Poglavlje 2

Unutranjost raunara: osnovne komponente

Ukratko: instaliranje procesora Matina ploa Specikacije i primene procesora Memorija raunara Magistrale za proirenja i kontroleri CMOS Uobiajeni konektori

UVOD
Raunar je modularan ureaj tj! sastoji se od "elikog broja standardni# delo"a kao to su grake kartice disko"i itd! Modularnost odgo"ara i korisnicima i proiz"oaima zato to omogu$uje meusobnu kompatibilnost raunarski# sistema a sistemi postaju je%tiniji &rezultat standardizacije'! S"i ti delo"i po"ezani su meusobno preko gla"ne centrale celog raunara ( matine ploe! Modularnost takoe znatno olaka"a pronala)enje i otklanjanje k"aro"a pa i nadogradnju raunara! *oto je ceo sistem rasklopi" lako $ete zameniti samo odreenu komponentu! +edino treba da znate gde da je prikljuite! Ukoliko #o$ete da unapredite sr) raunara "ero"atno $ete zameniti matinu plou zajedno s procesorom memori, jom i drugim komponentama! *re nego to preemo na komponente koje se nalaze u raunaru bitno je da razu, mete matinu plou ( ta s njom mo)ete uraditi a ta ne mo)ete! -atim "a)no je da s#"atite procesore i nain nji#o"og rada! .ek posle toga mo)ete zaroniti u pojedinane kartice koje se prikljuuju na matinu plou i omogu$a"aju "am da lako radite s raunarom! /ako su raunari odu"ek bili sasta"ljeni od pojedinani# komponenata u poslednji# 0 do 12 godina intenzi"irana je nji#o"a integracija ili prenoenje "e$eg dela posla na dopunske 3kartice4 &npr! z"une i grake' koje se nalaze na samoj matinoj ploi! 5a primer matina ploa "aeg raunara mo)da "e$ ima integrisan z"uni ili gra, ki ip umesto posebni# kartica o kojima se go"ori u narednim pogla"ljima! Matina ploa obino sadr)i slede$e komponente ili konektore za nji#o"o prikljui"anje:

*rocesor &C*U' 6la"nu memoriju &7R8M 97O S7R8M' Utinice za proirenja po"ezane s magistralama *C/ /S8 ili 86* Osno"ni ulazno,izlazni sistem &:/OS' sa sistemskim satom;kalendarom 8daptere &inter%ejse' za tastaturu i mia <ontroler disketne jedinice *rimarni inter%ejs 9/79 &9n#anced /ntegrated 7ri"e 9lectronics' namenjen prete)no "rstim disko"ima i C7,ROM ureajima Sekundarni 9/79 inter%ejs! =ladnjak za procesor Serijski &RS,>?>C' ili COM prikljuak *aralelni prikljuak &za tampa' Statiku pri"remenu &ke' memoriju @ireAire prikljuke US: prikljuke /ntegrisanu graku karticu /ntegrisanu z"unu karticu /ntegrisanu mre)nu karticu /ntegrisan modem Bentilatore

Mnoge matine ploe sadr)e i:

U o"om pogla"lju pozaba"i$emo se procesorima matinim ploama i uzbudlji"im s"etom osno"ni# raunarski# konektora!

/nstaliranje procesora

21

UKRATKO Instal ranje pro!esora

Uopte uze" procesori su komponenta koja se relati"no lako instalira i skida! 5ajte)e je posti$i kompatibilnost procesora i matine ploe na koju ga instalirate! 8ko pokuate da instalirate procesor *entium /// &*///' na pentijumsku matinu plou sigurno ne$ete uspeti!

PRIPR"#IT" $"
*re nego to ponete pripremite nekoliko st"ari koje "am moraju biti pri ruci:

7okumentaciju za no" procesor i matinu plou! -a razume"anje orijentacije korisni su dijagrami &koji se esto mogu prona$i na Aeb lokaciji proiz"oaa'! Od"ija&e' za ot"aranje raunara! <utiju za smetanje za"rtanjC! 5aruk"icu proti" statikog elektriciteta! .anko i ra"no pare metala ili odgo"araju$u alatku za "aenje procesora &ukoliko imate stari procesorski ip sa no)icama'!

1% /skljuite raunar iz"adite utinicu iz napajanja i skinite s"e za"rtnje koji pri"r, $uju poklopac raunara! 2% Uzemljite se pomo$u antistatike naruk"ice! &% *ronaite postoje$i procesor na matinoj ploi i pa)lji"o ga skinite! Ukoliko je jo u"ek upotreblji" sta"ite ga u antistatiku "re$icu! '% *rouite dokumentaciju matine ploe i no"og procesora &pro"erite da li su kompatibilni da li su potrebna podea"anja za umno)a"anje takta i sl!' a zatim pa)lji"o posta"ite procesor na odgo"araju$e mesto na matinoj ploi! (% Bratite poklopac i za"rtnje prikljuite napajanje i ukljuite raunar! )% *okrenite program :/OS Setup &tokom podizanja sistema na ekranu $e se "ero"atno poja"iti poruka To enter Setup, press <taster>' i pro"erite da li je no"i procesor prime$en!

22

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

$ stemska*mat na ploa
+o otkako su se poja"ili 1DE1! godine mikroraunari s"i# "rsta obino sadr)e s"e gla"ne elektronske delo"e na jednoj tampanoj integrisanoj ploi koja se zo"e matina ploa &engl! motherboard'! *ostoje i raunari koji su drugaije projekto"ani ali je princip posta"ljanja to "e$eg broja elemenata na jednu plou najpopularniji iako je i on prola, zio kroz razliite %aze! /:M je napra"io pr"i *C raunar godine 1DF1! On je imao relati"no jednosta"nu matinu plou i mnot"o utinica za proiri"anje! Moderniji raunari obino imaju slo)enije matine ploe i manji broj utinica za proiri"anje! &/ntegrisanjem kompo, nenata na matinu plou smanjuje se ukupna cena raunara!' U budu$nosti $e se "ero"atno desiti da gla"nina raunara uopte ne$e imati utinice za proiri"anje poto $e najpotrebnije %unkcije biti potpuno integrisane u matinu plou! -apra"o to je "e$ sada tako na nekim prenosi"im raunarima npr! na modelu 7ell /nspiron F122 na ijoj se matinoj ploi nalaze modem 0G < 9t#ernet kartica 12;122 1G,bitna z"una kartica inter%ejs za palicu za igre i 7B7 ureaj! Bisokointegrisane matine ploe mogu biti i dobre i loe: s jedne strane one su ne"ero"atno pogodne ali s druge strane nude samo pristup 3uzmi ilH osta"i4! 5eke inte, grisane matine ploe imaju komponente koje ne mo)ete iskljuiti da biste instalirali posebne kartice! <ao primer nedostataka koje donose pre"ie integrisane matine ploe: jednom mom kolegi stalno se prekida "eza kada koristi Aeb ita zato to integrisan skup "ideo ipo"a na matinoj ploi odbija da se iskljui kako bi mogla da se koristi samostalna graka kartica! 8ko se naete u tak"oj situaciji i graki adapter na matinoj ploi zaka)e ne mo)ete samo da bacite staru i instalirate no"u graku karticu "e$ morate da zamenite celu matinu plou! 5a matinim ploama iz 1DF1! godine bilo je mesta za procesorski ip GI <: memo, rije prikljuak za tastaturu i nekoliko utinica za proiri"anje! Matine ploe iz >22I! godine na uobiajenim stonim raunarima takoe sadr)e inter%ejse za serijski priklju, ak paralelni prikljuak "rsti disk i disketnu jedinicu prikljuak za tastaturu i mia 1 6: ili "ie memorije na nekim modelima nekoliko US: prikljuaka i "ero"atno jedan @ireAire prikljuak i jedan serijski 8.8 konektor! 5eki proiz"oai ugrauju na matinu plou ak i ubrzi"ae za z"uk i graku te mre)ne adaptere i modeme! +edinst"en je dizajn tz"! osno"ne ploe &engl! backplane'! .aka" raunar ima samo utinice za kartice za proiri"anje a procesor se nalazi na jednoj od nji#! <ada se proiz"oai orijentiu na osno"nu plou kao opra"danje obino na"ode da ona ini nji#o"e raunare modularnim! *od tim podrazume"aju da procesor raunara mo)ete da skinete i zamenite ga no"im! .o je operacija koja traje pet minuta i trenutno pret"ara "a raunar *entium // u raunar *entium ///! JtaK 5iste uli za toK *remda se o"aj dizajn tek nakratko zadr)ao u s"etu *C raunara poetkom de"edeseti# tak"i su goto"o s"i indu, strijski raunari montirani u ormarima irine 1D ina kak"e ima "e$ina %abrika! -ato se o"aj 3dizajn najlaki za nadogradnju4 nije proirioK -ato to lepo z"ui ali u st"arnosti nije ba tako: poto kartica na kojoj se nalazi procesor maine ne odgo"ara nijednom standardu ne mo)ete tek tako da kupite bilo iji br)i procesor "e$ morate da ga kupite od originalnog proiz"oaa! Moje iskust"o pokazuje da se kartice za nadogradnju proce, sora papreno napla$uju a esto kotaju i "ie od no"og br)eg raunara! 8ko )elite modularnost treba da znate da je za nadogradnju najpogodniji generiki raunar nepoznate marke! .ak"i raunari se zasni"aju na matinoj ploi standardne "eliine koja se uklapa u ku$ite uobiajeni# dimenzija i pri#"ata standardne kartice

Sistemska;matina ploa

2&

i disko"e! <ada po)elite da nadogradite taka" raunar samo kupite no"u matinu plou i posta"ite je umesto stare! Matine ploe su obino skupe samo kada se pr"i put poja"e! Mnoge matine ploe za procesore *entium I &*I' kotaju izmeu 122 i >22 dolara u za, "isnosti od marke modela i posebni# mogu$nosti &broja utinica za proirenja brzine gla"ne magistrale ima li kratkospojnika koji ote)a"aju podea"anje itd!'

+apomena

Matina ploa se ponekad pominje i pod drugaijim imenima; moda ete uti da je zovu sistemska ploa (engl. system board), ravna ploa, (engl. planar board), ili osnovna (glavna) ploa (engl. mainboard).

7osta prie o matinim ploama ( #ajde da "idimo kako one izgledaju! 5a slikama >!1 >!> i >!? prikazane su tri "rste matini# ploa a na slici >!I nalazi se procesor *I! !S#$ prikljuak !S#$ prikljuak Serijski za mi%a za tastaturu priklju i

ISA utini e

!"I utini e

A&' napajanje A& napajanje !rikljuak za disketnu jedini u !aralelni prikljuak A(! prikljuak )I*) priklju i *IMM utini e (memorija) "M+ S ,aterija !rikljuak za zvunik# svetlee diode

!odnoje za pro esor !rivremena (ke%) memorija

Slika $.-. !entijumska matina ploa.

Memorija (*IMM moduli) !rikljuak za A(! gra/iku !ro esor ISA utini e

Slika $.$. Matina ploa za !entium II.

0#I priklju i

!"I utini e za pro%irenja

Slika $.1. Matina ploa za !entium III.

Slika $.2. !ro esor !entium 2.

*oto smo za"rili kratak u"od u matine ploe "reme je da pogledamo ta se na njima nalazi! *oe$u s naj"a)nijom komponentom ( a to je procesor! -atim $emo "ideti ega jo tu ima!

*rocesor

2(

Pro!esor
5a matinim ploama nalazi se mnogo ipo"a a s"i su slini zar neK .o je mo)da tano ali su neki od nji# s"akako mnogo "a)niji za rad raunara! 6la"ni gazda je procesor! .o je deo raunara koji zna da rauna &i prilino je pametan ( zna ak i da izrauna"a logaritme trigonometrijske %unkcije i slino' i iz"odi logike operacije to su d"a "a)na "ida s"i# raunarski# programa! +o od pr"og /:M,o"og *C raunara koji se poja"io 1DF1 "e$ina raunara koristi procesore rme /ntel! 7anas postoje jo d"a proiz"oaa iji se mikroprocesori nalaze u "elikom broju raunara: 8d"anced Micro 7e"ices &8M7' i Bia .ec#nologies koja je pre nekoliko godina kupila proiz"oaa ipo"a CLriM! Nipo"i o"i# proiz"oaa zasni"aju se na procesorima koji su projekto"ani u /ntelu! *oto s"i pomenuti procesori mogu da rade pod Microso%to"im operati"nim siste, mom AindoOs maine koje i# koriste esto se nazi"aju Aintel raunari! U st"ari oni bi mogli da rade i pod drugim operati"nim sistemima kao to su 7OS UniM i PinuM! /ntel je u meu"remenu projekto"ao i napra"io mnoge mikroprocesore ali oni koji nas sada zanimaju pripadaju porodici ipo"a koja poinje procesorom F2FG a za"ra"a se procesorima *I i M! -ato postoje porodice procesora i zato se procesor F2FG "ie ne koristiK 7a skratimo u pitanju su per%ormanse! *er%ormanse procesora naj"e$im delom odreuju i per%ormanse raunara! Moderan procesor *I br)i je nekoliko #iljada puta od pr"obitnog procesora F2FG a tolika razlika u brzini odra)a"a se i na kori$enje raunara! *oetkom osamdeseti# poeli su da se koriste programi za tabelarna izrauna"anja koji su za#te"ali "e$u snagu od one koju su im nudili tada aktuelni ipo"i F2FF! Nesto se dea"alo da izrauna"anje slo)enije tabele potraje i nekoliko sati! Sada je ak i najje%ti, niji raunar toliko brz da je prorauna"anje tabela naje$e trenutno! /ntel je pobolja"ao per%ormanse raunara na d"a naina! *r"o su neke mikrokom, ponente k"antitati"no pobolja"ane tako to su zamenji"ana i ubrza"ana stara kola! *rimer za o"o je brzina procesora koja se meri u mega#ercima &M=z' ili giga#ercima &6=z'! 7rugi nain da se procesor pobolja podrazume"ao je k"alitati"na poboljanja npr! u"oenje no"i# postupaka proiz"odnje koji pobolja"aju k"alitet ipa! :ez obzira na to da li su poboljanja bila k"antitati"na ili k"alitati"na procesori su se menjali na nekoliko naina koji su uticali na nji#o"e per%ormanse! .e promene su predsta"ljene u tabeli >!1 u kojoj su prikazana s"ojst"a procesora! Od"ojite malo "re, mena i pregledajte je da biste kasnije mogli da razumete poreklo mnogi# ogranienja procesora!

Ta ,ela 2%1: S"ojst"a procesora

Svojstvo 3rzina pro esora )4kasnost mikrokoda primer). 3roj instruk ija koje se ipu. paralelno izvr%avaju !odela instruk ija u ikluse *uina rei opera iji. Magistrala podataka jednoj opera iji. +moguuje pro esoru da 6predvi7a8 ,udue nared,e ime na naj,olji nain koristi svoju snagu. 9ajvei ,roj koji moe da ,ude operand u nekoj 9ajvei ,roj koji se moe pre,a iti u ip u +pis 3roj opera ija koji moe da se izvr%i u jednoj sekundi. 3roj koraka potre,ni5 da ,i se pomnoila dva ,roja (na 3roj pro esa koji se istovremeno izvr%avaju u

2)

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Ta ,ela 2%1: S"ojst"a procesora &nasta"ak'

Svojstvo Interna privremena (ke%) sadri. memorija 9umeriki kopro esor zarezu. Maksimalna memorija koristi. &ip veze 9ain povezivanja pro esora s matinom ploom (postoji nekoliko standarda) +pis :oliina ugra7ene, ,rze memorije koju ip +moguuje pro esoru da direktno rauna u pokretnom 9ajvei kapa itet memorije koju ip moe da

-r. na pro!esora /u mega0er! ma l g ga0er! ma1

Raunari su poput me#aniki# spra"ica! <ada sat otkuca oba"i se mali deo posla! :a kao to oni koji ue da s"iraju kla"ir s"iraju po ritmu metronoma tako i raunari rade po taktu! 8ko podesite metronom da otkuca"a prebrzo poetnik za kla"irom $e se zbuniti i muzika ne$e z"uati dobro! Muziar ne$e imati do"oljno "remena da pronae slede$u dirku na kla"iru a interpretacija $e "ero"atno biti nikak"a! Slino tome ako je radni takt prebrz raunar ne$e raditi pra"ilno ali rezultat ne$e biti loa muzika "e$ pad sistema! *rebrz radni takt raunara obino ote$uje ipQ u najboljem sluaju raunar ne$e raditi pra"ilno a ini$e se da problemi nemaju "eze s procesorom! 5a primer ja"lja$e se greke pri upisi"anju i itanju "rstog diska! *ri projekto"anju raunara odreuje se i radni takt! On je "eoma "a)an jer mnogi ipo"i rade po radnom taktu sata raunara! .akt procesora obino otkuca"a nekoliko miliona puta u sekundi! Sat koji otkuca"a tano milion puta u sekundi zadaje radni takt od 1 M=z! Raunar 8pple // koristio je takt od > M=z! Rani personalni i R. raunari &pr"i raunari sa "rstim diskom i proceso, rom F2FF' imali su radni takt od I EE M=z! /:M je nakon toga proiz"eo seriju raunara 8. iji je pr"i model radio na G M=z a kasnije su se poja"ili modeli na F M=z! 7ananji sistemi rade na preko 1 6=zQ jedan giga#erc je #iljadu mega#erca! *oto se brzina raunara koristi kao mera k"aliteta njego"og rada "rednost u mega, #ercima;giga#ercima je "a)an pokazatelj njego"e snage! .ako se i snaga automobila procenjuje na osno"u broja konjski# snaga! 8ko su s"i ostali parametri isti br)i radni takt omogu$uje br)e iz"ra"anje i bolje per%ormanse! /pak "redi pomenuti da parametri obino nisu isti! *rocesor je samo jedan od delo"a raunara koji utiu na njego"u brzinu! Beoma brz procesor uparen s ne"ero"atno sporim "rstim diskom dao bi osrednje per%ormanse! .o je zato to brzinu raunara odreuje njego"a najsporija komponenta! Uzimaju$i u obzir brzinu dananji# proce, sora sigurno je da oni ne$e predsta"ljati usko grlo! -bog toga je moj sa"et slede$i: ako kupujete je%tiniji raunar mo)da $ete morati da birate izmeu br)eg procesora ili br)i# peri%erija! +a bi# se odluio za br)e peri%erije zato to je i najsporiji dananji procesor sas"im do"oljno brz za s"e to se radi na *C raunaru! *rema tome usko grlo su druge komponente! Meutim treba re$i i to da ( isto"remeno s "rtogla"im porastom brzine procesora ( proiz"oai posle iz"esnog "remena prekidaju proiz"odnju stariji# ipo"a na raun no"iji#! *rema tome ak i kada "am je do"oljan stariji &je%tiniji' ip "ero"atno ne$ete mo$i da ga naba"ite na tr)itu! 5ajsporiji no"i procesori koji se mogu kupiti rade na uestalosti od pribli)no 1 6=z! 5ajbr)i dananji procesori imaju radni takt od I 6=z ili "e$i! .o je skoro 1222 puta br)e od pr"i# /:M *C raunaraS

*rocesor

22

Kratka stor ja ,r. ne pro!esora

7ugo je maksimalna brzina procesora odrei"ala i mnogo ta drugo na raunaru! *roiz"oa raunara obino je matinu plou projekto"ao tako da radi na radnom taktu procesora! <ada se brzina procesora po"e$ala sa 0 na F M=z i brzina matine ploe se po"e$ala na F M=z! Svi ipo"i na matinoj ploi ukljuuju$i i one slo)ene kao to su memorijski ipo"i morali su da rade na F M=z da bi podr)a"ali radni takt matine ploe! Bremenom se pokazalo da je taka" postupak prilino teko spro"esti za brzine iznad F M=z pa se od 1DFI! godine matine ploe projektuju tako da nji#o"i razliiti delo"i rade razliitim brzinama! Upari"anjem 3pu)e"a4 s 3trkaima4 deo snage br)i# komponenata nemino"no je ostajao neiskori$en ali je to bio jedini nain da se proiz, "edu ekonomski isplati"i sistemi! *oe" od 1DFI! godine deo matine ploe koji podr)a"a memoriju i utinice za pro, iri"anje poznate i kao prikljuci magistrale &engl! bus slots' razd"ajaju se od ostatka matine ploe da bi se po"e$ala brzina! Meutim memorija i prikljuci magistrale ine samo manji deo matine ploe! 5aj"e$i broj ipo"a i kola na matinim ploama iz sre, dine i s kraja osamdeseti# morali su da se prilagoa"aju njenoj brzini pa su projektanti neprestano pra"ili s"e br)e ploe kad god bi /ntel obja"io br)i procesorski ip! /zrada s"e br)i# matini# ploa poela je da lii na os"ajanje planine koja postaje s"e strmija! *relazak sa 0 na F M=z bio je lak a sa F na 1> M=z "e$ te)i! *relazak sa 1> na >2 M=z bio je jo te)i da i ne pominjemo poja"lji"anje matini# ploa na kojima je "e$ina komponenata radila na ?? M=z 1DFD! godine! <rajem osamdeseti# /ntel je poeo da naja"ljuje procesore koji $e raditi na 02 i G2 M=z! *roiz"odnja matini# ploa koje $e raditi tolikom brzinom bila bi ekstremno skupa ili nemogu$a pa je bilo krajnje "reme da se brzina procesora razd"oji od brzine matine ploe! .o je postignuto za#"aljuju$i ipo"ima za ud"ostrua"anje takta &engl! clock doubler chips'!

ipovi za udvostruavanje takta

/ntel je u periodu 1DFD,1DD2! morao da rei nekoliko problema u "ezi sa ipo"ima s radnim taktom od GG M=z! *r"o je bilo pitanje matine ploe: kome $e uopte koristiti procesor na GG M=z ako niko ne mo)e da napra"i matinu plou koja bi ga podr)a"alaK 7rugo pitanje posta"ljali su "lasnici postoje$i# sistema! <ako to jednosta"nije dograditi sistemK Umorni od kupo"ine sistema koji su zastare"ali im se poja"e korisnici su )eleli da nadograuju sistem bez "elikog truda! -bog toga je /ntel smislio drugi nain za ubrza, "anje procesora: ud"ostrua"anje takta! *r"i ud"ostrui"a takta bio je specijalna "erzija procesora F2IFG koji je mogao da se posta"i u podno)je za procesor na standardnim matinim ploama s taktom od >0 M=z! O"aj specijalni procesor bio je projekto"an da radi na >0 M=z sa stano"ita matine ploe ali je interno radio s dvostruko veim taktom ( 02 M=z! S"e interne opera, cije procesora npr! numerika izrauna"anja ili premetanje podataka iz jedne interne oblasti procesora u drugu radile su se na 02 M=z! Meutim spoljanje naredbe kao to su uita"anje podataka iz memorije ili nji#o"o upisi"anje u memoriju oba"ljale su se znatno sporije na >0 M=z!

