SLOBOMIR P UNIVERZITET

FAKULTET ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA: MULTIMEDIJALNI SISTEMI

TEMA: VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI

Profesor: Student:
prof. dr Đorđe Babić Mirko Simanić, 21/04

Slobomir, januar 2009

VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

SADRŽAJ

1. Uvod…………………………………………………………………………………….3
2. Pregled tehnologije video konferencija…………………………………………………3
2.1. Mrežne tehnologije…………………………………………………………....3
2.1.1. Klasičan telefonski servis (POTS, Plain Old Telephone Service)…..3
2.1.2. Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN, Integrated Services
Digital Network)……………………………………………..………4
2.2. Kablovi…………………………………………………………………………5
2.2.1. Kabl sa upredenim paricama………………………………………..4
2.2.2. Koaksijalan kabl…………………………………………………….5
2.2.3. Optički kabl…………………………………………………………5
2.3. Komponente video konferencije……………………………………………...6
2.3.1. Kodek……………………………………………………………….6
2.3.2. Kamere……………………………………………………………...6
2.3.3. Monitori…………………………………………………………….7
2.3.4. Osvetljenje………………………………………………………….7
2.3.5. Audio sistemi……………………………………………………….7
2.3.6. Mrežne komponente………………………………………………..8
2.3.6.1. Inverzni multiplekser (IMUX)…………………………....8
2.3.6.2. Pristupni komutator regionalne mreže (WAN)…………..8
2.3.6.3. Demark…………………………………………………...8
2.3.6.4. NT1……………………………………………………….9
2.3.6.5. Kontrolna jedinica video konferencija sa više učesnika
(MCU)………………………………………………….....9
3. Standardi………………………………………………………………………………10
3.1. H.320 ………………………………………………………………………..10
3.2. H.323 i H.324 ……………………………………………………………….10
3.3. T.120 ………………………………………………………………………...10
4. Primene………………………………………………………………………….……..11
4.1. Jednostavna učionica………………………………………………….……...11
5. Primeri videokonferencija…………………………………………………….……..…13
6. Zaključak……………………………………………………………………….………14
Literatura…………..……………………………………………………….……………..15

2
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

1. Uvod

Video konferencija predstavlja prenos slike i zvuka u relativno stvarnom vremenu između dve
lokacije. To omogućava interakciju između učesnika na obema lokacijama sličnu onoj koja bi
bila moguća da su oni u istoj prostoriji.
U ovom seminarskom radu govorim o različitim komponentama koje su neophodne za video
konferencije. To se odnosi ne samo na potrebnu opremu za video konferencije i mrežne
tehnologije, nego i na međunarodne standarde koji obezbeđuju njihov skladan zajednički rad.
Zatim ću predstaviti neke hipotetičnan primer i objasniti kako se video konferencije mogu
primeniti u tim situacijama.

2. Pregled tehnologije video konferencija

Tehnologija koja sačinjava video konferencije obuhvata od jednostavnih kamera i

mikrofona do složenih i moćnih mrežnih uređaja. Ova tehnologija stalno se menja i usavršava.
Međutim, ona ne mora da bude teška za razumevanje. U sledećim odeljcima ću opisati, što je
moguće jednostavnije, neke delove opreme, kablove i telekomunikacione tehnike koje se
koriste za video konferencije.

2.1. Mrežne tehnologije

Danas postoji nekoliko načina za prenos podataka, u koje spadaju i signali video
konferencija, od pošiljaoca do primaoca. Prilikom procene vrednosti ovih različitih
tehnologija bitni su izvesni činioci. Propusna moć, odnosno količina podataka koja se može
preneti u jedinici vremena, predstavlja osnovni faktor. To je glavni parametar koji određuje
kvalitet slike i zvuka. Propusna moć se obično meri u bitovima u sekundi. Bit je osnovna
jedinica digitalnih podataka. Hiljadu bitova se naziva kilobit (Kb), a milion bitova je megabit
(Mb).

