VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA

KRAGUJEVAC

SEMINARSKI RAD
PREDMET: INORMACIONE TEHNOLOGIJE
TEMA: MATIČNA PLOČA

MENTOR: STUDENT: ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ

Slavica Šarenac BROJ INDEKSA:155/2018

KRAGUJEVAC,2018
 Sadržaj
1.0 UVODNA RAZMATRANJA ...................................................................................................... 2
2. ISTORIJSKI RAZVOJ MATČNE PLOČE................................................................................. 2
2.1 DELOVI MATIČNE PLOČE .......................................................................... 3
2.2 PREDNJA I ZADNJA STRANA MATIČNE PLOČE ................................... 5
2.3 KONEKTORI ZA NAPAJANJE.................................................................... 6
2.4 STANDARDIZOVANI TIPOVI MATIČNE PLOČE ...................................... 7
3. ZAKLJUCNA RAZMATRANJA ................................................................................................. 8
4. LITERATURA................................................................................................................................ 9

1
 1.0 UVODNA RAZMATRANJA
Matična ploča je glavna štampana ploča unutar personalnog računara koja sadrži procesor,
memoriju i slotove za proširenje, i koja, direktno ili indirektno, povezuje sve delove računara.
Napravljena je od skupa čipova, koda u ROM-u i različitih međusobnih veza, poznatih kao
magistrale. Projekti personalnih računara danas koriste mnogo različitih magistrala da bi povezali
njihove sastavne delove. Ona se sastoji od jedne višeslojne štampane ploče na kojoj se nalazi
zalemljeni veliki broj elektronskih i elektromehaničkih elemenata. Električne veze između
elemenata na matičnoj ploči su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i površinama. Neki od
elemenata na ploči omogućavaju priključenje ostalih elemenata račinara i to su razni konektori,
podnožija (slotovi), igliasti prikljuci (džamperi) itd. Drugi elementi kao što su integrisana kola i
ostale elektronske komponente (kondenzatori, otpornici, diode, tranzistori i kalemovi) obezbđeuju
generisanje i prenos potrebnih električnih signala neophodnih za rad racunara.

Na slici je prikazan izgled šeme matične ploče jednog savremenog PC računara sa glavnim
komponentama na njoj.

2
 2. ISTORIJSKI RAZVOJ MATIČNE PLOČE
Prva matična ploča je nastala 1981. godine a napravljena je od strane IBM kompanije. Pre pronalaska
mikroprocesora, digitalni kompjuter sastojao se od više štampanih ploča, komponenata povezanih za
podlogu, skup međusobno povezanih utičnica. U veoma starim dizajnima, žice su bile diskretna
konekcija između igla konektora kartica, ali štampane ploče ubrzo su postale standarda praksa.
Centralna procesorska jedinica (CPU), memorija i periferije su smešteni bili na pojedinačnim
štampanim pločama koje su bili priključeni na zadnjoj strani kućišta.

Tokom 1980-ih i 1990-ih godina, postalo je ekonomičnije da se sve više perifernih funkcija stavlja
na matičnu ploču. U kasnim 1980-tim, u matične ploče počeli su da uključuju i SUPER I/O čipset
sposoban da podrži niz malih brzina periferija: tastatura, miš, flopy disk, serijski port i paralel port.
Do kraja 1990-te, mnogo matičnih ploča je podržavalo kompletan asortiman audio, video,
skladištenja, umrežene funkcije bez potrebe bilo kakvih dodatnih kartica. Jači sistem za 3D igranje i
kompjutersku grafiku obično je trebalo naknadno da se kupi kao posebnu komponentu.

Najpopularniji računari kao što su Apple II i IBM PC su objavili šematske dijagrame i drugu
dokumentaciju koja je unapredila razvoj inženjerstva i matičnih ploča.

Danas obavezni osnovni ugrađeni delovi su flopy, ATA, i SATA kontroleri, slot - „džek“ za miša,
tastuturu i USB slotovi.

Svi proizvođači matičnih ploča na svojim proizvodima ugrađuju još i zvučni čip, grafički čip, LAN
(mrežni) čip, pa čak i procesor (VIA). Kroz godine pojavljivali su se razni standardi, za matične ploče,
tzv. Form Factor koji određuje oblik i veličinu matične ploče, danas je uobičajni ATX standard, dok
postoji i mikro verzija mATX, logično napravljene da bi se mogle smestiti u manja kućišta, dok je
obična ATX ploča nešto veća. Takođe postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas
više ne proizvode matične ploče tog standarda.

Matična ploča se sastoji od jedne višeslojne štampane ploče na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj
elektronskih i elektromehaničkih elemenata. Električne veze između elemenata na matičnoj ploči su
izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i površinama.

