ET Nikola Tesla

Maturski rad iz predmeta: Raunari

Tema: Sklapanje raunara
Profesor: Nataa Popovi Kandidat: Vladimir Lazi T42
Jun 2008
1

Matina ploa

Procesor

RAM memorija

Hard disk

Disketna jedinica

Grafika kartica

Modem

CD i DVD

Matina ploa

Teorija

Sklapanje

Nazad

Karakteristike i prikljuci

Matina ploa je centralna komponenta svakog PC raunara, koja

meusobno povezuje sve ostale komponente. Korienjem ovakvog koncepta raunara omoguena je jednostavna promena pojedinih komponenata koje ine raunar i na taj nain i promena (unapreenje) njegovih karakteristika Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi iz stepena za napajanje.Dananje matine ploe ATX formata imaju jedan ili dva konektora za prikljuenjenapona za napajanje.

 Prvi od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i preko

njega se dovode naponi : +3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V, pomoni napon +5VSB, kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se najee naziva power good i oznaava sa PG). Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon +12V na deo matine ploe na kome se nalazi posebni prekidaki stepen za napajanje i koji koristei taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra mikroprocesora.

 Drugi vani element je podnoje (soket) za prikljuenje

mikroprocesora. Razni tipovi procesora imaju razliita podnoija (oblik, veliina,broj pinova, nain uvrenja hladnjaka sa ventilatorom).Generalno se moe rei da podnoje ima jedan ugao drugaiji od ostalih (jedan pin manje).Time se oznaava taan poloaj procesora prilikom njegovog postavljanja u podnoje.

 Sledei elementi koje treba pomenuti su slotovi za proirenja. To su

konektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica, razni kontroleri i tako daljeDok su PCI slotovi univerzalni, to jest mogu da prime kartice razliitih namena, AGP slot je namenjen samo za prikljuenje grafike (video) kartice.Kod starijih raunara su postojali i ISA slotovi za proirenja, ali su oni danas naputeni.PCI Express slotovi su nastali kao proirenje standardnih PCI slotova, sa namenom da zameni standardne PCI i AGP slotove.

Za postavljanje memorijskih modula na matinim ploama postoje

posebni slotovi.Njihov broj varira od 2 do 6, zavisno od toga kakva je memorijska arhitrektura primenjena na matinoj ploi. Sa sadanjim tipovima memorijskih modula (DDR i DDRII) je dovoljno postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vei broj modula (obino parni broj) da bi se dobila vea koliina memorije i vei propusni opseg memorije (dvokanalni pristup memoriji).Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj kontakata i posebna ispupenja na odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo odgovarajui tip memorijskih modula.

PCI slot

AGP (PCI Expres)

Slot za RAM memoriju

10

 Na matinu plou se preko posebnih konektora prikljuuju i razne

disk jedinice: flopi disk, CD ROM, DVD ROM i hard diskovi.

Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje

konektor sa trakastog kabla za vezu sa flopijem. U uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova (poloaj pina 1 na konektoru), a obino je i na samoj matinoj ploi on obeleen sito tampom. Prema tom pinu treba postaviti pin 1 konektora na trakastom kablu (obino je ica koja je vezana za prvi pin obojena crvenom bojom). Na veini matinih ploa konektor za flopi jedinicu ima ljeb na plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki nemogue pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu.

11

 Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za

disk jedinice po paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ). Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na njih prikljuene moraju definisati, jedna kao master a druga kao slejv. To se radi posebnim kratkospojnicima (damperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za flopi jedinicu, i IDE konektori imaju tano odreen poetak pinova (pin broj 1) koji je obino oznaen na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla da se prema tom pinu postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na IDE konektorima odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na plastinom oklopu, tako da je u tom sluaju nemogue pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na IDE konektor

12

 Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje

hard diskova po serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmoilnim kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA hard disk. U poetku je obino bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih imaju i vie (4 do 8 konektora). Pojavom SATA hard diskova postali su iroko dostupni i takozvani RAID sitemi diskova, kod kojih se vie fizikih diskova udruuje u jedan logiki disk, ime se postie vea brzina rada ili/i vea sigurnost snimljenih podataka

Prednja strana matine ploe

Na prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliastih

kontakata (konektora) na koje se prikljuuju LED diode i tasteri sa kontrolnog panela na kuitu raunara, pomou kojih se upravlja radom raunara i prati njegova aktivnost.

13

 Zadnja strana matine ploe

Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora

preko kojih se prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji, kao to je prikazano na slici

14

 Tu u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mia kao standardni

ulazni elementi savremenog raunara, zatim paralelni port preko koga se najee prikljuuju tampai i jedan ili dva konektora za prikljuenje spoljanjih ureaja koji rade po serijskom standardu RS232(COM1 i COM 2). Danas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihvaeni i takozvani USB konektori (ima ih najmanje dva), koji omoguavaju prikljuenje velikog broja spoljanjih ureaja na univerzalnu serijsku magistralu (USB Universal Serial Bus).Takoe veina savremenih matinih ploa na sebi sadri integrisane mrenu i zvunu karticu, pa se u ovoj grupi konektora nalaze i RJ-45 konektori za prikljuak mrenih kablova i vie ulaznih konektora za razne audio ulazne i izlazne prikljuke.