Pojedine tehnologije su ograničene na privatne veze od tačke do tačke, dok druge

predstavljaju javno komutirane servise. Javno komutirani servisi mogu se povezati sa bilo
kojom krajnjom tačkom koja ima isti tip servisa. Sem ukoliko nemamo na raspolaganju
neograničen budžet, cena se takođe mora uzeti u razmatranje. Na kraju, željeni servis mora
biti raspoloživ u odgovarajućem području.

2.1.1. Klasičan telefonski servis (POTS, Plain Old Telephone Service)

Najosnovnija telekomunikaciona tehnologija koja danas postoji je klasičan telefonski servis

poznat pod skraćenicom POTS. To je sistem koji koristimo svaki put kada telefoniramo.
Najveća propusna moć koju pruža POTS iznosi 33,6 kilobita u sekundi (Kbps). Kao što ćemo
videti, ovo je sporo u odnosu na druge tehnologije. Velika prednost POTS-a je to što je široko
rasprostranjen - skoro sva domaćinstva i preduzeća imaju bar jednu telefonsku liniju - i što je
jevtin.

2.1.2. Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN, Integrated Services Digital

3
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Network)

ISDN je potpuno digitalan komutiran servis koji nude telefonske kompanije. On je

sličan klasičnom telefonskom servisu po tome što korisnik dobija telefonski broj ili brojeve.
Pošto je ISDN potpuno digitalan servis, on pruža veće propusne moći. Postoje dva tipa ISDN-
a:
1. Interfejs osnovne brzine (BRI, Basic Rate Interface) ISDN-a ili bazni ISDN

Bazni ISDN se sastoji od dva kanala po 64 Kbps, koji se nazivaju B kanali, i

jednog kanala od 16 Kbps, koji se naziva D kanal. Zbog toga se bazni ISDN
ponekad naziva i 2B+D. Telefonske kompanije koriste D kanal za
signalizaciju. Korisnik ima pristup do dva B kanala što ukupno daje propusnu
moć od 128 Kbps. BRI linije se mogu kombinovati da bi se postigla veća
propusna moć. Ovaj proces se naziva inverzno multipleksiranje ili
IMUXiranje. Svakom B kanalu se obično dodeljuje poseban telefonski broj.
Svakom B kanalu se dodeljuje i tzv. identifikacioni broj profila servisa,
skraćeno SPID. (Prim. prevodioca: Poseban telefonski broj i SPID po kanalu
obično se ne dodeljuju u evropskoj varijanti ISDN-a.) Profil servisa na koji se
odnosi SPID sadrži informacije o mogućnostima kanala. Kanali se mogu
konfigurisati tako da budu predviđeni za govor ili za podatke. Za video
konferencije, oba B kanala treba da budu konfigurisana za podatke. Prilikom
konfigurisanja BRI ISDN uređaja često je potrebno znati SPID brojeve, kao i
tip ISDN komutatora koji koristi telefonska kompanija i ISDN standard koji
koristi taj komutator. Najčešći tipovi komutatora su 5ESS i DMS250. Većina
ISDN komutatora koje koriste telefonske kompanije rade po standardima NI1
(National ISDN 1) i NI2 (National ISDN 2), mada neki rade na poseban način.
Raspoloživost ISDN-a nije tako velika kao POTS-a, ali se stalno širi. Cena
korišćenja po B kanalu je slična ceni za klasične telefonske linije.
2. Interfejs primarne brzine (PRI, Primary Rate Interface) ISDN-a ili
primarni ISDN
Primarni ISDN ima propusnu moć od 1,536 Kbps. On se sastoji od 23 B kanala od po 64
Kbps i jednog D kanala takođe od 64 Kbps. Za PRI linije se koriste ESF način grupisanja
podataka u okvire i B8ZS kodiranje signala. Primarni ISDN je relativno skup za instalaciju.
Cena korišćenja se zasniva na osnovu broja korišćenih B kanala, kao i dužine i razdaljine
poziva.