Neki od elemenata na ploči omogućavaju priključenje ostalih elemenata računara i to su razni

konektori, podnožja („slotovi“), igličasti priključci („džamperi“) itd.

Drugi elementi kao što su integrisana kola i ostale elektronske komponente (kondenzatori, otpornici,
diode, tranzistori, kalemovi) obezbeđuju generisanje i prenos potrebnih električnih signala
neophodnih za rad računara.

2
 2.1 DELOVI MATIČNE PLOČE
Procesor - Jedna od najznačajnijih komponenti koja se nalazi na matičnoj ploči je centralna
procesorska jedinica (CPU) ili jednostavno procesor . Neposredno iznad procesora se nalaze
komponente koje služe za pasivno (hladnjak) i aktivno hlađenje (ventilator) i zbog toga se najčešće
procesor ne vidi direktno. Procesor je zadužen za sve procese obrade i upravljanje prenosom i
skladištenjem podataka. Hladnjak je metalni profil dizajniran tako da ima veliku površinu na relativno
malom prostoru i služi da efikasno preuzme toplotu sa površine procesorai da je potom emituje u
kućište računara, dok ventilator treba da pospeši proces razmene toplote sa okolnim prostorom.
Temperatura na površini procesora je izuzetno velika i veoma je bitno da se u toku rada računara ona
održava na zahtevanom nivou kako bi se omogućio pravilan rad procesora i ostalih komponenata
računara.

Memorija i konektori memorijskih modula - Sledeća važna komponenta koja se nalazi na matičnoj
ploči je radna memorija (Random Access Memory - RAM). RAM i procesor su fizički smešteni na
malom rastojanju, kako bi se omogućila najbrža moguća komunikacija.

Konektori disk jedinica - Na matičnu ploču se preko posebnih konektora priključuju i disk jedinice
kao što su CD, DVD, hard diskovi i SSD (Solid State Disk). Prenos podataka i ovde može biti
paralelan (PATA) ili serijski (SATA). Neki od ovih konektora su prikazani na sledećoj slici.

BIOS memorija - Osnovna namena Basic Input/Output System (BIOS) memorije je da čuva program
koji inicijalizuje hardver na matičnoj ploči i testira ispravnost sistemskog hardvera. Nakon toga
pokreće postupak za učitavnje operativnog sistema sa hard diska ili neke druge lokacije. Pored toga
BIOS omogućava interfejs između operativnog sistema i tastature, displeja i drugih ulazno izlaznih
uređaja. Sadržaj BIOS memorije definiše proizvođač matične ploče i obzirom da treba da se obezbedi
da čuva sadržaj i kada nema napajanja realizuje se najčešće kao memorija flash tipa.

CMOS memorija - Važan element na matičnoj ploči je baterija za napajanje CMOS memorije u kojoj
se čuvaju podaci o konfigurisanju računara. Podaci o konfigurisnju računara se unose kroz Setup
program prilikom prvog pokretanja računara nakon sklapanja ili nakon izmene nekih vitalnih
komponenti. Podaci se odnose na tip i veličinu priključenog hard diska, broj particija i sl. Ove podatke
nije moguće predvideti u proizvodnji, pa samim tim nije ih moguće upisati u BIOS memoriju, a pri
tome su neophodni za pravilno „podizanje“ računara. Čak i kada bi ove podatke bilo moguće
predvideti njihovo upisivanje u BIOS ne bi bilo prihvatljivo jer kasnije ne bi mogli da se menjaju na
jednostavan način. Zbog toga su podaci zapisani u memoriju koja dozvoljava čitanje i zapisivanje
podataka, ali zahteva napajanje za čuvanje sadržaja. Baterija obezbeđuje napajanje i kada nema
mrežnog napajanja, odnosno kada računara ne radi. Baterija je najčešće dugmastog oblika, litijum
jonskog tipa i ne dopunjava se u toku rada. Pored napajanja CMOS memorije ona napaja i sat realnog
vremena. Ukoliko se baterija isprazni potrebno je zameniti i ponovo uneti tražene podatke.

3
Čip-set - Pored navedenih konektora i priključaka na matičnoj ploči se nalazi veliki broj
elektronskih elemenata. Najznačajniji od njih su integrisana kola, od kojih su najvažnija dva koja
sačinjavaju čip-set (chipset). Zadatak čip-seta je da omogući komunikaciju između praktično svih
delova računara.

Čip set se sastoji od dva kola: 1. Severni most (North bridge) ili Memory Controler Hub - MCH.
2. Južni most (South bridge) ili Input/Output Controler Hub - ICH.

4
 2.2 PREDNJA I ZADNJA STRANA MATIČNE PLOČE

Na prednjoj strani matične ploče se nalaze grupa igličastih konektora na koje se

priključuju LED (Light-Emitting Diode) indikatori i tasteri sa kontrolnog panela na
kućištu računara preko kojih se upravlja radom računara i prati njegov rad.