15

 Skuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore, na

primer SPDIF (Sony/Philips Digital InterFace) izlazne koaksijalne i optike audio konektore preko kojih se prikljuuju digitalni ureaji za reprodukciju zvuka. Kako postoji veliki broj izlazno/ulaznih prikljuaka, za neke od njih esto nema mesta za posebni konektor na zadnjoj ivici matine ploe. U tom sluaju se ti prikljuci zavravaju igliastim kontaktima (konektorima) na matinoj ploi, pa se odatle spajaju trakastim kablovima na konektore na zadnjoj ili prednjoj strani kuita raunara. Tako se esto spajaju dodatni USB prikljuci, audio prikljuci izvedeni na prednju stranu kuita raunara i prikljuci za povezivanje periferija preko infracrvenih zraka.Pored ovih igliastih konektora, na matinim ploama postoje i manje grupe igliastih kontakata, pomou kojih se korienjem odgovarajuih kratkospojnika (dampera) mogu podeavati neki od parametara bitnih za rad matine ploe, a koji zavise od korienih elemenata, najee od tipa i brzine mikroprocesora

16

 Ovi parametri se kod nekih matinih ploa umesto kratkospojnicima

(damperima), podeavaju pomou posebnih mikroprekidaa (do 8 prekidaa grupisanih u jedno kuite).Meutim, ova dva naina podeavanja matinih ploa su danas znatno proreena, poto se sve vie koristi softverski nain podeavanja, pomou odgovarajuih opcija u okviru Setap programa iz BIOS-a, a esto Setap program automatski detektuje tip procesora i prema njemu podesi potrebne parametre

17

 Baterija za napajanje CMOS memorije Vaan element na matinoj ploi je i baterija za napajanje CMOS
memorije u kojoj se uvaju podaci o konfiguraciji raunara. Te podatke unosimo koristei Setap program prilikom prvog ukljuenja raunara, a zatim se uz pomo baterije oni uvaju u CMOS memoriji i kad je raunar iskljuen, tako da ih pri sledeim ukljuenjima nije potrebno ponovo unositi.Nekada su se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara. Danas se na matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada raunara, ali zahvaljujui izuzetno maloj potronji CMOS memorije, traju vrlo dugo. Ako raunar posle dueg vremena pone da gubi sadraj CMOS memorije, takve baterije se jednostavno zamene novim, s tim da se posle toga mora ponovo proi kroz Setap i uneti potrebne podatke

18

 Pored nabrojanih konektora i prikljuaka, na matinoj ploi se nalazi

i veliki broj elektronskih elemenata.Najznaajniji od njih su razna integrisana kola, od kojih su najvanija dva kola koja sainjavaju takozvani ip-set (skup ipova). Zadatak ip seta je da omogui meusobnu komunikaciju izmeu praktino svih delova raunara, tako da se on moe posmatrati kao srce matine ploe

19

 Standardi kod matinih ploa Pored ve opisane ploe (ATX) koja se moe smatrati kao standard
jer omoguava najveu fleksibilnost u upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i takozvane integrisane matine ploe, koje na sebi sadre integrisane sve potrebne kontrolere ukljuujui i video kontroler (video karticu).Takvim matinim ploama je potrebno samo dodati mikroprocesor i memoriju, naravno i disk jedinice i one su spremne za upotrebu. Ovakve matina ploa imaju na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk, mreu, IDE disk jedinice, flopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi.

20

 Stariji

raunari su imali matine ploe u AT formatu. Takve matine ploe se vie ne proizvode, ali se jo uvek koriste u velikom broju raunara, pa emo se ukratko osvrnuti na razlike izmeu njih i dananjih ploa u ATX formatu.Osim toga to veina od njih nema na sebi vei broj integrisanih elemenata (zvunu i mrenu karticu, USB kontroler), glavna razlika je u konektoru za prikljuivanje napona napajanja. Ove ploe imaju dva estopinska konektora preko kojih se dovode naponi +5V, -5V, +12V, -12V, kao i signal ispravnosti napona za napajanje (PG - power good). Takoe konektor za prikljuak tastature nije PS/2 tipa kao kod ATX ploa, ve se koristi DIN 5 konektor. Za prikljuenje mia nema posebnog konektora, ve se za to koristi jedan od serijskih portova (COM 1 ili COM2).

Nazad
21

Procesor

22

Teorija

Sklapanje

Nazad

23

 Osnovni element svakog raunara je mikroprocesor ili centralna

procesorska jedinica (Central Processing Unit CPU).
24

 Mikroprocesor je realizovan u vidu jednog integrisanog kola i u

njemu se obavlja najvei broj operacija tokom rada raunara. Te operacije se obavljaju koristei podesno ureen skup komandi (instrukcija), odnosno program (software).Mikroprocesor se u principu moe podeliti na etiri glavna elementa, koja su ematski prikazana na sledeoj slici.

25

 Ti elementi su: Adresna jedinica (Address Unit) koja ima zadatak da upravlja

pristupom memoriji i njenom zatitom. Na primer ona proverava da li je dozvoljen pristup odreenoj zoni memorije, to moe da bude izuzetno znaajno u multitasking okruenjima. Jedinica magistrala ili ulazno izlazna jedinica (BUS Unit) predstavlja mesto preko koga se mikroprocesor povezuje sa spoljanjim svetom, to jest prima i alje podatke. Ova jedinica takoe pristupa instrukcijama koje se nalaze u memoriji. Instrukcijska jedinica (Istruction Unit) prihvata instrukcije koje dolaze iz jedinice magistrala i dekoduje ih (prepoznaje ih), pa ih u odgovarajuem formatu alje u izvrnu jedinicu.

26

 Izvrna jedinica (Execution Unit) je srce mikroprocesora.Ona

se, kao to se sa slike vidi, sastoji od tri glavna dela: Aritmetika i logika jedinica (ALU - Arithmetic and Logical Unit ). U ovoj jedinici se obavljaju operacije koje su zadane instrukcijom. Skup registara. Uloga registara je da privremeno sauva podatke koji su potrebni da bi se obavila zadata instrukcija. Broj registara, njhova vrsta i veliina (broj bitova) je razliita kod razliitih mikroprocesora. Veliina registara odreuje bitnost procesora. Kada se kae da je, na primer, Pentijum procesor 32bitni, to znai da njegovi registri imaju veliinu od 32 bita. Mikrokod je blok u kome se nalazi skup instrukcija i tabela na osnovnom nivou koje kontroliu i odreuju rad samog mikroprocesora.

27

 Mikroprocesori komuniciraju sa spoljanjim svetom preko

grupa elektrinih signala, koje se nazivaju magistralama. Magistrala je grupa elektrinih signala koji prenose istu vrstu informacija, na primer adrese, podatke i tako dalje. Uopteno reeno, postoje nekoliko magistrala kod mikroprocesora, i to: Adresna magistrala, koja definie memorijsku lokaciju kojoj procesor treba da pristupi.