2.2. Kablovi

Kablovi povezuju delove mrežnog sistema za video konferencije. Oni prenose signale,
električne ili svetlosne, od jedne komponente do druge. Različite vrste kablova imaju različite
mogućnosti i cene, pa stoga i različite primene. Upotrebljavaju se sledeće vrste kablova:

2.2.1. Kabl sa upredenim paricama

4
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Kao što samo ime govori, kablovi sa upredenim paricama prave se od obloženih
bakarnih provodnika koji su međusobno upredeni. Ova upredenost provodnika smanjuje
smetnje koje se mogu javiti ukoliko se kablovi nalaze jedni pored drugih. Postoje dve vrste
kablova sa upredenim paricama: oklopljene upredene parice (STP, shielded twisted pair) i
neoklopljene upredene parice (UTP, unshielded twisted pair).

STP kabl ima dodatni pokrivač koji štiti provodnike od spoljašnjih električnih smetnji.
Ovo je ponekad potrebno kada kablovi prolaze blizu mašina ili uređaja koji stvaraju veliki
električni šum.

UTP kabl se deli u pet kategorija. Kablovi kategorije 3 (cat 3) ili više su adekvatni za
većinu telefonskih aplikacija u koje spada i ISDN. Kablovi kategorije 5 (cat 5) su neophodni
za neke mreže veće brzine. Zbog svoje niske cene, lakoće instalacije i fleksibilnosti, kablovi
kategorije 5 su najpopularniji mrežni kablovi koji se danas koriste.

Slika 1 – Kabl sa upredenim paricama

2.2.2. Koaksijalan kabl

Koaksijalan kabl se takođe pravi od bakarne žice. On ima jedan provodnik oko kojeg
se nalazi sloj izolacije i uzemljen oklop. Zbog ove dodatne zaštite, koaksijalan kabl je manje
podložan smetnjama od UTP kabla. On ima veću propusnu moć i može da se provlači na
većim razdaljinama. On je, međutim, skuplji i teži za instaliranje. Koaksijalan kabl se
upotrebljava u nekim digitalnim mrežama. On se koristi i za prenos audio i video signala.

Slika 2 – Koaksijlni kabl

2.2.3. Optički kabl

5
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Za razliku od drugih kablova, optički kablovi ne prenose električne signale. Oni

prenose svetlost. Optički kablovi se prave od fleksibilnog stakla ili plastike. Oni mogu da
prenose podatke brže i dalje od svakog bakarnog kabla. Glavni nedostaci optičkog kabla su
cena i teškoća instalacije. Trenutno, glavna primena optičkog kabla je za magistralne veze
velike brzine između odvojenih mreža.

Slika 3 - Optički kabl

2.3. Komponente video konferencije

Do sada sam govorio o tome kako se podaci prenose preko telekomunikacionih mreža.
Opisao sam mogućnosti raznih mrežnih tehnologija i naveo kapacitete i primene nekoliko
vrsta kablova. Sada ću govoriti tome kako se slike i reči snimaju i pretvaraju u podatke koji se
prenose unutar ovih mreža.

2.3.1. Kodek

Kodek je kovanica od koder/dekoder. To je srce sistema video konferencije. Kodek

preuzima dolazne audio i video signale od kamera i mikrofona i pretvara (kodira) ih u
digitalan format. Prilikom ovog kodiranja, podaci se istovremeno komprimuju. Standardan
televizijski signal sadrži 90 miliona bitova informacija u sekundi. Ovi podaci se moraju
preneti preko linija koje mogu imati propusnu moć od samo 128 hiljada bitova u sekundi. To
je odnos od preko 700:1 samo za video. Kodek mora da izabere koji delovi informacija su
važni i zatim da ih kodira na efikasan način. On takođe preuzima dolazne signale podataka i
dekodira ih u originalne audio i video signale. Kodek uređaji mogu biti složeni elektronski
sklopovi u sopstvenim ormanima ili samo obične kartice koje se instaliraju unutar računara.
Kodek čak može biti realizovan i kao softver koji koristi komponente koje se već nalaze u
multimedijalnom računaru. U opštem slučaju važi da što je kodek složeniji, on je skuplji i
kvalitetniji.

