S e m i n a r s k i r a d

Predmet: Komunikacione tehnologije

Tema: Hard disk








Student: Profesor:
















Hard disk strana 1




Sadraj:



Uvod ...................................................................................................... 2
1.Hard disk ............................................................................................ 2
2.Osnovni delovi ................................................................................... 1
3.Princip rada ........................................................................................ 1
4.Primer oitavanja podataka sa hard diska .......................................... 0
5.Karakteristike hard diska .................................................................... 0
6.Zakljuak ............................................................................................ 1
Literatura ............................................................................................... 1





















Hard disk strana 2




Uvod

Jo od davnina ovek je imao potrebu da
negde skladii inofmacije koje je dobijao
i prikupljao. U poetku ovek se sluio
kamenim i glinenim ploicama, kasnije
pergamentom i na kraju papirom. Sa
tehnolokom revolucijom, koliina
informacija koje je trebalo uskladititi je
naglo porasla. Taj skok se jo vie
postao evidentan pojavom raunara.
Memorija prvih raunara bila je brza i
efikasna, ali su se podaci smeteni u njoj
prekidanjem napajanja u potpunosti
gubili, bez mogunosti povraaja.
Dakle, podaci su se mogli nalaziti u
operativnoj memoriji samo dok je
raunar ukljuen. Sekundarne (spoljne)
memorije, memoriu i uvaju programe i
podatke koji e biti obraivani i
upotrebljavani po potrebi, ak i nakon
iskljuenja raunara. Za due uvanje
programa i podataka koristi se
sekundarna memorija iz koje se po
potrebi informacije prenose u operativnu
memoriju. Ovo donoenje treba da je to
bre, a i kapacitet sekundarne memorije
treba da bude to vei. Sekundarne
memorije treba da zadovolje razliite
potrebe korisnika, koje se kreu od
malih datoteka do velikih baza podataka.
Postoje razliite sekundarne memorije, a
memorijski medij koji danas ima
najvaniju ulogu u personalnom
raunaru svakako je hard disk (tvrdi
disk). U dananje vreme skoro svaki
desktop raunar, ili server, sadri jedan
ili vie hard diskova (HDD). Svaki
mainframe i superkompjuter moe imati
i na stotine hard diskova. Hard diskove
danas moemo nai ak i u ureajima za
snimanje video sadraja i kamkordera
koji su ranije koristili kasete za
skladitenje AV materijala. Svi ovi hard
diskovi rade jednu veoma dobru i
korisnu stvar, a to je da skladite
promenljive digitalne informacije. Hard
disk je vrsta sekundarne memorije, koji
slui za itanje, pisanje i uvanje
podataka. Svaki raunar ima barem
jedan hard disk, na njemu se nalaze svi
podaci neophodni za pokretanje
raunara, kao npr. Operativni 2ystem, te
on ustvari omoguava raunaru da
memorie sve podatke koje korisnik eli
da sauva i posle njegovog iskljuenja.
Beleenje i iitavanje obeleenih
podataka zasnovano je na elektronskom
manipulisanju magnetnim promenama
na tankim okruglim ploama koje se
nalaze unutar hard diska.

1.Hard disk










Za razliku od radne memorije
(unutranje memorije) koja se nalazi na
matinoj ploi, hard disk se isporuuje
kao posebna komponenta raunarskog
sistema. Hard diskovi su velikih
kapaciteta, mnogo veih od radne
memorije, upravo zbog skladitenja svih
neophodnih podataka na raunaru.