28

 Magistrala podataka se koristi za predaju i prijem podataka (za

oitavanje sadraja memorije ili za upisivanje rezultata operacije). Dananji Intel Pentijum i AMD Athlon procesori imaju 64-bitnu magistralu podataka, to opet ne znai da su oni 64-bitni, ve poto su im registri irine 32 bita, oni su 32-bitni. Kontrolna magistrala definie vrstu pristupa i smer prenosa podataka (R/W oitavanje/upis). Ova magistrala takoe omoguava periferijskim ureajima da komuniciraju sa mikroprocesorom. Koristei kontrolnu magistralu, periferijski ureaji mogu da prekinu trenutni posao mikroprocesora i da ga angauju za svoje potrebe.

29

 Prvo proirenje funkcija mikroprocesora sa prethodne slike

se odnosi na dodavanje jedinice za rad sa decimalnim brojevima (Floating Point Unit).Naime, aritmetiko-logika jedinica (ALU) radi samo sa celim brojevima. U sluaju da je potrebna obrada decimalnih brojeva, to se moe izvriti i u ALU jedinici, ali to zahteva veoma mnogo izraunavanja a samim tim i vremena.Zato je kod prvih generacija PC raunara pored mikroprocsora na matinu plou bilo mogue postaviti i takozvani koprocesor (matematiki koprocesor). Koprocesor je bio zaduen za rad sa decimalnim brojevima. Poevi od generacije 486 procesora, jedinica za rad sa decimalnim brojevima je ukljuena u sam mikroprocesor, to je omoguilo znatno poveanje brzine rada sa decimalnim brojevima. Procesori su postajali sve bri i bri, ali ostali elelementi raunara nisu mogli da prate tako brzi razvoj.To se naroito odnosi na memoriju.

30

 Brzina RAM memorije je sve vie zaostajala za brzinom

mikroprocesora.Da bi se ta nesrazmera smanjila, uvedena je takozvana ke memorija. Za razliku od radne RAM memorije koja je dinamikog tipa, ke memorija je statikog tipa i ima za red veliine (oko 10 puta) krae vreme pristupa.Ke memorija je postavljena izmeu mikroprocesora i radne memorije, a njenim radom je upravljao posebni ke kontroler.Ovaj kontroler je na osnovu podatka kojeg je mikroprocesor traio iz memorije pokuavao da predvidi koji e sledei podatak biti potreban mikroprocesoru, pa je unapred, neekajui zahtev, taj podatak oitavao iz radne memorije i smetao ga u ke memoriju.

31

 Pojavom Pentijum procesora, pojavila su se i dva nivoa ke

memorije. Ke memorija prvog nivoa (L1 nivo) je smetena u samo jezgro mikroprocesora. Ova veoma brza memorija ima relativno mali kapacitet i podeljna je na dva bloka, jedan slui za instrukcije a drugi za podatke. Ona obino radi na istom taktu kao i sam procesor. Ke memorija drugog nivoa (L2 nivo) ima znatno vei kapacitet i kod dananjih mikroprocesora je takoe smetena unutar samog procesorskog ipa. Zavisno od tipa procesora, ova ke memorija moe da radi na punom taktu procesora ili na niem taktu (obino polovina uestanosti takta procesora). Uvoenjem ke memorije u sam mikoprocesor dobilo se dalje poveanje brzine rada raunara, sa tim da ta brzina dosta zavisi od kvaliteta ke kontrolera, odnosno od toga koliko dobro on predvia sledee podatke kojo e biti potrebni mikroprocesoru, da bi mogao unapred da ih pripremi.

32

 Kako dolaze sve novije generacije mikroprocesora sa sve boljim

karakteristikama, to raste broj tranzistora u mikroprocesoru, a sa time i problemi sa potronjom energije i zagrevanjem tokom rada.

Sve do pojave Pentijum MMX procesora, ceo procesor, dakle i jezgro i ulazno/izlazne jedinice su napajane istim naponom, prvobitno sa +5V, a zatim sa +3,3V. Takvi procesori imaju jednostruko napajanje. Od Pentijum MMX procesora pa na dalje, uvedeno je dvostruko napajanje. Kod njih se naponom +3,3V napajaju ulazno/izlazne jedinice (radi ouvanja kompatibilnosti sa ostojeim magistralama, memorijskim modulima, ip setom i ostalim logikim elementima. Za razliku od ulazno/izlaznih jedinica, samo jezgro mikroprocesora se napaja niim naponima. Ti naponi su prvobitno bili oko 2,8V, a kod dananjih mikroprocesora su ve sputeni na oko 1,5V, sa tendencijom daljeg smanjivanja.
33

 Noviji mikroprocesori imaju posebne izvode preko kojih se

konfigurie perkidaki stepen za napajanje na matinoj ploi, koji daje napon za napajanje jezgra procesora.Kod takvih mikroprocesora nema potrebe za podeavanjem napona jezgra, jer sa on automatski podeava.Meutim, kod nekih starijih mikroprocesora, napon napajanja jezgra se mora podesiti postavljanjem odgovarajuih kratkospojnika na igliastim konektorima na matinoj ploi, podeavanjem posebnih mikroprekidaa na matinoj ploi, ili podeavanjem u okviru Setap programa

34

 Hladjenje mikroprocesora
I
pored toliko smanjenog napona napajanja, savremeni mikroprocesori se dosta greju i ne bi mogli da rade bez odgovarajueg odvoenja toplote proizvedene u njima.To odvoenje toplote se postie korienjem odgovarajuih aluminijumskih ili bakarnih hladnjaka, koji se uvruju na gornju povrinu mikroprocesora.Na vrhu hladnjaka se nalazi ventilator koji se napaja naponom +12V sa matine ploe. Ventilator omoguava efikasno hlaenje, a poto je njegov ispravan rad neohodan za sigurnost mikroprocesora, obino se logikom na matinoj ploi kontrolie brzina njegovog obrtanja.U sluaju da ta brzina padne ispod odreene vrednosti, ili da se ventilator ak i zablokira, logika daje upozorenje ili u zavisnosti od naina podeenosti moe i da obezbedi iskljuenje raunara.