2.3.2. Kamere

6
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Osnovna funkcija kamere je snimanje video informacija i njihovo slanje kodeku.

Jednostavne kamere koje se koriste u nekim stonim video konferencijama ne rade ništa više
od obavljanja ovog zadatka. Složenije PTZ (pan-tilt-zoom) kamere sa daljinskim upravljanjem
mogu da se pomeraju levo-desno (pan), gore-dole (tilt) i da menjaju fokusnu dužinu (zoom).
Neke od ovih kamere mogu i da sačuvaju unapred određenu lokaciju koja se zatim može
pozvati pritiskom na dugme.

Neke kamere imaju mogućnost da prate predavača. Ovaj sistem za praćenje može biti
infracrveni uređaj koji predavač nosi na sebi ili sistem za prepoznavanje video oblika koji je
ugrađen u kodek. Drugi sistemi kamera se sastoje od složenih audio kontrolnih uređaja koji
koriste višestruke senzore za lociranje govornika u sobi i na osnovu toga za usmeravanja
kamere na tu lokaciju. Upotreba 3 CCD ili digitalnih kamera nije neophodna za video
konferencije. Pošto kodek odbacuje većinu video informacija, ove kvalitetne, skupe kamere
ne doprinose poboljšanju kvaliteta slike. One kodeku čak mogu da otežaju posao jer
proizvode više podataka koji treba da se komprimuju.

Kamera za dokumente je još jedan tip video ulaza koji se koristi u video
konferencijama. Kamera za dokumente ima sočivo na ruci koja se nadvija preko male ravne
platforme. Papirni dokumenti, folije ili 3-D objekti mogu se staviti na tu platformu i preneti
kodeku.

2.3.3. Monitori

Monitori su video izlazni uređaji. Oni mogu predstavljati od računarskih monitora,

koji se uglavnom koriste za stone video konferencije, do velikih TV ekrana i projektora.
Televizijski monitori u Severnoj Americi i Japanu koriste NTSC standard. Druge zemlje
koriste PAL ili SECAM standard. Monitori treba da budu dovoljno veliki da bi svi učesnici
mogli komotno da vide njihove ekrane. Često je za učenike u učionici potrebno dodati više
monitora. Mala, nejasna slika na monitoru veoma brzo će izgubiti pažnju učenika koji
učestvuju u video konferenciji, te se stoga mora posvetiti posebna pažnja da bi se učesnicima
obezbedila jasna slika na monitorima koji treba da budu postavljeni dovoljno blizu. Pored
toga, predavač u toku predavanja treba da ima mogućnost da vidi kako na bližem tako i na
daljem kraju.

2.3.4. Osvetljenje

Osvetljenje u sobi treba da obezbedi dovoljno svetlosti za kamere kako bi one mogle
dobro da snime i prenesu video informacije iz svake učionice. Obično je dovoljno
fluorescentno osvetljenje koje ravnomerno pokriva učionicu, mada su za osvetljenje
predavača nekad potrebni dodatni svetlosni izvori. Difuzno ili ugaono osvetljenje pomaže da
se uklone grube senke ispod očiju ili brade. Spoljašnji prozori treba da budu pokriveni
roletnama ili zavesama da sunčeva svetlost ne bi prodrla u toku video konferencije. Video
kamere ne mogu dobro da se adaptiraju na razlike u sjaju između veštačke i sunčeve svetlosti.

2.3.5. Audio sistemi

7
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Dobar kvalitet reprodukcije zvuka veoma je važan prilikom planiranja virtuelne

učionice za učenje na daljinu. Dobra slika sa lošim zvukom praktično je beskorisna; dobar
zvuk sa lošom slikom je manje od idealne situacije, ali je ipak i dalje funkcionalno rešenje za
virtuelnu učionicu. Dobri audio sistemi uključuju dva elementa: snimanje i reprodukciju.
Snimanje zvuka postiže se mikrofonima. Stoni mikrofoni omogućavaju učenicima da
postavljaju pitanja. Ovi mikrofoni uglavnom rade tako što se pritisne dugme da bi se govorilo.
Ovakvi mikrofoni su isključeni dok se ne pritisne neko dugme da bi se aktivirali. To
omogućava da se mikrofoni postave svuda po učionici a da se pri tome ne uhvati neželjena
buka prelistavanja papira, razgovor učenika ili lupkanje olovaka. Mada mikrofoni koji su
montirani na plafonu izgledaju kao bolje tehničko rešenje za postavljanje pitanja i davanje
odgovora učenika, mnogi konsultanti za takve primene najviše preporučuju stone mikrofone
da ambijentna i spoljašnja buka ne bi smetala koncentraciji učenika.

