Šta je hard disk (HDD ili tvrdi disk)?

Hard disk (tvrdi disk) je glavni, i obično najveći, uređaj za čuvanje podataka u
računaru. Na hard disku su smešteni operativni sistem, softver kao i većina
drugih datoteka. Hard disk je takođe poznat kao HDD (skraćenica od Hard Disk
Drive), tvrdi disk, fiksni disk. Hard disk se često naziva i „C disk“ s obzirom na
činjenicu da je Microsoft Windows označavao slovom „C“ primarnu particiju
na primarnom hard disku na računaru po defaultu. Iako to nije tehnički ispravan
pojam za korišćenje, ipak je još uvek čest. Na primer, neki računari imaju više
slova (npr C, D, E), kojima predstavljaju  jedan ili više hard diskova.

Delovi hard diska

Hard disk se sastoji od 5 glavnih jelova, a to su:

1. Magnetna ploča;
2. Magnetna glava za čitanje/pisanje UČG;
3. Ručica pokretača;
4. Pokretač (aktuator);
5. Osovina

Obično kad govorimo o hard diskovima razlikujemo elektronski i mehanički deo

diska, a pošto je hard disk zatvoren, vidi se samo jedan deo elektronike. Podaci
se zapisuju na površini magnetne ploče u sektorima i stazama (tracks).

 
Unutrašnjost hard diska

Gledano spolja, na prosečnom hard disku se najpre uočava štampana ploča na

kojoj su smeštene komponente koje upravljaju radom uređaja i obezbeđuju
stabilno napajanje svih mehaničkih i elektronskih komponenti. Na ovoj ploči se
nalaze stabilizatori napona, kontroler, ROM u koji je smešten firmver
(firmware) i RAM koji se koristi za keširanje podataka. ROM hard diska je
posebno značajan zato što pored firmvera sadrži i takozvane „adaptive”, podatke
koji su različiti za svaki pojedinačni hard disk, a koji omogućavaju da „baš ta
glava radi baš sa tim motorom i baš tim pločama”.

Po otvaranju hard diska, prvo što upada u oči, jesu ploče na kojima se smeštaju
podaci. Moderni hard diskovi koriste ploče koje su najčešće izrađene od neke
vrste plastike i presvučene slojem feromagnetnog materijala. Pri izradi ploča se
posebno obraća pažnja na njihov oblik: pored toga što moraju biti izbalansirane
kako ne bi unosile horizontalne vibracije u uređaj, tolerancija neravnina na
površini je veoma mala.

Drugi deo hard diska, koji po otvaranju upada u oči, jeste ruka na kojoj se nalaze
glave za čitanje i pisanje, kao i motor koji je pokreće. Glave hard diska su
izrađene na silicijumskim pločicama, izuzetno su malih dimenzija i osetljive su
na oštećenja i prašinu. Glave su sa rukom koja ih pokreće povezane preko
klizača (slider). Klizači održavaju rastojanje između glave i ploča, a takođe, u
normalnim uslovima sprečavaju da glave padnu na ploče i tako se oštete. Pored
elektronike koja ide uz glave i motor, tu je sistem za zabravljivanje glave kada je
parkirana, to jest kada je hard disk isključen. Pri isključenju hard diska, glave se
„parkiraju” odnosno pomeraju na poseban deo ploča na kom se ne skladište
podaci.

Kad se pogleda spolja, može se videti da hard disk sa strana ima,  unapred
izbušene rupe sa navojima za jednostavnu montažu u ležište od 3,5″ u kućište
računara ili 2,5″ za laptope. Zadnji kraj hard diska sadrži priključak za kabl koji
se spaja na matičnu ploču. Vrsta kabla koja se koristi zavisi od vrste pogona, ali
se gotovo uvek dobija uz hard disk prilikom njegove kupovine. Takođe, tu se
nalazi i priključak za napajanje iz naponske jedinice. Većina hard diskova ima
kratkospojnike (jumpere) na zadnjoj strani  koji određuju kako će  matična ploča
prepoznati disk ukoliko ih je više od jednog. Ove postavke se razlikuju od diska
do diska tako da je potrebno da se provere detalji kod proizvođača hard diska.
Svi hard diskovi  u kućištu računara su priključeni na matičnu ploču pomoću
ATA, SCSI ili SATA kabla, te se napajaju preko  priključka za  naponsku
jedinicu – PSU (power supply unit). Neki desktop i laptop računari imaju novije 
diskove koji se povezuju direktno  na PCIe interface ili drugo, a ne koristite
kabl.
Kako radi hard disk?