Hard disk strana 1



Veliina hard diskova danas se izraava
u terabajtima (TB) (1 TB=1024 GB). Na
hard disku se nalazi sam operativni
sistem kao i svi programi i podaci koji
se nalaze na raunaru: slike, muzika,
filmovi, igrice itd. Prilikom pokretanja
nekog programa on se sa hard diska
uitava u radnu memoriju i zatim
izvrava. Podaci na hard disku
organizovani su u strukturu fajlova i
foldera.Nain organizovanja podataka
na disku odreuje fajl sitem (file
system). Fajl sistem je mehanizam koji
operativni sistem koristi da bi
organizovao datoteke na disku. Sistem
deli disk na klastere, a veliina klastera
zavisi od fajl sistema i veliine diska.
Osim klastera, na disku se nalazi i
poseban file koji uva sadraj diska
FAT (file allocation table) u kojem pie
gde se ta nalazi na disku, koliko ima
slobodnog prostora i sl. Windows
operativni sistem danas nudi izbor
izmeu FAT, FAT32 i NTFS fajl
sistema. Danas se preporuuje NTFS
zbog podrke diskovima dananjih
kapaciteta, mogunosti kompresije
podataka itd. Hard disk se sastoji od
nekoliko okruglih ploa, presvuenih
posebnim materijalom dobrih magnetnih
svojstava, koje rotiraju velikom brzinom
i nekoliko glava koje lebde tik iznad
njih, itajui i upusujui podatke,
pomerajui se po polupreniku diska i
elektronike. Glave itaju podatke
oitavajui magnetni zapis sa rotirajuih
ploa, a piu kreirajui magnetno polje
posebnih svojstava koje menja zapis na
ploama. Elektronika osim za
upravljanje mehanikom diska ima
zadatak da u jednom delu obradi
podatke. Elektronika diska sastoji se od
procesora, interne memorije i
elektronskog sklopa S.M.A.R.T. (Self
Monitoring Analysis and Reporting
Technology) koji upravlja dogaajima
unutar diska. Procesori u svom radu
koriste interni software koji slui za
upravljaje radom motora, pomeranje
glava diska, itanja i upisivanje ,
protokom informacija , itd. Podaci na
disku su rasporeeni na poseban nain
utvrenim standardom, tako da je
povrina magnetnih ploa izdeljena na
trake, sektore i cilindre. Trake
predstavljaju koncentrini krugovi na
magnetnim ploama. Sektori su elementi
od kojih su sastavljene trake. Cilindri
predstavljaju zamiljene vertikale iznad
traka.


Slika 1. Organizacija upisa Tablica 1. S porastom kapaciteta diska
raste i broj klastera

Hard disk moe biti podeljen na particije
(delove), ime se deli njegova memorija.
Svrha podele na particije je bolja
organizacija podataka, razdvajanje
sistemskih podataka od podataka
korisnika i njihovo uvanje u sluaju
pada sistema. Iako hard disk nije fiziki
podeljen, raunar na svaku particiju
gleda kao na zaseban hard disk. Svaka
particija ima svoju oznaku koja se
Tablica s porastom kapaciteta diska raste i broj
klastera
Bitovnost
adresiranja
Veliina HDD Veliina klastera
FAT16 16MB-128MB 2K
FAT16 128MB-256MB 4K
FAT16 256MB-512MB 8K
FAT16 512MB-1GB 16K
FAT16 1GB-2GB 32K
FAT16 2GB-4GB 64K
FAT32 3GB-7GB 4KB
FAT32 8GB-16GB 8KB
FAT32 16GB-32GB 16KB
FAT32 Vei od 32GB 32KB
FAT64 2TB 16*10
18
B
Hard disk strana 1



sastoji iz velikog latininog slova (npr.
C, D itd.) i dve take (:). Slovna oznaka
particija zapoinje slovom C. Prva i
sistemska particija uvek nosi oznaku C: i
zove se sistemski disk.