Mikrofoni predavača obično su montirani na podijumu ili ih on nosi na reveru ili drži
u ruci. Bežični mikrofoni na reveru omogućavaju predavaču da zadrži prirodan stil predavanja
i da u isto vreme pruži jasnost izlaganja kako bi predavanje bilo uspešno i interakcija učenika
smislena.

Reprodukcija zvuka postiže se zvučnicima. Pravilan raspored zvučnika u učionici

omogućuje jasan prenos kako izgovorenog nastavnog materijala tako i postavljenih pitanja, a
to obezbeđuje da interakcija između učenika i predavača ne bude ometana problemima usled
neadekvatnog audio sistema. Pravilan raspored i instalacija audio sistema često bivaju
zanemareni, jer se značajna sredstva potroše na druge komponente video predavanja.
Međutim, od suštinske je važnosti posvetiti značajnu pažnju audio sistemu koji je sastavni deo
učionice za učenje na daljinu.

2.3.6. Mrežne komponente

2.3.6.1. Inverzni multiplekser (IMUX)

IMUX preuzima signal koji proizvodi kodek i deli ga na delove koji treba da se
prenesu preko odvojenih linija. Na primer, da bi se signal brzine 384 Kbps preneo preko tri
linije baznog ISDN-a, on bio bi podeljen u tri 128 Kbps signala (3 × 128 = 384). IMUX
takođe preuzima ova tri dolazna signala i ponovo ih sastavlja u jedan pre nego što se on kao
jedinstven prosledi kodeku.

2.3.6.2. Pristupni komutator regionalne mreže (WAN)

U preduzećima i školama ne postoji posebna telefonska linija za svaki telefon u

zgradi. Umesto toga obično postoji telefonska centrala koja ograničen broj dolaznih linija po
potrebi dodeljuje lokalima. Pristupni komutator WAN mreže obavlja sličnu funkciju.
Korišćenjem ovog komutatora eliminiše se potreba za posebnim linijama do svake jedinice
video konferencije. Ovaj komutator dodeljuje raspoložive linije svakoj jedinici koja plasira
poziv. Pored toga, ovaj komutator obično obavlja i IMUX-iranje. U tom slučaju, komutator
dodeljuje više linija za svaki poziv. Neki komutatori u svom kućištu sadrže mesta za
proširenje. To znači da se dodatne kartice mogu ubaciti na tim mestima da bi se prilagodila
konfiguracija komutatora. Odnosno, kako se primena video konferencija širi, tako se mogu
priključivati dodatne kartice.

8
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

2.3.6.3. Demark

Demark nije vrsta uređaja već mesto. To je lokacija na kojoj telefonska kompanija
završava linije u nekoj zgradi. Ona označava kraj odgovornosti telefonske kompanije.

2.3.6.4. NT1

Linije baznog ISDN-a dolaze u zgradu putem dve bakarne žice koje predstavljaju tzv.
U interfejs. Veliki deo opreme za video konferencije, kao i mrežne opreme, zahteva četiri žice
sa tzv. S/T interfejsom. NT1 je uređaj koji pretvara U interfejs u upotrebljiv S/T interfejs.
Pošto time završava mrežu, NT1 uređaj takođe omogućava telefonskim kompanijama da
mogu da testiraju liniju. Ukoliko je NT1 uređaj isključen duže vreme, telefonska kompanija
može da pretpostavi da postoji problem sa linijom i da je zatim isključi. Neke ISDN kartice i
neka mrežna oprema imaju ugrađen NT1 uređaj, te stoga eliminišu potrebu za takvim
spoljašnjim uređajem.

