VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- Ureaji i mediji za skladitenje podataka -

Student: Jankovi Mihailo br. indeksa: 228/2010

Profesor: Dihovini dr ore

Decembar, 2010.

SADRAJ
Strana

1 2 2.1 2.2 3 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 4 5

UVOD ..........................................................................................................................1 DSL TEHNOLOGIJE...................................................................................................2 Komparacija DSL tipova..............................................................................................3 Prednosti i mane DSL tehnologije................................................................................4 ADSL............................................................................................................................5 Karakteristike ADSL-a.................................................................................................5 Standardi ADSL-a.........................................................................................................5 Princip rada ADSL-a....................................................................................................6 Neophodni preduslovi za ADSL...................................................................................8 Tehnika realizacija ADSL-a........................................................................................9 Primena i prednosti ADSL-a......................................................................................10 ZAKLJUAK.............................................................................................................12 LITERATURA...........................................................................................................13

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

UVOD

Ureaji za skladitenje podataka u PC raunarima se koriste za uvanje, bekap (backup) i prenos velike koliine podataka dok je raunar ugaen. U najrasprostranjenije ureaje za skladitenje podataka spadaju: Hard disk Optiki ureaji za skladitenje podataka (CD i DVD-ROM) Flopy disk ZIP drajv USB Flash disk Najbitnije karakteristike ovih ureaja su kapacitet, brzina upisa i itanja podataka i trajnost uvanja podataka koji se na njima nalaze.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

HDD (HARD DISC DRIVE)

Hard diskovi su jedna od najvanijih komponenata raunara, koja je (osim procesora) u poslednjih 20 godina najvie napredovala u smislu tehnologije koja se koristi, kao i u smislu kapaciteta, performansi, pouzdanosti i cene. Prvi hard diskovi, nastali kao rezultat mnogobrojnih eksperimenata, bili su glomazni i teki za proizvodnju. Prvi "pravi" hard diskovi su imali glave za itanje i upis koje su bile u kontaktu sa povrinom diska, da bi tada dostupna elektronika mogla bolje da oita magnetno polje na povrini diska. Zbog toga su se glave brzo troile i uz to grebale povrinu diska, to je ugroavalo sigurnost podataka. Kljuni tehnoloki proboj, koji je omoguio nastanak modernih hard diskova, dogodio se 50-tih godina. IBMovi inenjeri su otkrili da bi, uz odgovarajui dizajn, glave mogle da se postave iznad povrine diska i da itaju podatke sa diska dok oni prolaze ispod njih. Prvi komercijlno dostupan disk, IBM napravljen je 1956. godine, imao je kapacitet od 5MB i sastojao se od 50 ploa prenika 24 ina. Gustina zapisa podataka je bila oko 2000 bita po kvadratnom inu, a brzina prenosa podataka je bila tada impresivnih 8800 bajta u sekundi.

2.1

Konstrukcija hard diska

Hard disk koristi krune ravne diskove tj. ploe, koje su sa obe strane presvueni specijalnim materijalom dizajniranim da skladiti informacije u magnetnoj formi. Ploe imaju otvor u centru i privrene su na valjkasti nosa ploa (spindle ). Ploe se okreu velikom brzinom pomou specijalnog motora, koji okree nosa, a samim tim i ploe. Specijalni elektromagnetski ureaji, koji se zovu glave (heads ) slue za upisivanje na disk ili itanje sa njega. Glave su montirane na nosae kojim se pozicioniraju iznad povrine diska. Pomou ureaja koji se zove aktuator, nosai glava se, zajedno sa glavama, postavljaju na odreenu poziciju na povrini diska. Kontrolerska logika, koja se nalazi na tampanoj ploi sa donje strane diska, kontrolie aktivnosti svih komponenata diska i komunicira sa ostatkom raunara. Ceo hard disk mora biti izraen sa velikom preciznou. Unutranjost diska je izolovana od spoljanjeg sveta da se ne bi dopustilo da praina dospe na povrinu ploa, jer bi to moglo dovesti do trajnog oteenja glava ili same povrine diska.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