35

Nazad
36

RAM memorija (Random-access memory)

37

Teorija

Sklapanje

Nazad

38

 Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu moe

slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati i oitavati iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadraj se automatski gubi. Druga vana osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadrava (uva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. im nestane napona napajanja, kompletan sadraj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledeem ukljuenju raunara) ona je potuno prazna. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvravanje programa i obradu podataka.Zato se programi i podaci uitavaju u RAM memoriju (obino sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvravajui uitane programe i njima obrauje dobijene podatke. On to moe da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obino naziva i radna memorija.

39

Prema nainu izrade RAM memorija se deli na dve osnovne vrste: statiki RAM (SRAM) i dinamiki RAM (DRAM). Memorijski elementi kod statikog RAM-a su napravljeni korienjem flip-flopova, pa zahvaljujui tome, kada se neki podatak upie u njih, on ostaje nepromenjen sve do sledeeg upisa u istu lokaciju ili do iskljuenja napona napajanja. Za razliku od SRAM-a, memorijski elementi kod dinamikog RAM-a su napravljeni od minijaturnih kondenzatora, koji vremenom gube svoje naelektrisanje, pa je neophodno povremeno obnavljanje upisanih podatka. To obnavljanje se obavlja svakih nekoliko milisekundi, a taj proces se naziva osveavanjem.

40

 Kao posledica razliitih tehnologija proizvodnje SRAM i DRAM

memorije imaju i razliite karakteristike.SRAM memorija je skuplja za proizvodnju, na odreenu povrinu se moe postaviti ograniena koliina memorije, ali je zato veoma brza, to jest proces upisivanja u nju i uitavanja iz nje se brzo obavlja. DRAM memorija je jeftinija, na odreenu povrinu se moe smestiti mnogo vea koliina memorije, ali je zato i desetak puta sporija od SRAM memorije. U PC raunarima se koriste i statika i dinamika RAM memorija. Dinamika memorija se koristi kao glavna radna memorija. U nju se uitavaju programi koje raunar treba da izvrava, kao i podaci koji se tim programima obrauju.

41

SIMM moduli
To su takozvani SIMM moduli (Single In-line Memory Module). Takvo ime dolazi od toga to su pinovi na ivinom konektoru koji se nalaze jedan iznad drugog bili elektriki kratko spojeni (povezani), tako da su zajedno predstavljali samo po jedan pin, odnosno du ivinog konektora postoji samo jedan niz kontakata. Kod prvih Pentijum raunara moralo se postavljati paran broj SIMM modula od 72 pina, poto su oni 32 bitni, a Pentijum procesori imaju 64 bitnu magistralu podataka. Kapacite SIMM modula se kretao od 256 kB do 16 MB (moduli sa 30 pina), odnosno 1 do 128 MB (moduli sa 72 pina). Postoji nekoliko generacija SIMM modula (FPM, EDO), koje su promenama u organizaciji pristupa memoriji omoguavali vee brzine memorije, a time i bri rad raunara.

42

 DIMM modul
Zatim su se pojavili DIMM moduli (Dual In-line Memory
Module). Kod njih ne postoji direktna elektrina veza izmeu pinova koji se nalaze jedan iznad drugog na ivinom konektoru, tako da du samog konektora postoje dva reda kontakata.Ukupan broj kontakata na modulu iznosi 168. Kod DIMM memorijkih modula se koristi tehnologija SDRAM (Syncronous Dynamic RAM), kod koje memorija radi sinhrono sa brzinom sistemske magistrale matine ploe. Ovi moduli su bili 64 bitni, tako da je bilo dovoljno postaviti samo jedan modul na matinu plou Pentijum raunara da bi on radio.Izgled jednog ovakvog memorijskog modula je prikazan na slici.

43

 Kao to se sa te slike vidi, SDRAM memorijski moduli imaju po dva

udubljenja du ivinog konektora.Ta udubljenja se prilikom postavljanja modula na matinu plou, postavljaju prema odgovarajuim ispupenjima na memorijskom slotu, tako da je osigurano ispravno postavljanje modula u slot, to jest ne moe se pogreno okrenuti modul. Takoe je poloaj udubljenja odreivao i tehnoloku generaciju modula (napon napajanja, korieni baferi ili ne i tako dalje). Najrasprostranjeniji SDRAM moduli se napajaju naponom +3,3 V

44

 Moduli mogu da sadre integrisana kola samo sa jedne strane

ploice ili sa obe njene strane.Zato se razlikuju jednostrani i dvostrani moduli, a samim tim i maksimalni memorijski kapaciteti, koji iznose od 32 do 256 MB. Na prethodnoj slici se pored osam memorijskih ipova vidi i jedan mali ip.To je takozvani SPD (Serial Presence Detect) ip. To je mala fle memorija u kojoj je proizvoa modula upisao podatke o njegovim karakteristikama. Podatke iz ove memorije koristi Setap program prilikom konfigurisanja raunara, da automatski podesi parametre koji odgovaraju primenjenom memorijskom modulu.

45

 Danas se gotovo iskljuivo koriste DDR SDRAM (Double Data Rate

Synchrounus DRAM) memorijski moduli ili krae DDR moduli. Principska razlika izmeu obinih i DDR modula je u tome to obini moduli obavljaju jednu operaciju tokom jednog takt impulsa. DDR moduli tokom jednog takt impulsa obave dve operacije, poto koriste obe ivice takt impulsa (i uzlaznu i silaznu), to teoretski omoguuje dvostruko bri rad.DDR moduli imaju ukupno 184 pina i jedno udubljenje koje osigurava ispravnu orijentaciju modula rilikom njegovog postavljanja u memorijski slot na matinoj ploi. Napajaju se naponom od +2,5 V koji se dobija posebnim regulatorom napona na matinoj ploi. Na prethodnoj slici je prikazan izgled jednog DDR SDRAM memorijskog modula.

46

 Kapaciteti DDR memorijskih modula se kreu od 64 MB do 1 GB.