2.Osnovni delovi


Slika 2. Delovi hard diska


Moderni hard diskovi se ne razlikuju
bitno u pogledu delova koji ih
sainjavaju. Gledano spolja, na
prosenom hard disku se najpre uoava
tampana ploa na kojoj su smetene
komponente koje upravljaju radom
ureaja i obezbeuju stabilno napajanje
svih mehanikih i elektronskih
komponenti. Na ovoj ploi se nalaze
stabilizatori napona, kontroler,
mikroprocesor, ROM u koji je smeten
firmver (firmware) i RAM koji se koristi
za keiranje podataka. ROM hard diska
je posebno znaajan zato to pored
firmvera sadri i takozvane adaptive,
podatke koji su razliiti za svaki
pojedinani hard disk, a koji
omoguavaju da ba ta glava radi ba
sa tim motorom i ba tim ploama. Svi
moderni hard diskovi imaju na sebi
integrisanu kontrolersku logiku, dok je
kod prvih hard diskova skoro sva
kontrolna logika bila smetena izvan
njega, na kontroloru. Zbog toga je
kontrolor morao da zna sve vanije
karakteristike svih moguih diskova, pa
je bilo teko optimizovati kontroler za
rad sa specifinim diskom.
Mikroprocesor diska, izmeu ostalog,
obavlja sledee funkcije:
1. kontrolie rad spindle motora,
2. kontrolie rad aktuatora i njegovo
pomeranje na taan broj staze,
3. upravljanje tajminzima signala za
operacije itanja i upisivanja,
4. implementira funkcije upravljanja
napajanjem (power menagment) i
5. koordinie i kontrolie ostale funkcije
potrebne za rad hard diska.
Kako hard diskovi postaju sve napredniji
sve vie funkcija se dodaje na tampanu
plou, pa se koriste sve moniji
procesori i pratei ipovi i vea
memorija, da bi mogle da se
implementiraju komplikovanije
tehnologije izrada glava, bri interfejs i
vei propusni opseg.

Slika 3. Donja strana SATA hard diska

O s n o v n i d e l o v i h a r d d i s k a
G l a v n i d e l o v i O s t a l i d e l o v i
Red.broj Naziv Red.broj Naziv
1. Magnetna ploa 1. Prednji deo
2. Glava za itanje-pisanje 2. Napajanje
3. Pobuivaka kazaljka 3. Adrese i podaci
4. Pobuiva 4. Diskovi
5. Kazaljka

Tabela 2. Osnovni delovi hard diska

Po otvaranju hard diska, prvo to upada u oi jesu ploe na kojima se smetaju podaci.
Svaki hard disk ima jednu ili vie ploa koje se koriste za smetanje podataka.One se
sastoje od dva flavna materijala: supstrata (substrate), koji predstavlja osnovu ploe i daje
joj vrstinu i magnetskog medija (magnetic media coating), koji se koristi za skladitenje
magnetnih impulsa, koji predstavljaju podatke.

Moderni hard diskovi koriste ploe koje
su najee izraene od neke vrste
plastike (najee su koritene
aluminijumske legure, ali i drugi
materijali kao to su: staklo, stakleni
kompoziti i magnezijumske legure) i
presvuene slojem feromagnetnog
materijala. Pri izradi ploa se posebno
obraa panja na njihov oblik: pored
toga to moraju biti izbalansirane kako
ne bi unosile horizontalne vibracije u
ureaj, tolerancija neravnina na povrini
je veoma mala. Kako tehnologija
napreduje razvijaju se i novi magnetni
materijali koji dozvoljavaju veu gustinu
upisa podataka i koji se mogu
proizvoditi sa visokim tolerancijama. Za
pokretanje ploa se koristi poseban
motor na iju su osovinu ravnomerno
naslagane ploe. Ovi motori moraju da
budu veoma izdrljivi, kako po pitanju
velikog broja radnih sati tako i po
velikom broju start/stop ciklusa
(ukljuivanje i iskljuivanje hard diska).
Njihova druga bitna osobina jeste
stabilnost ugaone brzine. Kako bi se
brzina kojom motor rotira ploe odrala
konstantnom, motor u svakom
dananjem hard disku sadri i poseban
servo sistem pomou kojeg moe da
koriguje svoj rad. Drugi deo hard diska
koji po otvaranju upada u oi jeste nosa
glave za itanje i upisivanje (pokretaka
ruka, engl. actuator arm), kao i motor
koji je pokree. Nosa glave je deo hard
diska na kome se nalaze glave za itanje
i upisivanje. On je izuzetno lagan i brz.
Osovina (spindle) je rotirajui dio koji
ide od motora do sredine disk ploa i
obezbeuje okretanje ploa velikim
brzinama.U prvim hard diskovima motor
koji je pokretao glave bio je korani
(step, stepper) motor. Ovaj motor moe
da se pokree samo u koracima
odreene duine (npr. 1) i moe se
zadrati u odreenom poloaju. Na
modernim hard diskovima ruka i motor
predstavljaju jedan mehanizam koji se
Hard disk strana 1