Slika 2.1 Izgled hard diska Tehnologija koja se danas koristi za izradu glava za hard disk je takozvana MR tehnologija. MR glave koriste princip magnetorezistivnosti tj. menjaju svoju otpornost kada se podvrgnu razliitim magnetnim poljima. Upotrebom MR glava omoguena je mnogo vea gustina zapisa jer su veoma osetljive, pa se dozvoljavaju slabiji signali, to znai da se biti podataka mogu postaviti blie jedan drugom (poveava se gustina, a time i kapacitet). Glave za itanje i upis: Glave za itanje i upis predstavljaju interfejs izmeu magnetskog medijuma diska na kome su upisani podaci i elektronskih komponenata koje sainjavaju ostatak hard diska. Zbog toga predstavljaju veoma kritinu komponentu u odreivanju ukupnih performansi diska i predstavljaju jedan od najskupljih delova diska. Konceptualno, hard disk glave su konvertori energije: transformiu elektrine signale u magnetske signale i obratno. Svaki bit podatka koji treba da se upie se snima na povrinu hard diska koristei specijalne metode kodiranja koji prevode nule i jedinice u magnetni fluks. Kontrolerska logika diska: Svi moderni hard diskovi imaju na sebi integrisanu inteligentnu kontrolersku logiku koja se nalazi na tampanoj ploi sa donje strane diska.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

tampana ploa kontrolera na disku sadri mikroprocesor, internu memoriju i ostale komponente koje kontroliu rad diska. Ona predstavlja pravi raunar u malom. Kako diskovi postaju napredniji i bri sve vie funkcija se dodaje kontrolerskoj logici, pa se koriste sve moniji procesori i pratei ipovi i vea memorija, da bi se dobili bri interfejsi i vei propusni opseg. Mikroprocesor diska izmeu ostalog obavlja i sledee funkcije: Kontrolie rad spindle motora Kontrolie rad aktuatora i njegovo pomeranje na taan broj staze Upravlja tajminzima signala za operacije itanja i upisa Implementira power management funkcije Memorija na tampanoj ploi hard diska je nepermenentnog tipa i koristi se kao ke memorija. On slui da uskladi razliku u brzini izmeu interfejsa i same mehanike diska koja je relativno spora. Upotreba kea znaajno poveava performanse, smanjujui broj fizikih pristupa disku i dozvoljavajui podacima sa diska da se neprekidno prebacuju u ke (ili iz kea), bez obzira na to da li je magistrala na matinoj ploi slobodna ili zauzeta. Danas se na mainstream diskove ugrauje 2MB ili 8MB kea, dok se za high-end primene koristi i preko 16MB kea.

2.2

Organizacija podataka unutar hard diska

Svaka ploa ima dve korisne povrine od kojih svaka moe da primi vie milijardi bajtova podataka. Bajtovi su organizovani u vee grupe da bi bio omoguen laki i bri pristup informacijama. Svaka ploa ima dve glave, jednu za donju i drugu za gornju povrinu ploe tako da disk sa npr. 3 ploe ima 6 glava. Koncentrine krunice koje glave opisuju po povrinama ploa i na kojima su upisani podaci, nazivaju se trakama (tracks ), a skup svih takvih krunica, na svim povrinama, nazivaju se cilindrima (cylinders ). Svaka traka je, dalje, ugaono podeljena na sektore (sectors ), koji sadre po 512 bajtova i predstavljaju najmanji blok kome moe da se pristupi. Da bi se omoguila ravnomernija gustina zapisa i optimalna upotreba veeg obima spoljnih cilindara, koristi se tehnologija po kojoj je broj sektora manji na unutranjim, a vei na spoljnim trakama. Tako je povrina svih sektora na disku jednaka. Tehnologija se naziva ZBR (Zoned Bit Recording ) i ima za posledicu neravnomernu brzinu transfera sa razliitih delova diska - podaci se bre prenose sa spoljnih nego sa unutranjih cilindara.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

ZBR tehnologija (povrina svih sektora je jednaka)

Track

Sektor (512B)

Postoji jo jedno odstupanje od proste organizacije sektora unutar cilindara, koje je uvedeno radi poveanja brzine itanja ili upisa. Naime, kada disk u sekvencijalnom itanju sadraja hard diska proita sve sektore nekog cilindra glave se pomere na prvi sektor prve trake sledeeg cilindra, a poto je glavi potrebno neko nezanemarljivo vreme za pomeraj ona bi se nala usred sektora koji treba da proita ili ak iza njega. Ovo bi dovelo do toga da je potrebno da disk obie ceo krug dok ne doe na traeni sektor, ime se gubi mnogo vremena. Zbog toga je uvedena tehnologija cylinder skew : prvi sektor svakog sledeeg cilindra je pomeren za nekoliko mesta u odnosu na poziciju u prolom cilindru, ime se ovaj problem reava.