+apomena

Intel ima imena za ta dva radna takta. Spolja%nji takt ($; M<z u pret5odnom primeru) zove se /rekven ija sistemske ili glavne magistrale (engl. front side bus, =S3). Interni radni takt (;> M<z u pret5odnom primeru) naziva se /rekven ija pro esora (engl. processor core frequency).

23

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

/maju$i u "idu da je o"aj ip spoljanje naredbe iz"ra"ao na >0 M=z a unutranje na 02 M=z koji radni takt je trebalo da na"ede /ntelK Radi se o marketingu! -bog toga je no"i ip dobio ime F2IFG7R>,02 pri emu > oznaa"a ud"ostrua"anje takta a 02 se odnosi na njego"u "e$u brzinu! /ntel je ponudio i ip F2IFG7R>,GG koji se posta"ljao na matinu plou s radnim taktom od ?? M=z ali je interno radio na GG M=z! Oznaka 7R se odnosila na kompletniji sna)niji sistem od sistema SR koji su predsta"ljali meuna, dogradnju &ip IFGSR je neto izmeu ipo"a ?FG i IFG'! U to "reme pored ipa F2IFG7R>,02 /ntel je napra"io procesor F2IFG7R,>0 &ip koji je radio i interno i eksterno na >0 M=z' i procesor F2IFG7R,02 &ip koji je i interno i eksterno radio na 02 M=z'! Pjudi su esto pitali: 3<oliko je 7R> zaista brz ( da li je on pre nalik ipu na >0 M=z ili na 02 M=zK4 Odgo"or je glasio da to za"isi od onoga ta se s njim radi! Operacije koje su za#te"ne za procesor poput izrauna"anja tabela ili crta, nja slo)ene grake "ero"atno su "ie liile na rad s radnim taktom od 02 M=z dok su se programi orijentisani na ulaz i izlaz podataka poput baza podataka "ero"atno iz"ra"ali kao na ipu s radnim taktom od >0 M=z! *er%ormanse srednje za#te"ni# aplikacija npr! programa za obradu teksta bile su u sredini! *ored toga /ntel je ponudio i pomenuti ip F2IFG7R,02! Mnogi korisnici su mislili da kupuju ip 7R na 02 M=z a zapra"o su kupo, "ali ip 7R> na umiljeni# 02 M=z pri emu je razlika u per%ormansama bila primetna!

ipovi za utrostruavanje takta

6odine 1DDI! /ntel je obja"io jo jednu "arijaciju linije procesora IFG ip F2IFG7R koji je bio utrostrui"a takta &engl! clock tripler'! O"aj ip koji je bio ponuen u "erzijama na E0 i 122 M=z radio je na matinim ploama s radnim taktom >0 i ?? M=z!

+apomena

:ako to da 11 M<z pomnoeno s tri daje ->>, a ne ?? M<z@ !onovo se radi o markeA tingu. :onano, ako zaokruite ?? M<z do,iete ... skoro ->> M<z.

/ntel je iskoristio priliku da pobolja internu strukturu no"og ipa IFG tako to mu je pridru)io brzu internu memoriju &z"anu interna pri"remena &ke' memorija' po"e$a, "aju$i njen kapacitet sa F <: &koliko je pret#odno sadr)ao ip F2IFG' na 1G <:! .aj mali dodatni kapacitet ugraene memorije zaista je pored utrostrua"anja radnog takta ubrzao rad ipa to je /ntel na"elo da istra)i no"e mogu$nosti prodaje koriste$i za njega ime 7RI! &/ to samo 7RI bez pominjanja broja F2IFG!' *ostoje i ipo"i *entium na >22 M=z sa utrostruenim taktom koji rade na matinim ploama s taktom od GG M=z!

+apomena

Moda ste zapazili jo% jedan genijalan marketin%ki potez. 0trostruivai takta su imali oznaku *'2, pa je izgledalo kao da su etiri puta ,ri od originala, a ne tri puta. Bjudi su esto ,ili z,unjeni. za%to *'2A->> nije kompati,ilan s matinom ploom ,rzine $; M<z, kada ,rojevi ukazuju na to da kompati,ilnost postoji@

Mnoenje zaista velikim brojevima

*omenuli smo ipo"e s ud"ostruenim i utrostruenim taktom! *ostoje li i ipo"i kod koji# je radni takt uet"orostruenK *ostoje a ima ak i ipo"a kod koji# je takt upeto, struen: *entium // na ??? M=z radi eksterno na GG M=z a interno na ??? M=z to je pet puta "ie! 7ok je smiljao kako da napra"i sisteme IM i 0M /ntel je poeo da se igra i sa necelobrojnim umnocima! 5ekim procesorima radni takt se po"e$a"a za 02 proce, nata tj! jedan i po put! *r"obitni modeli *entiuma imali su radni takt od G2 i GG M=z! <asniji pentijumski ipo"i iji je radni nazi" u /ntelu bio *0IC radili su na D2 i 122 M=z! Oni su koristili matine ploe na G2 i GG M=z a interni radni takt im je bio upola "e$i!

*rocesor

24

*re nego to za"rimo priu o mega#ercima bilo bi dobro da objasnimo zato su se poja"ile d"e "erzije *entiuma iji su se radni takto"i "eoma malo razliko"ali! -ato je /ntel ponudio modele i na G2 i na GG M=zK .a pria je sada stara ali je "redi ispriati da bismo istakli ziku osobinu koja je esto presudna za uspe# ili neuspe# najno"iji# najbr)i# i najmanji# sistema ( toplotu!

Nije u pitanju vlaga, nego toplota

Originalni *entium je bio s mukom projekto"an ip! S"e /ntelo"e projektantske timo"e sputa"ala je injenica da no"i ip bez obzira na to ta je s"e u stanju da uradi mora da iz"ra"a stariji so%t"er! .aj za#te" za kompatibilno$u sa starijim so%t"erom "a)i i za slo, )ene ipo"e! Sloenost podrazume"a da ip sadr)i mnogo mali# komponenata ili kako ka)u strunjaci kompatibilnost unazad 3za#te"a mnogo silicijuma4! .oliki silicijum se zagre"a ( ako mnogo silicijumski# komponenata radi na malom prostoru one $e se pregrejati i otetiti! 8ko po"e$ate radni takt silicijum $e se jo "ie grejati! -aposleni u /ntelu su se zapra"o borili proti" neki# ziki# ogranienja u dizajnu ipa! Standardi za zagre"anje pentijumskog ipa obja"ljeni su u njego"im te#nikim specikacijama! *rema /ntelo"oj dokumentaciji iz tog "remena *entium na GG M=z generisao je toliko toplote da se ip zagre"ao do F0T C S 5a toj temperaturi mo)ete da prepr)ite #lebS /ntel se zaista potrudio da ip *entium na GG M=z proradi ali je to bilo toliko teko da su se proiz"odili goto"o samo karto"i! .i ipo"i su meutim bili upo, treblji"i kada su radili s neto ni)im radnim taktom recimo G2 M=z! 7akle ipo"i na G2 M=z su zapra"o neuspeli pokuajQ /ntel im je snizio radni takt da bi mogao da i# proda! *ored radnog takta na grejanje ipa utie i radni napon! .oplota koju ip oslobaa sra, zmerna je k"adratu napona! Be$ du)e "reme napajanje "e$ine procesora bilo je pet "olti! /ntel je odluio da napra"i ipo"e *0IC iji je takt po"e$an jedan i po put tako da rade pod naponom od ? ? "olta! *et na k"adrat iznosi >0 a ? ? na k"adrat pribli)no 11! Nip koji radi s naponom od ? ? "olta greje se mnogo manje i zbog toga /ntel na no"ijim *entiumima i no"ijim ipo"ima koristi upra"o toliko napajanje! *rocesori *entium *ro koriste napon od 1 0 "olt! 5apajanje procesora 7RI od ? ? "olta "odi do paradoksa: to je najbr)i ip F2IFG a isto"remeno je i naj#ladniji u radu! Mada je o"o pria o prilino starom ipu njena poenta "a)i i za s"aki no"i ip s kojim $ete se sresti! +edini nain da napra"ite sna)nije ipo"e jeste da na nji# posta"ite to "ie elektronski# kola i da i# naterate da rade na "e$em taktu a obe o"e st"ari do"ode do problema sa zagre"anjem! 7odajte tome i injenicu da "ie ljudi kupuje prenosne raunare nego stone pa $ete dobiti i tre$i problem "ezan za zagre"anje ( "eliinu! *rocesori sa"remeni# prenosni# raunara ne bi se toliko zagre"ali kada bi elektronska kola mogla da se rasprostru na po"rinu "elikog tanjira ali onda ti raunari ne bi bili ba lako prenosi"iS

Dakle, koji je ip najbri?

Nim je ustano"ljeno da se brzine matini# ploa mogu razd"ojiti od brzina procesora brzine procesora su poletele u nebo! U "reme pisanja o"e knjige nisam mogao da naem nijedan procesor sporiji od 1 6=z a najbr)i su bili neto iznad ? 6=z uz ipo"e od 12 6=z ugraene u table za crtanje! Skoro s"i procesori se toliko zagre"aju da ak i prenosni raunari imaju "entilatore! &7a li ste primetili da se "entilator "aeg preno, snog raunara po"remeno ukljuuje i iskljuujeK .o je zato to sistemski programi za upra"ljanje potronjom energije registruju temperaturu sistema pomo$u "e$eg broja temperaturni# senzora! Nak i najmoderniji "rsti disko"i imaju temperaturne senzore i pomo$u nji# se odreuje kada treba ukljuiti "entilator!'

&5

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

<ad kupujete raunar nemojte da "as %ascinira najbr)i procesor! Razlika u brzini najbr)eg procesora na tr)itu i onog koji zauzima drugo mesto esto je "eoma mala ali razlika u ceni mo)e da bude znaajna! / ne zabora"ite da /ntel nudi ita"e %amilije procesora s razliitim oznakama brzine u 6=z ali sa istim e%ekti"nim brzinama gla"ne magistrale! Razmiljajte o"ako: /ntel $e jednog dana proda"ati procesor 3:rz<aoMunja4 s radnim takto"ima 122 >22 i ?22 6=z ali $e s"i oni na gla"noj magistrali imati 02 6=z! Mo)da $e ponuditi i modele :rz<aoMunja RP od 102 ?22 i I02 6=z sa E0 6=z na gla"noj magistrali! &:roje"e sam izmislio ali su oni sas"im mogu$i!' 7rugim reima kada "a procesor treba da komunicira s nekom komponentom na matinoj ploi kao to je disk memorija ili neto tre$e ip :rz<aoMunja radi$e na 02 6=z bez obzira na to da li ste platili razumnu sumu za model 122 6=z ili ste se poteno ispru)ili za model ?22 6=z! Slino tome procesor :rz<aoMunja RP komunicira$e sa memorijom i diskom na E0 6=z! <oji je br)iK *a ako ugla"nom radite s bazama podataka tj! s programom koji po ceo dan uita"a podatke s diska i upisuje i# na njega "ero"atno "as uopte ne$e zanimati interna brzina procesora ( mnogo $e biti "a)nija njego"a eksterna brzina jer $e najsporiji procesor :rz<aoMunja RP s bazama podataka raditi mnogo bolje od najbreg modela :rz<aoMunja! +asno je da u tom sluaju kupo"anje modela :rz<ao, Munja na ?22 6=z ne$e biti isplati"o! *oenta je da se ne treba preterano zamaja"ati s brzinom procesora! Umesto toga bolje je da razmotrite ta $ete raditi na raunaru analizirate s"e njego"e karakteristike i zapamtite da je brzina procesora samo jedna od nji#! *re nego to krenem dalje upitao bi# "as da li sam "am probudio znati)elju kada sam pomenuo ipo"e na 12 6=zK Oni se jo ne$e poja"iti iako se imaju$i u "idu rekordan tempo po"e$a"anja brzine procesora mo)e sa sigurno$u t"rditi da $e se to desiti! Be$ smo stigli do take kada u s"akodne"nom radu s raunarom ne prime$ujemo "eliku raz, liku izmeu radni# takto"a od 1 6=z i ? 6=z! 5aje$e je usko grlo brzina komuniciranja preko /nterneta &naroito ako se s njim po"ezujete preko standardnog modema i analog, ni# tele%onski# linija' dok je procesor sas"im do"oljno brz za posao koji treba da uradi!

Pove6avanje ra7nog takta

Radni takto"i ipo"a i matine ploe su po"ezani! 8ko je pred"ieno da matina ploa radi na 1GG M=z na njoj bi trebalo da se nalazi procesor koji mo)e da podnese radni takt od 1GG M=z! &Obratite pa)nju na to da o"de go"orim o eksternom taktu tj! o %re, k"enciji sistemske magistrale a ne o internom taktu'! Slino o"ome nije dobro na tak"u matinu plou sta"ljati ip koji je projekto"an da radi s mnogo "e$im taktom! Matina ploa i procesor treba dobro da se uklapaju! -ato je to takoK Razmislite ta bi se desilo kada biste naba"ili ip koji je prespor za matinu plou! 5a primer ip /ntel *entium na 102 M=z ima eksterni radni takt od 02 M=z koji je utrostruen! <ada biste ga sta"ili na matinu plou projekto"anu za radni takt od GG M=z procesor ne bi mogao da izdr)i taj tempo! Usled toga ip ne bi radio pra"ilno i pregre"ao bi se to bi ga "ero"atno trajno otetilo! U obrnutoj situaciji pretposta"imo da se radi o matinoj ploi iji je radni takt GG M=z na koju ste instalirali procesor Reon s radnim taktom od I22 M=z i spoljanjim taktom od 122 M=z! Nip na 3I22 M=z4 ne$e raditi na 122 M=z "e$ na GG M=z! Radi se o uet"orostrui"au radnog takta koji $e na uobiajen nain uet"orostruiti tu "rednost i time posti$i brzinu rada od >GG M=z! &/ o"de imamo sluaj da GG M I nije tano >GG ( dobro doli u s"et raunar, skog #ard"eraS' .o bi bio protra$en no"ac! 6eneralno pra"ilo za ipo"e i podno)ja glasi: ako u podno)je sta"ite prespor ip on $e se pregrejati i pok"ariti! 8ko instalirate prebrz ip on $e raditi lepo ali ste uzalud potroili no"ac na brzinu koju ne koristite!

*rocesor

&1

S"e to z"ui logino ali neki korisnici istiu da je izbor izmeu spori# i brzi# ipo"a esto ista lutrija jer nji#o"i proiz"oai obino napra"e nekoliko #iljada ipo"a koje potom testiraju da bi ustano"ili koji su brzi a koji spori! *rilikom testiranja proiz"oai ipo"a na"odno primenjuju stroga pra"ila pa ponekad ip koji radi brzinom od 1 ?M i sl! oznae kao da ima radni takt od M M=z! Moderne matine ploe omogu$uju izbor umno)a"anja radnog takta pa korisnici obino kupuju ip srednje brzine i podea"aju matinu plou na "isok radni takt! 8ko se sistem odma# ne srui smatraju da su dobro proli jer su dobili br)i ip po ceni sporijeg! .o se zo"e po"e$a"anje radnog takta &engl! overclocking'! 5ipoto "am to ne preporu, ujem a e"o ukratko i zato: postoji znaajan rizik da $ete unititi ip ili izaz"ati druge probleme! Simptomi preu"elia"anja radnog takta esto umeju da budu neprimetni ili prerueni u probleme izaz"ane "rstim diskom tastaturom i sl! a mogu da izazo"u i probleme s karticama! *ored toga samo po"e$a"anje radnog takta ponita"a garanciju na procesor pa ste preputeni sami sebi! .reba da znate i to da je /ntel sada onemogu$io po"e$a"anje radnog takta naj"e$eg broja s"oji# proiz"oda pa su se ljubitelji o"e te#nike okrenuli drugim markama procesora!

"8 kasnost m kroko7a

8a.no .vravanje nstruk! ja

<ao to ste upra"o proitali jedan od naina da ubrzate ip jeste da mu na neki nain po"e$ate radni takt! 7rugi nain je da se ip projektuje tako da bolje koristi s"aki ciklus radnog takta!

Po,oljanja m kroko7a
Belika je prednost mikrokoda u tome to omogu$a"a da se skup instrukcija procesora primeni kao niz mikroinstrukcija! O"a te#nika se zo"e i mikroprogramiranje! *obolj, anja mikrokoda su "a)na strategija koju je /ntel godinama primenji"ao da bi ubrzao ipo"e! 5a primer nakon ipa F2FF poja"io se ip F21FF koji je radio isto to i F2FF! U emu je bila razlikaK <od ipo"a F2FF i F21FF &kao i kod procesora F2?FG i F2IFG' "elike razlike su bile u ekasnosti mikrokoda! 9kasnost mikrokoda znai slede$e: 3<oliko je ciklusa radnog takta potrebno procesoru da bi iz"rio odreeni zadatakK4 5a primer ip F2FF mo)e da iz"ra"a celobrojno deljenje tj! deljenje bez decimalni# mesta! <ada se broj E podeli sa > u ipu F2FF dobija se ? a ne ? 0! 7a s"e bude jo gore ipu F2FF treba E2 ciklusa rad, nog takta da bi to oba"io! 5asuprot tome procesor F21FF deljenje oba"lja za >0 ciklusa takta! 8ko uporedite d"a isto"etna raunara iz rani# osamdeseti# koji se razlikuju samo po tome to jedan sadr)i ip F2FF a drugi F21FF onaj s procesorom F21FF iz"ra"a$e neke zadatke br)e od raunara sa ipom F2FF! O"aj trend se zadr)ao i danas ( no"iji procesori u"ek imaju bolji mikrokod!