zove VCA (Voice Coil Actuator). VCA
funkcionie po istom principu kao i
zvunici. Kroz kalem koji se nalazi u
jakom magnetnom polju proputa se
struja to izaziva njegovo kretanje.
3.Princip rada

Hard disk koristi krune ravne diskove
zvane ploe (platters), koji su sa obe
strane presvueni specijalnim
materijalom (media) sposobnim da
memoriu informacije u magnetskoj
formi. Ploe imaju otvor u centru i
privrene su na valjkasti nosa ploa
(spindle). Ploe se okreu velikom
brzinom pomou specijalnog motora
(spindle motor ) koji slui da okree
nosa, a samim tim i ploe. Specijalni
elektromagnetski ureaji za itanje i upis
koje se zovu glave (heads) postavljene
su na slajdere (sliders) i slue za
upisivanje na disk ili itanje sa njega.
Svi slajderi su montirani na nosae
slajdera (actuator arms), koji su
mehaniki spojeni (zajedno se
pomjeraju) i pozicionirani iznad
povrine diska pomou ureaja koji se
zove aktuator (actuator ). tampana
ploa, tj. kontrolerska logika na njoj,
kontrolie aktivnosti svih komponenata
diska i komunicira sa ostatkom raunara.
Hard disk mora biti izraen sa velikom
preciznou zbog ogromne
minijaturizacije komponenata i zbog
poveanja pouzdanosti.


Slika 4. Fina mehanika hard diska


Unutranjost diska je izolovana od
spoljanjeg sveta, da se ne bi dopustilo
da praina i ostali vidovi kontaminacije
dospeju na povrinu ploa, jer to moe
dovesti do trajnog oteenja glava ili
same povrine diska i time dovesti do
gubitka podataka. Svaka ploa ima dve
korisne povrine od kojih svaka moe da
primi vie milijardi bitova podataka.
Svaka ploa ima dve glave, jednu za
donju, a jednu za gornju povrinu ploe
tako da disk sa npr. 2 ploe ima 4 glave.
Koncentrine krunice koje glave
opisuju po povrinama ploa i na kojima
su upisani podaci nazivaju se trakama
(tracks), a skup svih takvih krunica, na
svim povrinama naziva se cilindrima
(cylinders). Svaka traka je, dalje, ugaono
podijeljena na sektore (sectors), koji
predstavljaju najmanji blok kome moe
da se pristupi. Broj sektora moe biti
jednak na svim cilindrima, a moe biti i
manji na unutranjim, a vei na
spoljnim, da bi se omoguila
ravnomernija gustina zapisa i
optimalnija upotreba veeg obima
spoljnih cilindara. Ta tehnologija se
naziva ZBR (Zoned bit recording) i ima
za posledicu neravnomernu brzinu
transfera sa razliitih delova diska.Kada
disk u sekvencijalnom itanju sadraja
hard diska proita sve sektore nekog
cilindra glave se pomere na prvi sektor
prve trake sledeeg cilindra, a poto je
glavi potrebno neko nezanemarljivo
vreme za pomeranje ona bi se nala
usred sektora koji treba da proita ili ak
iza njega.
4.Primer oitavanja podataka sa hard diska

