SEMINARSKI RAD

PREDMET: Praktina nastava

TEMA: MATINA PLOA

Profesor,

Student,

Vladica Ubavic

Duan Milovanovi
Br.indeksa:15/12r

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

I UVOD

Matina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa u

raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor, ROM, kao i vie
konektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa
odreenim funkcijama (zvuna,grafika, TV i mrena
kartica, modem, RAM, kontroleri diskova isl.). Pored
navedenih elemenata, na matinoj ploi se nalaze i juni i,
najee, severni most.

* SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

II GLAVNI ELEMENTI MATINE PLOE

2.1 Stepen za napajanje
Dananje matine ploe ATX formata imaju jedan ili dva konektora za
prikljuenje napona za napajanje.

* Prvi

od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i preko njega se

dovode naponi :
* +3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V,
* pomoni napon +5VSB,
* kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i
* signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se najee naziva
power good i oznaava sa PG).
Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi
put se pojavio na novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon
+12V na deo matine ploe na kome se nalazi posebni prekidaki stepen za
napajanje i koji koristei taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra
mikroprocesora.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

2.2 Podnoje za procesor

Razni tipovi procesora imaju razliita podnoija

* Generalno

se moe rei da podnoje ima jedan ugao drugaiji od

ostalih (jedan pin manje). Time se oznaava taan poloaj procesora
prilikom njegovog postavljanja u podnoje.
* Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podii polugu za
fiksiranje procesora, zatim pazei na orijentaciju procesora u odnosu
na podnoje, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u
podnoje i na kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle
montae procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom.
Za razne procesore sistem montae je razliit i naveden je u uputstvu
za matinu plou. Na kraju treba prikljuiti i konektor za napajanje
ventilatora u odgovarajui konektor na matinoj ploi.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

2.3 Slotovi za proirenja

To su konektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice za
proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica, razni kontroleri
i tako dalje.

2.4 Slotovi za memoriju

* Sa

sadanjim tipovima memorijskih modula (DDR i DDRII) je dovoljno

postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto
postavlja i vei broj modula (obino parni broj) da bi se dobila vea
koliina memorije i vei propusni opseg memorije (dvokanalni pristup
memoriji).
* Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj kontakata i posebna
ispupenja na odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo
odgovarajui tip memorijskih modula.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

2.5 Slotovi za masovnu memoriju

Na matinu plou se preko posebnih konektora prikljuuju i razne disk
jedinice: flopi disk, CD ROM, DVD ROM i hard diskovi.

2.6 Flopi diskovi

Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje konektor

sa trakastog kabla za vezu sa flopijem.

Na

veini matinih ploa konektor za flopi jedinicu ima ljeb na

plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki nemogue
pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

2.7 Paralelni ATA standard

Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk
jedinice po paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i
sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po 40
pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice (hard
disk, CD ROM, DVD ROM ).

2.8 Serijski ATA standard

Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard
diskova po serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na
svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmoilnim
kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA hard disk.

2.9 Prednja strana matine ploe

* Na

prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliastih kontakata

(konektora) na koje se prikljuuju LED diode i tasteri sa kontrolnog panela
na kuitu raunara, pomou kojih se upravlja radom raunara i prati
njegova aktivnost

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

2.10 Zadnja strana matine ploe

Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih
se prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji, kao
to je prikazano na slici:

* SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

2.11 Baterija za napajanje CMOS memorije
Vaan

element na matinoj ploi je i baterija za napajanje CMOS

memorije u kojoj se uvaju podaci o konfiguraciji raunara.

Nekada

su se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale

tokom rada raunara. Danas se na matinim ploama upotrebljavaju
litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada raunara, ali
zahvaljujui izuzetno maloj potronji CMOS memorije, traju vrlo dugo.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

III ELEKTRONSKI ELEMENTI

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

3.1 Severni most (North Bridge)

Severni most (North Bridge) ima etiri pristupa.
Sa njegove gornje strane (na blok emi na slici

) je preko procesorske
magistrale (FSB Front Side Bus) prikljuen mikroprocesor, sa desne strane
su preko memorijske magistrale prikljuena podnoja za memorijske
module, a leve strane je prikljuen AGP slot u koji se postavlja video
kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema junom
mostu.