2.3

Karakteristike i performanse hard diskova

Performanse diska predstavljaju jedan od faktora koji najvie utiu na ukupne performanse sistema, jer hard disk predstavlja jedno od uskih grla, pa im se povea njegova brzina to se "oseti" u svakodnevnom radu (bre uitavanje windowsa i korisnikih programa). Pored primenjenog fajl sistema, brzina hard diska zavisi i od veeg broja drugih parametara kao to su: vreme pristupa podacima na ploi diska interna i eksterna brzina prenosa podataka, brzina rotacije diskova, primenjeni interfejs, gustina zapisa podataka, dimenzija ploa. Vreme pristupa podacima na ploi (access time ), predstavlja zbir vremena traenja i vremena latencije. Vreme traenja (seek time ), predstavlja proseno vreme koje je potrebno da bi se glave pomerile izmeu dve trake na sluajnoj udaljenosti. Ovo vreme zavisi od mehanikih karakteristika diska i od udaljenosti izmeu traka i izraava se u milisekundama. Proseno vreme traenja kod modernih diskova iznosi od 4ms do 12ms. Osim prosenog vremena traenja, koriste se i vreme traenja izmeu dve susedne trake (track to track seek - tipino od 1ms do 4ms) i vreme traenja izmeu dve najudaljenije trake (full stroke seek time - oko 20ms).

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

Latencija (latency ), predstavlja vreme koje je potrebno ploi diska da se okrene da bi se glava, koja se ve nalazi na odgovarajuoj traci, postavila iznad traenog sektora. To vreme najvie zavisi od brzine rotacije ploa, a najee se koristi prosena latentnost (average latency - vreme potrebno za rotacije od 180). I ovo vreme se izraava u milisekundema. Interna brzina prenosa podataka presudno utie na ukupne performanse diska. Ona se izraava u MB/s i predstavlja brzinu kojom se podaci mogu itati sa povrine diska. Brzina prenosa se lako rauna ako su poznate fizike specifikacije koje najvie utiu na ovu brzinu, a to su brzina rotacije diska i gustina zapisa podataka. Interna brzina prenosa podataka nije konstantna i zavisi od toga na kom delu diska se podaci nalaze. Zbog primenjene ZBR tehnologije, ona je znatno vea na obodu diska nego na njegovoj unutranjosti. Na ovu brzinu, pored brzine rotacije i gustine zapisa, dosta utiu i kola za interfejs, keiranje i korekciju greaka i sam fajl sistem. Eksterna brzina prenosa podataka predstavlja maksimalnu brzinu prenosa podataka sa hard diska ka matinoj ploi. Ova brzina najvie zavisi od brzine interfejsa i najee iznosi od 66MB/s do 133MB/s. Interna brzina prenosa podataka presudno utie na ukupne performanse diska. Ona se izraava u MB/s i predstavlja brzinu kojom se podaci mogu itati sa povrine diska. Brzina prenosa se lako rauna ako su poznate fizike specifikacije koje najvie utiu na ovu brzinu, a to su brzina rotacije diska i gustina zapisa podataka. Interna brzina prenosa podataka nije konstantna i zavisi od toga na kom delu diska se podaci nalaze. Zbog primenjene ZBR tehnologije, ona je znatno vea na obodu diska nego na njegovoj unutranjosti. Na ovu brzinu, pored brzine rotacije i gustine zapisa, dosta utiu i kola za interfejs, keiranje i korekciju greaka i sam fajl sistem. Eksterna brzina prenosa podataka predstavlja maksimalnu brzinu prenosa podataka sa hard diska ka matinoj ploi. Ova brzina najvie zavisi od brzine interfejsa i najee iznosi od 66MB/s do 133MB/s. Brzina rotacije diskova u velikoj meri utie na ukupne performanse diska, jer se njenim poveavanjem u isto vreme poboljavaju i brzina prenosa i vreme pristupa. Ova brzina se izraava u obrtajima u minuti (RPM Rounds Per Minute ). To je broj kojim se najlake mogu odrediti performasne diska, jer e skoro uvek disk koji se vrti na 7200RPM disk biti bri od diska na 5400RPM. Trend poveanja brzine rotacije hard diska je veoma spor, ali e se sigurno nastaviti, jer se time najviu ubrzava pristup podacima. Trenutne brzine rotacije za high-end IDE/ATA diskove dostiu 10000RPM a za high-end SCSI diskove 15000RPM. Glavni interfejsi za hard diskove su IDE, ATA, S-ATA i SCSI. Oni se neprekidno poboljavaju i prilagoavaju sve brim diskovima. Gustina zapisa po hard disk ploi se poveava neverovatnom brzinom i ak prevazilazi neka optimistika predvianja od pre nekoliko godina. U laboratorijama gustina zapisa po kvadratnom inu prevazilazi cifru od 100Gbit/in2, a komercijalno dostupni diskovi imaju kapacitet od 60GB po 3.5" ploi. Ovo predstavlja poboljanje od oko 50 miliona puta od prvog diska IBM 305 RAMAC.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

