Uređaji i medijumi za sekundarno skladište podataka

Pod pojmom skladištenje podrazumeva se kompjuterski proces čuvanja

informacija radi njihove buduće upotrebe.
Pojam sekundarno (pomoćno) skladištenje podataka odnosi se na eksterni
skladišni medijum koji kompjuter može da pročita.
Od prve generacije računara do danas, kao uređaji za sekundarno skladištenje
podataka koristili su se najrazličitiji medijumi: od bušenih kartica i magnetnih
traka, preko disketa, kompakt diskova, hard diskova i fleš memorije. Danas se
za skladištenje podataka koriste hard diskovi na severima koji se nalaze na
klaudu.

Podela uređaja i medijuma za sekundarno skladištenje podataka

Medijumi za sekundarno skladište podataka, prikazani na prethdnoj slici
razlikuju se po mogućnosti i načinu na koji se pristupa podacima, kao i
tehnologiji koja se korsti za upisivanje podataka na te medijume.

U tom kontekstu, postoje sledeće podele:

Prema mogućnosti čitanja-pisanja, razlikujemo

medijume sa kojih je moguće samo očitati podatake, takozvane Read only
medijume.
Primer read-only medijuma su CD-R, DVD-R. i
medijume sa kojih je moguće i očitati podatke, ali i izvršiti izmenu nad
sačuvanim podacima, takozvani read-write medijumi.
Primer read-write medijuma su CD-RW, DVD-RW, Hard disk, fleš memorija,
itd.
Prema mogućnosti pristupa, razlikujemo uređaje sa:
sekvencijalnim pristupom: metod po kome se sadržajima pristupa po unapred
utvrđenom redosledu (sekvenci). Primer su magnetne trake, i
direktnim (random) pristupom: proces direktnog preuzimanja nekog konkretnog
zapisa. Primer: hard disk, CD, DVD, flash memorija.
Prema tehnologiji skladištenja, razlikujemo:
Magnetne uređaji koji koriste namagnetisane čestice za potrebe čuvanja
podataka. Primer magnetinh medijuma su:
Magnetne trake: Magnetni medijumi za skladištenje, kod kojeg se podaci čuvaju
na ogromnim kalemovima sa magnetnom trakom.
Hard disk - Uređaj koji podatke beleži usmeravanjem metalnih čestica na
medijumu uz pomoć magnetnog polja.
Optički uređaji - za skladištenje i očitavanje podataka sa optičkih medijuma
koriste laserske zrake.
Primer optičkih medijuma su: CD, DVD, Blue-ray diskovi.
Na sledećoj slici prikazani su optički medijumi i njihov kapacitet, kao i optički
uređaj namenjen upisivanju i čitanju podataka sa optičkih medijuma. Najmanji
kapacitet ima CD i on iznosi od 600Mb do 700Mb. Kapacitet DVD medijuma je
oko 4.7Gb, dok Blue-Ray diskovi imaju kapacite 25Gb i 50 Gb.

Različiti kapacite ovih medijuma potiče od različitih dužina laserskih zraka koji
se koriste za upisivanje i čitanje podataka. Što je talasna dužina laserskog zraka
manja to je kapacitet optičkog medijuma veći.

Na sledećoj slici prikazani su laserski zraci, njihove dužine i boje koje se koriste
kod CD, DVD i Blue-ray diskova.

Hard disk
Hard disk je magnetni uređaj koji se sastoji od većeg broja koncentrično
poređanih ploča, izrađenih od aluminijuma između kojih se kreću glave za
čitenje i pisanje.
Naziv hard disk potiče od načina na koji su ove ploče zapakovan u tvrdo
kućište. Naime, magnetne ploče i glave za čitanjei pisanje, su čvrsto
zapakovene u hermetički zatvoreno kućište koje se zove hard drajv, disk drajv
ili hard disk.
Na sledećoj slici prikazane su osnovne komponente koje se nalaze ispod
poklopca hard diska kao i njegov spoljašnji izgled.

Princip rada hard diska:

Glava za čitanje i pisanje vrši promenu magnetnog smera metalnih česitca koje
se nalaze na površini magnetnih ploča.
Magnetizacija odnosno razmagnetizacija ovih česitca vrši se u skladu sa šemom
kodiranja koja odgovara uključenom odnosno isklučenom stanju pojedinih
elektronski kola (bitova) u procesoru.
Unutar hard diska podaci se čuvaju u grupama odnosno takozvanim zapisima
(Record), koji predstavljaju međusobno srodne podatke o jednoj istoj transakciji
(na primer podaci o nekom studentu koji se prijavi za ispit ili o naplati nekog
konkretnog računa).