3.2 Juni most (South Bridge)

Na juni most (South Bridge) su prikljuene ulazno/izlazne jedinice koje
su po svojoj prirodi sporije od memorije i AGP porta, pa su zato i mogle biti
udaljene od procesora.
Te jedinice su razni kontroleri (IDE kontroler za paralelne ATA diskove,
kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk,
kao i PCI i USB slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala
prikljueni na juni most
Juni most je jednostavnije konstrukcije i obino ne zahteva hladnjak na
sebi.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

IV KONFIGURISANJE MATINE PLOE (BIOS)

Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora.

Drugi

parametar koji je potrebno podesiti je uestanost sistemske

magistrale.

Na kraju treba podesiti i takozvani mnoilac.

* SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

V STANDARDI KOD MATINIH PLOA

* Pored

ploe (ATX) koja se moe smatrati kao standard jer omoguava

najveu fleksibilnost u upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i
takozvane integrisane matine ploe, koje na sebi sadre integrisane sve
potrebne kontrolere ukljuujui i video kontroler (video karticu).

* Ovakve matina ploa imaju na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk,

mreu, IDE disk jedinice, flopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

* SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

* Vremenom

su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno

Form Factor koji odreuje oblik i veliinu matine ploe, kao i njen nain
funkcionisanja i mogunosti.

* Danas

je uobiajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu

mATX za ploe namenjene manjim kuitima, dok je obina ATX ploa neto
vea. Takoe, postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas
vie ne proizvode matine ploe za taj standard. Najnoviji standard je
Intelov BTX format matinih ploa.

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

Spisak formata matinih ploa :

* PC/XT

(The IBM Personal Computer/ eXtended Technology, IBM 1983g.) - Izvorni

standard koga je propisao IBM za prve kune raunare, IBM-PC. Nije podlegao
zakonskoj zatiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova IBM-PC-a.

* PC/AT

(The IBM Personal Computer / Advanced Technology, IBM 1984g.) - Prvi

'form factor' koji je masovno korien. Bio je naslednik PC/XT-a. Ovaj format je bio
popularan u vreme 386 raunara. Sve do pojave ATX-a bio je glavni format za
matine ploe.

* Baby AT - Naslednik AT matinih ploa, manjih dimenzija, veinom dolazio bez AGP
slota.

* ATX

(Advanced Technology Extended, Intel 1995g.) - Nastao je evolucijom AT

formata. ATX je najvie korieni format kod matinih ploa, jo uvek u aktivnoj
upotrebi.

* Mini-ATX - Identian kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kuita).

SEMINARSKI RAD: MATINA PLOA

* MicroATX - Isto kao i miniATX , samo jo manjih dimenzija.

* FlexATX

- Podstandard microATX-a, omoguuje prilagodljiv dizajn matine ploe, namenjen

za specijalizovane raunare.

* LPX

(Western Digital Corporation 1990g.) - Osmislio ga je Western Digital. Ovaj format

koriste velike OEM kompanije.
* Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a,

* NLX (Intel) - 'nisko-profilna' matina ploa, iako nikad nije dostigla neku veu popularnost.
* BTX

(Balanced Technlogy Extended, Intel 2004g.) - Najnoviji standard koga je propisao

Intel, verovatno naslednik ATX-a.

* microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi.

* Mini-ITX (VIA) - Osmiljen je od strane VIA-e, veoma malih dimenzija i prilagodljiv, stavlja se
u veoma tanka kuita.

* WTX

(Workstation Technlogy Extended, Intel 1998g.) - Veliki format matinih ploa,

dizajniran za velike radne stanice, obino imaju vie slotova za procesore ili hard diskove.