Kanal sanje nare7a,a

7osad su zaposleni u /ntelu iskoristili goto"o s"e mogu$nosti pobolja"anja ekasnosti mikrokoda! Stoga su im bili potrebni no"i triko"i za po"e$a"anje brzine no"iji# ipo"a! *oe" od *entiuma /ntel projektuje procesore sa s"e pametnijom podelom iz"ra"anja instrukcija na %aze &engl! pipelining'! Jta znai %azno iz"ra"anje instrukcijaK 8ko za"irite u unutranjost procesora "ide, $ete da ona lii na proiz"odnu traku u %abrici poput one na kojoj se montiraju automo, bili! Meutim umesto da na kraju izbacuje goto" automobil procesor izbacuje iz"rene naredbe a postupak se ne zo"e monta)na traka "e$ %azno iz"ra"anje naredaba! *omo$u

&2

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

o"e te#nike mala koliina podataka odlazi u pr"u stanicu zatim se pomera u slede$u a njeno mesto zauzima slede$a naredba! /z"ra"anjem instrukcija po %azama u s"akoj sta, nici se oba"lja samo mali deo posla! Umesto da s"aki bit eka da pret#odni bit proe s"e %aze iz"ra"anja pre nego to zapone njego"o iz"ra"anje bito"i se pomeraju u narednu stanicu im je pret#odni bit napusti! <ada biste #teli da sasta"ite "e$i broj automobila u jednom satu to biste mogli da postignete na d"a naina! +edan oigledan nain bio bi da naterate s"e radnike da s"oj posao oba"lja br)e to bi ubrzalo i monta)nu traku! .o bi liilo na po"e$a"anje radnog takta postoje$eg procesora to nije lo pristup ali postoji i drugi nain! Umesto da pokua"ate da radite isto to i pre samo br)e mogli biste da preuredite ceo postupak i da pojednosta"ite usputne korake! Jta se dogaa tokom %aza iz"ra"anja naredaba koje oba"lja procesorK .o za"isi od ipa ali iz"ra"anje s"i# naredaba mo)e da se podeli na slede$i# pet osno"ni# koraka: U. manje nare7,e Uzima se slede$a programska instrukcija! Deko7 ranje 5aredbe se razlikuju po du)ini: neke su dugake jedan bajt a neke po nekoliko bajto"a! Odreena naredba npr! komanda MOB9 postoji u nekoliko oblika: premetanje s lokacije unutar procesorskog ipa na neko mesto iz"an procesora premetanje s jednog mesta na drugo u procesoru itd! /ako su razlike u naredbama neznatne one su "a)ne i za nji# je zadu)ena operacija dekodiranja! U. manje operana7a Be$ini naredaba potrebni su podaci s kojima $e raditi! 8ko se na"ede samo MOB9 to ne znai nitaQ procesor mora da zna ta i kuda )elite da pre, mestite! ta i kuda su operandi! 7akle ako procesoru ka)ete: 3Saberi ?I i >>4 tada su broje"i ?I i >> operandi! I.vravanje Sada je "reme da se uradi ono to se tra)i u naredbi ( sabiranje preme, tanje deljenje poreenje i sl! Up s vanje re.ultata <ada se iz"ri operacija njeni rezultati ( dobijene "rednosti i statusne in%ormacije ( zapisuju se u registre procesora! *odelom zadatka iz"ra"anja naredbe na manje korake proiz"oai ipo"a mogu da podele posao projekto"anja ipo"a to zauz"rat omogu$uje ubrza"anje ti# podsistema! 7rugim reima lake je napra"iti procesor koji se sastoji od pet brzi# delo"a nego procesor koji ima jedan brz deo! *ostupak uzimanja naredbe dekodiranja uzimanja operanada iz"ra"anja i upisi"anja rezultata nazi"a se podela iz"ra"anja u %aze ili kanalisanje procesora &engl! CPU pipelining'! 5eki procesori imaju "ie linija za iz"ra"a, nje naredaba!

Ponovno pronala9enje toka: struktura kanala u Pent umu

*re poja"e *entiuma /ntelo"i procesori su imali samo jedan kanal u s"akom ipu to znai da su procesor IFG i njego"i pret#odnici mogli da rade samo jednu st"ar u jednom trenutku! 5asuprot tome u s"akom pentijumskom ipu nalazi se nekoliko procesora! *r"i lii na IFG7R procesor sa ugraenim mogu$nostima obrade broje"a u %ormatu pokretnog zareza! Ostali lie na IFGSR tj! ne rade s broje"ima u pokretnom zarezu! &-ato jedno, sta"no nisu ugradili d"a modula za broje"e u pokretnom zarezuK -ato to bi onda ceo procesor bio "e$i skuplji i "ie bi se grejao!' .o znai da je *entium u osno"i procesor za paralelnu obradu sposoban da isto"remeno radi "ie st"ari! *omenuta d"a procesora unutar *entiuma zo"u se U i B kanali &engl! U and V pipelines' a to to ima "ie od jednog kanala ini *entium superskalarnim procesorom!

*rocesor

&&

*osebna pogodnost o"og "iestrukog kanalisanja jeste to to *entium s"aki kanal koristi automatski! On uzme bilo koji program uita ga i podeli po kanalima! .o nije u"ek mogu$e zato to neki programi sadr)e unutranje meuza"isnosti &to znai da neka naredba mora da se za"ri da bi druga poela pa postojanje d"a kanala ne poma)e' ali $e *entium oba"iti posao najbolje to mo)e!

$truktura kanala u pro!esor ma Pent um Pro*II***III***'** :eleron;<eon

8ko "am d"a kanala izgledaju mnogo spremite se za iznenaenje budu$i da ipo"i *en, tium *ro *entium // *entium /// *entium I Celeron i Reon imaju jo slo)eniji sistem koji se &za"isno od toga kako ga tumaite' sastoji od tri ili pet kanala! <ako oni radeK /z"ra"anje instrukcija u porodici *entium *ro sastoji se iz tri gla"na dela: dekodi, ranja iz"ra"anja i brisanja! <anal za dekodiranje radi kao i na starijim ipo"ima! On ugla"nom do#"ata naredbe i tumai ta treba da se uradi ( celobrojno izrauna"anje izrauna"anje u pokretnom zarezu upis u memoriju ili itanje iz nje i sl! *ostoje tri kanala za dekodiranje to znai da *entium *ro mo)e u s"akom trenutku da pripremi tri naredbe! U %azi dekodiranja nema mnogo problema s meusobnom za"isno$u! U drugoj %azi naredba se iz"ra"a! *oto je to %aza koja najdu)e traje /ntel je za nju pred"ideo pet kanala! S"aki od nji# mo)e da oba"i jednosta"ne operacije ali za za#te"nije &ili "remenski du)e' zadatke postoje 3strunjaci4! 7"a kanala slu)e samo za celobrojna izrauna"anja kao kanal B u *entiumu! 7"a kanala mogu da raunaju i sa celim broje"ima i u pokretnom zarezu kao kanal U u *entiumu! 8 jedan kanal je specija, lizo"an za prenos podataka u memoriju i iz nje! <ao i u d"okanalnom sistemu obinog *entiuma nema garancije da $e s"i# pet kanala u s"akom trenutku biti akti"ino zato to to mogu da onemogu$e meuza"isnosti naredaba u kodu! *entium I je znatno poboljao d"okanalnu ar#itekturu pr"og *entiuma! 5jego"a mikroar#itektura se zo"e 5et:urst a karakteristike su joj slede$e: rad sa mnot"om kanala d"e aritmetiko,logike jedinice sistemska magistrala na I22 M=z i ke memo, rija pos"e$ena pra$enju iz"renja naredaba! Rad sa mnot"om kanala ud"ostrua"a st"arni broj kanala u *entiumu I pa je interna %rek"encija procesora znatno "e$a! *oto obe celobrojne aritmetiko,logike jedinice rade na internoj %rek"enciji procesora i stalno su zaposlene to se u jednom taktu iz"ra"aju d"e naredbe odnosno za iz"ra"a, nje jedne naredbe treba samo pola takta! Setimo se da su stariji *entiumi morali da ispituju dolaze$e programske naredbe i da odreuju za"isnosti izmeu nji#Q to moraju da rade i *entium *ro i no"iji ipo"i! *ri iz"ra"anju koda koji nije optimizo"an porodica ipo"a *entium *ro bila je br)a ali ne mnogo! -apra"o %ebruara 1DDG! godine asopis !"# je obja"io da je *entium *ro iz"ra, "ao 1G,bitne aplikacije &ukljuuju$i i 1G,bitne delo"e AindoOsa D0' sporije od *entiuma zato to je 3podeen4 tako da samo ?>,bitne aplikacije iz"ra"a bolje od *entiuma! 8ko jo u"ek radite s programima za AindoOs ?!1 ili 7OS ili koristite starije programe kao to je Aord*er%ect 0!1 %or 7OS pod AindoOsom D0;DF;5. mo)da ne$ete primetiti nika, k"o poboljanje! 7a bi se iskoristile poboljane per%ormanse *entiuma *ro *entiuma //;/// Celerona i Reona potreban je pra"i ?>,bitni kUd optimizo"an za iz"ra"anje na procesorima porodice *entium *ro &iako manjak ili nepostojanje ke memorije u ipu Celeron prilino pogora"a njego"e per%ormanse u s"im aplikacijama'! .u)no je ali istinito da nema mnogo koda koji zaista mo)e da iskoristi ?> bitaQ ak i no"iji ?>,bitni so%t"er kao to je O%ce R* pa i operati"ni sistem AindoOs >22? jo u"ek sadr)i dosta 1G,bitnog koda! *rema mom iskust"u za ?>,bitni rad najbolje su podeene najsa"re, menije aplikacije za SVP baze podataka i ser"eri za datoteke i tampanje kao i igrice!

&'

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

*rogrami za linu upotrebu nisu prioritetni kada je re o pobolja"anju per%ormansiQ umesto toga nji#o"i autori su "ie zaintereso"ani za doda"anje mnot"a no"i# mogu$, nosti! *I teorijski ima tri puta "e$u propusnu mo$ od *///! Sistemska magistrala na I22 M=z i rad sa mnot"om kanala &koji# ima >2 u odnosu na 12 koliko ima *///' po"e$a, "aju celokupnu propusnu mo$ procesora na teorijski maksimum od oko ? > 6: u se, kundi pa bi radni takt opet trebalo po"e$ati! +o jedno poboljanje koje je doneo *I jeste mogu$nost isto"remene obrade mnot"a niti &engl! h$per%threading =.'! Ono omogu$a"a "ienitnim aplikacijama da paralelno iz"ra"aju niti &redo"e iz"rnog koda' to skra$uje trajanje procesa! *I s te#nologijom =. i Reon trenutno su jedini ipo"i koji podr)a"aju paralelno iz"ra"anje niti!

Du9 na re
Raunari koriste interne radne oblasti koje se nazi"aju registri! S"aki raunar mo)e da se programira tako da radi s proiz"oljno "elikim brojem ali to je taj broj "e$i treba$e mu "ie "remena za izrauna"anje! 5aj"e$i broj s kojim rau, nar mo)e da radi u jednoj operaciji odreuje duina re&i &engl! 'ord size'! Ona mo)e da iznosi F 1G ili ?> bita! O"o bi# "am objasnio na slede$em primeru: kada bi# "as upitao: 3<oliko je pet puta est4 "i biste odma# odgo"orili: 3?24 jer ste to izraunali u jednoj operaciji! <ada bi# "as pitao: 3<oliko je 00 puta GG4 doli biste do odgo"ora u nekoliko koraka! :roj 00 pre, mauje "au du)inu rei a broj 0 ne! <ada biste imali "e$i 3radni prostor4 mogli biste da oba"ljate slo)enija izrauna"anja u manjem broju koraka to znai br)e! .o je jedan od razloga zato je procesor ?FG iji su registri ?>,bitni br)i od procesora >FG sa 1G,bitnim registrima! *rocesori F2FF do F2>FG koristili su 1G,bitne rei! Nipo"i od F2?FG do *entiuma *ro; //;///;Celeron;Reon koriste ?>,bitne rei! / *I koristi re du)ine ?> bita ali su registri za operacije s pokretnim zarezom i za multimedijske operacije produ)eni na 1>F bito"a da bi se po"e$ala brzina prenosa!

#ag strala po7ataka

:ez obzira na to kolika je du)ina rei procesora podaci se moraju preneti u njega! .o je irina 3ulazni# "rata4 raunara ili magistrala podataka &engl! data path'! Ona takoe mo)e da bude F 1G ?> ili GI,bitna! Oigledno to su "rata ira kroz nji# $e mo$i da proe "ie podataka za kra$e "reme! Uporedimo na primer procesore F2FF na F M=z i F2FG na F M=z! +edina razlika izmeu procesora F2FG i F2FF bila je u tome to je F2FF imao F,bitnu magistralu poda, taka a procesor F2FG 1G,bitnu! / F2FF i F2FG imali su 1G,bitne registre pa bi programer koristio istu komandu za uita"anje 1G,bitne "rednosti u registre! 5a primer komanda MOB 8R 2>22 upisuje 1G,bitnu "rednost >22 &#eksadecimalno' u 1G,bitni registar 8R! .o bi na procesoru F2FF trajalo d"ostruko du)e nego na procesoru F2FG zato to F2FG to oba"lja u jednoj operaciji a F2FF u d"e! Obratite pa)nju na to to se dea"a ( iako su oba raunara radila na F M=z maina F2FF je sporije oba"ljala neke operacije! /ntel je 1DF0! predsta"io slede$u generaciju s"oji# ipo"a F2?FG sa ?>,bitnom magistralom podataka! U seriji F2?FG postojao je i model ?FGSR koji je imao 1G,bitnu magistralu podataka da bi se zadr)ala kompatibilnost sa 1G,bitnim matinim ploama koji# je tada bilo na tr)itu! Model ?FG7R bio je pra"i ?>,bitni ip!

*rocesor

&(

Magistrala podataka ipo"a *entium MMR *entium *ro *// */// *I Celeron i Reon ak je i ira od jedne rei! O"i ipo"i imaju GI,bitnu magistralu podataka a ?>, bitne rei! <ak"a je korist od toga to su ulazna "rata d"ostruko ira od radnog prostoraK *entium i no"iji ipo"i nisu br)i samo zbog "e$eg broja mega#erca "e$ i zbog konstruk, cije nji#o"e unutranjostiQ moglo bi se re$i da oni ne rade "ie "e$ pametnije! <ada su u /ntelu s#"atili da su dostigli granice jednog ?>,bitnog sistema odluili su da ubrzaju proces tako to su *entiumu dodali jo jedan ?>,bitni sistem tj! drugi kanal za iz"ra"a, nje instrukcija! / tom drugom kanalu potrebno je dosta"ljati podatke pa je magistrala podataka proirena!

Ugra=ena ke memor ja
<ada se go"ori o radnoj memoriji raunara misli se na ipo"e koje procesor koristi za u"anje programa i podataka s kojima radiQ ti se ipo"i nalaze iz"an procesora! *o"e$a, "anje brzine procesora prouzroko"alo je potrebu za br)om memorijom! Raunari mogu da koriste i superbrzu memoriju tz"! ke memoriju koja mo)e biti interna &ugraena u procesor' ili eksterna &prikljuena na matinu plou'!

>ato se kor st ke memor ja

Radna memorija &R8M' obino se projektuje tako da bude dinami&ka jer je jednosta", nija i je%tinija od stati&ke radne memorije &SR8M'! Ugradnja radne memorije na matinu plou osno"na je odluka koju treba da donesu projektanti sistema:

7inamika radna memorija &7R8M' relati"no je je%tina ali isto"remeno i prilino spora! -apra"o nijedan proiz"oa ne pra"i 7R8M memoriju koja je do"oljno brza da prati brzinu moderni# procesora! Statika radna memorija &S7R8M' brza je koliko i bilo koji /ntelo" ili 8M7,o" ip! Meutim ona je skupa ak i 12 do >2 puta skuplja od 7R8M memorije istog kapaciteta!

.renutno jedini nain za pra"ljenje memorije jednako brze kao to je i procesor jeste da se u raunar sta"i samo statika memorija ali bi to bilo preskupo! -bog toga raunari naj"e$im delom koriste dinamiku memoriju ime se ( na)alost ( )rt"uje brzina! 7a bi delimino ubrzao raunare /ntel u procesor ugrauje neto brze statike memorije! 5a taj nain podacima koji se esto koriste ne mora da se pristupa preko relati"no spore 7R8M memorije "e$ procesor naj"a)nije podatke u"a nado#"at ruke u maloj osta"i! -apra"o o"a memorija se ba tako i zo"e ( ke memorija ili osta"a! Ona se pr"i put poja"ila na nekim br)im sistemima zasno"anim na procesoru ?FG poto su projektanti matini# ploa sta"ili na nji# malo SR8M memorije za sisteme "isoki# per%ormansi!

Ke memor ja prvog 7rugog n voa? poro7 !a pro!esora 35'3)

Mnogi raunari koji su proiz"edeni oko 1DFE! godine imali su ke memoriju na mati, nim ploama! Meutim s procesorom F2IFG o"a ideja je dodatno raz"ijena pa je to bila pr"a serija ipo"a u porodici MFG ija je ke memorija bila ugraena direktno u ip! S"i procesori o"e generacije sadr)ali su F <: interne ke memorije izuze" ipa 7RI koji je imao 1G <:! Nak i tako mali kapacitet dodatne brze memorije primetno je poboljao per%ormanse procesora! 5ara"no lepo je imati desetak kilobajta ke memorije ali bi bilo lepe kada bi je bilo jo "ie!

&)

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Be$ina sa"remeni# stoni# raunara sadr)i od GI <: do > M: statike ke memorije u samom procesoru umesto na matinoj ploi! Ona se obino nazi"a ke memorija drugog ni"oa &engl! () cache'!

+apomena

Canije se ke% memorija koja je ,ila ugra7ena u pro esor zvala B-, ili interni ke%, dok je ke% memorija ugra7ena na matinu plou ,ila B$, ili eksterni (spoljni) ke%. :od novog !2 (i ostali5 savremeni5 Intelovi5 ipova), B$ ke% je ugra7en u pro esorski paket, tako da i dalje predstavlja spoljni ke%. Samo %to se sada nalazi u pro esorskom paketu umesto na matinoj ploi, pa mu se ,re pristupa.

/nterna ke memorija u procesoru F2IFG i no"ijim modelima zo"e se ke memorija pr"og ni"oa &engl! (* cache'! <e memorija pr"og ni"oa ugraena je u procesor i njena brzina je pribli)no ili tano jednaka brzini procesora &koja se u /ntelo"oj terminologiji zo"e +rekvencija jezgra procesora engl! core processor +re,uenc$'!

+ek raunar su @nepotpun A

<e memorija drugog ni"oa odlina je za ubrza"anje rada raunara ali proiz"oai smanjuju troko"e tako to izosta"ljaju skupi ke! Beoma je "a)no da to znaju s"i oni koji pokua"aju da uporede snagu d"a raunara! Ranije su posebno prenosni raunari bili oslabljeni jer nisu imali ke memoriju! 7anas je to ree sluaj ali konstrukcija prenosi"i# raunara i dalje negati"no utie na nji#o"u brzinu u poreenju sa stonim raunarima iji je #ard"er kompletniji! /z slinog razloga ni mnogi je%tini raunari &koji ne potiu od renomirani# proiz"o, aa' iz pr"obitne pentijumske ere nisu imali ke memoriju drugog ni"oa kako bi im cena bila ni)a! 5eki od nji# su omogu$a"ali naknadnu ugradnju ke memorije drugog ni"oa &po dosta "isokoj ceni' dok neki nisu ni nudili tu mogu$nost!

$avet

!rivremeno uklanjanje ke% memorije drugog nivoa (na starijim sistemima koji to omoA guuju) ponekad moe da pomogne pri re%avanju pro,lema. 9a primer, kada iskrsnu pro,lemi pri instaliranju ili nadogradnji DindoEsa na raunarima sa ke% memorijom drugog nivoa, njeno privremeno iskljuivanje omoguie instaliranje ili nadogradnju DindoEsa, nakon ega ona moe ponovo da se ukljui.

<ada kupujete raunar nisu "a)ni samo brzina procesora i koliina R8M memorije "e$ i koliina instalirane ke memorije! 7odatna ke memorija mo)e znaajno da pobolja per%ormanse raunara!

Ke memor ja or g nalnog Pent uma

*er%ormanse procesora *entium nadmaile su ip IFG delom i zbog ugraene ke memo, rije! Sistem pri"remene memorije na *entiumu bio je bolji nego u procesoru IFG iz etiri razloga! *r"o *entium je sadr)ao ke memoriju d"ostruko "e$eg kapaciteta ( imao je F <: za podatke i jo toliko za programski kUd! &<asnija "arijanta *entiuma ip MMR imao je d"ostruko "ie ( po 1G <: za podatke i naredbe!' 7rugo metoda organizacije ke memorije bila je ekasnija jer je upotrebljen algoritam zakasnelog upisa &engl! 'rite% back'! *rocesor IFG koristio je algoritam usputnog upisa &engl! 'rite%through' koji je za#te"ao da se podaci koji se upiu u SR8M ke memoriju odma# upisuju i u sporiju 7R8M memoriju! .o znai da ono to je oitano iz memorije mo)e brzo da stigne iz ke memorije ali se upis u memoriju u"ek od"ija sporije tj! tempom koji diktira sporija

*rocesor

&2

7R8M memorija! Ninjenica da s"e in%ormacije koje se u memoriju upisuju ne ostaju u njoj dugo primenjena je u algoritmu za ke memoriju *entiuma pa se upisi"anje podataka iz SR8M u 7R8M memoriju odla)e dok god je to mogu$e! .re$e kontroler ke memorije gubi "reme pro"era"aju$i da li se neka in%ormacija nalazi u ke memoriji a u *entiumu je to "reme smanjeno tako to je ke memorija izdeljena na manje delo"e koji se mogu pretra)i"ati br)e! .ak"a memorija se zo"e d"osmerna asocijati"na ke memorija! 7a bi# objasnio et"rti razlog zbog koga je ke memorija *entiuma bolja od ke memorije na ipu IFG pr"o moram da prika)em jednu od "a)ni# uloga o"e memorije! Mo)da "e$ znate da ke memorija treba da 3predoseti4 koji $e podaci i programski kUd procesoru uskoro zatrebati i da i# potom priba"i pre nego to i# procesor zatra)i! Meutim nije ba jednosta"no pogoditi ta $e procesoru trebati naroito kada se mora doneti odluka! 5a primer pretposta"imo da ke memorija "idi da procesor trenutno iz"ra"a naredbe koje glase: 3Uporedi "rednosti a i :! 8ko je a "e$e od : dodeli "rednost a promenlji"oj maksimumQ u suprotnom dodeli "rednost : promenlji"oj maksimum!4 O"a jednosta"na reenica obu#"ata nekoliko naredaba a bilo bi po)eljno da se one premeste u ke memoriju da bi procesor *entium radio bez zastoja! Meutim poto kontroler ke memorije ne zna da li $e se procesor odluiti za "arijantu 38 je "e$e od :4 ili 3: je "e$e od 84 ne zna koji rezultat &8 ili :' treba da sta"i u ke memoriju! 6odinama su kontroleri ke memorija "eliki# raunarski# sistema koristili te#niku pred"ianja grananja da bi pogodili kojim $e se pra"cem zaputiti procesor a sada i *entium i kasniji mikroprocesori imaju ugraene kontrolere s mogu$no$u pred"ianja grananja! .o je et"rti razlog zbog koga *entium bolje koristi memoriju od ipa IFG!