Kapacitet: Kapacitet hard diskova nastavlja da raste sve brim tempom. Od poetnih 10MB u 1981. kapacitet je danas dostigao 320GB za komercijalno dostupne hard diskove personalnih raunara. Dimenzije: Dimenzije i veliina diskova pokazuju trend smanjivanja. Tako su 5.25 * hard diskovi danas potpuno nestali sa trita, dok 3.5" diskovi dominiraju u desktop raunarima i serverskim primenama. U svetu prenosnih raunara, 2.5" diskovi su trenutno standard, ali se koriste i diskovi manjih dimenzija. Tako je npr. IBM predstavio Microdrive seriju diskova kapaciteta 170MB i 340MB ija je irina 1, a debljina manja od 0.25". U sledeih nekoliko godina desktop i server diskovi e najverovatnije prei na 2.5" format, jer smanjenje dimenzija donosi sa sobom i poveanje vrstine ploa diskova, smanjenje mase koje omoguava vee brzine rotacije kao i poveanu pouzdanost. to se tie broja ploa, hard diskovi danas najee koriste izmeu jedne i etiri ploe za mainstream diskove, dok se za high-end primene koriste i diskovi sa vie od etiri ploe. Pouzdanost je sigurno najvanija karakteristika hard diska, jer vea brzina nema smisla ako podaci nisu sigurni. Ona se izraava kroz MTBF vrednost (mean time between failures - srednje vreme izmeu otkaza) i broj paljenja/gaenja (start/stop cycles ) koje disk moe da izdri. Kod modernih dikova MTBF iznosi od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona sati pre otkaza, a broj paljenja/gaenja se kree od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada puta. Meutim, ove vrednosti su teorijske, a ne statistike, jer da bi se tano izmerile bilo bi potrebno meriti vreme do otkaza diskova u trajanju vie desetina godina, to je praktino neizvodljivo.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

10

CD-ROM

U proteklih 10 godina CD-ROM (Compact Disc Read Only Memory ) je preao put od skupe do jeftine i nezamenljive komponente koja se nalazi u svakom PC raunaru. On je izazvao pravu multimedijalnu revoluciju jer je ponudio relativno veliki kapacitet, dovoljan za razne multimedijalne i ostale primene i to po veoma niskoj ceni. Prvi CD-ROM-ovi su nastali 1978. godine kao rezultat udruenih snaga Philips-a i Sony-a. Nastavkom saradnje izmeu Sony-ja i Philips-a, 1984. godine CD tehnologija je standardizovana, ime je postala spremna za korienje za smetanje digitalnih podataka. Standardom su specificirani format zapisa i kodovi za detekciju i korekciju greaka (ECC - Error Corection and Control ). U smislu konstrukcije i osnovnih komponenata, CD ureaji su veoma slini ostalim ureajima za skladitenje podataka koji koriste rotirajue ploe, ali dok npr. hard diskovi koriste magnetske medije, CD-ROM-ovi koriste optiki metod zapisa i itanja podataka.

3.1

Princip rada CD-ROM ureaja

CD-ROM ureaj optiki uskladitene podatke sa CD-ROM disku pretvara u elektrine signale na sledei nain: Informacija se ita usmeravanjem laserskog zraka na povrinu diska i detekcijom intenziteta refleksije, koji zavisi od postojanja jama (pit ) i povri (land ) na disku. Svetlost reflektovana iz jame ima mnogo slabiji intenzitet od svetlosti reflektovane sa povri. Reflektovana svetlost sa povri i jama se preko sloenog sistema soiva i ogledala prenosi do foto dioda koje mogu da detektuju razlike u intenzitetu svetlosti i da te razlike pretvore u elektrine signale (jedinice i nule). Ovi impulsi se dekoduju od strane kontrolerske logike ureaja i u obliku digitalnih podataka, preko interfejsa, alju na matinu plou raunara.

