Matična ploča je glavna štampana poluprovodnička ploča koja omogućava komunikaciju između

ostalih hardverskih delova u računaru.

Praktično, matična ploča direktno utiče na performanse računara shodno mogućnostima njenog
čipseta, socketa i kvaliteta ostalih delova na ploči. Matične ploče su mnogo uznapredovale, tako
da je danas sasvim uobičajeno da matična ploča ima već ugrađen zvučni čip, grafički čip, mrežni
čip, USB priključke, pa čak i procesor, dok su floppy kontroleri već odavno uobičajeni, iako su
pre i oni bili odvojeni.

Kako radi matična ploča?

Jedan od najvažnijih delova matične ploče je sabirnica. Preko sabirnice idu svi podaci, te tako
komponente međusobno komuniciraju. Brzina sabirnice se meri u MHz-ima (megahercima). Što
je veća brzina to se više podataka istovremeno može preneti. Najbitnija sabirnica je FSB
sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova
brzina može dramatično povećati performanse računara. Osim FSB-a, postoje i druge sabirnice:

 Memorijska sabirnica spaja Northbridge sa memorijom

 IDE sabirnica spaja Southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD uređajima
 AGP sabirnica spaja grafičku kartu sa memorijom i CPU
 PCI sabirnica spaja PCI slotove sa Southbridge-om, također PCI sabirnicu koristi novi PCI Express
(koji se nameće kao zamjena za PCI i AGP)

Delovi matične ploče

 Čipset: Glavni deo koji veže sve ostale delove sa procesorom, te šalje glavnom procesoru (CPU)
informacije ostalim dijelovima. Sastoji se od dva dela:
o NorthBridge: NorthBridge je direktno povezan sa procesorom preko FSB-a (eng. Front
Side Bus ili sabirnica) što omogućava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafičke
kartice. Od njega najviše zavise performanse matične ploče. Integrisan je na matičnu
ploču što znači da se ne može menjati, ali njegova voltaža i performanse se mogu
menjati kroz BIOS ili softverski.
o Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a te sve informacije iz procesor-a idu
prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je sabirnicama spojen na PCI,
USB, zvučni čip, SATA i PATA konektore itd.
 Socket: Socket određuje koji procesor se može ugraditi u matičnu ploču. Nemoguće je staviti
AMD procesor u matičnu ploču koja podržava Intel socket (i čipset). Najkorišteniji socketi danas
su:
o Socket 478 - Stariji Pentium i Celeron procesori
o Socket LGA775 - Novi Intel Pentium 4 procesori
o Socket A - Stari AMD Athlon procesori
o Socket 754 - AMD Sempron i neki AMD Athlon procesori
o Socket 939 - Brzi i jako korišteni AMD Athlon 64-bitni procesori
o Socket AM2 - Zamjena za socket 754 i 939, koristi DDR2 memoriju
  BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontroliše osnovne funkcije računara i svaki put
proverava svoje stanje prilikom paljenja računara.
 Memorijski slotovi: Služe kao kućište za RAM memoriju, obično ih ima više.
 PCI utor: PCI (eng. Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV, mrežne, i
nekada i grafičke karte.
 AGP utor: eng. Accelerated Graphics Port (AGP), konektor isključivo namenjen za grafičke
kartice, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.
 IDE konektori: eng. Integrated Drive Electronics (IDE), služi za spajanje PATA hard diskova,
optičkih uređaja (DVD/CD-ROM/RW); obično se nalaze dva konektora.
 SATA konektori: eng. Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je nešto novijeg datuma
nego PATA, služi za konektovanje SATA hard diskova i logično donosi bolje mogućnosti; sam
konektor je nešto manji i praktičniji.
 USB priključci: eng. Universal Serial Bus (USB) služi za priključivanje spoljašnjih uređaja (printera,
memorijskih stickova itd.). Najnoviji standard je USB 3.0.
 Legacy konektori: Riječ je o prevaziđenim konektorima (serijskom i paralelnom), ali su još uvek
tu radi podrške starim uređajima iako se sve manje koriste. Odlikuje ih mala brzina.
 Konektori za periferije: Konektori za miš i tastaturu su također veoma stari i nisu se previše
menjali. Danas se miševi i tastature (rjeđe) sve više proizvode za USB standard.
 CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke. U sebi sadrži i sistemski sat koji pamti
tačno vreme i kada je računar ugašen.
 Integrisani dijelovi: Većina ploča danas ima već ugrađene zvučne, mrežne pa i grafičke čipove.
 Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobija struju (od napojne jedinice), te je raspodeli
ostalim delovima na matičnoj ploči.

Oblici matičnih ploča

Način komuniciranja između svih delova u računaru

Vremenom su se pojavljivali razni standardi za matične ploče, odnosno Form Factor koji
određuje oblik i veličinu matične ploče, te njen način funkcionisanja i mogućnosti. Danas je
uobičajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploče namenjene
manjim kućištima, dok je obična ATX ploča nešto veća. Također, postoji stari AT standard koji
je osnova ATX-a, ali se danas više ne proizvode matične ploče za taj standard. Najnoviji
standard je Intelov BTX format matičnih ploča.

Spisak svih formata ploča

 PC/XT - Izvorni standard koga je propisao IBM za prve kućne računare, IBM-PC. Nije podlegao
zakonskoj zaštiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova IBM-PC-a.
 AT form factor (Advanced Technology) - Prvi 'form factor' koji je masovno korišten. Bio je
naslednik PC/XT-a. Ovaj format je bio popularan u vr eme 386 računara. Sve do pojave ATX-a bio
je glavni format za matične ploče.
 Baby AT - Naslednik AT matičnih ploča, manjih dimenzija, većinom dolazio bez AGP utora.
 ATX - Nastao je evolucijom AT formata. ATX je najviše korišteni format kod matičnih ploča, još
uvijek u aktivnoj upotrebi.
 Mini-ATX - Isti kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kućišta).
 microATX - Isto vredi i za microATX, ovaj put samo još manjih dimenzija.
 FlexATX - Podstandard microATX-a, omogućuje prilagodljiv dizajn matične ploče, namijenjen za
specijalizovane računare.
 LPX - Osmislio ga je Western Digital. Ovaj format koriste velike OEM kompanije.
 Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a.
 NLX - 'nisko-profilna' matična ploča, iako nikad nije dostigla neku veću popularnost.
 BTX (Balanced Technlogy Extended) - Najnoviji standard koga je propisao Intel, verovatno
naslednik ATX-a.
 microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi.
 Mini-ITX - Osmislila ga VIA, veoma sićušan i prilagodljiv, stavlja se u veoma tanka kućišta.
 WTX (računarstvo) (Workstation Technlogy Extended) - Veliki format matičnih ploča, dizajniran
za velike radne stanice, obično imaju više utora za procesor ili hard disk

http://www.adriatiko.com/Maticna-ploca-GIGABYTE-AMD-MB-GA-MA720-US3-6588-c242-view.htm

http://hardware.sveznadar.info/10-Majstor/06A-MB.html