Ke memor ja u pro!esor ma Pent um Pro? Pent um II? Pent um III? Pent um '? :eleron? <eon? Itan um Pent um #
<ako stoje st"ari sa ipom *entium *ro i njego"im roacima procesorima *// i */// Celeron Reon *I /tanium i *entium MK .u ima i dobri# i loi# "esti! *rocesor *entium *ro bio je re"olucionaran po tome to je /ntel pr"i put napra"io ip d"ostruke "eliine koji je izgledao kao d"a procesora *entium posta"ljena jedan pored drugog! 7rugi 3ip4 meutim bio je ugraena ke memorija drugog ni"oa kapaciteta 01> <:! O"ak"a ke memorija odlino je komunicirala s procesorom polo"inom interne procesorske brzine a ne brzinom spoljanje magistrale! / matine ploe su mogle da pri#"ate "ie ke memorije nego do tada pa su se neki sistemi *entium *ro proda"ali sa ak 12>I <: spoljanje ke memorije! Radilo se dakle o kombinaciji ugraene ke memorije drugog ni"oa i ipo"a na matinoj ploi! *entium *ro ima 1G <: ke memorije pr"og ni"oa isto koliko i pr"i *entium! *rocesore *// */// i *I /ntel je smestio u "eliki pra"ougaoni paket naz"an Single 9dge Cartridge &S9C' koji ne doz"olja"a postojanje spoljanje ke memorije! 5a slici >!0 prikazan je *entium ///!

Slika $.;. !entium III u S)" paketu.

&3

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Usled toga nije "ie bilo mogu$e projekto"ati matinu plou za *// ili */// koja bi sama sadr)ala ke memoriju! *//;/// ima 01> <: ugraene ke memorije drugog ni"oa i to je s"e! &*//;/// ima i "ie kea pr"og ni"oa od *entiuma *ro ( 1G <: za podatke i isto toliko za naredbe to ukupno iznosi ?> <:!' Mo)e se napra"iti zanimlji"o poreenje izmeu stariji# procesora *entium *ro i *//;///! 5eke matine ploe za *entium *ro imale su mesta za 1 M: ke memorije! 8ko se uporedo testiraju *entium *ro na >22 M=z &to je naj"ia %rek"encija na kojoj su radili' i *// na ??? M=z *entium *ro bi "ero, "atno bio br)i poto ima 12>I <: ke memorije dok procesori *// i */// imaju samo po pola megabajta! U ipu *//;/// Reon taj problem je reen i njego"e su per%ormanse znatno bolje iz d"a razloga! *r"o procesor Reon i ke memorija drugog ni"oa koja je u njega ugraena komu, niciraju punom brzinom jezgra procesora: ako Reon radi na G22 M=z on i sa s"ojom ugra, enom P> memorijom pria na s"i# G22 M=z! 7rugo Reon ima ak 12>I <: ke memorije drugog ni"oa pa ga mo)ete slobodno koristiti za igranje Vuakea! +o u"ek nisam pomenuo ip Celeron! On pr"obitno nije uopte imao ke memoriju drugog ni"oa! Meutim /ntelo"im kupcima se to nije s"idelo pa teku$i modeli Celerona imaju ke memoriju ( mada ne mnogo! Nipo"i na 1 > do 1 I 6=z imaju >0G <: kea dok oni na 1 E do > G 6=z imaju samo 1>F <: P> kea!

ITA +IU#: K "B #"#ORICA T R"D"E +IVOA

Be$ ste proitali poneto o procesoru /tanium /8,GI! On ne samo da koristi snagu Reona ( P1 i P> memoriju ugraenu u sam ip ( "e$ ima do I M: ke memorije tre$eg ni"oa &P?' i mogu$nost da originalni proiz"oa doda PI ke! <e memorija tre$eg ni"oa ije su dimenzije manje od poset, nice ne nalazi se u samom ipu "e$ u procesorskom paketu! /tanium ima i jedinst"eno pako"anje Slot M a "erzije na E?? i F22 M=z rade na matinim ploama od 122 M=z! Nip /tanium > radi na ploama brzine I22 M=z i podr)a"a do G M: P? kea &pored ugraeni# memorija P1 i P>'!

#emor ja koju pro!esor mo9e 7a a7res ra

-egabajti su jedinica za kapacitetQ to je prostor potreban za smetanje milion znako"a! O"aj termin se koristi kada se go"ori o "eliini primarne ili radne memorije &R8M' a to je "rsta memorije koja se ugrauje u dopunske kartice ili memorija koje mo)e da pone, stane kada izrauna"ate "eliku tabelu u 9Mcelu! Ba raunar ima i drugu "rsu memorije a to su "rsti disko"i koji se ponekad nazi"aju sekundarna memorija! <ada se ka)e memorija obino se misli na primarnu memoriju tj! na ipo"e radne memorije! <ada se misli na sekundarnu memoriju obino se ka)e samo diskovi! Memorija diska je trajna to znai da pamti podatke i kada iskljuite raunar! 8ko memorijskom ipu iskljuite napajanje &to se dea"a kad god se iskljui raunar' on zabora"lja s"e! -bog toga ono to ste radili morate da snimite na disk pre nego to isklju, ite raunar! Mada izreka ka)e 3memorije nikad nije pre"ie4 ne mo)ete beskonano po"e$a"ati kapacitet memorije raunara! Odreeni ip mo)e da adresira samo tano odreenu koliinu memorije! -aj najstarije procesore taj kapacitet je iznosio 1G!?FI bajta tj! 1G <:! *rocesor na pr"im /:M *C raunarima mogao je da adresira 12>I <: ili 1 M: memo, rije! <ao to pretposta"ljate no"iji ipo"i mogu da adresiraju "ie memorije! Sa"remeni procesori mogu da adresiraju nekoliko gigabajta radne memorije!

*rocesor

&4

Po7no9ja ut n !e
7a li "as pomalo zbunjuju podno)ja i utiniceK 8ko je tako niste jedini! U protekli# nekoliko godina kad god se poja"i drugaiji pristup raz"oju procesora poja"i se i no" nain pako"anja procesora za monta)u! 5a no"ijim procesorima uti&nica je mesto na matinoj ploi gde se prikljuuje pro, cesor tj! gde se no)ice smetaju u ot"ore! Standard Socket E koji je smiljen za pr"obitne pentijumske raunare omogu$a"ao je jednosta"no umetanje &ili prikljui"anje' proce, sora na matinu plou! .ak"i procesori imali su ?>1 no)icu i one su bile poreane u pet redo"a! Utinica omogu$uje procesoru da se posta"i na mesto kao to se dopunska kartica prikljuuje u *C/ utinicu! *roiz"odnja procesora koji se posta"ljaju na podno)ja ukupno gledano je je%tinija dok su utinice pokuaj da procesor postane sna)niji! 7rugim reima to je ke memo, rija bli)a procesoru sistem bi trebalo da ima bolje per%ormanse a utinice poma)u da se to i postigne! /ako je /ntel napustio standard Socket E kada je preao na *entium *ro &us"ojen je standard Socket F sa ?FE no)ica u pet d"ostruki# redo"a i ke memorija ugraena u pro, cesorski paket' standard Socket E je opstao zato to su ga us"ojili ostali proiz"oai procesora naroito 8M7 koji ga je primenio u liniji procesora <G! .ek s procesorom 8t#lon kompanija 8M7 je skrenula s tog puta i u"ela potpuno razliitu utinicu Slot 8! U meu"remenu je i /ntel u"eo izmene! S poja"lji"anjem procesora *// poja"ilo se pako"anje Single 9dge Contact Cartridge &S9CC' u kome su procesor i ke memorija montirani na o"e$u 3sekundarnu4 tampanu plou &engl! daughterboard' koja se ume$e u utinicu na matinoj ploi! *rocesori *// i */// koriste pako"anje Slot 1 u kome >I> no)ice stoje u d"a reda! <ada je /ntel predsta"io /tanium pono"o je dolo do izmene tako to se sa pako"anja Slot 1 prelo na Slot M! Standard Socket ?E2 u"eden je tokom ere procesora *// kao alternati"no pako"anje za Celerone &koji u poetku nisu imali ke memoriju drugog ni"oa'! Meutim kada su proiz"edeni Celeroni sa 1>F <: P> kea pako"anje je "ra$eno na standard Slot 1 kao na *// uz adapter za smetanje Socket ?E2 Celerona na matinu plou Slot 1 procesora *//! U tabeli >!> nabrojani su procesori i nji#o"e utinice ili podno)ja!

Ta ,ela 2%2: *rocesori i odgo"araju$i tipo"i podno)ja i utinica

!ro esor !entium (klasian) AM* :G (serija) !entium !ro "eleron (original) "eleron (aktuelni) !entium II !entium III !entium II !entium II Mo,ile ="3(A) !entium M At5lon So ket A *uron So ket A +,lik podnoja#utini e So ket F So ket F So ket H So ket 1F> Slot Slot Slot - ili So ket 1F> So ket 2FH F1$Apinski Mi ro =lipA"5ip 3all (rid ArraJ (Mi roA F1$Apinski Mi roA="3(A

'5

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Ta ,ela 2%2: *rocesori i odgo"araju$i tipo"i podno)ja i utinica &nasta"ak'

!ro esor +pteron So ket A 'eon Slot Itanium Slot M +,lik podnoja#utini e

$avet

:ad nadogra7ujete raunar ili kupujete novu matinu plou i pro esor, najvanije je o,ez,editi da te komponente odgovaraju jedna drugoj. !re nego %to kupite matinu plou, u njenoj dokumenta iji pogledajte koje pro esore podravaK

Detalj o pro!esorsk m pov ma

/ako sam u o"om delu pogla"lja opisao dosta razliiti# procesorski# ipo"a postoji jo nekoliko injenica koje jo nisam pomenuo i njima $u se o"de pozaba"iti! *oe$u s nabrajanjem /ntelo"i# procesora i oni# koji su kompatibilni sa njima i sumiranjem nji#o"i# karakteristika u tabeli >!?! &Odrednice u tabeli su skra$enice ija objanjenja slede u legendi datoj iza tabele!'

Ta ,ela 2%&: Speci%ikacije i primene procesora

Model Intel H>HH H>HG H> HG H>-HG H>$HG H>1HG*' H>1HGS' H>2HGSB" H>2HG*' H H H -G $> 2> $; $; 11 $; 11 ;> H>2HGS' $> $; 11 H H H -G $> 2> $; $; 11 $; 11 ;> $> $; 11 1$#1$ 2>?G 9e H ; 1$#1$ 2>?G *a H ; -G#H -G#-G -G#-G -G#-G -G#-G 1$#1$ 1$#-G 1$#1$ -G 2>?G -G G2 9e 9e 9e 9e 9e 9e 9e 9e > > > > > > > H ; ; ; ; ; ; ; ; S0C& 00C& (M<z) (M<z) *C#M! (,it) :9 M M: I:M (:3) 9 (I) (kom.)(M3) :+M !

*rocesor

'1

Ta ,ela 2%&: Speci%ikacije i primene procesora &nasta"ak'

Model H>2HG*'$ S0C& 00C& (M<z) (M<z) $> $; 11 H>2HG*'2 !entium MM' $; 11 G> GG GG GG !entium II !entium III GG ->> GG ->> -11 !entium 2 2>> ;11 H>> !entium 2 Mo,ile !entium M "eleron 2>> GG ->> 2>> 'eon ->> 2>> ;11 Itanium Itanium $ 9)" I$> I1> IIA#"JriM H>2HGSB" H>2HGSB" $; 11 $; $; 11 ;> 1$#1$ -G 9e ; 1HGS' 1$#1$ -G 9e ; 1HGS' -> -> -> -> -G#H -G#H 9e 9e > > ; ; H>HH H>HG $GG 2>> ?>>L-F>> $11L-$>> H;>L-2>> 1;>LH>> 1$#G2 1$#G2 1$#G2 1$#G2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 G;.;1G G;.;1G G;.;1G G;.;1G G;.;1G G;.;1G G;.;1G G;.;1G *a *a *a *a *a *a *a *a 1$ 1$ 1$ 1$ 1$ 1$ 1$ 1$ 1$ -,-L-,1 -,; -,; -,; $ $ $ -,; -,1 ;11 !entium !ro G> 2> ;> GG F; ->> ->> -11L$>> $>>L$GG -GG $>> $11 $GGL2;> ;>> 2;>L->>> ;11L-2>> $>>>L$G>> 1$#-$H $$G>L$H>> 1$#-$H $2>>L1$>> 1$#-$H $2>>L1>G> 1$#-$H 1 1 1 1 G;.;1G G;.;1G G;.;1G G;.;1G *a *a *a *a 1$ 1$ 1$ 1$ -,; -,; -,; -,$L-,1 1$#G2 G;.;1G *a 1$ -,; 1$#G2 1 G;.;1G *a 1$ -,; 1$#G2 1$#G2 $ 1 2>?G G;.;1G *a *a 1$ 1$ 1$#G2 $ 2>?G *a -G ; 1,1 -,; -,; 1$#1$ 2>?G *a -G ; *C#M! (,it) 1$#1$ :9 M 2>?G M: *a I:M H 9 (:3) ; (I) :+M! (kom.) (M3)

-F>>L$G>> 1$#G2 -2>>L1>>> 1$#G2 $>>>L1>G> 1$#G2 F11LH>> G2#G2 -1>>L-;>> G2#G2

-1-.>F$ *a

'2

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Ta ,ela 2%&: Speci%ikacije i primene procesora &nasta"ak'

Model H>2HG*B" H>2HG*' S0C& 00C& (M<z) (M<z) 11 11 2> ;> H>2HG*'$ $; 11 2> ;HG GMHG ;> ;; G> GG F; "1("JriM III) 2>> AM* 1HGS) 1HG*) 2HG*'BI 2HGS'BI 2HG*' 2HGS' 2HG*'$ $; 11 11 2> 11 11 11 2> 11 2> $; 11 2HG*'$AH> 2> 2HG*'B$ 2HGS'$A;> Am;MHG *uron At5lon +pteron $; 11 $; 11 $>> $GG $>> $;1 1 112 > 11 11 112 > 112 > ;>G G H> ;> GG ;> -11 G>>A-$>> ;>>A-G>> H>>L$G>> 1$#1$ 1$#1$ 1$#G2 1$#G2 G2#G2 1 1 1 2>?G 2>?G 2>?G G;.;1G 2>?G *a *a *a *a *a H -G G2 -$H -$H ; 1,2; -,G#-,F; -,G -,;; 2HGS' !entium F; "eleron !III#!2 Itanium 1$#1$ 1$#1$ 2>?G 2>?G *a *a H H ; ; 2HG*'$ 2HG*'$ 1$#1$ 2>?G *a H ; 2HG*'$ 1$#1$ 2>?G 9e H ; 2HGS' 1$#1$ 1$#1$ 1$#1$ 2>?G 2>?G 2>?G *a 9e *a H H H 1,>L1,G 1,>L1,G ; 2HG*' 2HGS' 2HG*' 1$#1$ 2>?G 9e > 1L; 1HG*' 1$#-G -G 9e > 1L; 1HGS' 11 11 2> ;> ;> GG H> ->>A-$> ->> --> -$> -11 -;> F>>AH>> 1$#G2 2>?G *a G2 -,G "eleron 1$#G2 1$#G2 $ 2>?G 2>?G *a *a -G -G 1,2;L; 1,1L; !entium !entium 1$#1$ 2>?G *a H ; 2HG*'$ *C#M! (,it) 1$#1$ 1$#1$ :9 M 2>?G 2>?G M: 9e *a I:M H 9 (:3) ; ; (I) 1HG*' 2HG*' :+M! (kom.) (M3)

*rocesor

'&

Begenda za ta,elu $.1

S0C& L spoljna uestalost radnog takta prostor 00C& L unutra%nja uestalost radnog takta kopro esor *C L duina rei interna ke% memorija M! L %irina magistrale podataka :9 L ,roj kanala nareda,a M L memorijski adresni M: L matematiki I:M L 9 L napon :+M! L kompati,ilnost sa Intelom

Mnogi od o"i# podataka su zastareli jer se brzine procesora danas menjaju "eoma brzo! 5a narednim stranama dok budem detaljnije opisi"ao pojedinane procesore pono, "i$u neke podatke koje sam "e$ na"eo i to namerno! 7osad sam "am spominjao mnogo pojmo"a a u o"om odeljku imam nameru da rezimiram s"e pojmo"e u "ezi s proceso, rima da bismo mogli da preemo na memoriju magistrale i druge #ard"erske teme!

3533
*rocesor F2FF je 3pradeda4 s"i# procesora *C raunara iako se pre njega poja"io ip F2FG koji je bio i br)i! *rocesor se dobijao u 7/* &7ual /nline *in' paketu sa I2 no)ica to znai da je u pitanju bilo pra"ougaono plastino ku$ite sa d"a reda od po >2 no)ica! Stariji modeli procesora F2FF z"ali su se F2FF,1 zato to su imali ni)i radni takt &0 M=z ili manje'! Raunari .urbo *C;R. radili su na G GG E 1G ili F M=z! 7a bi to bilo mogu$e koristili su procesor F2FF,> koji je bio pred"ien za rad na F M=z! O"aj procesor sadr)a, "ao je pribli)no >D!222 tranzistora!

353)
*rocesor F2FG poja"io se godinu dana pre ipa F2FF i bio je sna)niji od njega ali nije bio toliko popularan! On se razliko"ao od ipa F2FF po tome to je pored interni# 1G,bitni# registara &1G,bitni# rei' imao i 1G,bitnu magistralu podataka tj! "rata u spoljanji s"et! *oto je za#te"ao kori$enje skuplji# 1G,bitni# matini# ploa nikada nije uao u maso"nu upotrebu! *rocesor F2FF je zapra"o bio prepra"ljen ip F2FG sa F,bitnom magistralom podataka! Meutim to je omogu$a"alo kori$enje je%tiniji# matini# ploa a ostalo je istorija! 5ekoliko manje poznati# proiz"oaa raunara odluilo se za sisteme s procesorom F2FG zato to je taj procesor bio potpuno kompatibilan sa ipom F2FF i br)iQ jedan od tak"i# primera bio je "eoma uspean CompaWo" raunar 7eskpro!

3513) 35133
O"i ipo"i su prilino nepoznati a zapra"o su poboljane "erzije ipo"a F2FG i F2FF! 5isu imali mnogo no"i# mogu$nosti "e$ su samo bili poboljani jednako kao to ni F2IFG nije bio mnogo bolji od ipa F2?FG "e$ samo njego"a uglancana "erzija! 6la"ne razlike bile su u tome to su 1FG i 1FF bili pako"ani u *68 pakete &detalje o o"ome potra)ite u odeljku 3F2>FG4' i imali ekasniji mikrokUd! <ompanija .andL je proda"ala mikroraunar .andL >222 s procesorom F21FG! On je mogao da bude konkurent rau, naru 7eskpro ali je kompanija .andL pogreno odluila da on bude samo ezdesetopro, centno kompatibilan s /:M *C raunarima to je primoralo korisnike o"i# raunara da kupuju specijalne "erzije so%t"era! *oto nije bilo mnogo aplikacija napisani# za taj raunar on je ubrzo propao! *rocesor F21FG bio je poslednji lan pr"e porodice procesora za *C raunare iji je osni"a bio F2FG!