Primer demonstrira u sedam koraka ta
se deava unutar hard diska svaki put
kad iz njega treba da se proita neki
podatak. Radi lakeg razumevanja,
primer je uproen i ne uzima u obzir
disk keiranje, korekciju greaka i
mnoge druge specifine tehnike koje se
koriste za poboljanje performansi i
pouzdanosti.
Prvi korak pre samog pristupa disku je
da se odredi na kojoj poziciji na disku se
nalazi traeni podatak. To je zadatak
same aplikacije koja trai podatak,
operativnog sistema, sistemskog BIOS-a
i specijalnih drajvera za disk, ukoliko
postoje. Ta pozicija se kroz vie koraka
prevoenja prevodi u geometrijsku
poziciju na disku izraenu rednim
brojem cilindara, glave i sektora ili
apsolutnog rednog broja sektora od
poetka diska koji sistem (ili aplikacija)
eli da proita.
1

Zahtev se dalje alje disku kroz interfejs
hard diska tako to se disku poalje
ovako stvorena adresa i zahtev za
itanje.Kontrolerska logika hard diska
prvo proverava da li se traena
informacija moda ve nalazi u internom
baferu ili u njegovom keu. Ako se
nalazi, kontrolorska logika odmah
prosleuje podatak preko hard disk
interfejsa do odredita bez potrebe da
ita sa povrine diska i time se zavrava
operacija itanja. U drugom sluaju
prelazi se na sledei korak.U veini
sluajeva ploe diska se ve okreu. Ako
to nije sluaj, kao kod prenosnih
raunara gde power menagement alje
instrukcije disku da zaustavi rotaciju
kako bi se tedila energija, onda e
kontroler diska aktivirati spindle motor
da dovede disk do operacione
brzina.Kontrolerska logika diska
interpretira primljenu adresu, analizira je
i ako je potrebno sprovodi dodatne
korekcije adrese uzevi u obzir fizike
karakteristike konkretnog diska. Broj
cilindara odreuje koju stazu na povrini
ploe treba da nae i kontrolorska logika
daje instrukcije aktuatoru da pomeri
glave za itanje i upisivanje na

1
Mesmer, Hans-Peter; PC hardver do kraja; (2002);
odgovarajui cilindar (stazu). Glava
eka dok se ispod nje ne nae
odgovarajui sektor i kada se to dogodi
proita sadraj tog sektora. Kada se to
zavri kontrolerska logika alje
informacije preko hard disk interfejsa do
traenog odredita (najee sistemske
memorije) ime je operacija itanja
zavrena.

5.Karakteristike hard diska

Pouzdanost je najvanija karakteristika
vrstih diskova, jer vea brzina nema
smisla ako podaci nisu sigurni.
Pouzdanost se izraava kroz MTBF
(mean time between failures-srednje
vreme izmeu greaka), vrednost i broj
paljenja/gaenja.(start/stop cycles) koje
disk moe da izdri. Kod modernih
diskova MTBF iznosi od nekoliko
stotina hiljada do nekoliko miliona sati
pre greke, a broj paljenja/gaenja se
kree od nekoliko desetina hiljada do
nekoliko stotina hiljada puta.
Performanse diska predstavljaju jedan
od faktora koji najvie utiu na ukupne
performanse sistema, jer predstavljaju
jedno od uskih grla, pa im se povea
brzina diska to se oseti u
svakodnevnom radu.