Svi ti zapisi (rekordi) čuvaju se unutar staza hard diska. Naime, skladišni
prostor hard diska podeljen je na staze, odnosno koncentrične kružnice na disku
na kojima se mogu čuvati podaci.
Ove staze se dalje dele na sektore radi lakšeg pristupa tokom procesa očitavanja
i upisivanja podataka.
Podaci se upisuju odnosno čitaju, sa konkretnih staza, za vreme dok se disk
obrće konstantnom brzinom od nekoliko hiljada obrtaja u sekundi (primer 7.200
obrtaja u minuti). Za vreme obrtanja ploča, vrši se istovremeno i pozicioniranje
glave hard diska iznad sektora sa kojih se čitaju (upisuju) podaci.
S obzirom da hard diskovi imaju više magnetnih ploča, za opisivanje skadišnog
prostora na disku uveden je još jedan pojam koji se zove cilindar.
Sve staze koje se nalaze na istom relativnom položaju na svakom od
koncentrično postavljenih diksova, čine jedan cilindar.

Na sledećoj slici prikazane su šematski, staze, sektori i cilindri hard diska.

Svaki pojedinačni fajl može se upisati u najmanje jedan ili više kontinualnih
sektora.
Na primer:
Ako je veličina fajla 800 bajta, biće potrebno dva sektora za njegovo upisivanje.
Ako kasnije fajl naraste na 1600 bajta biće potrebna još dva sektora za njegovo
upisivanje.
Međutim, ako ne postoje dva susedna sektora, onda će fajl sistem upisati
podatke na bilo koja dva slobodna sektor, bilo na istoj stazi ili na nekoj drugoj,
unutar hard diska.
Za fajl koji nije upisan u kontinualne (susedne) sektore, kažemo da je
fragmentovan.
Ova fragmentacija može da smanji performanse sistema (da ga uspori), jer fajl
sistem mora “uputiti” glave na nekoliko različitih adresa (lokacija na ploči ili
pločama) da bi učitao takav fajl, što usporava u učitavanje samog fajla.
Stoga kada primetite usporavanje sistema uradite defragmentaciju diska kako
biste takve fragmente smestili na jednu lokaciju na hard disku.
Glave hard diska nalaze se na jako malom rastojanju od samih ploča (daleko
manjem od debljine vlasi kose ili čestica prašine).
Ukoliko glava (zbog npr. potresa ili nekog durgo razloga) dođe u kontakt sa
diskom koji rotira, oštetiće i podatke koji se nalaze u tim sektorimai sama će biti
oštećena. Ova pojava naziva se lom glave hard diska.

Tehnologije kod hard diskova

Danas na tržištu mogu se sresti klasični magnetni hard diskovi ali i takozvani
SSD diskovi. SSD diskovi nisu magnetni uređaji već oni koriste princip koji se
sreće i kod fleš memorija za čuvanje podataka.

Na sledećoj slici prikazana su ova dva tipa hard diskova.

Kada se uporede ove dve vrste hard diskova, tada može da se kaže da SSD
diskovi imaju veću brzina pristupa podacima (brži su), imaju veću cenu, nema
vibracija tokom rada, troše manje električne energije, manje se zagrevaju,
manjeg su gabarita ali su i manjeg kapaciteta od magnetnih hard diskova.

S druge strane magnetni hard diskovi su i dalje jeftiniji po gigabajtu i dostupniji

u više varijanti kada je kapacitet u pitanju.

Interfejsi kod uređaja za sekundarno skladištenje podataka

Svi uređaja za sekundarno skladištenje podataka vezani su kablom, preko
odgovarajućeg interfejska za matičnu ploču. Na matičnoj poloči se takođe,
nalazi isti takav interfejs. Postoje sledeći tipovi interfejsa:

IDE
SATA , i
SCSI.
Najbrži prenos podataka je preko SCSI interfejsa. Na sledećoj slici prikazani su
različiti tipovi tih interfejsa.

RAID tehnologija
RAID tehnologija pruža mogućnost proširenja skladišnog prostora.

Termin RAID označava redudantnu matricu nezavisnih diskova (Redudant

Array of Independent Disks) odnosno skup diskova povezanih u jednu celinu
tako da ih kompjuter vidi kao jedan logički drajv (jednu celinu odnosno jedan
hard disk). Pojam koji se vezuje za RAID diskove je tolerancija greške (Fault
Tolerance) odnosno sposobnost kompjuterske aplikacije da nastavi sa radom i
nakon otkaza nekog od diskova spojenih u RAID.

Po svojim performansama, RAID diskovi nadmašuju pojedinačne diskove.

Postoji više tehnologija povezivanja hard diskova u RAID. Neke od njih su
RAID 1 i RAID 5.
RAID 1 - podrazumeva .preslikavanje diskova (Disk Mirroring), odnosno
preslikava se kompletan sadržaja jednog diska na drugi disk. U slučaju da strada
jedan od diskova, računar nastavlja sa radom sa preostalim ispravnim diskom.
Ovo je najčešće korišćena RAID tehnologija i prikazana je grafički na sledećoj
slici.

Drugi tip RAID tehnologije koji se dosta često sreće na serverima je RAID 5 ili
Striping – Skladišni prostor svakog hard diska se, pomoću stripinga, deli
(particioniše) na više traka (stripes). Trake se redom raspoređuju po svim
raspoloživim hard diskovima, tako da se na kraju dobija skladišni prostor koji je
sastavljen od uzastopnih traka na svakom od hard diskova. Na sledećoj slici
grafički je prikazana ova tehnologija.