SAVREMENE BAZE PODATAKA Kompjuterska tehnologija je napravila trajnu promenu u funkcionisanju privrede na svetskom nivou.

Informacije koje su nekada bile skladitene u skladitima, na papiru koji je smeten u kutije, sada je momentalno dostupan. Do nedavno su se baze podataka mogle pokretati samo na mainframe kompjuterima. Do kraja 80-tih i poetka 90-tih godina 20 veka obrada podataka na mejnfrejm kompjuterima je bio jedini izbor za organizacije kojima je bilo potrebno obimno procesiranje podataka kao i podrka za veliki broj korisnika. Mejnfrejmovi su bili u upotrebi preko 20 godina a glavni razlog za njihovu dugovenost je bila njihova pouzdanost. Sposobnost mejnfrejmova da istovremeno podravaju veliki broj korisnika dok istovremeno vri brzo prikupljanje informacija i njihovo prosleivanje doprinelo je njegovoj prihvaenosti u oblasti velikih firmi i korporacija. Obrada podataka na mejnfrejmovima je oznaavala da se sva procesiranja obavljaju na glavnom raunaru mejnfrejmu. Mejnfrejm je zaduen za pokretanje sistema za upravljanje relacionim bazama podataka ( RDBMS), da upravlja aplikacijama koje pristupaju sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka i da odrava komunikacije izmeu mejnfrejma i udaljenih terminala. Inteligentni terminal kao to mu i samo ime implicira bio ogranien na prikazivanje teksta i prihvatanje podataka koje je korisnik na njemu unosio. Aplikacije nisu bile izvravane na terminalima. Naime one su bile izvravane na mejnfrejmu dok je samo njihov odraz bio prikazivan na terminalima. Najvea mana obrade podataka na mejnfrejmovima je bila to to su bili veoma skupi. Kupovina i odravanje mejnfrejmova je mogla da kota i po nekoliko miliona dolara. Mejnfrejmovi su skupi za korienje jer jo zahtevaju posebne uslove instalacije ( posebne prostorije sa posebnim napajanjem i kontrolom temperature), zahtevao je ekstenzivnu podrku i nisu koristili uobiajne kompjuterske komponente. Mejnfrejmovi su, umesto korienja standardnih kompjuterskih komponenta, koristili hardver i softver koji je proizvodio sam proizvoa kompjutera. Ovakav pristup proizvoaa je ograniavao kupca komjutera na relativno ogranien skup dodatnog hardvera kao i softverskih reenja. Sledei korak u razvoju je bio PC/file server: je postao popularan krajem 80-tih godina 20 veka kada su poslovni korisnici poeli da se okreu PC raunarima kao alternativu mejnfrejmovima. Korisnicima se dopalo to to su sada mogli sami i sa lakoom da razvijaju svoje aplikacije kroz etvrtu generaciju programskih jezika (4GL). Jeftin i lak za korienje softver kao npr. Lotus 1-2-3, Dbase i Word Perfect je omoguio zaposlenima i kunim korisnicima da kreiraju dokumenta i upotrebljavaju baze podataka brzo i precizno. Obrada podataka PC/File serverom je podrazumevala pokretanje i aplikacije RDBMS na samom PC raunaru. Druga veoma vana tehnologija je bila lokalna mrea (LAN) i njena integracija u firmama irom sveta. Radilo se dakle o relacionoj bazi podataka u heterogenom mrenom okruenju. Iako su korisnici bili naviknuti na terminalske konekcije ka firminom majnfrejmu, sada su fajlovi koji su obraivali mogli da sauvaju na lokalnom kopjuteru i da im se pristupa sa nekog drugog komjutera prikljuenog na istu mreu. Na PC se izvravalo svo RDBMS procesiranje dok se fajl server koristio kao centralizovana oblast za skladitenje podataka. Nakon to je Apple Macintosh uveo grafiki interfejs ( Graphic User Interface GUI) komjuteri su pored jeftinosti i solidne procesorske snage postali i laki za korienje. Glavna negativna strana PC/File server procesuiranja je to se svo procesuiranje baze podataka izvravalo na PC raunaru. Kada bi se poslao upit fajl serveru on ne bi procesuirao upit ve bi vratio sve podatke koji su potrebni za obraivanje tog upita. To je dovodilo do umanjenja performansi i drastinom poveanje zaguenja mree. Tokom ovog vremena brzih promena i napretka pojavio se novi tip sistema. Nazvan je Client/Server i moe se rei da je on odgovor na negativne strane obrade podataka na majnfrejmovima i PC/File serverima. Kombinovanjem obraivake snage majnfrejma sa fleksibilnou i cenom PC, obrada podataka metodom Client/Server je spojila sve prednosti prethodnih tehnologija.