3.2

Karakteristike medija i ureaja

Na CD disku postoji spiralna staza koja poinje od centra a zavrava se na 5mm od oboda diska. Dve susedne trake se nalaze na rastojanju od 1.6 mikrometara. Jame i povri se nalaze na spiralnoj stazi i duine su oko 1 mikrometar. Podaci se na CD upisuju poevi od centra diska ka periferiji. Gustina zapisa je konstantna po jedinici povrine, bez obzira da li se podaci nalaze na obodu ili pri centru diska. Kako se disk u CD ureaju okree konstantnom ugaonom brzinom, slino kao i kod hard diska, to ima za posledicu da se podaci bre itaju sa spoljnih nego sa unutarnjih staza.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

11

Na svakom CD-u se, pored podataka koji se na njemu skladite, nalaze i dodatne informacije koje slue za sinhronizaciju i korekciju greaka. Ovim informacijama se popravlja pouzdanost i preciznost do nivoa koji su prihvatljivi za sigurno skladitenje podataka. One zauzimaju oko 13% kapaciteta diska, i nevidljive su za korisnika ureaja. Ostatak od 87%, je veliina koja se deklarie kao kapacitet diska i slui za skladitenje korisnih podataka. Kapacitet CD-a moe biti 650MB ili 700MB. Brzina rada CD ureaja se deklarie u umnocima brzine itanja muzikog CD-a, koja iznosi 150KB/s. Tako jednobrzinski CD ureaj (ili 1x) ita podatke brzinom od 150KB/s, dok savremni pedeset-dvo-brzinski CD ureaji (odnosno 52x) itaju podatke brzinom od 7800KB/s. Treba napomenuti da se deklarisana brzina, odnosi na brzinu itanja podataka sa krajnje spoljne trake, dok je brzina itanja sa krajnje unutarnje trake vie nego duplo manja.

3.3

CD-R (CD-Recordable)

Karakteristike CD-R tehnologije su specificirane 1990. godine, a holandski Philips je bio prvi na tritu sa CD-R ureajima sredinom 1993. godine. Svi noviji CD-R ureaji podravaju sve CD formate, a osim snimanja rade i kao CD-ROM itai. Glavni razlog zbog koga CD ureaji nisu bili u stanju da piu po CD diskovima je bio taj to su nule i jedinice bile fiziki utiskivane u plastini supstrat. CD-R diskovi imaju supstrat na koji je utampana "prazna" spirala (spiral pre-groove). Ova spirala slui CD-R ureaju da je prati prilikom upisa. Na supstrat se nanosi specijalan fotosenzitivni (odnosno snimajui) sloj, na njega veoma tanak reflektujui sloj od srebra ili zlata i na kraju dolazi zatitni sloj, koji predstavlja gornju povrinu diska. Boja CD-R diskova zavisi od kombinacije boje i tipa fotosenzitivnog sloja i reflektujueg sloja, tako da kombinacije ova dva sloja imaju zelenu, zlatnu, plavu ili srebrnu boju.

Slika 3.1 Prikaz preseka CD-R diska

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

12

Najznaajniji od ovih slojeva je fotosenzitivni sloj, koji ima takva svojstva da kada se osvetli laserskom svetlou tano odreenog tipa i intenziteta, rapidno greje i menja hemijski sastav. Kao rezultat ovoga "prenja", tj. promene hemijskog sastava povrina koja je "sprena" (burned ) reflektuje manje svetla nego ona koja nije "sprena", tj. ekvivalentna je jami. Na ovaj nain ceo snimljeni disk je izdeljen na delove koji su ili "spreni" (0) ili nisu "spreni" (1), isto kao to klasini CD diskovi imaju jame i reflektujue povri. Ovako snimljeni CD-R diskovi mogu da se itaju na svakom CD-ROM itau, kao da se radi o fabriki urezanom CD-ROM disku. Poto CD-R medijum na "sprenim" delovima trajno menja hemijsku strukturu i fizika svojstva, jednom snimljen disk se ne moe presnimiti ili obrisati. Tehnikom multi-session se dozvoljava da se na disk koji nije iskorien do kraja ili na kome je samo deo iskorien dosnimi jo podataka, ali se gubi 13MB za svaku novu sesiju.