Brzina vrstih diskova zavisi od veeg
broja parametara: brzine rotacije ploa,
gustine zapisa podataka i brzine
pomeranja glava (unutranji faktori), ali
na nju moe drastino uticati i sam
kontroler, tj. elektronika hard diska, kao
i fajl sistem itd. (spoljanji faktori).
Karakteristike koje najvie utiu na
perfomanse diska su vreme
pozicioniranja i brzina prenosa podataka
(data transfer rate)
2
. Brzina rotcije ploa
u velikoj meri utie na ukupne
perfomanse hard diska, jer se njenim
poveavanjem u isto vreme poboljavaju
i brzina prenosa i vreme pristupa (kroz
smanjenje latencije). Ona predstavlja
broj kojim se najlake mogu odrediti
perfomanse hard diska.Latencija
(latency) je takoe vana, predstavlja
vreme koje je potrebno ploi diska da se
okrene i da se glava koja se ve nalazi
na odgovarajuoj traci postavi iznad
traenog sektora i takoe se izraava u
milisekundama.Vreme pristupa (access
time) predstavlja zbir vremena traenja i
latencije.Vreme traenja (seek time) je
najvanija od karakteristika
pozicioniranja, predstavlja proseno
vreme koje je potrebno da bi se glave
pomerile izmeu dve trake na sluajnoj
udaljenosti.

2
Norton, Peter; Nova unutranjost PC-a; Kompjuter
Biblioteka aak, Sams (2003.)


Gustina pakovanja staza predstavlja broj
staza koje se nalaze na jednom inu
poluprenika hard diska. Bitska gustina
ukazuje na broj bitova koji se mogu
smestiti na jedan in staze.Kada se
govori o kapacitetu hard diska, obino se
misli na koliinu prostora koja se moe
iskoristiti za smetanje korisnikih
podataka. U stvarnosti, kapacitet hard
diska je mnogo vei. Pored korisnikih
podataka, na hard disku se uva mnogo
drugih podataka koje korisnik ne vidi, a
koji su neophodni za ispravno
funkcionisanje ureaja.Brzina
komunikacija sa raunarom takoe utie
na brzinu rada sa hard diskom.Nekada
su hard diskovi bili mahom mehaniki,
sa malo vezne elektronike isto koliko
da se preda kontrola nad glavama,
zapisom i svim ostalim akcijama nekom
kontroleru. Kontroleri su bili zasebne
kartice i mogli su ak da odreuju i
gustinu zapisa. Kasnije su kontroleri
postali sloeniji i ubaeni su na same
hard diskove.Unapreeni su i vezni
mehanizmi sa raunarom i metodi i
algoritmi keiranja. Ovo je sve dovelo
do drastinih ubrzanja u odnosu na
poetak.




Rotation
Track


Sector


Displacement





Heads




Platter







Cilindar

ema 1. Particije hard diska



d
Hard disk strana 1



6.Zakljuak

Hard disk svojim nastankom i razvojem
ostavio je neizbrisiv trag na razvoj
raunarske tehnologije. Ipak dalji razvoj
te iste raunarske tehnologije preti da ga
potisne iz upotrebe. Zahtevi za malom i
prenosnom memorijom, koja bi se lako
mogla prikljuiti na raunar dovela je do
izbacivanja na trite, 2000. godine,
prve USB fle memorije (USB flash
drive). Dalji razvoj USB fle memorije,
kao i razvoj memorisjkih kartica
(devedesetih godina prolog veka)
otvorio je put ka pravom razvoju SSD
(Solid State Drive) diskova, diskova bez
pokretnih mehanikih delova, koji bi
mogli u budunosti da zamene hard
diskove. SSD je elektronski
ureaj/medij za
zapisivanje/itanje/uvanje podataka
slian hard disku. SSD za razliku od
hard diska nema pokretnih delova ni
nikakve mehanike, nego je potpuno
elektronski ureaj. Zbog toga i naziv
"SSD disk" nije tehniki taan jer on u
stvari nije nikakav "disk" nego
elektronsko kolo sa memorijskim
ipovim. Spolja gledano SSD je u
potpunosti nalik hard disku jer koristi
standardne dimenzije (2.5" i 3.5") i
moe da se ugrauje na ista mesta kao i
hard diskovi. Interfejs tehnologija je
takoe ista kao na hard diskovima tako
da su ovi ureaji u potpunosti
kompatibilni. Praktino svi SSD diskovi
koriste SATA interfejs. Glavne
prednosti SSD diskova u odnosu na hard
disk su: pouzdanost, manja potronja
energije, vea brzina, manje dimenzije,
ne stvara vibraciju i buku, manje
zagrevanje, sigurnost od brisanja
podataka usled efekta magnetizma.
Glavne mane SSD diskova su
prvenstveno vea cena i mali kapacitet u
odnosu na hard diskove. Pored SSD
diskova na tritu su i hibridni hard
diskovi sa SS memorijama u samom
disku, a aktuelna je i cloud tehnologija
skladitenja podataka na internet
serverima. Naunici danas najavljuju i
totalnu promenu tehnologije
proizvodnje hard diskova koja bi bila
zasnovana na organskom materijalu,
odnosno, bakterijama. Istraivai
britanskog univerziteta Lids i japanskog
Univerziteta poljoprivrede u Tokiju
koriste tip bakterije koja jede gvoe i
stvara, u sebi, siune magnete, poput
onih u hard-diskovima. Po njihovim
reima, ovo straivanje bi moglo dovesti
do razvoja diskova sa mnogo veom
brzinom i gustinom, i do jo mnogo
brih i kvalitetnih elektronskih naprava,
koje ne bi zagaivale ivotnu sredinu.