''

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

3523)
*rocesor F2>FG koji se poja"io 1DF1! godine bio je "eliki korak u te#nologiji MFG! On je bio pako"an u keramiko ku$ite *68 a postojao je i u je%tinijoj "arijanti *lastic Peadless C#ip Carrier &*PCC'! *ako"anje *PCC se pokazalo kao trajnije i ugla"nom se koristilo u prenosi"im raunarima zbog pljosnatog oblika! *aket *68 imao je spoljanji i unutranji ok"ir od "rsti# no)ica dok je *PCC imao zakri"ljene no)ice ispod obima! *aket *68 3stoji4 na sopst"enim no)icama! .ipo"e pako"anja ipa mo)ete "ideti na slici >!G! Malo pako"anje procesora >FG bilo je sna)nije od ipa F2FFQ procesor >FG u pribli)no istoj zapremini imao je 1?2!222 tranzistora! -bog toga se "ie i grejao a neki modeli su za#te"ali dodatne mere za #laenje npr! ugradnju #ladnjaka! =ladnjaci su mali metalni poklopci koji se pri"r$uju na ip i omogu$uju mu da bolje oslobaa toplotu koju st"ara! Bide$ete i# na modernim procesorima npr! na *entiumima koji se jo "ie greju! *rocesor F2>FG bio je jedini lan druge generacije procesora kompatibilni# sa *C raunarima! *o mnogo emu je predsta"ljao u"od u porodicu ?FG tre$u generaciju procesora za personalne raunare!

Slika $.G. &ipovi pakovanja ipova.

*I! (*ual InABine !a kage)

!(A (!in (rid ArraJ)

!ovr%inska montaa (Sur/a e Mount)

!B"" (!lasti Beadless "5ip "arrier)

35&3)D< 35&3)$<
*rocesor F2?FG ili F2?FG7R kako ga je /ntel z"anino naz"ao bio je jo jedan "eliki pomak u porodici MFG! On se poja"io 1DF0! godine i dobijao se u *68 paketu s pribli)no >02!222 tranzistora! Omogu$io je napredne te#nike programiranja meu kojima i iz"ra, "anje "ie poslo"a u 7OS programima pomo$u operati"ni# sistema kao to je AindoOs! Magistrala podataka iroka ?> bita ubrzala je pristup podacima to je do"elo do projek, to"anja magistrala kao to su Micro C#annel 9/S8 B9S8 i *C/ &proitajte slede$i odeljak pos"e$en magistralama'! O"aj procesor razliko"ao se od s"oji# pret#odnika iz porodice MFG i po tome to je mogao da adresira I2DG M: memorije! *rocesor ?FGSR razliko"ao se od ipa ?FG7R samo po tome to je imao 1G,bitnu magi, stralu podataka da bi mogao lake da se ugrauje u matine ploe tipa 8. &prisetimo se da je i procesor >FG u 8. raunaru imao 1G,bitnu magistralu podataka' a dobijao se u *PCC pako"anju! U porodici F2?FG primenjen je no" skup naredaba i ?>,bitni programski model proce, sora raunara koji je u osno"i ostao nepromenjen do danas! Be$ina moderni# programa koji nisu pisani specijalno za ?>,bitno AindoOso"o okru)enje & AindoOs D0;DF;>222; R*' radi$e i na sistemima s procesorima ?FG iz 1DF0! godine iako sporo!

*rocesor

'(

35&3)$F
SP je deo skupa od d"a ipa koji su zapra"o bili kombinacija procesora ?FGSR i matine ploe! .a d"a ipa zajedno su obrazo"ala goto"o s"e to je potrebno za rad raunara SR! 5aroito je zanimlji"o to to je skup ipo"a mogao i da upra"lja napajanjem! 5a primer sistem SP mogao je da iskljui procesor izmeu d"a pritiska tastera i da time utedi snagu! SP se ugla"nom primenji"ao u prenosi"im raunarima a proiz"odio se u pako"a, nju *PCC!

35'3)D<
*rocesor F2IFG &z"anino F2IFG7R' bio je "rsta poboljanog ipa ?FG! U %azi projekto"a, nja nosio je radno ime *I a u osno"i je predsta"ljao poboljan procesor ?FG s d"a ipa koji su ga ubrza"ali: kontrolerom ke memorije ?F0 i numerikim koprocesorom ?FE! MikrokUd je bio obimniji i br)i a ip je imao pribli)no 1 >0 miliona tranzistora! U za"i, snosti od toga ta je raunar radio procesor ?FG na >0 M=z uz ipo"e ?F0 i ?FE &kontro, ler ke memorije i spoljanji matematiki koprocesor' u nekim sluaje"ima iz"ra"ao je upola manje instrukcija u sekundi u poreenju sa procesorom IFG na >0 M=z! Jto je jo bolje ip IFG zapra"o je bio br)i od kombinacije ipo"a ?FG ?F0 i ?FE pa su raunari s procesorom IFG bili je%tiniji od kompletirani# raunara ?FG! 7R se proiz"odio u pako"anju *68!

35'3)$<
Nip F2IFGSR bio je pre"as#odno marketinki potez a manje no" ip! /ntel je ipo"e IFG7R koji prilikom pro"ere nisu proli test s matematikim koprocesorom prepra"io i proda"ao u no"om paketu naz"anom IFGSR! Maksimalan radni takt im je bio >2 M=z a nisu imali matematiki koprocesor! /ntel je zatim ponudio matematiki koprocesor IFESR koji je "ero"ali ili ne bio potpuno %unkcionalan ip IFG7R sa koprocesorom! <ada se ip IFESR posta"io u le)ite on je narei"ao ipu IFGSR da se 3uspa"a4 i zatim bi preuzimao sav posao &i opta i numerika izrauna"anja' kao da je u pitanju uobia, jeni sistem IFG7R koji radi na >2 M=z!

35'3)D<2? D<' p OverDr ve

*okazalo se da je ip F2IFESR samo pret#odnik razni# procesora koji su se potom poja, "lji"ali! Od ipa IFG /ntel je poeo da eksperimentie s razno"rsnom ponudom tako to je u osno"i dobar proiz"od &IFG7R' prepaki"ao na razne naine! *risetimo se da procesor F2IFESR nije bio koprocesor za raunanje u pokretnom zarezu nego potpuno %unkcionalan ip F2IFG7R ali u neto drugaijem pako"anju ( no)ice na donjem delu ipa bile su drugaije rasporeene nego na ipu F2IFG7R pa nije bilo mogu$e jednosta"no posta"iti F2IFG7R u podno)je za F2IFESR! Jta"ie za razliku od stari# koprocesora za raunanje u pokretnom zarezu &porodice F2FE 1FE >FE i ?FE' F2IFESR nije sarai"ao sa gla"nim procesorom "e$ ga je u potpunosti zamenji, "ao i sam s"e radio! Puka" marketinki potez zar neK <upite 3je%tin4 ip IFGSR po)elite br)i rad i zato kupite ceo procesor IFG7R preruen u koprocesor a /ntel proda "ie ipo"a nego da ste odma# kupili procesor IFG7R! Slede$a stanica na marketinkom putu IFG bio je pr"obitni ip O"er7ri"e! &3*r"o, bitni4 zato to ga je /ntel kasnije nekoliko puta prepra"ljao!' Nip O"er7ri"e je zapra"o bio procesor IFG7R napra"ljen za podno)je ipa IFESR kao i do tada ali je sadr)ao i kolo za ud"ostrui"anje takta poput IFG7R>!

')

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

-bog toga je ip O"er7ri"e radio brzinom jednakom brzini procesora F2IFG7R na >0 M=z a u mnogim sluaje"ima ak i d"ostruko "e$om pa je O"er7ri"e ubrza"ao raunar za pribli)no tre$inu ak i za polo"inu! 7a li je to bilo po"oljnoK Nip O"er7ri"e kotao je oko ?22 US7 to nije bilo malo ali ni pre"ie! /ntel se potom okrenuo korisnicima koji su imali procesor IFG7R a )eleli su da ga ubrzaju ponudi"i im ud"ostrui"a takta IFG7R>! *odsetimo se da je ip F2IFG7R> poput ipa O"er7ri"e spolja gledano radio na M M=z ali je interno radio s radnim tak, tom od >M M=z! -bog toga je tz"! F2IFG7R> na GG M=z radio na matinoj ploi projekto, "anoj za ip koji radi na ?? M=z ali je interno radio na GG M=z! / o"de je namera bila da proiz"oai raunara iskoriste neki od postoje$i# modela matini# ploa za F2IFG7R na ?? M=z a umesto procesora F2IFG na ?? M=z uzmu procesor F2IFG7R> na GG M=z i na taj nain dobiju 3raunar IFG na GG M=z4! *oslednji model u /ntelo"oj seriji procesora IFG bio je 7RI utrostrui"a takta u iji je ip bila ugraena mogu$nost upra"ljanja napajanjem! U njemu je primenjena te#no, logija nalik na onu u ipu ?FGSP i utrostrua"anje takta ime je dobijen "eoma dobar procesor namenjen prete)no prenosi"im raunarima na kojima je radio izuzetno dobro!

'3)$F: '3)DF:
O"o nisu bili /ntelo"i ipo"i ak nisu bili ni ipo"i IFG! Nip IFGSPC je bio ?FGSR &bez numerikog koprocesora setite se' sa samo 1 <: ke memorije i 1G,bitnom magistra, lom podataka! *er%ormanse dobijenog ipa bile su izmeu procesora ?FGSR i IFGSR! <apacitet ke memorije bio je prilino mali pa se zbog toga mo)e re$i da su per%or, manse bile bli)e ipu ?FGSR nego IFG! *ostojao je i ip IFG7PC a to je bio procesor ?FG7R sa 1 <: ke memorije i bez koprocesora! .i ipo"i su bili kompatibilni sa ipo"ima ?FGSR i ?FG7R a ne sa linijom procesora IFG! <od nji# me je naj"ie ner"irala reklama: ljudi su bili u"ereni da kupuju te#nologiju IFG a zapra"o su dobijali te#nologiju ?FG! Nim se te#nologija neznatno pobolja reklamiranje pone na sa" glas! U"ek mo)ete lako da prepoznate kada te#nologija dozre: umesto in)enjera u pr"i plan izbijaju proda"ci!

&3)DRU2
+o jedan /ntelo" konkurent! /mao je udno ime ali tako su ga z"ali u kompaniji! O"aj CLriMo" ip bio je imitacija procesora ?FG s tim to je imao i ud"ostrui"a takta: pomo$u njega je bilo mogu$e naterati raunar ?FG na >0 M=z da radi kao ?FG na 02 M=z! .o je u osno"i i bio cilj u CLriMu: pogledati ta radi /ntel i napra"iti to isto samo malo bolje! .a strategija im je dobro slu)ila!

Pent um
6odine 1DD?! /ntel je predsta"io procesor ije je proiz"odno ime bilo *0 a danas je poznat pod nazi"om *entium! 6ledano iz jednog ugla to je bio samo ulepan procesor IFG pa je "eliki deo raunarske industrije oeki"ao da /ntel nasta"i tradiciju imena F2>FG;F2?FG;F2IFG i no"i procesor nazo"e F20FG! /pak bio je i mnogo "ie od IFG,ice o emu je "e$ bilo rei ranije u pogla"lju! U slede$im odeljcima dat je kratak pregled osobina *entiuma koje dosad nismo pominjali!

Vea sirova snaga

*entium se proiz"odio u "ie "arijanti s razliitim radnim takto"ima: G2 GG E0 D2 122 1>0 1?? 102 i 1GG M=z a njego"a kasnija "erzija MMR radi na >GG M=z! /ntel je ponu, dio i O"er7ri"e nadogradnju za ipo"e s radnim taktom od 122 M=z i manjim koja ubrza"a te ipo"e pribli)no za pola!

*rocesor

'2

5adogradnja O"er7ri"e na 1>2;1?? M=z projekto"ana je tako da smanji napon koji koriste ipo"i na G2 i GG M=z sa 0 na ? ? B koliko koriste no"iji ipo"i u kojima je prime, njena /ntelo"a te#nologija za smanji"anje napona & Boltage Reduction .ec#nologL'!

+apomena

Nvui neverovatno, ali je tako. !entium na -11 M<z imao je ,olje per/ormanse od istog pro esora na -;> M<z, zato %to je -11 zapravo ip na GG M<z sa udvostruenim taktom, a -;> je ip na G> M<z s taktom uveanim dva i po puta.

*entium je bilo teko napra"iti iz prostog razloga to je mnogo "e$i od procesora IFG! Nip IFG sadr)ao je 1!>22!222 tranzistora a *entium i# ima ?!122!222 to je pri, bli)no d"a i po puta "ie!

!tporan na kra"
*entium je projekto"an tako da se mogao koristiti s jo jednim *entiumom na matinoj ploi koja je posebno otporna na kra#o"e &to znai da pokua"a da radi i u situacijama koje bi prouzroko"ale kra# manje otpornog sistema'! 7rugi *entium neprestano nad, gleda pr"iQ ako se gla"ni *entium pok"ari drugi odma# 3uskae4 i preuzima posao bez ikak"og primetnog zastoja! +o jedna namena d"a procesora na jednoj matinoj ploi jeste simetrino multiprocesiranje &SM*' tj! podela posla na "ie procesora! 5aj"e$i deo d"ojni# procesora projekto"an je za SM* a ne sa ciljem da budu otporni na kra#!

#rva primena ipa MM$

+o jedna no"ina *entiuma bila je tz"! podrka za multimediju tj! matrine %unkcije u ipu MMR! .o je bio *entium koji je uz "e$u ke memoriju imao i MMR komande!

Poro7 !a Pent um Pro: Pent um Pro? Pent um II? III? '? :eleron? <eon Itan um
Nipo"i *entium *ro *// */// Celeron i Reon poznati su kao linija ipo"a *G! Ona se po mnogo emu razlikuje od s"oji# pret#odnika! Meutim jesu li ti ipo"i zaista br)iK 5a neki nain jesu ali poput s"oji# pret#odnika i porodica *G je ograniena nasleem tj! oba"ezom da bude kompatibilna sa linijom MFG! / sam prikaz porodice *G pokazuje koliko je ona razno"rsna! Uz izuzetak Celerona s"i ipo"i o"e porodice su prilino "eliki budu$i da imaju mnogo ke memorije! Nip *entium *ro na primer sastoji se od d"a ipa! Unutar njega nalazi se jedan ip &tj! silici, jumska ploica s elektronikom ipa' koji slu)i kao gla"ni procesor! On sadr)i pribli)no 0 0 miliona tranzistora! *ored njega se nalazi >0G <: ili 01> <: spoljanje ili P> ke memorije koja se sastoji od pribli)no 10 miliona tranzistora &slika >!E'! *entium *ro ima tri kanala za iz"ra"anje naredaba umesto d"a koliko je imao *entium! *odelom iz"ra"anja instrukcija u 1I koraka /ntel je omogu$io tz"! dinami&ko izvravanje! O"aka" nain iz"ra"anja koristi tri paralelne jedinice za do#"atanje i dekodiranje naredaba! <ada se pripreme za iz"ra"anje naredbe se smetaju u red instrukcija koje ekaju na iz"ra"anje! *ri tom ekanje ne traje dugo jer porodica *G ima pet jedinica za iz"ra"anje koje rade paralelno da bi se to oba"ilo naj"e$om mogu$om brzinom! O"o je "eoma korisno jer *entium *ro mo)e da radi sa grupom naredaba po redosledu koji ne odgo"ara onome kojim su pripremane za iz"ra"anje to omogu$uje najekasnije do#"atanje dekodiranje i iz"ra"anje u jedinicama koje rade s naj"e$im mogu$im kapacitetom!

'3

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

$;G ili ;-$ :3 ke% memorije drugog nivoa

(lavna pro esorska ploi a

Slika $.F. :e% memorija drugog nivoa ipa !entium !ro.

5eobino je to to *entium *ro ima ke memoriju pr"og ni"oa kapaciteta s"ega 1G <: jednako kao i pr"i procesor *entium a ak i manje od ipo"a *entium MMR! .o se nadoknauje "elikom ke memorijom drugog ni"oa ugraenom u ip! Ugrai"anjem ke memorije drugog ni"oa u ip omogu$eno je *entiumu *ro da joj br)e pristupa ime to postaje br)a 3spoljanja4 ke memorija od oni# koje imaju *entium i raniji ipo"i! Meutim >2 miliona tranzistora z"ui impozantno pa ip *entium *ro za#te"a solidan procesorski "entilator! Be$ina ima i ugraen "entilator kao to "idite na slici >!F!

Slika $.H. !aket !entium II s ventilatorom.

Ostali procesori porodice *G ( Celeron Reon i *// ( imaju po ?> <: ke memorije pr"og ni"oa i isto"etan problem sa zagre"anjem &Reon ima ak i senzor ugraen u ip koji otkri"a pregre"anje'! /pak problemi sa pregre"anjem ipo"a porodice *G nisu bili toliko teki koliko su mogli da budu poto je /ntel pono"o smanjio tranzistore koji ine ipo"e! -a razliku od *entiuma koji sainja"aju 2 F,mikronske i 2 G,mikronske komponente Reon je projekto, "an s 2 >0,mikronskim komponentama! .o procesoru Reon omogu$uje sas"im pouzdan rad na radnom taktu od G22 M=z!

*rocesori */// "eoma lie na procesore *// ali su br)i &I02(002 M=z' podr)a"aju E2 no"i# naredaba i rade sa sistemskom magistralom na 122 M=z &pr"obitna "erzija' a no, "iji model Coppermine na 1?? M=z &"ie o procesoru Coppermine proitajte u nasta"ku odeljka'!

#entium %%
*rocesor *// je znatno poboljan u odnosu na pr"obitni pentijumski procesor! S radnim taktom izmeu >?? i I02 M=z *// ne samo to je br)i "e$ ima i bolje per%ormanse! O"aj ip ima inter%ejs za gla"nu magistralu na 122 M=z &za ipo"e s radnim taktom od ?02 I22 i I02 M=z' to mu omogu$uje br)e komuniciranje sa sistemskim resursima! U procesor *// takoe je ugraena te#nologija MMR ime su zado"oljeni no"i za#te"i korisnika i so%t"era za br)om grakom! Originalan ip *// imao je ?> <: ke memorije pr"og ni"oa &1G <: za podatke i 1G <: za instrukcije' i 01> <: ke memorije drugog ni"oa!

#entium %% $eon
*rocesor *// dodatno je poboljan u"oenjem porodice Reon! Reon *// je projekto"an za poslo"ne aplikacije i brzo delo"anje jer omogu$uje isto"remeni rad do osam proce, sora! O"aj ip postoji u "arijantama na I22 i I02 M=z i radi sa "ie ke memorije drugog ni"oa! Barijante na I22 i I02 M=z imaju 01> <: ili 1 M: P> kea dok Reon na I02 M=z mo)e da primi i ita"a d"a megabajta!

&eleron
*rocesor /ntel Celeron postao je "eoma popularan meu korisnicima *C raunara! S"oj uspe# u naj"e$oj meri duguje relati"no niskoj ceni! /ntel je odluio da snizi cene procesora &to je prouzroko"alo i poje%tinjenje raunara' tako to je izmenio postoje$e porodice procesora! *odsetimo se da no"i standardni pentijumski ipo"i imaju ?> <: P1 kea i 01> <: P> kea! <e memorija drugog ni"oa je skupa pa ako joj se smanji kapacitet opada i cena procesora! .o je /ntel i uradio! *rocesor Celeron postoji u "arijantama s radnim taktom od ?22 M=z do > G 6=z &a radi s magistralom %rek"encije do I22 M=z i ima ?> <: ke memorije pr"og ni"oa'! Meutim o"i procesori imaju samo 1>F <: do >0G <: ke memorije drugog ni"oa! /ako je to drastino smanjenje kapaciteta P> ke memorije poje%tinjenje procesora i raunara u kojima je primenjen uinili su ga omiljenim meu korisnicima koji su )eleli da utede pri kupo"ini no"og raunara! Celeron je pru)ao jo jednu mogu$nost pri"lanu za tr)ite! /ntel je ote)ao posao kori, snicima koji po"e$a"aju radni takt procesora *// i */// na "rednosti "e$e od pred"ieni# pa je Celeron postao omiljeni medijum za ljubitelje po"e$a"anja radnog takta! 8ko se desi da po"e$a"anje takta ne uspe mnogo je lake podneti spalji"anje je%tinijeg Celerona nego mnogo skupljeg ipa */// ili *I!