Stalna potreba za sve veom brzinom pristupa memoriji dovodi do novih memorijskih arhitektura. Bolje dananje matine ploe koristei DDR module, koriste takozvani dvokanalni pristup memoriji. Kod ovakvog reenja memorijski kontroler u okviru ip seta ima dva kanala po kojima moe istovremeno da pristupa do dva bloka memorije. Time se postie vei propusni opseg, a time i bri rad memorije. Da bi ovaj reim bio mogu , moraju se memorijski moduli postavljati u parovima, dakle na matinoj ploi mora biti 2, 4, 6 ili ak do 8 memorijskih modula. Memorijski moduli u okviru jednog para moraju imati jednake karakteristike.

47

 Pored uobiajene DDR memorije koja je danas u najiroj upotrebi,

pojavljuje se i njena nova varijanta, nazvana DDR2 memorija. Za razliku od DDR memorijskih modula, koji se napajaju naponom od 2,5V i imaju 184 izvoda (pinova), DDR2 memorijski moduli se napajaju naponom od 1,8V (dobija se posebnim regulatorom napona na matinoj ploi) i imaju 240 izvoda (pinova). Iz ovih podataka se vidi da DDR2 i DDR memorijski moduli nisu meusobno kompatibilni, pa se prema tome i ne mogu zamenjivati jedan drugim. Sutinska razlika izmeu DDR i DDR2 memorije je u arhitekturi memorijskih ipova, koja kod DDR2 ipova omoguava veu stabilnost signala podataka, to daje mogunost za vie uestanosti radnog takta, a time i za vei propusni opseg, odnosno bri rad. Takoe je kod DDR2 memorijskih modula potronja elektrine energije skoro za 30% manja nego kod DDR modula

Nazad
48

Hard disk

49

Teorija

Sklapanje

Nazad

50

 Hard diskovi u raunarima se koriste za uvanje (smetaj) programa

koje korisnik upotrebljava tokom trada na raunaru, kao i za smetaj podataka (dokumenata) nastalih korienjem pomenutih programa. Osim ove dve namene, sam PC Raunar koristi hard disk kao privremenu memoriju, kada mu za potrebe nekog posla ponestane RAM memorija. Fiziki sastav hard diska sa njegovim glavnim elementima: kuite osovina ploe glave za itanje I pisanje kontroler ke memorija

51

52

 Mehaniki delovi Glavni elementi hard diska su jedna ili vie okruglih ploa od
nemagnetnog materijala, koje su vezane zajednikom osovinom. Ploe su sa obe svoje strane presvuene tankim slojem magnetnog materijala, na koji se upisuju podaci i sa kojeg se kasnije, kada su potrebni, oitavaju. Iznad obe strane svake ploe nalaze se glave za itanje i upisivanje podataka. Glave su smetene na specijalnim ruicama (aktuatorima), koje se nalaze na zajednikoj osovini, tako da se istovremeno pokreu i menjaju svoj poloaj od ivice ploa pa skoro do njihovog centra.

53

 Svi mehaniki elementi hard diska su hermetiki zatvoreni u kuite,

kako bi se spreila oteenja osetljivih elemenata usled neistoa (praine) iz vazduha. Radom motora koji obre ploe sa magnetnim materijalom, kao i radom sistema za pomeranje ruica sa glavama za itanje i pisanje upravlja kontroler koji se nalazi na tampanoj ploi smetenoj na donjoj strani kuita hard diska. Kontroler na sebi, pored ostalih elemenata, ima i konektor preko koga se disk prikljuuje na raunar (u sluaju savremenih PC raunara to prikljuivanje se vri na odgovarajue interfejse na matinoj ploi).

54

 Pored ovoga konektora postoji i konektor za prikljuenje napona za

napajanje. Uloga kontrolera je da obezbedi stabilnu brzinu obrtanja ploa sa magnetnim materijalom, zatim da na osnovu zahteva koje dobije sa matine ploe raunara, obezbedi pomeranje ruica sa glavama za itanje i pisanje na tano odreeno mesto, I na kraju, da u sluaju upisivanja podataka na disk, signale koji stiu sa matine ploe obradi I poalje u glave za snimanje kako bi bili upisani na disk, a u sluaju oitavanja podataka sa diska, elektrine signale koji se indukuju u glavama za itanje pojaa, obradi i poalje na matinu plou raunara

55

 Organizacija upisa

Da bi se povrina za smetanje podataka na ploama diska

racionalno iskoristila, uvedena je posebna organizacija upisa, koja je prikazana na slici.

56

Staze

Osnovni elementi u toj organizaciji su staze.Staze su rasporeene kao koncentrini krugovi na obe povrine svih ploa, poevi od spoljnje ivice, pa prema unutranjosti ploe.Zavisno od konstrukcije diska, svaka staza moe da sadri veliki broj bitova podataka, pa bi bilo neracionalno koristiti stazu kao jedininu veliinu za smetaj podataka.Da bi se to izbeglo, staze se dele na odreen broj sektora, s tim da sektor sadri 512 bajtova podataka

57

 Cilindri Jo jedan parametar koji karakterie organizaciju smetaja podataka

na hard disk su cilindri.Cilindar ine staze na svim ploama koje se nalaze na istom polupreniku (na istom rastojanju od centra ploa). Sa ovakvom organizacijom se postie racionalno iskorienje povrine za smetaj podataka i obezbeuje najbri rad hard diska.

58

 Sektori Najmanja veliina prostora koji se moe iskoristiti za upisivanje

nekih podataka je jedan sektor.Ako su podaci koje treba upisati vei od jednog sektora, onda se prelazi u sledei sektor na istoj stazi i tako dalje. Ako ni cela staza nije dovoljna za smetaj potrebnih podataka, posle popunjavanja te staze, prelazi se na stazu sa istim brojem, koja se nalazi na suprotnoj strani iste ploe. Ako je veliina podataka koje treba smestiti na disk, tolika da i posle popunjavanja istoimenih staza na jednoj ploi svi podaci nisu snimljeni, prelazi se na istoimenu stazu na susednoj ploi, to jest smetanje podataka se obavlja u okviru jednog istog cilindra. Tek kada se popuni ceo cilindar, a svi podaci jo uvek nisu smeteni na disk, ruice sa glavama za snimanje se pomeraju na sledei cilindar, gde se nastavlja sa snimanjem.