Hard disk strana 1



Literatura

Mesmer, Hans-Peter; PC hardver do kraja; Kompjuter Biblioteka aak, Addison-
Wesley (2002); (Knjiga)
Norton, Peter; Nova unutranjost PC-a; Kompjuter Biblioteka aak, Sams (2003.);
(Knjiga)
Sotirovi V., Egi B. (2008). Informatika, Novi Sad: Ined.
http://www.ibm.com/us/en/
http://www.hgst.com/
http://www.wdc.com/en/
http://www.maxtor.com/home-en-us.html
http://www.seagate.com/
http://www.lacie.com/
http://www.samsung.com
http://www.global.tdk.com/
http://storage.toshiba.com/storagesolutions
http://www.pcworld.com/article/127105/article.html
http://www.sk.rs/2005/03/skse02.html
http://hdd-drive.tripod.com/word/
http://gim.ftn.uns.ac.rs/radovi/ispitni_radovi/PCnaDLANU/racunar_na_dlanu/spoljna_me
m/hd_detaljnije.html#Istorijat
http://rachunari.150m.com/Izborni/HDD.pdf
http://www.saznajnovo.com/2011/06/istorija-hard-diskova/
http://notorious-ns.blogspot.com/2007/10/princip-rada-hard-diska.html
http://www.logicsmith.com/hdhistory.html
http://www.slideshare.net/nasaskola/istorija-hard-diska-aleksa-zdravkovi-neboja-lazarevi
http://www.scribd.com/doc/11455846/Uvod-i-Istorija-Kompjutera
http://www.scribd.com/doc/48795038/Informatika-Casovi-predavanja
http://itc.wikidot.com/hard-diskovi
http://hardware.sveznadar.info/10-Majstor/03-HardDisk.html
http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/Informacione_
i_internet_tehnologije/sadrzajNJpdf/IIT2_05.pdf
http://www.videomajstor.com/hardver-hard-diskovi
http://chmhdd.wetpaint.com/
http://tesla.pmf.ni.ac.rs/Predavanja/racunar sist/Knjiga - Vol2/GLAVA4.pdf
http://www.micro.rs/index.php/asortiman-proizvoda/ra-komponente/hdd-a-
storage/strimer-uredjaji
http://www.amstore-memory.co.uk/about/usb-flash-drives.html
http://www.dpreview.com/articles/9903682476/solid-state-drives-vs-hard-disk-drive-
which-one-is-better-
http://www.storagereview.com/ssd_vs_hdd
http://www.computerworld.com/s/article/9230882/Hard_disk_drives_vs._solid_state_driv
es_Are_SSDs_finally_worth_the_money_
http://www. dw.de/raunari-budunosti-od-bakterija/a-15945712
http://www.zastitapodataka.com/sadasnjost-i-buducnost-spasavanja-podataka-2/