Client/Server obrada se moe definisati kao logika podela korisnikog interfesa i upravljanje bazom podataka. Client komjuter, esto nazvan i radna stanica, kontrolie korisniki interfejs. Na njemu se korisniku predstavlja informacija u slici i tekstu i na njemu takoe korisnik unosi podatke. Serverski kompjuter se stara o upravljanju bazom podataka. Na njemu se vri manipulacija podacima, smetaju svi podaci, i sa njega se prosleuju potrebni podaci odreenom korisniku. Sve obrade nad podacima se obavljaju na ovom raunaru. Serverski komjuter je obino povezan sa vie Client komjutera putem mree bilo da je ona LAN ili WAN. Oni meusobno komunicirju kroz zajedniki mreni protokol koji im omoguava da razmenjuju informacije. Client/Server metoda obrade informacija je postala popularna zbog: Pristupnost obrade podataka ovom metodom je drastino jeftinija od metode majnfrejma. Client/Server je baziran na otvorenoj arhitekturi to omoguava da vie proizvoaa proizvodi konkretne proizvode i time da snizi cenu za razliku od majnfrejmova ije je elemente proizvodio proizvoa samog majnfrejma i time diktirao cenu. Client/Server je uglavnom baziran na PC raunarima pa je i drastian pad cene raunara doveo do dalje pristupanosti celokupnog sistema. Brzina razdvajanje obrade informacija izmeu klijenta i servera smanjila je zaguenje mree to je dovelo da klijent/server ima performanse jednog mejnfrejma. Prilagodljivost klijent/server arhitektura je daleko otvorenija od mejnfrejm arhitekture. To je omoguilo stvaranje jednog sistema kod koga je softver nabavljen od jednog porizvoaa sistema za upravljanje bazama podataka, hardver od drugog proizvoaa a softver za razvoj aplikacija od treeg proizvoaa. Tako sada kupci mogu da izaberu komponente koje im najvie odgovaraju. Pojednostavljen pristup podacima Klijent/Server poveava dostupnost podataka masama korisnika. Sa njim pristup podacima nije ogranien na one koje razumeju proceduralno programiranje. Naprotiv pristup podacima je obezbeen softverskim paketima koji prikrivaju svu kompleksnost pristupa podacima. Softver za obradu teksta, rad sa tabelama su samo promeri uobiajnih softverskih paketa koji omoguavaju lak pristup podacima. Prve implementacije SQL-a ( Structured Querz Language): Korporacija Oracle je izbacila prvu komercijalnu RDBMS koja je koristila SQL. Iako je prva verzija bila inicijalno razvijena za VAX/VMS sistem, Oracle je izbacio i DOS verziju svog sistema za upravljane bazama podataka. Sredinom 80-tih godina 20 veka Sybase je izbacio svoj RDBMS SQLServer. Sa client bibliotekama za pristup bazi podataka, podrci za skladine procedure i mogunou rada sa razliitim tipovima mrea, SQL je postao uspean proizvod pogotovu u oblasit client/server sistema. Najaa strana za sistema podataka SQL servera je njihova prenosivost na druge platforme. Oracle pisan u C kodu kombinovan sa SQL na PC raunaru je identian kopiju Oracl-a koja radi na recimo VAX sistemu. Popularne SQL implementacije: SQL je specijalizovani tip programskog jezika razvijenog za potrebe rada sa relacionim bazama podataka kao to su MySQL, Oracle, Microsoft SQL Server, PostgereSQL, Informix i duge. SQL standar je definisan Amerikim nacionalnim institutom za standarde ili ANSI u njihovom dokumentu ISO/IEC 9075:1992. Ovaj standard se esto naziva i ANSI SQL-92. Svaka relaciona baza primenjuje svoju verziju SQL standarda mada je neki i poboljavaju. Standardizacija programskog jezika omoguila je proizvoaima lako prebacivanje programa sa jedne platforme na drugu tako da za svaku iole korieniju platformu imamo barem jedan program. Oracle:

Oracle korporacija je nesumnjivo lider u softveru za baze podataka u oblasti velikih firmi i preduzea. Oracle-ove baze su u irokoj upotrebi u razliitim tipovima aplikacija i veoma su popularne zbog malog broja mana: Svestranost Oracle u ponudi ima puno proizvoda za e-commerce koji se ntegriu sa njihovim bazama podataka to pomae u procesu dizajniranja, pravljenja i korienja aplikacija za baze podataka. Stabilnost Oracle-ovi serveri veoma retko zataje to je veoma bitno onima kojima su baze podataka potrebne 24h dnevno. GUI Oracle nudi veliki broj GUI alata za upravljanje bazama podataka na taj nain olakavajui rad. Bezbednost novije verzije sada imaju toolkit za obezbeivanje sigurnosti tako to obezbeuje enkripciju osetljivih podataka unutar baze podataka. Vie platformska podrka popularne verzije Oracle-a ukljuuju i verzije za MS Windows kao i za sve popularniji Linux. Mane: Potencijalno visoki trokovi posedovanja. ( Total Cost of Ownership TCO) Oracle-ovi serveri baza podataka zahtevaju najmodernije hardverske resurse ( najbitnije procesor i RAM memorija) da bi radili na prihvatljivom nivou. Microsoft SQL Server Poput Oracle-a, Microsoft je kljuni igra u oblasti baza podataka, mada konstantno mora da pristie druge pogotovu u oblasti interneta i e-komerca. Iako je Microsoft priznati lider u oblasti desktop operativnih sistema tu prednost nije preneo na oblast elektronske trgovine. Prednost MS SQL su: Visoka stabilnost. MS SQL server nudi stabilnost koja je dizajnirana da bude u skladu sa Windows OS. Lakoa korienja. MS SQL Server nudi prepoznatljiv GUI koji se koristi i u Windows operativnim sistemima tako da je vreme uenja korienja svedena na minimum. Saglasnost sa ANSI SQL-92. Potpuno je kompatibilan sa ANSI SQL-92 standardom i ak ga u nekim stvarima poboljava. Mane: Zahvaljujui brojnim sigurnosnim propustima na nivou operativnog sistema mnogi ozbiljniji korisnici izbegavaju da ulau novac u MS SQL Server za potrebe firme. Dodatno, primoravanje za restartom host raunara da bi se update-ovala baza podataka ili softver odbija mnoge potencijalne korisnike kojima je potrebno 24- asovna dostupnost bazi podataka. Visoka cena posedovanja (TCO). Poput operativnih sistema na kojima radi MS SQL Server je veoma hardverski zahtevan. Potrebno mu je mnogo procesorske snage kao i velika koliina slobodne RAM memorije. Ovaj aspekt najvie pogaa mala preduzea, koja pored licenciranja MS SQL Servera od par hiljada dolara, raunajui trokove za nabavku samog operativnog sistema kao i dodatnog softvera i hardvera da bi pokrenuli bazu podataka, imaju velike izdatke. Vlasnika svojina. Poto MS SQL Server nije milti platformski, neki potencijalni kupci se usteu od kupovine poto onda zavise samo od jednog dobavljaa. Ako se dobavlja odlui da znaajno povisi cenu dodataka ili ispravki softvera morali bi da uu u nepredviene torkove. PostgreSQL

Novo pridolica u polju RDBMS-a, se brzo uzdigao. Dosta je stabilan za tako nov proizvod ali je jo dosta rada pred njim da bi mogao u znaajnijoj meri da konkurie velikim igraima. Prednosti: Saglasnost sa SQL-92. PostgreSQL se najvie pridrava SQL-92 standarda. Multiplatformska dostupnost. Distribucije PostgreSQL-a su dostupne za najkorienije kompjuterske platforme ukljuujui Windows 2000/NT i MacOS X. Kao Open Source paket stie sa mnogo verzijama Linux operativnog sistema. Niski trokovi posedovanja (TCO). Softver PostgreSQL baza-server je dostupan za minimalne izdatke. Softver je Besplatan to je potencijalno prednost u odnosu na Oracle ili Microsoft SQL Server. Mane: Relativno ogranieno prihvatanje. Iako PostgreSQL podrava veoma vane funkcije velikih RDBMS proizvoda naroito transakcije on je sporiji u odnosu na konkurenciju ( posebno u odnosu na Oracle). To je moda i jedini razlog to PostgreSQL nije prihvaen od mnogih velikih firmi. Informix IBM-ova Informix serija servera je usmerena ka velikim aplikacijama za baze podataka. Informix je popularan RDBMS jer iza njega stoji jedan gigant kao to je IBM to se i odraava na njegove karakteristike. Prednosti: Razvnovrsna proizvodna linija. Informix u ponudi ima irok spektar servera u zavisnosti od potrebe korisnika. Poev od on-line transakcija do paralelnog procesiranja i dr. Informix proizvodi optimizovane servere za gotovo sve poznate potrebe. Multiplatformska dostupnost. Informix radi na mnotvu platforma i takoe nudi alat koji momae pri razvijanju aplikacija. Dokumentacija i podrka. Za razliku od najveih konkurenata Oracle-a i Microsoft-a IBM na svom Web sajtu nudi dokumentaciju za Informix koja je na zavidnom nivou. Mane: Visoka cena posedovanja. Kao i kod najveih konkurenata potrebno je imati veoma jak hardver koji bi pokretao server kako su to zamislili programeri IBM-a to je esto preveliko optereenje za male firme pa ga one iz tog razloga najee izbegavaju.