2.3.6.5. Kontrolna jedinica video konferencija sa više učesnika (MCU)

MCU (Multipoint Control Unit) uređaj je potreban kada tri ili više lokacija žele da
učestvuju u video konferenciji u isto vreme. Sve lokacije se povezuju na MCU uređaj, a on
povezuje te lokacije međusobno. U video konferencijama sa više učesnika sve lokacije se
moraju povezati istom brzinom i moraju koristiti iste algoritme. Postoji nekoliko mogućnosti
da bi se odredilo koja slika i zvuk koje lokacije treba da se pojave na drugim lokacijama koji
učestvuju u video konferenciji. MCU uređaj može da upravlja konferencijom tako da se
lokacija koja govori pojavljuje na svim ekranima. MCU uređaj može i da rotira učesnike tako
da, za određeno vreme koje se može zadati, redom prikazuje sve lokacije. Neki MCU sistemi
omogućuju da jedna lokacija bude izabrana kao presedavajuća koja kontroliše koja lokacija se
pojavljuje na ekranima učesnika. Drugi MCU sistemi imaju mogućnost da podele ekran u
četiri dela i da svim učesnicima istovremeno prikazuju do četiri različite lokacije. Ova
mogućnost se naziva neprekidno prisustvo ili, manje formalno, „Holivudski kvadrati“.

3. Standardi

Najbolja oprema na svetu je sasvim beskorisna ako ne može međusobno da

komunicira. Određen standard predstavlja zajednički jezik koji govore uređaji različitih

9
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

proizvođača i zato omogućuje njihovu međusobnu komunikaciju. Zamislite da imate telefon

kojim možete da razgovarate samo sa nekim koji ima isti tip telefona. To je bio svet video
konferencija pre uspostavljanja standarda. Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU,
International Telecommunications Union) je telo Ujedinjenih nacija koje je odgovorno za
definisanje standarda za video konferencije. Svaki standard u svom imenu sadrži slovo i broj.

3.1. H.320

H.320 je u stvari grupa standarda za video konferencije preko ISDN i T1 linija. On

sadrži standard za komprimovanje zvuka, koji je poznat kao G.711, standard za
komprimovanje slika, koji je poznat kao H.261, kao i standard za prenos ovih signala, koji je
poznat kao H.221. Ukoliko se pridržava ovog standarda, svaki H.320 sistem može da se
poveže sa drugim H.320 sistemom. Međutim, svi H.320 sistemi se ne stvaraju na isti način.
Da bi bili saglasni sa ovim standardom, sistemi moraju samo da proizvode pokretne slike
formiranjem okvira brzinom od 7,5 okvira u sekundi (fps, frame per second). Obična
televizijska slika i bolji sistemi za video konferencije imaju brzinu 30 fps što daje mnogo bolji
kvalitet slike. G.711 obezbeđuje kvalitet zvuka koji je jednak kvalitetu telefonskog razgovora.
Postoje drugi opcioni standardi za zvuk koji pružaju različit kvalitet zvuka. G.722 zahteva
veću propusnu moć ali pruža izvanredan zvuk. S druge strane, G.728 zahteva samo 16 Kbps
propusne moći ali daje kvalitet koji je manji od idealnog. G.729 kodek za kodiranje govora za
8/13 Kbps.

3.2. H.323 i H.324

H.323 definiše kako se video konferencije obavljaju preko Interneta i lokalnih mreža.

H.324 određuje postupak za video konferencije preko analognih telefonskih linija.

Nijedan od ova dva metoda ne pruža dovoljan kvalitet za predavanje na daljinu.

3.3. T.120

T.120 je grupa standarda u nastajanju. Umesto da se bavi tehničkom stranom video

konferencija, predmet standarda T.120 su podaci i grafika koji se razmenjuju u konferenciji.
Ovaj standard određuje postupke deljenja aplikacija, prenosa datoteka i zajedničkog pisanja sa
više lokacija. Korišćenjem standarda T.120 učesnici na različitim lokacijama mogu
istovremeno raditi na nekom dokumentu ili dobiti grafičku prezentaciju sa jedne lokacije.
Ovaj standard se može koristiti samostalno ili se može koristiti sa nekim H.320 sistemom
video konferencije koji je kompatibilan sa T.120.