#entium %%%
/ntel je obja"io procesor */// uz nezapam$enu medijsku pompu! /pak da li je no"i ip opra"dao oeki"anjaK *r"o se uoa"a da su brzine koje nudi */// "e$e nego ikada ranije! *oeo je od I02(002 M=z sada se prodaju ipo"i na preko 1 6=z u kojima je takoe primenjena te#nologija MMR! <apacitet ke memorije drugog ni"oa od 01> <: je standardan premda postoje i modeli sa >0G <:! Meutim ima li drugi# poboljanja osim po"e$anja brzineK Snaga procesora */// le)i u njego"oj sposobnosti da br)e i lake radi s grakom od raniji# ipo"a! Se$ate li se procesora MMRK */// bolje oba"lja MMR obradu za no"i#

E2 naredabaS 5o"e instrukcije su namenjene za obradu "idea u realnom "remenu digi, talni "ideo i bolje grake mogu$nosti! Ba)no je primetiti da se procesori *// i */// naj"e$im delom razlikuju po brzini &linija *// se zausta"ila na I02 M=z' kao i po maloas spomenuti# dodatni# E2 naredaba! U naj"e$em broju sluaje"a procesori */// se uklapaju u podno)je za *// na matinoj ploi to je sluaj i sa ipo"ima Reon //;///! 7odatne naredbe su korisne u odreenim oblastima: preuzimanju "ideo sadr)aja sa /nterneta &pri emu korisnik ne mora da eka da se preuzme sa" audio ili "ideo sadr)aj pre nego to on pone da se reprodukuje' i u igranju igrica! Razliite analize su pokazale da su per%ormanse procesora */// 12 do 10 procenata bolje od ipa *// u oblastima gde se primenjuje skup dodatni# naredaba! *ostoje d"a tipa procesora *///! *r"obitni ip se zasni"a na istoj te#nologiji kao i *// samo to ima i dodatne naredbe! *romena je u"edena u /ntelo"om skupu ipo"a Coppermine 1DDD! godine kada su uobiajeni konektori zamenjeni bakarnim proces izrade komponenata sa 2 >0,mikronskog promenjen na 2 1F,mikronski radni takt sistemske magistrale po"e$an na 1?? M=z &pre toga je bio 122 M=z' a kapacitet ke memorije drugog ni"oa ugraene u ip je >0G <: pri emu ona radi istom brzinom kao procesor! +o jedna "elika no"ina uneta u ipo"e Coppermine jeste dugo ekana podrka za IR 86* koja je presudna za pobolja"anje "ideo per%ormansi! *re toga je 86* "ideo bio ogranien na brzine 1(> to je onemogu$a"alo o"om standardu da zaista os"oji pasionirane igrae kojima je bilo potrebno ubrza"anje "idea! 6rake kartice 86* su se ugla"nom koristile ne samo zato to su mnogo br)e od *C/ kartica "e$ zato to su oslobaale *C/ prikljuak za jo jednu dopunsku karticu!

#entium '
*I je bio pr"i zaista no" projekat /ntelo"og procesora od debija *entiuma *ro na manje od >22 M=z! Bero"ali ili ne *entium *ro *// */// Reon i Celeron zasno"ani su na istoj ar#itekturi *G! /ntel je tokom godina poneto doda"ao npr! MMR SS9 i integrisanu ke memoriju i to je promenilo nain proiz"odnje procesora ali dizajn je u osno"i bio isti! *I je zasno"an na potpuno no"oj /ntelo"oj mikroar#itekturi 5et:urst i sas"im je razliit! 5e zabora"ite da je ar#itektura *G zastala na pribli)no 1 6=zQ mikroar#itektura 5et:urst je projekto"ana tako da lepo radi i na "eoma "elikim brzinama &1 6=z i "e$im'! 5e samo to nego su /ntelo"i in)enjeri imali jo jednu prepreku! 7a bi 5et:urst opstao onoliko godina koliko i pret#odna ar#itektura *G mora$e ubudu$e znatno da pobolja per%ormanse kako radna uestalost bude rasla! -ato je trebalo napra"iti procesor znat, ni# mogu$nosti proirenja i "elike skalabilnosti! Mikroar#itektura 5et:urst je obele)ena /ntelo"om projektnom lozojom! *rimera radi jedno od pra"ila je da broj naredaba koje se iz"ra"aju u jednom radnom taktu mora biti nizak a radna uestalost "isoka! *I ima ke memoriju za pra$enje iz"ra"anja naredaba &engl! e.ecution trace cache'! Sa"remeni MFG procesori kao to su */// i 8t#lon rasta"ljaju MFG naredbe na manje ope, racije &"eliine jednog bajta' pre nego to i# iz"re! &/ntel i# zo"e mikrooperacije!' -ato MFG procesori lie na ekasne R/SC &Reduced /nstruction Set Computing' procesore ali se "reme troi na rasta"ljanje MFG naredaba! 5et:ursto"a ke memorija za pra$enje iz"ra"anja naredaba preuzima ulogu klasine ke memorije pr"og ni"oa za naredbe ali pamti mikrooperacije a ne MFG naredbe! /ntel je suzdr)an kada su u pitanju izja"e o "eliini tog kea ali t"rdi da u njega stane oko 1>!222 mikrooperacija! Manje je br)e! *I sadr)i i malu brzu ke memoriju pr"og ni"oa! Beliina 5et:ursto"e ke memorije pr"og ni"oa iznosi samo F <: to je samo polo"ina koliine u procesoru

*/// odnosno osmina od GI <: koliko ima 8M7 8t#lon! /ntel je odabrao o"ako malu ke memoriju zato to su manje memorije i br)e! 7ok za uita"anje podatka iz kea pr"og ni"oa 8t#lon i */// troe tri takta *I troi samo d"a! S"e se to radi samo da bi duboki i razgranati kanali za iz"ra"anje naredaba bili dobro na#ranjeni u s"akom trenutku! *I ima >0G <: ke memorije drugog ni"oa kao 8t#lon i */// ali je njego" ke mnogo br)i jer podatke alje u s"akom taktu sistemske magistrale a inter%ejs mu je irok >0G bita! 5a procesoru *I brzine 1 I 6=z to daje II F 6: protoka u sekundi to je etiri puta "ie od protoka P> kea procesora */// na 1 6=z! 8t#lono" ke drugog ni"oa je jo sporiji pa 8M7,o"im in)enjerima nije preostalo drugo nego da izja"e kako 38t#lono" ke drugog ni"oa zapra"o ne ogrania"a propusna mo$4! Jta god to znailo P> ke pro, cesora *I je zaprepa$uju$e brz! 5et:ursto"a sistemska magistrala alje podatke etiri puta u s"akom taktu pa s"i ka)u da ona radi na I22 M=z! 7a ne bi s"e bilo tako jednosta"no ona se ponekad ozna, a"a i kao magistrala na 122 M=z sa et"orostrukim pumpanjem podataka! <ako god je z"ali sigurno nije spora jer proputa ? > 6: u sekundi na I22 M=z! /ntel je *entiumu I dodao skup od 1II no"e instrukcije i naz"ao i# SS9> &engl! Streaming S/-0 #.tensions )' dakle 3drugo proirenje isto"remenog iz"ra"anja jedne naredbe na "ie podataka koji struje sa /nterneta4! &S/M7 je akronim od Single /nstruc, tion Multiple 7ata dakle isto"remeno iz"ra"anje jedne naredbe na "ie podataka!' 5aredbe skupa SS9> kao i originalni SS9 iz"ra"aju matematike operacije d"ostruke preciznosti u pokretnom zarezu sa podacima irine 1>F bito"a! Mogu$nost preciznijeg izrauna"anja broje"a zapisani# u %ormatu pokretnog zareza ini od naredaba SS9> pra"u alatku za ubrza"anje brojni# multimedijski# zadataka ?7 grake in)enjerski# prorauna i poslo"a koji se oba"ljaju na radnim stanicama ( ali tek kada se napiu pro, grami koji $e tu mogu$nost iskoristiti! 5umeriki koprocesor ugraen u *I nije mo$an kao @loating,*oint *rocessor Unit &@*U' u procesoru */// a pogoto"o onaj u 8t#lonu! *rosto reeno manje mo)e da uradi u s"akom trenutku a u nekim sluaje"ima je i sporiji! *rogrami optimizo"ani za skup nare, daba SS9> esto mogu da zaobiu taj numeriki koprocesor ali bez tog optimizo"anja *I $e teko dr)ati korak! <ada se s"e sabere o"e promene u projektu su zaista korenite! Razgranatost njego"i# kanala za iz"ra"anje naredaba u kombinaciji sa ne tako sjajnim numerikim koprocesorom uini$e da *I iz"ra"a malo instrukcija u radnom taktu! U starim progra, mima koji mnogo koriste uobiajene aritmetiko,logike jedinice i numerike kopro, cesore porodice MFG *entium I ne$e mnogo odue"iti! 8li sama plat%orma je "eoma upeatlji"a sa mnogo propusne mo$i na s"akom koraku! 8ko su optimizo"ane za SS9> multimedijske aplikacije na procesoru *I prosto lete!

#entium ' Mobile i #entium M

5aj"e$i deo o"og odeljka knjige pos"e$enog procesorima ba"io se stonim raunarima ( to je i logino kad se uzme u obzir istorija *C raunara! /pak po"remeno se poja"ljuju i procesori raz"ijeni namenski za prenosi"e raunare koji takoe za"reuju pa)nju! +edan od tak"i# je i procesor ?FGSPQ no"iji primeri su *I Mobile i *entium M! U dananje "reme s"e "ie dominiraju prenosi"i raunari! /zgleda da su stoni rau, nari krenuli putem dinosaurusa! S"estan toga /ntel je ulo)io dosta napora i sredsta"a u istra)i"anje ipo"a namenski projekto"ani# za prenosi"e raunare! Oba procesora namenjena mobilnim ureajima slini# su karakteristika kao stona "erzija *I samo to su malo sporiji! *I Mobile radi br)e od *entiuma M ali ima i manje kea drugog ni"oa &01> <: za razliku od 1 M: u modelu M'!

O *entijumu "e$ znate dosta ali *entium M je projekto"an specijalno za prenosi"e raunare! 5jego" maksimalan interni radni takt ne$e "as osta"iti bez da#a ( iznosi s"ega 1 E 6z ( ali radi na magistrali sa eksternim taktom od I22 M=z! *ored toga *entium M ima 1 M: P> kea to je zaista odlino za prenosni raunar! <e obezbeuje i napredno upra"ljanje potronjom energije da bi se produ)io "ek baterije!

+apomena

Moda niste uli ,a% za !entium M. +n je o,ino deo Intelovog skupa ipova "entrino, koji je kom,ina ija tri zase,na skupa ipova. pro esora !entium M, skupa ipova Intel H;;, i mrene veze Intel !C+#Direless $->>.

/ntelo"i skupo"i ipo"a iz porodice F00 proiruju mogu$nosti *entiuma M time to upra"ljaju memorijom &do > 6: 77R >>G;>22 radne memorije' US: >!2 ureajima grakom i drugim ulazno,izlaznim %unkcijama! 8 kao to mu ime go"ori *RO;Aireless >122 upra"lja be)inim umre)a"anjem! <oji je od o"a d"a procesora bolji za "ae potrebeK 7obro pitanje na koje $u detalj, nije odgo"oriti u pogla"lju ?1 3*renosi"i raunari4!

%tanium i %tanium () *'+bitni giganti

/tanium je pr"i /ntelo" GI,bitni procesor naj"ie klase rodonaelnik porodice procesora /8,GI &ranije ime Merced' koji ide ukorak s najpoznatijim pro%esionalnim ser"erskim procesorima kao to je "eoma popularna serija procesora UltraSparc /// kompanija /:M i Sun MicrosLstems! .o su najsa"remeniji R/SC procesori koji iz"ra"aju najte)e zadatke koji se posta"ljaju pred raunare! 5a testiranju je o"aj procesor dobro radio pod osam operati"ni# sistema meu kojima su AindoOs 5. I PinuM i razliite "arijante UniMa! Mogu$nost rada pod plat%ormama koje ne spadaju samo pod AindoOso"o okru)e, nje ine procesor /tanium ozbiljnim /ntelo"im pokuajem os"ajanja tr)ita sna)ni# procesora! /ntelo"i procesori su obino sluajno ili smiljeno bili projekto"ani tako da rade pod Microso%to"im AindoOsom bio to ku$ni AindoOs D0;DF ili sna)niji AindoOs 5.;>222;R*! *odrka za "ie plat%ormi u /taniumu pri"ukla je pa)nju naj"a)niji# distri, butera PinuMa koji su osno"ali grupu .rillium *roject za podrku /taniumu! -ato /tanium nije ni projekto"an za tipine ku$ne ili kancelarijske stone raunare! 5amenjen je ser"erima i poslo"ima koji za#te"aju intenzi"no kori$enje procesora o emu go"ori i du)ina njego"e rei od GI bita! AindoOs R* i AindoOs >22? namenjeni su upra"o za tak"e poslo"e! /ntel se "odio slede$om idejom: poto za#te"i koji se posta"ljaju pred procesore rastu nezadr)i"im tempom neop#odno je prona$i naine da se isplati"ost &niska cena' i iroka upotreblji"ost lini# raunara objedine sa snagom te#nologije koja se koristi za ser"ere! *oetno tr)ite bilo je elektronska trgo"ina gde se trenutno ula)e u "eoma jake R/SC raunare ili u mnogo slabije ser"ere! <ada se s"e to ima u "idu mo)da $e "as iznenaditi injenica da o"aj sna)an procesor slede$e generacije nije mnogo br)i od */// a kada iz"ra"a postoje$e ?>,bitne aplikacije sporiji je od *entiuma I i 8t#lona R*! .o je sas"im u redu poto se u "elikim poslo"nim okru)enjima gde se radi sa desetinama #iljada ako ne i sa milionima zapisa i datoteka i gde se iz"ra"aju mnoge %unkcije ubrza"anje rada posti)e kori$enjem "ie procesora koji dele posao da bi se on br)e uradio! -bog toga /tanium radi s "elikim bazama poda, taka i memorijama mnogo "e$eg kapaciteta od /ntelo"i# ?>,bitni# procesora koji se standardno koriste u uobiajenim stonim sistemima! *roiz"oai nude /tanium raunare u d"e osno"ne konguracije: kao radne stanice i kao ser"ere &obe "arijante su naj"ie klase ( znai "eoma sna)ne'! Radne stanice su opremljene sa d"a procesora dok ser"eri imaju po etiri ili "ie procesora!

Jto se tie te#niki# karakteristika postoje d"e "arijante /taniuma: na E?? M=z i na F22 M=z! .o deluje sporo ali ( za#"aljuju$i s"ojoj GI,bitnoj ar#itekturi ( o"i procesori rade sas"im lepo! Spoljna %rek"encija magistrale im je >GG M=z a podr)a"aju do I M: P? kea uz standardni# ?> <: P1 kea i DG <: P> kea! Mo)da je najbolje osobina /taniuma njego"a proiri"ost &potrebna za "elike ser"ere'Q mo)e se proiriti na ak 01> procesora! /tanium > je jai roak /tanijuma! Osno"ni dizajn je isti uz nekoliko znaajni# poboljanja! :rzina magistrale je po"e$ana na I22 M=z obezbeuju$i propusni opseg od G I 6:;s! .renutne brzine su od 1 ? do 1 0 6=z a /tanium > podr)a"a do G M: P? kea uz ?> <: P1 kea i >0G <: P> kea! O"aj procesor je projekto"an sa jednim ciljem: da eliminie potrebu za R/SC ipo"ima!

Konkurent 7rug 0 pro .vo=aa: #1;#2? +G(3)? K(;K)? :&? At0lon? Duron? $empron Opteron
Be$ mnogo godina kompanije koje proiz"ode ipo"e takmie se s /ntelom tako to imitiraju nji#o"e ipo"e! Meutim *entium je sas"im druga pria jer se nije mnogo razliko"ao od procesora IFG ( on je brz ali nije mnogo br)i od procesora IFG! <ada se to udru)i sa katastro%alnim /ntelo"im potezima u a%eri oko celobrojnog deljenja u pokret, nom zarezu u no"embru 1DDI! godine &prime$eno je da se matematika izrauna"anja na *entiumu ne "re pra"ilno' proiz"oai raunara su se lake odlui"ali da u s"oje modele ugrauju ipo"e koji nisu /ntelo"i! .o je bio podsticaj koji je na"eo CLriM da proiz"ede ip M1 5eM6en da obja"i model 5M0FG i 8M7 da obja"i ip <0! S"a tri ipa proiz"edena su tako da budu 3ono to je *en, tium trebalo da bude4! Oni su kompatibilni sa so%t"erom za procesor IFG ali se s"aki od nji# po neemu razlikuje od *entiuma!

&,ri- *-.*
Oktobra 1DD0! godine kompanija CLriM je naja"ila s"og konkurenta *entiumu ip GMFG &iji je radni nazi" bio M1'! /ako je GMFG superskalarni ip sa d"a kanala za instrukcije poput *entiuma on nudi i mnoge druge mogu$nosti koje ima *entium *ro &koji je obja, "ljen posle procesora GMFG'! Meutim CLriM 0MFG iji je raniji nazi" bio M1sc nije bio konkurent *entiumu iako bi se to mo)da moglo zakljuiti po njego"om imenu! Nipo"i 0MFG su kompatibilni sa /ntelo"im procesorima IFG a ipo"i GMFG sa *entiumima! Nip GMFG je ud"ostrui"a ili utrostrui"a takta &u za"isnosti od modela'! On u"a naredbe za izrauna"anja i nji#o"e rezultate u ke memoriji kapaciteta 1G <: da bi se one po potrebi pono"o brzo uitale u memoriju! CLriM je proiz"eo i procesore M> koji je trebalo da konkuriu /ntelo"oj liniji procesora Celeron po snazi ali nisu uspeli da i# ugroze u pogledu broja prodati# komada!

/MD+ov 0120*
<0 je peta generacija procesora kompanije 8M7! On se razlikuje od ipa 0MFG istog proiz"oaa koji je samo poboljana "erzija ipa IFG! *rocesor <0 "ie lii na *entium poja"io se u prodaji u junu 1DDG a njego"a naj"a)nija prednost jesu etiri kanala za iz"ra"anje naredaba &d"aput "ie nego u *entiumu'! 5aj"e$a razlika izmeu procesora <0 i CLriM GMFG le)i u ar#itekturi! CLriMo" ip ima ar#itekturu C/SC &engl! Comple. /nstruction Set Chip stariji pristup projekto"anju proce, sora' dok <0 ima ar#itekturu R/SC &engl! 1educed /nstruction Set Chip no"iji pristup'! -bog toga <0 mora da pre"odi slo)ene naredbe u prostije koje se br)e iz"ra"aju!

Serija procesora <G ima "elike prednosti nad ipo"ima <0 i pokazala se kao dosad najpopularniji 8M7,o" dizajn naroito otkako je u"edena podrka za ?75oOS .ec#no, logL da bi se poboljalo krstarenje Aebom i igranje to je i /ntel uinio u */// &8M7 je u tome bio br)i'! *oto se radni takt procesora <G mo)e po"e$ati iznad nazi"nog dok sa procesorima *// i */// to nije mogu$e a uz to je i je%tiniji od pomenuti# ipo"a <G,// i <G,/// su gla"na alternati"a za mnoge korisnike i proiz"oae raunara!

N-1.* proizvo3aa Ne-4en

O"aj ip je sas"im neobian u grupi procesora koju razmatramo! *r"o on ne podr)a"a operacije u pokretnom zarezu to ga ini nekompatibilnim ak i sa nekim programima koji rade na procesoru F2IFG7R! 7rugo njego"i prikljuci ne odgo"araju pentijumskim pa za#te"a potpuno originalnu matinu plou da bi mogao da se koristi! .re$e on se napaja sa etiri "olta dok pret#odna d"a procesora ispunja"aju standard *entiuma sa napajanjem od ? ? "olta! O"aj procesor ima d"a kanala za instrukcije i mo)e da i# iz"ra"a proiz"oljnim redosledom! <ompanija 5eM6en k"alikuje ipo"e ne prema nji#o"oj brzini "e$ prema ek"i"alentnim brzinama *entiuma! / ostali proiz"oai primenjuju slian princip! 5a pri, mer ip GMFG na 122 M=z zapra"o radi na D? M=z ali CLriM t"rdi da se ponaa isto"etno kao i *entium s radnim taktom od 122 M=z i neki testo"i per%ormansi su to pot"rdili! 5M0FG je bio pr"i od poslednja tri pomenuta ipa koji se komercijalno proiz"odio!

+apomena

:ompaniju 9eM(en kupio je AM*.

&5 proizvo3aa V%/ 6&,ri-7

*osle nekoliko neuspeni# godina kako u pogledu raz"oja no"i# procesora tako i u pogledu prodaje postoje$i# izgledalo je da CLriM ne mo)e da prati trku! -a razliku od 8M7,o"i# procesora ija je popularnost poela da raste CLriM je zaostajao s"e do 1DDD! godine kada je obja"ljeno da se ujedinio sa proiz"oaem skupo"a ipo"a kompanijom Bia .ec#nologies i da $e proiz"oditi je%tine zamene za /ntelo"e procesore! *oslednji ip tog proiz"oaa je C? koji se ranije z"ao CLriM ///! &CLriMo" planirani proiz"od imao je radno ime 6obi a kompanija Bia ga je naz"ala +os#ua!' On je projekto"an na temeljima CLriMo"i# modela M1 i M//! C? je kompatibilan sa procesorom Celeron ima 1>F <: ke memorije pr"og ni"oa i samo GI <: drugog ni"oa! /ma konektor tipa Socket ?E2 &poput /ntelo"og Celerona sa smanjenim napajanjem'! -a razliku od Celerona C? podr)a"a poboljanu te#nologiju ?75oOS 6la"na magistrala mu radi na 1?? M=z a procesori su poeli od 0?? M=z! B/8 t"rdi da je C? 3naj#ladniji procesor na tr)itu4!