3.4

CD-RW (CD rewritable)

CD-RW, iako rade na slinom principu, predstavljaju drugaiju filozofiju. CD-RW disk, umesto fotosenzitivnog sloja ima tri nova sloja: donji dielektrik, fazno promenljivi (snimajui) sloj i gornji dielektrik. Dielektrini slojevi slue da odvlae toplotu sa snimajueg sloja. Kad je disk prazan, snimajui sloj je kristalizovan i u tom stanju reflektuje svu svetlost. Kad laser za snimanje zagreje take na njemu iznad temperature topljenja (500-700C), smea na tom mestu prelazi u teno stanje, a ako se to mesto odmah ohladi, ostaje u amorfnom stanju u kojem skoro potpuno apsorbuje svetlost. Brisanje se vri kad se amorfni sloj zagreje na temperaturu kristalizacije i tako dri odreeno vreme, a zatim ohladi ime se vraa se u kristalizovano stanje. Podaci se na CD-RW diskove generalno snimaju sporije nego na klasine CD-R diskove. Prva generacija diskova podrava brzine snimanja od 1x do 4x. High Speed RW podrava brzinu snimanja od 4x do 16x dok Ultra Speed RW za sada podrava brzine od 16x do 32x.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

13

DVD (DVD-ROM, DVD-R, DVD+R)

DVD-ROM (Digtal Video Disc Read Only Memory), sa veliinom diska kao i kod CD-a, (tj. 120mm prenik, 1.2mm debljina,) mogu da uskladit do 17GB podataka sa brzinom transfera veom nego kod CD-ROM-a. Postoje etiri standarda za kapacitet DVD-a: DVD-5 za jednostrani-jednoslojni disk kapaciteta od 4.7GB, DVD-9 za jednostrani-dvoslojni disk kapaciteta 8.5GB, DVD-10 za dvostrani-jednoslojni disk kapaciteta 9.4GB DVD-18 za dvostrani-dvoslojni disk kapaciteta 17GB. Spoljanjost i unutranjost CD-ROM i DVD-ROM ureaja se na prvi pogled ne razlikuju mnogo. DVD-ROM ureaji su sposobni za itanje kako DVD tako i CD diskova i podravaju (uglavnom) sve formate koje podravaju CD-ROM-ovi. Savremeni DVD-ROM drajvovi okreu diskove manjom brzinom nego dananji CD-ROM drajvovi, ali poto je gustina zapisa podataka vea, ukupni protok podataka je znaajno vei nego kod CDROM ureaja ekvivalentne brzine rotacije. Na primer, dok 1x CD-ROM ima maksimalni protok od 150KB/s, 1x DVD-ROM ima protok od oko 1.3MB/s, to bi odgovaralo brzini od gotovo 9x CDROM-a. DVD-ROM ureaji su postali komercijalno dostupni u 1997. godini i sa DVD brzinom 1x, bili su sposobni za itanje CD-a 12x brzinom. Kako je tehnologija sazrevala, kao i kod CD-ROM-ova, pojavili su se DVD-ROM-ovi sa vie brzina, tako da se danas mogu kupiti 16x DVD-ROM-ovi. Takoe treba napomenuti da su DVD-ROM-ovi znatno tolerantniji prema "problematinim" CD diskovima koje mnogi CD-ROM itai teko ili uopte ne mogu proitati. Postoji vie osnovnih fizikih razlika izmeu CD i DVD diskova. Pre svega, trake su smetene blie jedna drugoj (ukupna duina razvijene spirale je 11 kilometara tj. duplo vie nego kod CD-a) i duina povri ili jame je oko 0.5 mikrometra. Ovime je bitno povean kapacitet diska, ali da bi pravilno proitao informacije, sa povri i jama koje su ovih dimenzija, DVD mora da postigne bolji fokus laserske svetlosti. Bolji fokus se postie primenom crvenih lasera (CD format koristi infracrvene lasere), a oekuju se jo bolji rezultati primenom plavih lasera. Druga vana razlika je u tome to DVD specifikacija podrava itanje podataka sa dvoslojnih DVD diskova promenom fokusa lasera za itanje. Za prvi informacioni sloj se umesto reflektujueg sloj koristiti providni sloj, a za drugi (unutranji) informacioni sloj se koristi normalan reflektujui sloj. Ova tehnika ne poveava kapacitet diska za 100%, ali dozvoljava da na takav, disk stane 8.5GB podataka. Trea vana razlika je u tome to DVD dozvoljava dvostrane diskove. Da bi se omoguilo preciznije fokusiranje lasera na manje jame i smanjila osetljivost na neravnine, proizvoai su odluili da smanje debljinu zatitnog plastinog sloja kroz koju laser mora da proe da bi dospeo do informacionih povrina. Korienje tanjeg plastinog supstrata nego to je to sluaj ko CD-a je rezultiralo diskovima