MySQL Iako je najmlai od gore pomenutih SQL servera MySQL daje najbolje iz sveta baze podataka. Dostupan je za ubedljivo najvie raunarskih platformi. Trenutno je dostupan za Linux, Windows 95/98/2000/NT, Solaris, FreeBSD, MacOS X, HP-UX, AIX, SCO, SCI, Irix, DecOSF i BSDi. Linux verzije rade na mnotvu arhitektura kao to su Intel libc6, Aplha, IA64, SPARC i S/390. Dostupnost na svim ovim platformama samo je jo vie doprinela njegovoj popularnosti i primeni. Pored obinog MySQL servera postoji i poboljana verzija MySQL-Max. MySQL-Max pored servera sadri i tabele za zatitu transakcija kao to je Inno DB ili Berkeley DB.

MySQL je dostupan kao binarni fajl ili kao source kod. Ako vam je potrebno da svojoj aplikaciji dodate MySQL osobine dovoljno je uzeti source kod MySQL-a i modifikovati ga za vae potrebe. MySQL je pod zatitom GNU General Public Licence (GPL) i GNU Lesser General Public Licence ( LGPL) i u veinu sluajeva je besplatan. MySQL takoe ima puno interfejsa za programiranje aplikacije ( Application Programming Interface API) koji programeru dozvoljavaju da pristupi i oblikuje bazu podataka. API su dostupni za C, C++, Tcl, Python, PHP i Perl. Neki od najpopularnijih za programiranje Web interfejsa su PHP i Perl. Najvee prednosti: Web aplikacije. Web aplikacije obino imaju mnogo isitavanja i malo upisa, MySQL je dovoljno brz i moe zadovoljiti zahteve Internet brzine. Open Source. MySQL je open-sorce to znai da svako moe da uzme source kod i da prilagodi sopstvenim potrebama. Mala hardverska zahtevnost. MySQL radi ak i na raunarima tipa Intel Pentium sa 32 MB RAM-a pa ak i slabijim ali ipak, na takvim raunarima ne treba imati velika oekivanja u pogledu performansi. Stabilnost. Sa svakom novijom verzijom MySQL je sve stabilniji. Tome najvie doprinosi to je MySQL open-source pa u njegovoj izradi uestvuju mnogo vie programera, na dobrovoljnoj osnovi, no to bi i neka velika kompanija sebi mogla da priuti da zaposli. SISTEM BAZE PODATAKA To je sistem iji je osnovni zadatak memorisanje i odravanje podataka. Sistem baze podataka ine: podaci, hardver, softver i korisnici. Hardver Baze podataka se memoriu na sekundarnim memorijskim jedinicama sa direktnim pristupom, po pravilu na diskovima. Podaci Memorisani podaci su organizovani u jednu ili vie baza podataka. Podaci su integrisani u deljivi, to znai da su svi podaci koji opisuju neki realni sistem smeteni na jednom mestu i da su zajedniki za sve aplikacije u tom sistemu. Korisnici baze podataka akteri na sceni: administratori baze podataka projektanti baze podataka krajni korisnici baze podataka sluajni naivni( parametarski) profinjeni(softisticirani) sistem analitiari