/MD+ov /t"lon 6087

*rocesor 8t#lon koji se poja"io 1DDD! godine ponekad se opisuje kao pr"i procesor koji 8M7 nije projekto"ao u potpunosti prema /ntelo"om uzoru! *oput nekoliko procesora koji su mu pret#odili 8t#lon se poja"io pre matini# ploa koje bi ga podr)ale! Slinosti izmeu /ntelo"i# procesora *// */// *I i ipa 8t#lon iz"esno su "elike ali su i neop#odne poto isti programi treba da se iz"ra"aju bez obzira na to koji je procesor u pitanju! *oput *entiuma 8t#lon je montiran na modul koji sadr)i posebne SR8M ipo"e ke memorije drugog ni"oa sa specijalnim konektorima koji i# spajaju! <ao i *en, tiumi 8t#lon nudi 01> <: ke memorije drugog ni"oa koja radi sa d"ostruko manjim radnim taktom od procesora!

Meutim primetne su i razlike! *r"o 8t#lon se zasni"a na potpuno no"om proce, sorskom jezgru koristi utinicu Socket 8 &umesto Slot 1' i ima osno"nu magistralu na >22 M=z! <e memorija pr"og ni"oa je etiri puta "e$a od iste memorije u procesoru */// a 8t#lon u s"akom trenu mo)e da dekodira tri MFG instrukcije! On ima i mogu$nost rasporei"anja de"et interni# instrukcija u jednom ciklusu radnog takta na jedinice za iz"ra"anje dok */// mo)e da rasporedi samo pet naredaba! 8t#lon takoe bolje mno)i i sabira u %ormatu pokretnog zareza to pobolja"a per%ormanse aplikacija ser"era i igranje igara! *oja"io se i no" 8t#lon sa bakarnim "ezama unutar procesora naz"an .#underbird ija ugraena ke memorija drugog ni"oa radi istom brzinom kao procesor a ne s po, lo"inom njego"e brzine! *rocesori .#underbird su manji i br)i od pret#odni# modela a cena im je ista ili neznatno manja! 8M7 je s"oj poslednji procesor naz"ao 8t#lon R*! .aj R* ima ar#itekturu 3Vuanti, Speed4 koja obu#"ata mnogo kanala za iz"ra"anje naredaba numeriki koprocesor #ard"ersko do#"atanje naredaba i ba%ere koji bez ekanja snabde"aju procesor slede, $im naredbama! R* mo)e da oba"i "ie prorauna u sekundi pa je njego"a ekasnost rada "e$a nego kod .#underbirda! 8M7 t"rdi da je 8t#lon R* idealno prilagoen radu pod AindoOsom R* i da ga je zato i naz"ao R* to treba uzeti sa zrnom soliQ i 8M7 je promenio nain reklamiranja procesora R* pa i# "ie ne oznaa"a po radnoj uestalosti nego prema /ntelo"im procesorima slini# per%ormansi!

/MD+ov Duron
7uron je 8M7,o" procesor za je%tine *C raunare! <ota kao Celeron premda se po per%ormansama nalazi blizu *entiuma I i 8M7,o"og skupljeg ipa 8t#lon! <ao i no"iji 8t#lon 7uron se montira u utinicu Socket 8! 8r#itektura mu je ista kao kod 8t#lon .#underbirda osim to ima manji ke drugog ni"oa &GI <:'! Radi na neto ni)em naponu od .#underbirda pa se manje zagre"a! 8ko uporedimo 7uron i /ntelo" Celeron 7uron ima br)u sistemsku magistralu &>22 M=z prema GG M=z' "e$i ke pr"og ni"oa&1>F <: prema ?> <:' i manji ke drugog ni"oa &GI <: prema 1>F;>0G <:'! *o per%ormansama je bli)i procesorima 8t#lon;*///; *I nego Celeronu pa predsta"lja iz"rstan izbor za kupce koji #o$e je%tin raunar!

/MD+ov 9empron
Uz neznatno "iu cenu od 8t#lon R* procesora Sempron donosi no"u 8t#lon GI ar#itekturu bez mogu$nosti iz"ra"anja GI,bitnog koda! 5aba"kom o"og procesora korisnik dobija te#nologiju =Lper.ransport skup instrukcija SS9 napredno upra"ljanje temperaturom i druge pogodnosti! Sempron postoji u "arijantama za utinicu Socket 8 i za no"iju utinicu Socket E0I koja nudi ekasniji inter%ejs za komunikaciju sa memori, jom i bolje per%ormanse! Sempron postepeno zauzima mesto koje su do skoro na tr)itu imali 8t#lon R* i 7uron procesori!

/MD+ov !pteron
/ntel oajniki pokua"a da pomo$u s"og ipa /tanium uniti tr)ite R/SC procesora pa biste oeki"ali da i drugi naj"e$i proiz"oa *C ipo"a radi isto ( to je tano! Opteron je najjai model procesora koji nudi kompanija 8M7! 5amenjen je ser"erima i radnim stanicama a projekto"an je tako da se rame uz rame sa /taniumom bori za ruenje R/SC carst"a! Opteron je pra"i GI,bitni procesor kompatibilan s postoje$im ?>,bitnim so%t"erom! Sledi lista jo neki# njego"i# osobina:

Jesnaest GI,bitni# registara za cele broje"e Jesnaest 1>F,bitni# SS9;SS9> registara .ri =Lper.ransport ulazno,izlazne "eze od koji s"aka podr)a"a prenos brzinom G I 6:;s &? > 6:;s u s"akom smeru' 1>F <: kea pr"og ni"oa &P1' 1 M: kea drugog ni"oa &P>'

O"aj mo$an procesor mo)e da oba"lja d"e GI,bitne operacije po ciklusu uz kanjenje od tri ciklusa a pakuje se u ku$ite sa DI2 kontakata! :itka izmeu Opterona i /taniuma traje pa ostaje da se "idi ko $e pobediti!

/MD+ov /t"lon *'

7a bi GI,bitnu ar#itekturu ugraenu u Opteron uinio pristupanijom 8M7 je napra"io i "arijantu o"og procesora za manje za#te"ne korisnike! Opteron je pre s"ega namenjen ser"erima i sna)nim radnim stanicama u koje mo)e da bude ugraeno 1 > I ili ak F procesora dok je 8t#lon GI prilagoen jednoprocesorskim raunarima! 8t#lon GI se najpre poja"io u d"e "arijante: Socket E0I sa jednokanalnim pristupom memoriji i Socket DI2 sa d"okanalnim &engl! dual%channel' pristupom! O"a utinica je bila ista kao i za procesore Opteron pa je 8M7 ubrzo promo"isao i je%tiniju "erziju Socket D?D koja takoe ima d"okanalnu memorijsku ar#itekturu! Matine ploe sa Socket E0I utinicom mogu da prime i odgo"araju$e Sempron i 8t#lon GI procesore pa se oekuje da uskoro potpuno zamene zastarelu te#nologiju Socket 8!

#emor ja raunara
*rocesor je naj"a)nija komponenta matine ploe a memorija je po znaaju odma# iza njega! *rocesor je mozak raunara dok memorija u"a in%ormacije tako da im procesor mo)e odma# pristupiti kada mu zatrebaju! 5eki ljudi se pitaju zato raunari uopte imaju memoriju! 5a kraju kraje"a kada se raunar iskljui s"e in%ormacije koje su bile u memoriji nepo"ratno se gube! N"rsti disko"i ne %unkcioniu na taj nain! *ored toga "rsti disko"i mogu da skladite neupo, redi"o "ie in%ormacija od memorije iste cene! Odgo"or je: brzina! :rzina pristupa radnoj memoriji meri se nanosekundama &mili, jarditim delo"ima sekunde' dok se brzina pristupa "rstom disku meri milisekundama &milionitim delo"ima sekunde'! Mo)da "am se ini da razlika nije "elikaQ na kraju kraje"a ljudi ni ne mogu da registruju tako male razlike "remena! 8li kada su u pitanju raunari i kada se uzme u obzir da procesori mogu da oba"ljaju milijarde operacija u sekundi na"edena razlika u "remenu pristupa podacima postaje ogromna! Ukoliko raunar nema do"oljno memorije programi $e raditi sporo a neki ne$e uopte mo$i da rade! Memorija je toliko "a)na da sam joj pos"etio celo esto pogla"lje ( tu $ete o memoriji saznati "ie detalja nego to $e "am ikada zatrebati! 8li poto se teku$e pogla"lje ba"i matinim ploama dobro je predsta"iti naj"a)niji sa"et koji se odnosi i na memoriju i na matine ploe: obezbedite da "am memorija bude kompatibilna s matinom ploom! <ao to ste nauili dok ste itali o procesorima matine ploe rade na odreenoj %rek"enciji koja se zo"e brzina magistrale &engl! bus speed'! *rocesori moraju da budu usklaeni s brzinom matine ploe &spoljna brzina magistrale procesora' ili ne$e raditi zajedno! /sto "a)i i za R8M memoriju! 8ko imate plou koja radi na 122 M=z treba "am i R8M na 122 M=z!

*C magistrale

(2

Mnoge no"ije matine ploe podr)a"aju nekoliko brzina R8M,a &na primer 122 M=z 1?? M=z 1GG M=z >22 M=z >GG M=z ??? M=z I22 M=z i 0?? M=z'! *re nego to kupite memoriju pogledajte dokumentaciju matine ploe! Meutim ak i ako matina ploa podr)a"a "ie brzina R8M,a ne mo)ete meati memorije razliiti# brzina u istom raunaru! *rema tome ukoliko "aa ploa podr)a"a I22 M=z i 0?? M=z mo)ete upotrebiti jednu ili drugu "rstu memorije ali ne obe u istom trenutku!

P: mag strale
Uobiajen oglas za prodaju raunara glasi: 3*rodaje se raunar *entium /// 1>F M: s di, skom od 1F 6: i 86* "ideom4! Re *entium se oigledno odnosi na procesor! <apacitet 1>F M: je R8M memorija o emu ste upra"o itali a goto"o s"i &ili barem oni koji itaju o"u knjigu' znaju ta je "rsti disk ( ostala je jo skra$enica 86*! 86* je nazi" jedne "rste magistrale za proirenje &engl! e.pansion bus'! U odeljcima koji slede objanjeno je ta je magistrala za proirenje emu ona slu)i i zato uopte treba obra$ati pa)nju na magistrale!

Bta je mag stralaH

7a bi neemu slu)io procesor mora da komunicira s memorijom dopunskim karti, cama tastaturom i sl! On s drugim ureajima na matinoj ploi komunicira pomo$u metalni# pro"odnika na tampanoj ploi tj! pomo$u &odozgo lakirani#' bakarni# linija koje se "ide na kolu! 5a taj nain S/MM &Single /nline MemorL Module' i 7/MM &7ouble /nline MemorL Module' moduli ( koji "ero"atno postoje i na matinoj ploi "aeg raunara ( komuniciraju s procesorom koji se takoe "ero"atno nalazi na mati, noj ploi "aeg raunaraQ oni razmenjuju poruke putanjem struje u oba smera du) ti# tanki# metalni# linija! Meutim kako se dopunske kartice &engl! e.pansion boards' koje nisu deo matine ploe po"ezuju s procesorom memorijom itdK *reko magistrale &engl! bus' ( tanije pomo$u jedne od magistrala jer na modernim raunarima postoji nekoliko magistrala za proirenje! Jta su magistraleK Magistrale su pojam iz elektrote#nike &kao i dobar deo raunarske terminologije' koji oznaa"a skup )ica ili pro"odnika za po"ezi"anje razni# delo"a raunara! U ranim danima mikroraunara neki raunari nisu mogli lako da se proire npr! pr"i modeli Macintos# raunara! 7a bi se nadogradio Mac od 1>F ili 01> <: trebalo je ulo)iti "eliki trud pa je to "ero"atno i bio razlog to "e$ina korisnika nije )elela da aka po unutranjosti ti# raunara! S"e integrisane kartice koje je trebalo dodati obino su se montirale u Maco"o ku$ite! /nstaliranje "rstog diska na primer obu#"atalo je raskla, panje raunara lemljenje "eza na matinoj ploi i pono"no sklapanje maine! Sre$om nadogradnja *C raunara "ie nije toliko kompliko"ana! *C raunari imaju utinice za proiri"anje koje pojednosta"ljuju taj postupak! &Uzgred i dananji Macin, tos# raunari sre$om imaju ista podno)ja za nadogradnju! -apra"o Mac raunari proiz, "edeni nakon 1DD0! godine imaju istu magistralu kao neki *C raunari ( *C/ magistralu o kojoj $e uskoro biti rei!' +o jedan nedostatak starog pristupa na Macintos#ima bilo je to to prosean kori, snik raunara nije mogao sam da i# nadograuje! -amislite samo da morate s"aki put da buite rupu u zidu da biste pronali gla"nu liniju napajanja i prikljuili neki ureaj! :ez standardni# konektora za inter%ejse &tj! zidne utinice' morali biste da tra)ite kuda ide gla"no napajanje i da na njega prikljuujete ureaj!

(3

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

O"o je nara"no prilino glupo zato to postoje standardne zidne utinice! Meu, tim o"aj scenario nije u"ek bio nezamisli": kada je u"edena elektrina struja doda"anje bilo kog ureaja za#te"alo je polaganje no"og kabla &u ce"ima' na zid! 7anas meutim postoji jednosta"an standardan nain za kori$enje no"i# ureaja! S"i proiz"oai koji )ele da "am prodaju ureaj koji za#te"a elektrino napajanje treba samo da osiguraju da on koristi standardno mre)no napajanje i da obezbede odgo"araju$i utika! 35ado, gradnja4 ku$e tj! doda"anje no"og ureaja sada je jednosta"na: treba samo da priklju, ite ureaj dakle 3utakni i koristi4! U mnogim raunarima primenjuje se slian princip! Us"ojeni su standardi za konek, tore: s"i proiz"oai koji nude dopunske kartice za tak"e raunare treba samo da slede specikaciju za konektore ime $e obezbediti da kartica radi kada se sta"i u raunar! Nak i "eoma stari raunari imali su taka" konektor koji se u poetku z"ao omnibus konektor zato to je omogu$a"ao pristup goto"o s"im "a)nim kolima u raunaru! Omni, bus je ubrzo skra$eno na bus tj! magistrala i taj nazi" se odr)ao do danas! Magistrala raunara je sasta"ni deo standarda za komunikaciju raunarskog #ard, "era us"ojenog da bi se znalo kako se pra"e kartice koje mogu da rade na standardnim raunarima! Meutim iz razni# razloga u raunarskom s"etu postoji "ie od est razliiti# standarda!

Prva @P:A mag strala

*r"i raunar zasno"an na mikroprocesoru &procesoru u jednom ipu' poja"io se osam godina pre /:M,o"og raunara 3*C4! *r"i komercijalno dostupan mikroraunar bio je 8ltair koji se sastojao od ku$ita i reda utinica za proiri"anje! .o je bio raunar s pasi"nom matinom ploom koja je sadr)ala samo sistemsku magistralu na koju se ak i procesor doda"ao u obliku dopunske kartice! Magistrala koju je koristio 8ltair godi, nama je bila standard u industriji a ak i danas se primenjuje u nekim mainama! -"ala se S,122 ili 8ltair magistrala! /ako je o"a magistrala bila standard nije primenji"ana u s"im mikroraunarima! 8pple // je koristio sopst"enu tz"! 8pple magistralu! *r"i model *C raunara iz 1DF1! godine koristio je drugaiju magistralu sa G> pro"odnika! Ona je postala poznata pod nazi"om *C magistrala! *omenuta G> pro"odnika sa okolinom se po"ezuju preko standardnog konektora o emu je "e$ bilo rei! .i konektori se zo"u i utinice za proiri"anje zato to na nji# moraju da se posta"e dopunske kartice! 5eki raunari uopte nemaju utinice za proi, ri"anje pa se ne mogu proiri"atiQ drugi modeli raunara imaju tri a naje$e se sre$u raunari s osam utinica! 5eki raunari nude ak i deset utinica! Jto je "ie utinica to bolje: one isto"remeno omogu$uju i prilagodlji"ost i mogu$nost nadogradnje! Stoga od"ojimo malo "remena da bismo objasnili emu slu)e pomenute G> linije!

#ag strala po7ataka

Setimo se da su se pr"obitni *C i R. raunari zasni"ali na ipu F2FF! .aj procesor je imao magistralu podataka od samo osam bito"a pa je i *C raunar imao osmobitne linije podataka! .o znai da je magistrala bila iroka osam bito"a i da su se podaci prenosili u paketima od po osam bita! Utinice za proiri"anje na raunarima s tak"om magistra, lom zo"u se osmobitne utinice! *rema tome osam linija od G> slu)i za prenos podataka u raunaru! Razmotrimo kaka" je znaaj magistrale za podatke! Osam bito"a podataka koliko je od"ojeno u pr"obitnim *C magistralama bilo bi nedo"oljno za pentijumski sistem &prisetimo se da *entium koristi GI,bitnu magistralu podataka'!

*C magistrale

(4

7a li bi neko mogao zaista da napra"i pentijumski raunar sa osmobitnim utini, cama za proiri"anjeK 5ara"no ali kad god bi *entiumu zatrebalo da proita kompletan GI,bitni podatak taj za#te" bi morao da se ispuni u obliku osam zasebni# osmobitni# oita"anja to bi bilo "eoma sporo! Meutim to bi moglo da se uradi a u nasta"ku odeljka sazna$ete da postoje ak i tako loe projekto"ani raunariQ "e$ina *0 i *G sistema i dan,danas imaju 1G,bitnu magistralu a slina je i /S8 magistrala o kojoj $ete itati na stranama koje slede uz ?>,bitnu *C/ magistralu!

Kapa! tet memor je

*r"obitna *C magistrala imala je >2 linija za adresiranje memorije! Jta to znai za uobi, ajene korisnike memorijeK <ako s"aka linija za adresu mo)e da prenosi signale 2 ili 1 s"aka od nji# mo)e da ima samo jednu od d"e "rednosti! *oto ima >2 adresni# linija ukupan broj mogu$nosti je >X>X>!!! / tako d"adeset puta! .o je d"a na d"adeseti stepen ili neto preko milion! .o ste na neki nain mogli i da pretposta"ite poto procesor F2FF mo)e da adresira samo 1 M: memorije! S"e te adresne linije ima *C magistrala i one uest"uju u ukupnom broju od G> linije magistrale!

#emor ja l U;I a7reseH

7"adeset adresni# linija zapra"o je oba"ljalo d"ostruki posao poto postoje d"e "rste adresa: memorijske i ulazno,izlazne &U;/' adrese! U;/ adresama $u se detaljnije poza, ba"iti u pogla"lju 0 3/nstaliranje no"i# kartica4! Sada $u napomenuti samo da raunar mora da razlikuje kada se preko adresni# linija prenose memorijske adrese a kada U;/ adrese! +edna linija magistrale je od"ojena da bi to oznaa"ala! *ored toga postoji jo nekoliko linija magistrale koje go"ore da li se podaci na magi, strali itaju iz memorije &ili U;/ ureaja' ili se upisuju u nju &ili U;/ ureaj'!

Pose,ne l n je
5eke linije magistrale slu)e za prenos napajanja ( postoje linije napona od Y0 "olti ,0 "olti ,1> "olti i uzemljenje! -ato postoje te linijeK /z jednosta"nog razloga ( da bi napa, jale kartice koje su posta"ljene u prikljuke magistrale! *ostoji i nekoliko kontrolni# linija kao to su Reset &pogaate slu)i za reseto"anje procesora' signali takta i Re%res# koji upra"lja os"e)a"anjem memorije &"ie o tome sazna$ete u pogla"lju G 3Sistemska memorija4'!

Prek 7

kanal .a 7 rektan pr stup memor j /D#A1

7opunske kartice ponekad tra)e da im procesor pos"eti pa)nju a to se posti)e pomo$u #ard"erski# prekida ili razliiti# ni"oa za#te"a za prekidom &engl! interrupt re,uest /12'! 5a *C magistrali postoji est /RV ni"oa koji su oznaeni sa /RV> ( /RVE! S"aki od nji# ima s"oju liniju na magistrali! *ostoje i ni"oi /RV2 i /RV1 ali oni nisu dostupni na magistrali! 5eke dopunske kartice moraju brzo da prenose podatke u sistemsku memoriju to se oba"lja preko kanala za direktan pristup memoriji &engl! direct memor$ acccess 0-3'! 5a magistrali postoje tri 7M8 kanala oznaena kao 7M81 do 7M8?! *ostoji i 7M8 kanal 2 kao /RV 2 i 1 ali se njemu ne mo)e pristupiti preko magistrale! 7M8 i /RV su "eoma "a)ne teme pri nadogradnji raunara pa $u i# detaljno obraditi u pogla"lju 0! 7etaljno sam opisao pr"u *C magistralu da biste s#"atili kak"a su poboljanja primenjena u magistralama koje su se kasnije poja"lji"ale i da biste lake odluili koja je magistrala odgo"araju$a za "ae no"e raunare! *r"o poboljanje *C magistrale primenjeno je u raunarima /:M 8.! *ogledajmo kako je to izgledalo!