Stvar je – principijelno – jednostavna, elektronski deo kontroliše čitanje i pisanje

podataka, dok motor pokreće ploče. Naravno, sve je to napravljeno jako
precizno. Magnetna ploča je skoro najbitniji deo, i taj deo se okreće. Danas,
najčešće brzine su 5400, 7200 i više RPM (rotacija po minuti), dok se kazaljka
(ili ruka aktuatora) kreće po ploči koja je izuzetno precizna i lagana, a uz to i
brza.

Šta se čuva na hard disku?

Hard disk se može koristiti za čuvanje bilo kakvih podataka, uključujući slike,
muziku, video, tekstualne dokumente i sve kreirane ili „skinute“ datoteke.
Takođe,  na hard disk se smeštaju datoteke za operativni sistem  i softverske
pakete i programe instalirane na računar.
 Koje su veličine hard diskova?

Hard disk može da čuva više podataka nego bilo koji drugi disk, ali njegova
veličina može varirati zavisno od vrste diska i njegove starosti. Stariji diskovi su
veličine od nekoliko stotina megabajta (MB) do nekoliko gigabajta (GB). Noviji
diskovi imaju veličinu od nekoliko stotina gigabajta do nekoliko terabajta (TB).
Svake godine, nova i poboljšana tehnologija omogućuje povećanje prostora na
hard disku. Kada su u pitanju fizičke dimenzije hard diska, postoje mnoge
varijacije, ali njihove fizičke veličine su obično ili 3.5″ za desktop  računare i
2.5″ za laptop. Svi noviji SSD su 2.5″ za desktop računare i laptope.

 Eksterni i interni hard disk

Iako je većina hard diskova interna,  postoje i samostalni uređaji  koji se

nazivaju eksterni, koji mogu da se koriste za rezervne kopije (backup) podataka
na računarima i proširiti raspoloživi prostor na disku. Eksterni diskovi često se
smeštaju u posebno  kućište koje štiti disk i omogućava povezivanje sa 
računarom, obično preko USB-a. Eksterni hard  diskovi dolaze u raznim
oblicima i veličinama. Neki su veliki, veličine knjige, dok su drugi veličine
mobilnog telefona. Eksterni hard  diskovi mogu biti vrlo korisni jer oni obično
nude više prostora nego USB i još uvek su prenosivi.
HDD zamjenjuje SSD

Solid State Drives (SSD) su počeli da zamenjuju hard diskove (HDD) zbog
izrazite prednosti u performansama od HDD-a, uključujući i brže vreme pristupa
i niže latencije kao i činjenice da nemaju pokretnih delova. Dok je SSD sve više
i više popularan, hard disk se i dalje koristi u mnogim desktop računarima
uglavnom zbog cene. Međutim, sve više i više laptopa počinju da koriste  SSD
umesto HDD,  jer poboljšava pouzdanost i stabilnost laptopa.

Da sumiramo, hard diskovi zaista predstavljaju najkompleksnije uređaje koji se

koriste u računarima. Proizvodnja hard diskova je po mnogo čemu složeniji
proces od proizvodnje ostalih komponenti, dok je njihovo servisiranje teško i
zahteva mnogo znanja i skupu opremu. Najpopularniji proizvođači hard diskova
su: Seagate, Western Digital, Hitachi.

https://www.aiku.info/sta-je-hard-disk/

Prezentacije:
https://www.slideshare.net/milicavlaskovic7/hard-disk-prezentacija-32464847

http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/informatika/Sekundarne_memorije_Hard_Disk.pdf