 aplikacioni programeri Radnici iza scene: projektanti i izvoai DBMS-a razvojni ininjeri operatori i osoblje za odravanje Administrator baze podataka je lice ili institucija zaduena za administriranje osnovnih resursa sistema baze podataka. Administrator je zaduen za prijavljivanje rauna, za postavljanje parametara sistema, za dodelu i oduzimanje privilegij, za auriranje ema i za praenje korienja baze podataka. Krajnji korisnici su lica iji posao zahteva pristup podataka radi pretraivanja, auriranja i generisanje izvetaja, ima vie vrsta krajnjih korisnika: Sluajni korisnici povremeno pristupaju bazi podataka, njihovi zahtevi su vrlo promenljivi i nisu unapred definisani. Za njih se projektuju posebni upiti jezici i, dodatna softverska pomagala. Naivni ili parametarski korisnici auriraju bazu podataka i koristii standardne upite dobijaju potrebne podatke iz baze podataka. Primer ovih korisnika su slubenici na alterima. Ovi korisnici uvek dobijaju istu obradu nad bazom podataka. Profinjeni korisnici su korisnici koji su bliski sa DBMS-om tako da mogu formulisati vrlo sloene zahteve. Primer takvih korisnika su ininjeri, naunici, istraivai, analitiari. Sistem analitiari utvruju zahteve krajnjih korisnika i definiu specifikacije transakcija za potrebe korisnika. Aplikacioni programeri realizuju zahteve za transakcijama nad bazom podataka iskazane od strane sistem analitiara. Mogunosti baze podataka A) B) Osnovne upravljanje redudancom zajedniko korienje podataka ograniavanje neautorizovanog pristupa obezbeenje vie interfejsa predstavljanje komleksnih veza meu podacima obezbeenje integriteta obezbeenja BACKUP i RECOVERY Dopunske mogunosti da se primene standardi fleksibilnost smanjenje vremena razvoja aplikacija posedovanje aurnih informacija uteda( ekonominost)

Zato baza podataka? moe se redukovati redundanca

moe se izbei nekonzistentnost podaci mogu biti zajedniki za vie aplikacija mogu se nametnuti standardi moe se obezbediti sigurnost podataka moe se odravati integritet podataka mogu se balansirati konfliktne situacije SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA DATA BASE MENAGMENT SYSTEM( DBMS) RELATIONAL DATA BASE MANAGMENT SYSTEM ACCESS

Po definiciji, baza podataka je kolkcija povezanih stavki podataka koje su smetene na organizovani nain. Access je jedinstven meu desktop bazama za razvoj aplikacija na PC raunarima zbog svoje jednostavne strukture datoteka. Svaka datoteka Access(.mdb) sadri objekte podataka: tabele, indekse i upite, kao i objekte aplikacija: obrasce, izvetaje, makroe, i module Access Visual Basica za aplikacije VBA. Veina projektanata koristi dve datoteke .mdb: jednu koja sadri objekte podataka i drugu sa objektima aplikacije. Glavna datoteka baze podataka( datoteka radne grupe) je pod nazivom System.mdw ova datoteka sadri sledee informacije: imena korisnika i grupa korisnika, koji mogu da otvore MS Access lozinke i jedinstveni binarni kod korisnika, koji se naziva System ID( System Identifire, SIO) koji identifikuje korisnika koji trenutno koristi MS Access operativna podeavanja. Kaoja se uspostavljaju izborom stavki iz padajue liste Tools-Options, i definicija prilagoenih paleta alatki u Accessu 2000, koje pravi svaki korisnik. Biblioteke datoteke( .mda i .mde) su one u kojoj se smetaju arobnjaci za izradu obrazaca, izvetaja, grafikona, kao i renik podataka za sve elemente baze podataka. Dodavanjem ovih elemenata proiruje se mogunosti MS Access i dodaju mu se nove osobine. Ove biblioteke moemo povezati sa Access izborom opcija References iz liste Tools u prozoru Modules, ili pomou alatke Add-In-Manager, kojoj moemo pristupiti izborom opcije Tools-Add-Ins). arobnjaci Accessa 2000, koji se koriste da bismo napravili obrasce, izvetaje ili grafikone, uvaju se u nizu datoteka Accessovih bibliotekarskih baza podataka: Acwzlib.mde, Acwztool.mde, i Acwzmain.mde Datotek zakljuavanja ( Locking Information File, sa ekstenzijom .Idb) slui za smetanje informacija o trenutno zakljuanim podacima u bazi ( tj. o onim podacima koji su u procesu auriraju). Ako ovaj fajl nepostoji u trenutku otvaranja baze, Microsoft Jet Database Engine ga stvara, dajui mu isto ime kao to je i ime baze, samo sa ekstenzijom .Idb. Ovim se obezbeuje da neki korisnik ne pristupi nekompletnim podacima, dok drugi korisnik vri njihovu izmenu. Microsoft MS Access 2000 je 32 bitni sistem za upravljanje racionalnim bazama podataka i predvien je za: rad na jednom raunaru, i

rad u raunarskoj mrei( ravnopravnih korisnika ili klijent-server aplikacijama)