4. Primene

Pošto smo upoznali sve komponente koje čine mrežu video konferencije, pogledajmo
kako se ova tehnologija može primeniti. U nastavku teksta navodim primere primene video

10
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

konferencija u nastavi. U svakom primeru je za željeni rezultat izabran odgovarajući nivo

tehnologije. Mada rešenja koja su ovde data jesu potpuna I funkcionalna, ona nisu i jedina
rešenja. Svaka konkretna situacija je različita i zahteva drugačiji pristup.

4.1. Jednostavna učionica

Nastavnica X želi da postavi mali sistem u svojoj učionici da bi učenicima omogućila

virtuelnu rekreativnu nastavu i da bi razredu obezbedila gostujuće predavače koje obično ne
bi mogla da dovede. Pošto već ima multimedijalni računar, ona je naručila stoni sistem video
konferencije koji je kompatibilan sa standardom H.320. Kada je paket stigao, ona je instalirala
karticu za video konferencije u slobodan slot u svom računaru i priključila poslatu kameru,
mikrofon i zvučnik u karticu.

U međuvremenu, tehnički direktor škole naručio je jednu liniju baznog ISDN-a koja je
instalirana u školskom demarku. On je zatim od demarka provukao UTP kabl kategorije 5 do
NT1 uređaja. Preko ormana za prevezivanje tehnički direktor je povezao NT1 uređaj sa
učionicom nastavnice X. On je prethodno dogovorio sa telefonskom kompanijom da oba B
kanala budu konfigurisana za podatke. Nastavnica X je od tehničkog direktora dobila SPID
brojeve, tip ISDN komutatora i korišćen ISDN standard. Ona je drugi kabl kategorije 5
priključila na jednom kraju u priključnicu na zidu, a na drugom kraju u karticu za video
konferencije u računaru i instalirala dobijeni softver. Zatim je pozvala broj za probu koji je
dobila uz softver i potvrdila da njen sistem pravilno radi. Nastavnica X u svojoj učionici sada
ima stoni sistem za video konferencije koji radi sa 15 okvira u sekundi. Ona može da se preko
ISDN linije poveže sa svakim H.320 sistemom bilo gde u svetu. Ona je naručila malo skuplji
sistem i dobila kameru sa daljinskim upravljanjem i mogućnost da doda još jedan video izvor.
Nastavnica X sada dovodi predavače iz celog sveta. Pored ostalih primena, učenici nastavnice
X gledali su sednicu parlamenta i posle toga postavljali pitanja poslanicima u vezi predloženih
zakona.

11
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Slika 4 - Jednostavna učionica

5. Primeri videokonferencije

1) Desktop videokonferencije:

12
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

- MS NetMeeting, CuSeeMe, Vianet ....

2) Webkonferencije
- MS Exchange, Lotus Sametime, Centra

3) Sobne videokonferencije
– Kodeci –
• IP/ISDN - Polycom, TANDBERG, PictureTel
• ATM – K-Net, Optivision

6. Zaključak

13
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

Razvoj tehnologije video konferencija otvorio je nebrojene mogućnosti za poslovne ljude, kao
i za nastavnike. Već danas postoji mogućnost da se lako i po pristupačnoj ceni svet bukvalno
dovede u učionicu. Budućnost može biti samo svetlija. Sistemi za video konferencije postaju
sve bolji i jeftiniji. Nove mrežne tehnologije obećavaju da će više mesta iz celog svetu biti
povezano linijama velike propusne moći. Ove mogućnosti, ako se pravilno iskoriste, mogu
otvoriti potpuno nove horizonte za poslovne ljude, nastavnike, prosvetne administratore i
učenike.

LITERATURA

14
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Mirko Simanić 21/05

1. Internet, i samo internet! 

15