59

 Na taj nain je ostvareno minimalno mehaniko pomeranje ruica sa

glavama. Poto je ovo pomeranje najsporija operacija u funkcionisanju hard diska, na ovaj nain, sa minimalno moguim pomeranjem ruica, se postie najvea brzina upisivanja ili oitavanja podataka. Naravno, kada se kasnije tokom rada neki sektori ili staze popune, prilikom sledeeg upisivanja podataka, kontroler e videti da su oni zauzeti, pa e ih preskoiti, a to moe imati za posledicu prelazak na neki drugi cilindar, a to znai dodatno pomeranje ruica sa glavama, odnosno sporiji pristup tim podacima.

60

 Radi jo boljeg iskorienja povrine ploa, kod savrmenih hard

diskova broj sektora po stazama nije stalan, ve se disk deli na vei broj zona. Broj sektora na stazama u jednoj zoni je stalan, ali u razliitim zonama imamo i razliit broj sektora po stazama. Poto su duine staza koje se nalaze blie spoljanjoj ivici ploe vee od duina staza koje se nalaze blie centru ploe, onda se u spoljanjim stazama moe smestiti vie sektora nego u unutranjim, a to znai i veu koliinu smetenih podataka.

61

 EIDE interfejs (PATA - Parallel ATA)

Ve je pomenuto da se za prikljuenje hard diska na matinu plou
koristi neki interfejs.U dananjim raunarima se najee koristi takozvani EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) interfejs, koji predstavlja poboljanu verziju prvobitnog IDE interfejsa. Drugi naziv za ovaj interfejs je ATA (Advanced Tecnology Attachment). Do skora je u iskljuivoj upotrebi bio paralelni ATA interfejs (interfejs kod koga se u jednom trenutku preko vie paralelnih linija istovremeno alje vei broj bitova podataka).

62

 Na matinim ploama PC raunara se po pravilu nalaze dva

konektora za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom. Prvi konektor predstavlja primarnu, a drugi sekundarnu IDE granu. Na svaku od tih grana se mogu prikljuiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM drajv, DVD drajv). Samo prikljuenje se obavlja trakastim (flet) kablom. Ovaj kabl ima 3 konektora sa po 40 pinova. Svi pinovi sa istim brojem su meusobno povezani jednom ilom kabla, tako da je broj ila u kablu takoe 40. Kod novijih diskova je broj ila u kablu povean na 80, tako to je izmeu svake dve prvobitne ile ubaena jo po jedna ila koja je vezana na masu. Na taj nain se postie vee razdvajanje izmeu pojedinih elektrinih signala koji se prenose kablom, to jest smanjuju se meusobni uticaji izmeu tih signala. Zahvaljujui tome moe se ostvariti bri prenos signala kroz interfejs (Ultra ATA/66 i Ultra ATA/100 standardi).

63

 Poto su pinovi sa istim brojevima na konektorima spojeni zajedno,

mora se napraviti razlika izmeu dve disk jedinice koje su prikljuene na isti kabl.Jedna od tih jedinica se definie kao master, a druga kao slejv.To definisanje jedinica se obavlja spajanjem kratkospojnika (dampera) na igliaste konektore koji postoje na disk jedinicama.Na svakoj disk jedinici postoje ovi konektori i obeleen je nain postavljanja kratkospojnika da bi jedinica radila kao master ili slejv.

64

 Na slici je prikazan zadnji deo jednog tipinog hard diska, tako da se

vide konektor za prikljuak trakastog kabla za paralelni ATA interfejs, konektor za prikljuak kabla za dovod napajanja i igliasti konektor za postavljanje kratkospojnika kojima se konfigurie hard disk.
65

 Sata (Serial ATA)

Pored disk jedinica po paralelnom ATA standardu koje su i dalje u
najiroj upotrebi, sve vie se koriste i disk hard diskovi po serijskom ATA standardu (takozvani SATA diskovi). Kod ove vrste diskova podaci se prenose serijski, bit po bit, a ne istovremeno vie bitova kako je to kod paralelnih ATA diskova. Zahvaljujui tome veza izmeu matine ploe i hard diska je ostvarena sedmoilnim kablom, koji je znatno ui nego trakasti kabl za PATA diskove, pa samim tim i manje ometa strujanje vazduha kroz kuite raunara, a time se dobija bolje hlaenje komponenata raunara.

66

 Pored toga SATA interfejs obezbeuje veu brzinu prenosa podataka

izmeu diska i matine ploe. Kod SATA diskova nema potrebe za definisanjem diska kao master ili slejv, poto se na svaki SATA konektor na matinoj ploi moe prikljuiti samo jedan hard disk. Na slici je prikazan kabl kojim se SATA hard disk prikljuuje na matinu plou.

Nazad
67

Disketna jedinica

68

Teorija

Sklapanje

Nazad

69

 U dananjim PC raunarima se koriste disketne jedinice irine 3,5

ina. Ranije su se koristile jedinice irine 5,25 ina, ali su one potpuno potisnute jedinicama od 3,5 ina koje pored veeg kapaciteta imaju i veu pouzdanost. Na prikljuak flopi kontrolera na matinoj ploi raunara se posebnim trakastim (flet) kablom mogu prikljuiti jedna ili dve flopi jedinice. Ovaj trakasti kabl ima 34 ice i tri konektora sa po 34 pina.Ranije je trakasti kabl imao pet konektora da bi obezbedio mogunost prikljuenja i disketnih jedinica od 5,25 ina, koje imaju drugaiji konektor za prikljuenje.Kako su te disketne jedinice danas naputene, sada se isporuuju trakasti kablovi sa samo tri konektora. Na slici je prikazan izgled trakastog kabla kakav se danas koristi za prikljuenje flopi jedinica

70

 Konektor na poetku kabla se prikljuuje na odgovarajui konektor

na matinoj ploi (na kontroler flopi diska na matinoj ploi). Izmeu preostala dva konektora, uvrnute su ice od 10 do 16. Ako u raunaru imamo jednu disk jedinicu, na nju treba prikljuiti krajnji konektor sa trakastog kabla, koji se nalazi iza uvrnutog dela kabla, gledano od poetka kabla (od konektora koji se prikljuuje na matinu plou).

