliko esto su rasporeene elije. Informacija o rutiranju moe biti ili trenutna adresa destinacije kao to je kod IP ili Etherneta-a ili moe biti tablica u sluaju Frame Relay (FR) , ATM ili MPLS. Tablino orijentisani paketi zahtevaju kontrolni plan za konfiguraciju srednjih prekidnih modova izmeu izvora i krajnje destinacije da bi se iskontrolisalo rutiranje paketa koje mora biti pravilno i ukoliko nije rutirano tanom putanjom i da se ispravno postavi u niz koji je unapred odreen, pre nego to doe do krajnjeg korisnika. Operacija se najbolje prihvata ako se objasni zamiljanjem svia koji je povezan sa izlazom multipleksera. Svaki paket sadri svoju adresu i nema potrebe za kontrolom reda paketa koji se prenose na vii red strima. Svi jednostavno odreuje kroz koji ulazni kanal ulazi, i ukoliko su podaci pristigli, (bar jedan kompletan paket elija) , povezuje dovoljno jedan ili vie paketa ili elija podataka da bi proli kroz multipleksirani strim.

14

Zakljuak :
DSLAM je element koji na prvi pogled deluje jednostavno meutim njegova sloenost se ogleda kroz njegovu funkcionalnost i njegovu upotrebu kako ranije tako i danas ali i u bliskoj budunosti gde e , kako predviaju strunjaci iz oblasti Telekomunikacija i Internet Tehnologija , doiveti pravu tehnoloku ekspanziju i u drugim oblicima komunikacija. Ovo se posebno podupire sa injenicama da timovi strunjaka ve u trenucima kada se ovaj rad stvara istrauju mogunost da se DSLAM pojavi u sastavu i drugih standarda a ne samo u ATM, IP, DSL. Raunajui na veu ukljuenost DSLAM-a u budunosti radi se na sledeim poboljanjima: 1. Poveanje brzine sa ADSL2+ ak do 24 Mbps i VDSL do 100 Mbps 2. Poveanje DSL mogunosti, i tipova ukljuujui i ADSL2+, CVoDSL, G.SHDSL i EFM (Ethernet in the First Mile) 3. Dalja funkcionalnost ukljuie BAS autentifikaciju, rutiranje, MPLS, packet-voice, and broadcast TV.

15

LITERATURA :
Implementation and Applications of DSL Technology edited by Philip Golden, Herv Dedieu, Krista S. Jacobsen

16

SADRAJ :
UVOD .. 2 DSL .. 2 Pojam broadband ....2 DSL - XDSL ..2 DSL tehnologije ....3 ADSL .3 ADSL oprema ...4 DSLAM .5 Postanak DSLAM .5 Evolucija DSLAM .7 Funkcionalnost DSLAM ..10 Multipleksiranje ...11 Statiko multipleksiranje .11 TDM11 Sinhroni vremenski multipleks.12 Statistiki vremenski multipleks.. 13 PDM14 Zakljuak15 Literatura16

17