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

14

debljine od samo 0.6mm, ali poto su ovakvi diskovi bili ipak isuvie tanki da bi ostali ravni i zbog smanjene izdrljivosti diskova (lake su se lomili i krivili) odlueno je da se dva ovakva diska zalepe "lea o lea", pa da se na taj nain opet dobije 1.2mm. Ovo "lepljenje" za 100% poveava kapacitet u odnosu na jednostrani disk. Zanimljivo je primetiti da i jednostrani DVD diskovi imaju dva supstrata, ali je samo jedan sposoban za skladitenje podatka. DVD ima poveanu izdrljivost i pouzdanost u odnosu na CD. Naime, DVD diskovi imaju ugraen mnogo bolji i efikasniji algoritam za korekciju greaka (ECC), koji moe da ispravi greku koja se javila na 2000 uzastopnih bajtova podataka (duina od oko 4mm trake). Zbog ogromne rasprostranjenosti CD formata, jedan od glavnih zadataka projektanata je bio da na jednom ureaju omogue upotrebu i CD i DVD diskova. To je zahtevalo dizajniranje specijalne optike koja moe da podesi veliinu fokusa i za tanke (0.6mm) nosioce DVD formata i za stare 1.2mm lejere CD-a. Reenje je postignuto upotrebom specijalnog soiva u iji centar je utisnut hologramski element. Laserska svetlost koja prolazi po obodu soiva, van holograma, fokusirana je tako da na povrini diska stvara dovoljno malu taku pogodnu za itanje DVD formata. Jedna treina zraka prolazi kroz hologram u centru i reaguje sa njim tako da je takav zrak fokusiran i soivom i hologramom i na povrini diska stvara taku pogodnu za itanje CD formata.

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

15

USB FLE DISK

USB fle disk, ili kako mu je pravo ime, USB Memory Drive ili Keydrive, je mali prenosni ureaj za skladitenje podataka koji koristi flash memoriju (flash memory ) i USB konektor. Prikljuuju se u normalan tip-A USB prikljuak, bilo na kompjuteru ili na USB hub-u. Uraaj se napaja preko USB prikljuka na PC-u i nije mu potrebno spoljnje napajanje. Za razliku od ostalih prenosivih medija za skladitenje podataka, USB fle koristi poluprovodniku tehnologiju (ipove) za uvanje podataka. Ovo ih ini otpornim na fizika oteenja i prainu. Njihov kapacitet se menjao, od poetnih 16MB do dananjih nekoliko GB. U 2003 veina USB fleeva je radila na USB 1.0/1.1 standardu sa brzinom od 12 Mb/s. U 2004 novi USB fleevi podravaju USB 2.0 interfejs, sa maksimalnom brzinom itanja od oko 100 Mb/s i znatno manjom brzinom upisivanja podataka. U idealnim uslovima, ovako sauvani podaci mogu opstati oko 10 godina.

Slika 5.1 Izgled USB flea

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

16

6 UPOREDNE KARAKTERISTIKE UREAJA ZA SKLADITENJE PODATAKA

Ureaj Hard disk CD-ROM DVD-ROM Flopy disk ZIP drajv USB flash disk

Kapacitet od 10GB do 320GB od 650MB do 800MB 4.7GB, 8.5GB, 9.4GB, 17GB 1.44MB 100MB, 250MB, 750MB od 16MB do 2GB

Brzina od 66MB/s do 133MB/s od 150KB/s (1x) do 7600KB/s (52X) od 1.3MB/S (1x) do 21.5MB/s (16x) 30KB/s 1MB/s upis oko 1MB/s, itanje oko 10MB/s

Uradio:

UREAJI I MEDIJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

VT Novi Beograd

Mihailo Jankovi
Strana

17

5
[1] [2] [3]

LITERATURA
http://www.wikipedia.org, http://www.link-elearning.com/, Charles J. Brooks, Priprema ispita za A+ sertifikat, Kompjuter biblioteka, aak, 2004.