71

 Ako u raunaru treba da postoje dve disketne jedinice (to je danas

veoma redak sluaj), jedinicu koja treba da bude prva (sa imenom A) treba prikljuiti na krajnji konektor trakastog kabla, a jedinicu koja treba da bude druga (sa imenom B), treba prikljuiti na srednji konektor trakastog kabla, dakle ispred uvrnutog dela kabla gledano od poetka kabla (od konektora koji se prikljuuje na matinu plou). Na taj nain se postie definisanje imena disketne jedinice, bez potrebe da se na samim jedinicama bilo ta podeava.

72

 Pored trakastog kabla kojim se prenose signali podataka i

upravljaki signali sa i ka flopi kontrolera na matinoj ploi, na flopi jedinicama postoji i konektor na koji se prikljuuju potrebni naponi za napajanje.Ovaj konektor ima etiri pina preko kojih se iz stepena za napajanje dovode naponi +5V, +12V i masa Dananje flopi jedinice od 3,5 ina u sebi sadre dve glave za itanje i pisanje, tako da mogu da koriste obe strane diskete koja se ubacuje u jedinicu. Glave se pomeraju posebnim mehanizmom sa step motorom, tako da se mogu precizno postaviti na odreenu stazu na disketi.

73

 Organizacija upisa podataka na diskete je slina kao i kod hard

diskova. Naime disketa je podeljena na strane, staze i sektore. U FAT16 fajl sistemu koji se koristi u operativnom sistemu Windows i DOS, standardna disketa ima dve strane, sa po osamdeset staza na svakoj strani i sa 18 sektora po svakoj stazi. Svaki sektor sadri, kao i kod hard diskova, po 512 bajtova, tako da ukupan kapacitet jedne diskete iznosi: 2 x 80 x 18 x 512 = 1474560 bajtova, odnosno 1474560/1024 = 1440 kB, ili 1440/1024 = 1,4MB.

Nazad
74

Gravfika kartica

75

Teorija

Sklapanje

Nazad

76

 Grafika kartica daje i obrauje dvo-dimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku.

77

 Grafiki procesor (GPU) je glavni deo na kartici, a njegova uloga

je prevoenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafikom izlaznom ureaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao to je 3D raunarska igra, alje informacije grafikom procesoru koji potom obrauje dobivene informacije i alje ih na monitor. Grafika kartica se ugrauje na matinu plou, obino u AGP ili PCI Express slot.

78

 Kako radi grafika kartica

Moderne grafike kartice su opremljene snanim grafikim
procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmauju glavne procesore. Grafiki procesor obrauje podatke koje dobija posredstvom neke sabirnice (najee AGP, PCI i PCI Express). Sama arhitektura ipa je najbitnija, to znai da njegove instrukcije i brzina izvoenja istih su glavne odlike jednog GPU-a.

79

 Veina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smeta u

memoriju koja se nalazi na grafikoj kartici. Time se obezbjeuje brz protok i samim time bra obrada grafike, to na kraju daje vei broj slika u sekundi inei grafiku scenu lepom i fluidnijom. Zbog toga proizvoai nastoje poboljati brzinu RAM-a na kartici koja je davno prela brzinu sistemskog RAM-a.

80

 Glavni delovi moderne grafike kartice su: PCB (Printed Circuit Board) je tampana ploa na kojoj se nalaze svi

ostali delovi GPU (Grapich Processing Unit) grafiki procesor, ujedno i glavni deo koji prevodi binarni kod u sliku) RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), slui za pohranjivanje najnunijih podataka za GPU, najee teksture Konektori PCI AGP PCI Express Izlazi VGA (Video Graphics Array) DVI (Digital Visual Interface) Video in/Video out (VIVO)

81

 Dananje kartice najee imaju neku vrstu hladnjaka aktivnog ili

pasivnog. Monije kartice obino imaju i pasivne hladnjake (heatstink) na VRAM-u zbog visokih frekvencija koje su i do dva puta vee nego kod obinog RAM-a. RAMDAC je deo koji se brine za prikazivanje i kvalitetu 2D slike, dok 3D slike obrauje grafiki procesor u saradnji sa centralnim procesorom i RAM memorijom.

82

 to je bri GPU i VRAM na grafikoj kartici time je ona bolja i

kvalitetnija. Koliina memorije nije presudna iako igra ulogu u mogunostima jedne grafike kartice. esto neke 3D igre nisu u mogunosti da rade sa starijim grafikim karticama jer GPU na njoj jednostavno nema instrukcije da ih pokrene. Svake godine se GPU na grafikoj kartici neprestano unapreuje novim instrukcijama i mogunostima. U zadnje vreme se sve ee promoviu SLI i Crossfire tehnologije, praktino uparivanja dve ili vie grafikih kartica (PCI-E obavezno) na jednu matinu plou.

Nazad
83

Modem

84

Teorija

Sklapanje

Nazad

85

 Modem(modulator-demodulator) je ureaj koji modulie analogni

signal da bi preneo digitalnu informaciju i demodulie signal koji sadri primljenu poruku.Cilj modema je da proizvede signal kojim mogu lako da se prenose digitalne poruke kao i da se po prijemu tih poruka zadre orginalne informacije. Modemi koji se koriste kod personalnih raunara pretvaraju binarne 1 i 0 u zvune signale koji se zatim prenose putem telefonskih linija.Takoe oni moraju da po prijemu takvih zvunih signala izvre njihovo prevoenje u binarni kod.

86

 Modemi se dele po koliini podataka koje mogu da prime ili da

poalju u jedinici vremena.Jedinica je bit po sekundi(bps). Bri modemi koji se koriste za bolji pristup Internetu su kablovski modem i ADSL modem.Postoje i optiki modemi koji za prenos podataka koriste optike kablove.Kod njih se postie brzina prenosa i do milijardu bita u sekundi.Dok se kod najee korienih 56k modema postie brzina od 56.000 bita po sekundi. Modemi mogu da prenose signal na tri naina: 1.samo u jednom pravcu 2.u oba pravca ali ne istovremeno - poludupleks modem(half duplex) 3.u oba pravca istovremeno - dupleks modem(full duplex)

87

 Postoje interni i eksterni modemi. Interni modemi su u vidu kartica i prikljuuju se na PCI slot. Eksterni modemi se nalaze u sopstvenim kuitima i oni se prikljuuju
preko USB porta.