Na zadnjoj starni matične ploče se nalazi grupa standardnih konektora preko kojih je
moguće priključiti spoljašnje uređaje kao što su: miš, tastaura, monitor, štampač... Miš i
tastatura se priključuju preko PS/2 konektora, dok se za serijski prenos podataka može
koristiti (starija varijanta) RS232 konektor ili USB (Universal Serial Bus). Preko USB
konektora je moguće priključiti veliki broj spoljašnjih uređaja, i on danas predstavlja
jedan od standardnih konektora. Uređaji koji se priključuju preko USB konektora, mogu
od personalnog računara da dobiju napajanje, tako da ne moraju da poseduju
sopstveno.

Većina matičnih ploča sadrži konektor za priključenje na zaobljene ivice konektora

dodatne vođice na konektorima zaobljeni prostor za pinove 13 računarsku mrežu (RJ-
45) i više konektora za priključenje audio opreme. Preduslov je da na matičnoj ploči
postoji integrisana zvučna i/ili mrežna kartica. Ukoliko je integrisana i grafička kartica,
tada postoji i neki od konektora za prenos video signala. Neke složenije matične ploče
mogu da sadrže i dodatne konektore.

5
 2.3 KONEKTORI ZA NAPAJANJE
Da bi se omogućio rad računara potrebno je da se obezbede potrebni naponi napajanja za
sve komponente koje se nalaze na matičnoj ploči. Matične ploče ATH formata imaju
najmanje 1 konektor kojim se obezbeđuje napajanje matične ploče. Ovaj konektor je
obavezan i može da ima 20 ili 24 pina. Na Slici 1.5 je prikazan fizički izgled 20 pinskog
konektora koji se nalazi na jednoj od ivica matične ploče.
Konektor koji ima 24 pina u suštini nema „nove“ naponske vodove, već na dodatna 4 voda
dovodi napone od 12V sa namerom da se obezbedi dodatna snaga za potrošače koji se
napajaju ovim naponom. Raspored pinova i boje kablova se mogu videti na Slici 1.6 i za 20
i 24 pinski konektor za napajanje.
Preko konektora za napajanje se dovode naponi od +3.3V, +5V, -5V, +12V, -12V, pomoćni
napon od +5VSB, signal za uključivanje računara PS-ON (Power Switch On) i signal
ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se često naziva power good i iznačava
sa PG).
Pored obaveznog 20 ili 24 pinskog konektora na savremenim matičnim pločama postoji i
dodatni ATH 12V konektor. Preko ovog konektora se dovodi napon od +12V na deo matične
ploče u blizini procesora na kom se nalazi prekidački stepen za napajanje koji obezbeđuje
potreban napon za napajanje procesora. Procesor je jedan od najvećih potrošača električne
energije u računaru, a to za fiksne napone napajanja podrazumeva povećanu struju
napajanja. Obzirom da se sa povećanjem jačine struje povećava temperaturna disipacija,
pokazalo se boljim da naponski vodovi za napajanje procesora ne prolaze kroz veći deo
štampane ploče već da se dovedu u njegovu neposrednu blizinu. Iz istog razloga, neke
video kartice zahtevaju posebne konektore za napajanje.

6
 2.4 STANDARDIZOVANI TIPOVI MATIČNE PLOČE
Matične ploče se proizvode u različitim standardizovanim oblicima i veličinama. Standardom su
obuhvaćene ukupne dimenzije ploče, raspored komponenti, tipovi konektora i podnožja, potrebni
naponi i konektori za napajanje, pozicije otvora za montiranje i sl. Standard treba da obezbedi
kompatibilnost različitih proizvođača. Originalni Intelov standard pod imenom AT (Advanced
Technology) je 1995. godine zamenjen novim, ATH (Advanced Technology eXtended) standardom
koji uz manje izmene i danas određuje veličinu i dizajn savremenih matičnih ploča. Očigledno je da
ovaj standard nema vrtoglavu dinamiku koja je svojstvena personalnom računaru u celini.

7
 3. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Matična ploča je deo računara koja povezuje sve komponente na njoj, i tako omogućava
komunikaciju između raznih delova u računaru, praktično matična ploča je kuća za ostale
komponente. Od matične ploče mnogo toga zavisi, matična ploča direktno utiče na performanse
računara shodno mogućnostima njenog čipseta, socketa, i samih performansa matične ploče, ona
podržava ili ne podržava različite vrste procesora.

8
 4. LITERATURA
8.1 http://www.bug.hr/forum/topic/procesori-mbo/vodic-kroz-maticne-ploce-pocetnike/34633.aspx

8.2 http://hr.wikipedia.org/wiki/Mati%C4%8Dna_plo%C4%8Da

8.3 http://www.crofan.org/showthread.php?t=7655