Interni modem
Nazad

Eksterni modem

88

CD i DVD ROM

89

Teorija

Sklapanje

Nazad

90

 CD-ROM

CD/RW

CD-ROM ("Compact Disc Read-only memory") je ureaj koji moe itati bilo koju vrstu CD medija. CD-ROM se obino spaja na IDE sabirnicu na matinoj ploi koja slui za protok podataka.Najee to zapaamo je brzina jednog ureaja, a koja se meri u kilobajtima u sekundi. Prvobitna brzina CD ureaja je bila 150 kilobajta po sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnolokim napretkom dananja brzina (teoretska) itanja CD medija je 52x odnosno 7.62 megabajta po sekundi. CD/RW ("Compact Disc Read/Write") je ureaj koji moe snimati podatke na CD medij. Upravo je to najbitnija razlika izmeu CD/RWa i obinog CD itaa. Brzina pisanja na medije je obino 48x ili 52x, no to nije uvijek ostvarivo.

91

DVD koristi zrak laserske diode koji ima talasnu duinu 650 nm za razliku od CD/RW koji koristi laser talasne duine 780 nm i za razliku od HD-DVD koji koristi 405 nm. to je manja talasna duina to su i manje rupe koje laser pravi na DVD medijumu a samim tim je vei kapacitet. Brzine koje DVD koristi pri pisanju na medijum prvobitno su se kretale od 1x (1350 kB/s) a kasnije se javljaju vee brzine 18x i 20x koje su imale 18 i 20 puta veu brzinu upisa od prvobitne. U novije vreme su se pojavili medijumi koji su mogli da se reu i briu( DVD-RW) kao i medijumi koji su omoguavali zapis na oba sloja a samim timi duplo vei kapacitet(Dual Layer). Pojavom tih novih medijuma razvijaju se i novi DVD- ROM-ovi koji mogu da zadovolje dananje potrebe za to veim kapacitetom.

Nazad
92

Postavljanje matine ploe

imaju ulogu da izoluju plou od kuita.Ukoliko na kuitu nije uklonjen metalni deo koji ima oblik i raspored kao konektori na zadnjem delu ploe uklonimo ga.Kada je on uklonjen fiksiramo matinu plou na drae vodei rauna da konektori budu na svom mestu.Kada je postavljena poinjemo sa rafljenjem.Nakon to je zarafljena polako dodajemo i ostale delove i kablove.

Matina ploa se postavlja u kuitu na posebnim draima koji

93

 Na matinu plou prikljuujemo osnovne kablove kao to su

IDE kabl i kabl za napajanje.Ide kabl omoguava dalje povezivanje komponenti koje ne mogu da rade bez njega.Kabl za napajanje omoguava rad matine ploe jer bez napajanja ona ne bi radila.

Nazad

94

 Postavljanje procesora

Podnoije procesora ima u jednom uglu manje rupica i na osnovu

toga odreujemo poloaj procesora.Pre nego to postavimo procesor potrebno je da podignemo polugu pored podnoija.Nakon toga na povrinu procesora nanosimo termo izolacionu pastu.Past slui da pobolja odvoenje temperature na hladnjak.Nakon to se ona nanese procesor postavljamo u leie,spustamo polugu koju smo predhodno podigli.Preko procesora zatim postavljamo hladnjak.Potrebno je da vodimo rauna koliko paste stavljamo ako je malo stavljena procesor se idalje greje a postoji i mogunost da se komijuter ne upali.U tom sluaju treba dodati jo paste ali ne i previe dovoljna koliina treba da prekrije procesor u to tanjem sloju.

95

 Nakon postavljanje hladnjaka potrebno je da ga

poveemo sa napajanjem.

Nazad
96

 Postavljanje RAM modula

Kada postavljamo RAM modul potrebno je da podignemo ruice sa

strane,a zatim polako ubacujemo modul.Kada je postavljen na svoje mesto spustamo ruice koje ga uvravaju.

Nazad

97

 Postavljanje hard diska Hard disk postavljamo u odreenu pregradu u kuitu.Srafimo ga

da ne bi ispao prilikom pomeranja kucita.Nakon to je zarafljen prikljucujemo IDE kabl pomou kog komunicira sa matinom ploom i prikljuujemo napajanje.

Nazad
98

 Postavljanje disketne jedinice Disketna jedinica se postavlja sa prednje strane kuita u

posebnom otvoru.Da bi otvorili mesto za postavljanje disketne jedinice skinemo zatitni poklopac.Kada postavimo disketnu jedinicu potrebno je da je privrstimo rafovima sa strane.Kad je zarafljena prikljucujemo napajanje i FDC(Floopy Disk Connector).

Nazad
99

 Prikljuivanje grafike kartice Grafika kartica se postavlja u poseban slot predvien samo
za nju tj. Postavlja sa u AGP slot.Pre nego da se postavi treba da pomerimo osigura koji se nalazi du slota a zatim da postavimo grafiku karticu.Kada je poatavimo vratimo osigura u prvobitan poloaj.Ukoliko nije lepo postavljen osigura grafika kartica nee raditi.

Nazad
100

 Postavljanje modema

Modem se postavlja u bilo koji slobaodam PCI slot.Za njegov

nije potreban nikakav dodatni kabl ve je dovoljan samo PCI slot.Ukoliko zaitni metalni poklopac sa zadnje strane kuita nije skinut potrebno je da ga skinemo a zatim postavimo modem.Kad ga postavimo zarafimo ga za kuite ili ga samo privrstimo zatitnim poklopcem.

Nazad
101

Postavljanje CD i DVD ROM-a

CD i DVD ROM-ovi se takoe kao i disketna jedinica postavljaju

sa prednje strane kuita.Postupak kod njihovog postavljanja isti je kao kod disketne jedinice samo to se prikljuuje IDE kabl a ne FDC.Ukoliko ima vie ROM-ova poterbno je postaviti damper jednog na master(glavni) a ostale na slave(sluga).

Nazad
102