)5

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

AT /I$A1 mag strala

*rojektuju$i raunar 8. u kompaniji /:M su s#"atili da moraju da poboljaju magi, stralu! +edan od razloga krio se u tome to je F2>FG ip sa 1G,bitnom magistralom poda, taka! 5ara"no raunar 8. je mogao da bude projekto"an sa osmobitnom magistralom ali bi bilo teta da ip >FG prenosi po osam bito"a podataka preko magistrale umesto da koristi s"i# 1G bito"a magistrale podataka! -bog toga su u o"oj kompaniji zakljuili da je potrebno u"esti 1G,bitnu magistralu! S druge strane trebalo je misliti i na kompatibilnost s ranijim modelima *C i R.: bilo bi teko prodati "eliki broj 8. raunara ako oni ne bi mogli da koriste #ard"er &i so%t"er' postoje$eg standardizo"anog s"eta *C;R.! -bog toga je /:M smislio prilino dobro reenje: zadr)ani su stari konektori sa G> linije i dodat je jo jedan konektor sa ?G no)ica koji je posta"ljen u produ)etku starog konektora sa G> no)ice da bi mu se obezbedila slede$a s"ojst"a: +o osam linija za podatke ime je omogu$ena 1G,bitna magistrala podataka! +o etiri adresne linije ime je adresna magistrala postala >I,bitna! 7"a na d"ade, set et"rti stepen iznosi pribli)no 1G miliona pa su 1G,bitni prikljuci raunara 8. mogli teorijski da podr)e do 1G M: radne memorije! +o etiri 7M8 kanala od I do E! +o pet /RV ni"oa: /RV 12 11 1> 1I i 10! -nam da pomalo )urim i da $e neke ita, oce o"o sigurno zbuniti! Mo)da "e$ znate &a ako ne znate sazna$ete u pogla"lju 0' da na raunaru o"og tipa postoji osam dodatni# /RV ni"oa! -ato u prikljuku za no"iji tip magistrale "idite samo petK *r"o /RVD je po"ezan tamo gde je ranije bilo mesto za /RV> ime se utedela jedna linija magistrale! Jta se desilo s preki, dom /RV>K On se "ie ne nalazi na magistrali jer ukljuuje no"e linije za prekide! 7rugo /RV1? je pred"ien za matematiki koprocesor pa nije bilo s"r#e da mu se dodeljuje linija na magistrali! / na kraju /RVF je po"ezan sa sistemskim satom; kalendarom pa mu nije potrebna linija na magistrali! O"i konektori iz d"a dela zo"u se kao to bi se i oeki"alo *4%bitni priklju&ci! 5a slici >!D prikazane su d"e "rste konektora! +smo,itni priklju i za magistralu

Matina ploa

Oesnaesto,itni priklju i za magistralu

Slika $.?. +smo,itni i %esnaesto,itni priklju i za magistralu.

5eko "reme se 1G,bitna magistrala z"ala 8. magistrala a neki je tako zo"u i dan, ,danas! Meutim od 1DFF! godine o"i prikljuci za magistralu se naje$e nazi"aju /S8 prikljuci &engl! /ndustr$ Standard 3rchitecture'! Osmobitne i esnaestobitne /S8 kartice razlikuju se po konektorima s kontaktima na i"ici koji se nalaze s nji#o"e donje strane! *ogledajte osmobitnu karticu koja je prikazana na slici >!12! Obratite pa)nju na to da ona ima jedan konektor s kontaktima na i"ici s donje strane! -atim uoite razliku na 1G,bitnoj kartici koja je prikazana na slici >!11!

Slika $.->. +smo,itna karti a.

Slika $.--. Oesnaesto,itna karti a.

*oto su 1G,bitni prikljuci samo proirenje osmobitne magistrale osmobitne kar, tice lepo rade u 1G,bitnim prikljucima to je dobro jer nijedan moderan raunar nema posebne osmobitne prikljuke! Meutim goto"o s"i imaju 1G,bitne prikljuke to je dobro ako imate staru osmobitnu karticu koju )elite da koristite! *re mnogo godina ponekad se "iala matina ploa koja je sadr)ala i osmobitne i esnaestobitne prikljuke! 8ko u 1G,bitne prikljuke mogu da se posta"ljaju F,bitne kartice emu uopte slu)e F,bitni prikljuci na mainama tipa 8.K Razlog za to nije elektrine "e$ zike prirode! 5eke starije osmobitne kartice imaju produ)etak na zadnjoj strani koji ziki onemogu$uje prikljui"anje osmobitne kartice s produ)etkom u 1G,bitni konektor! <artica s produ)etkom prikazana je na slici >!1>!

Slika $.-$. +smo,itna karti a s produetkom.

/S8 magistrala i danas postoji na sistemima radi kompatibilnosti unazad! Nak i neki raunari s najsa"remenijom opremom jo u"ek imaju /S8 z"une kartice ak i modeme i mre)ne kartice koje su instalirane ili slu)e za rezer"u! 5o s"emu jednom doe kraj pa tako i /S8 magistrali! /S8 magistrala je uklonjena da bi se magistrale konano ubrzale i da bi se napra"ilo mesta za US: i @ireAire iako su ponekad zbog projektni# za#te"a podr)ani sporiji serijski i paralelni prikljuci! Od 1! januara >222! godine /S8 prikljuci se ne mogu ugrai"ati na matine ploe sistema na kojima se nalazi logotip 3pot"reno kompatibilan s AindoOsom4 koji je usta, no"ljen u specikacijama za projekto"anje raunara proiz"oaa Microso%t,/ntel! /ako operati"ni sistem PinuM postaje s"e "a)niji u raunarskom s"etu pot"rda za AindoOs je "a)na ako )elite da prodate raunar!

Kol ko je mag strala ,r.aH

U odeljku pos"e$enom procesorima nauili ste da razliiti procesori rade razliitim brzi, nama! 8ko procesor koji je pred"ien da radi na >0 M=z naterate da radi na GG M=z on $e se pok"ariti! &U"ek mo)ete da pokuate ( setite se da se to zo"e po"e$a"anje radnog takta ( ali to nije ba pametno!' / magistrale imaju s"oj radni takt po kome rade kartice posta"ljene u utinice za pro, iri"anje! .u se name$e pitanje: kako je mogu$e da goto"o s"e kartice rade na skoro s"im "rstama raunaraK <ako to da /S8 "ideo kartica napra"ljena za raunar s procesorskim taktom od 1> M=z radi i na *entiumu //,I22K 7eo odgo"ora se$ate se le)i u tome da *// na I22 M=z s take gledita matine ploe izgleda kao ip na 122 M=z tj! procesor radi na I22 M=z samo interno unutar ipa! 7akle najbr)a magistrala koja je potrebna za *entium na I22 M=z jeste ona koja radi na 122 M=z! 7a bismo saznali ostatak odgo"ora "ratimo se u 1DF0! godinu!

Prve mag strale male su st ra7n takt kao pro!esor

*re 1DF0! godine magistrale su radile sa istim radnim taktom kao procesor! Raunari koji su radili na I EE M=z imali su *C magistalu sa istim radnim taktom! Raunari .urbo R. koji su radili na E 1G M=z imali su magistrale koje su radile na E 1G M=z! <ada je /:M proiz"eo 8. na G M=z njego"a magistrala je radila na G M=z itd! Meutim razliite brzine magistrala prouzroko"ale su "elike probleme kupcima dopunski# kartica! <artica projekto"ana za raunar s radnim taktom od I EE M=z mo)da nije mogla da radi na br)im mainama &to se esto dea"alo'! *ri nadogradnji "a)no je bilo saznati na kojim magistralama mo)e da radi odreena kartica!

:ompaI 0vata korak

Onda je CompaW proiz"eo raunar 7eskpro >FG;1>! 6odine 1DF0! /:M je proda"ao raunar 8. to ste "e$ uli a njego"a najbr)a "erzija je radila na F M=z! <ompanija CompaW koja je bila "ode$a meu /:M,o"im imitato, rima odluila je da ozbiljno pre"azie /:M no"im modelom 7eskpro >FG;1> gde broj 1> oznaa"a radni takt od 1> M=z! 5ara"no danas 1> M=z z"ui smeno ali je tada to bilo kao kada bi danas CompaW ponudio *entium na F2 6=z! 5iko nije bio ni blizu tome! Meutim postojao je problem s magistralom! <ada bi se raunar >FG na 1> M=z napra"io s magistralom na 1> M=z na njemu "ero"atno ne bi radila nijedna postoje$a kartica! <ome treba brz raunar u koji ne mo)e da se sta"i nijedna postoje$a dopunska karticaK CompaW je na to odgo"orio od"ajanjem gla"nog takta od radnog takta magistrale! *rocesor i "e$i deo elemenata na matinoj ploi radili su na 1> M=z dok je magistrala

radila na s"ega F M=z! 7opunske kartice u prikljucima "idele su samo okru)enje koje radi na F M=z pa je no" 7eskpro mogao da bude i brz i kompatibilan! Otada s"i pra"e /S8 prikljuke za F M=z! -bog toga danas ne morate da brinete da li je raunar prespor za odreenu karticu jer s take gledita kartice s"i raunari rade na F M=z! .o z"ui dobro ali !!! Beliki nedostatak u"oenja razliiti# radni# takto"a za produ)nu magistralu proce, sora i spoljanju magistralu matine ploe jeste to to bi neke kartice trebalo da rade brzinom procesora &npr! memorijske kartice'! -amislite da imate *entium na 122 M=z koji s matinom ploom komunicira na GG M=z tj! za tre$inu sporije! *retposta"imo da u sistem )elite da dodate "ie memorije pa stoga kupujete /S8 memorijsku karticu! & .o ba i ne mo)ete da uradite poto su o"e kartice oda"no zastarele ( o"o je samo primer!' <articu ume$ete u jedan od 1G,bitni# prikljuaka raunara i na taj nain po"e$a"ate kapacitet memorije ali $e se toj memoriji pristupati na F M=z a ne na GG M=z! <ad god pristupite memoriji na toj kartici "a sistem $e se usporiti na F M=z! 5a mnogim raunarima i danas se s"akodne"no koriste /S8 kartice koje komuniciraju sa "rstim disko"ima monitorima i lokalnim mre)ama! .o je gla"ni razlog zato nam je potreban neki drugi standard a ne /S8 magistrala i zato postoji toliko razliiti# "rsta magistrala!

I$A mag strala n je 7ovoljna: lokalna mag strala

*r"a kompanija koja je pokuala da u"ede no" standard za magistralu bio je pono"o CompaW i to godinu dana kasnije! 6odine 1DFG! CompaW je predsta"io jedan od pr"i# stoni# raunara s procesorom F2?FG! *oto je F2?FG7R ?>,bitni ip kompanija CompaW je )elela da iskoristi tu snagu pomo$u no"i# prikljuaka za magistralu! 5e zabora"ite da su oni bili odgo"orni i za u"o, enje prikljuaka za magistralu na F M=z! *rikljuci za magistralu standardne brzine i dalje su bili dobra zamisao ali kako ponuditi kartice za proiri"anje memorije koje imaju ?>,bitnu magistralu podataka a rade s taktom od 1G M=z osim ako se ne u"ede potpuno no"a magistralaK CompaW je odluio da na matinu plou posta"i no" ?>,bitni prikljuak koji bi se koristio iskljui"o za posebnu memorijsku karticu koju je proiz"odio CompaW a kasnije i neki drugi neza"isni proiz"oai! 5eki proiz"oai raunara s procesorom ?FG us"ojili su no" %ormat magistrale ali on nikada nije uao u maso"nu upotrebu! Umesto toga s"i proiz"oai su raz"ili sopst"eni ?>,bitni 3standard4! /ntel je imao jedan taka" koji je reklamirao iz"esno "reme krajem osamdeseti# 8.Z. je imao drugi Micronics et"rti itd! S"e te magistrale imale su nekoliko zajedniki# odlika:

/male su ?>,bitnu magistralu podataka! Radile su s radnim taktom procesora ?FG obino na 1G >2 >0 ili ?? M=z! *odr)a"ale su samo jednu dopunsku karticu koju je obino proda"ao proiz"oa matine ploe!

.ak"e magistrale postale su poznate pod nazi"om pri"atne ili lokalne magistrale zato to su bile 3lokalne4 za procesor ( izmeu nji# i procesora nije postojalo dodatno kolo za radni takt! Od 1DFG! do 1DD1! godine gla"na namena kartica za lokalne magi, strale bila je da pri#"ataju memoriju za s"oje raunare! .o su bili daleki preci standarda koji danas nazi"amo lokalna magistrala B9S8 & BP:'!

P$;2 mag strala: # !ro :0annel Ar!0 te!ture /#:A1

7a ga CompaW ne bi pretekao u raz"oju /:M je pono"o pokuao da promeni pra"ila 1DFE! godine kada je predsta"ljena linija raunara *S;>! Modeli *S;> od 02 do F2 &a ne >0 ili ?2' dobili su no"u magistralu naz"anu Micro C#annel 8rc#itecture &MC8' da bi se omogu$io br)i prenos podataka unutar raunara i smanjenje ni"oa uma! &/S8 je standard koji je imao "eoma "eliki um a to je jo jedan razlog to se tokom godina nije ubrza"ao!' O"aj standard nije uao u maso"nu upotrebu ali ga je /:M godinama uporno propagirao pre nego to je odustao sredinom de"edeseti#! U"oenje no"e magistrale bio je #rabar potez &iako mo)da ne pre"ie pametan' kada se ima u "idu da je MC8 magistrala bila potpuno nekompatibilna sa starijom /S8 magistralom! 7opunske /S8 kartice nisu mogle da rade s raunarima *S;>! <upci *S;> kartica morali su da pro"era"aju da li je kartica koju kupuju MC8 kartica a ne /S8 kar, tica zato to su /S8 kartice bile potpuno beskorisne na MC8 mainama! Jta je nagnalo /:M na o"ako otar potezK 5eto sam "e$ pomenuo a neto jo nisam! Standard MC8 nikad nije u#"atio dubljeg korena &uskoro $u objasniti zato' ali su neke njego"e osobine postale oba"ezne za s"e usa"rene magistrale!

Ve6a ,r. na po,oljana mag strala po7ataka

<ao to bi se oeki"alo standard MC8 je pokuao da potisne /S8 tako to je udario na njego"e slabe take! MC8 magistrala radi na 12 M=z a ne na F M=z! .o nije "eliko poboljanje ali ipak jeste napredak! MC8 je podr)ala i 1G,bitnu ili ?>,bitnu magistralu podataka! Ona je zapra"o imala i ubrzan re)im u kojem je isto"remeno mogla da pre, nosi GI bita!

$o8tversko po7eavanje kart !e

/z"esno je da se s"ako ko je instalirao stariju /S8 karticu &instaliranje kartica je gla"na tema estog pogla"lja' skoro sigurno borio s malim 7/* prekidaima i kratkospojni, cima! .i mali #ard"erski ureaji koristili su se za kongurisanje stariji# /S8 kartica! Rad s njima je zamoran jer se esto teko premetaju a da biste uopte stigli do nji# pr"o morate da skinete poklopac raunara! <artice Micro C#annel nasuprot tome kongurisale su se so%t"erski ( nemaju kratkospojnike i 7/* prekidae! .reba samo da se pokrene jedan centralni program za kongurisanje i da se podea"anje oba"i putem nekoliko pritisaka miem a ne eprka, njem po maini! <ada se poja"io o"aj pristup je bio koristan a danas je neop#odan i to je jedan od razloga zato #ard"er koji podr)a"a te#niku 3utakni i koristi4 &*lug,and, *laL *n*' danas predsta"lja standard!

Kart !e koje 7ele prek 7e

<ada ponete da konguriete kartice ustano"i$ete da "am najbr)e ponestaje linija za prekide! <articu za mia ne mo)ete da podesite tako da ima isti /RV ni"o kao kartica za lokalnu mre)u jer bi se u tom sluaju mre)na "eza prekinula im pomerite mia! Razlog za to je nain projekto"anja /S8 magistrale! <ori$enjem MC8 magistrale mogu$e je napra"iti karticu koja koristi liniju za pre, kide zajedno s drugim karticama! Beoma mali broj kartica Micro C#annel je zaista delio liniju za prekid ali je to bilo mogu$e! -a to treba kri"iti autore upra"ljaki# programa! /ako i neke dananje magistrale mogu da dele linije za prekide to je jo u"ek "eoma retko ak i na najmodernijim sistemima!

Upravljanje mag stralom se po,oljava 7 rektn m pr stupom memor j /D#A1

+o nisam detaljnije objasnio pojam direktnog pristupa memoriji &7M8'! Ukratko treba znati da je to nain za brz prenos podataka izmeu dodatni# kartica i sistemske memo, rije! 6la"ni cilj u"oenja direktnog pristupa memoriji jeste ubrza"anje raunara! Meutim 7M8 neto ne mo)e da uradi: kartice mogu da prenose podatke direktno u memoriju a memorija u kartice ali prenos podataka izmeu d"e kartice nije mogu$! .o se ost"aruje pomo$u "rste 3super4 7M8 prenosa koji se zo"e upravljanje magistra% lom &engl! bus mastering'! /S8 magistrala nije podr)a"ala o"ak"o upra"ljanje &mogla je da postoji samo jedna kartica za upra"ljanje magistralom u celoj /S8 maini' dok je MC8 magistrala podr)a"ala upra"ljanje magistralom! Upra"ljanje magistralom bila je jo jedna mogu$nost koja je pr"i put primenjena u MC8 magistrali a danas je oba"ezna za s"e moderne napredne magistrale! MC8 magistrala je bila pogodnija jer je imala manji um to sam "e$ pomenuo pa je mogla da prenosi podatke br)e od /S8 magistrala na raunarima starim nekoliko godina! &Rekao sam 3mogla4 zato to je ona imala tu mogu$nost ali ona nikada nije dola do izra)aja!' O"a magistrala je nudila i mogu$nost izbora opcija koje se mogu programirati &engl! Programmable 5ption Select *OS'! Omogu$a"ala je integrisanim karticama da mnogo 3pametnije4 komuniciraju s raunarom! 8ko nita drugo znatno je smanjen problem podea"anja 7/* prekidaa i kongurisanja kartica! Bie o tome sazna$ete u pogla"lju 0!

#ag strala "I$A

5a)alost MC8 magistrala je izgubila znaaj naj"ie zbog toga to je /:M posta"io stroge uslo"e za njeno kori$enje! <ompanije nisu smele da proiz"ode MC8 magistrale ako ne uplate drakonski# pet odsto pri#oda u /:M,o"u kasu za kori$enje patenta! *et odsto pri#oda je "ero"atno "ie nego to iznosi dobit proiz"oaa raunara a za te pare nisu dobijali ak ni plano"e za MC8 magistralu! *r"o je trebalo potroiti grdne pare na kopira, nje MC8 magistrale &jer /:M nije nudio nikak"u pomo$ za to' a zatim jo platiti /:M,u njego"i# pet procenataS -bog toga je kompanija CompaW nago"orila ostale "elike proiz"oae &grupu koja je dobila ime Aatc#zone jer su je inile kompanije ALse 8S. .andL CompaW =eOlett, ,*ackard -enit# Oli"etti 59C i 9pson' da osnuju udru)enje koje $e ponuditi odgo"or na MC8 magistralu! .ako je nastala jo jedna "rsta magistrale 9/S8 &engl! #.tended /ndustr$ Standard 3rchitecture' koja je trebalo da sau"a dobre osobine MC8 magistrale ne )rt"uju$i pri tom kompatibilnost sa starijom 8. &/S8' magistralom! 5ara"no njeno projek, to"anje kotalo je manje od pet procenata zarade! Ona se poja"ila 1DFD! godine a i sada je mo)ete "ideti na matinim ploama sistema koji sadr)e i *C/ i 9/S8 prikljuke! 9/S8 magistrale se nikada nisu mnogo proirile ali su to bile dobro projekto"ane solidne magistrale koje su se koristile na mnogim sna)nim ser"erima! :ile su najpopu, larnije sredinom de"edeseti# pre nego to i# je potisnuo no"i sna)niji standard *C/! 9/S8 magistrale imale su slede$e osobine:

?>,bitnu magistralu podataka do"oljno adresni# linija za I 6: memorije "ie U;/ adresa &GI <:'

mogu$nost so%t"erskog podea"anja kartica bez kratkospojnika i 7/* prekidaa slino sistemu *OS radni takt od F M=z &na)alost' isti broj prekida i 7M8 kanala podrku za kartice "e$i# dimenzija ime je poje%tinjena nji#o"a proiz"odnja &projekto"anje manji# kartica je skuplje' upra"ljanje magistralom!

9/S8 nije lokalna magistrala poto radi na F M=z! Ona radi s tim taktom da bi se obe, zbedila #ard"erska kompatibilnost s /S8 karticama ( zato su potrebni sporiji prikljuci za magistralu! 9/S8 oba"lja 7M8 prenos br)e od /S8 magistrala! 5epostojanje lokalne magistrale meutim znai da nije mogu$e postojanje 9/S8 memorijski# kartica! /li raunarima s 9/S8 magistralom treba do"oljno S/MM modula na matinoj ploi ili pro, iz"oa matini# ploa mora da projektuje specijalnu utinicu za specijalnu memorij, sku karticu! <ori$enje 9/S8 kartica se podr)a"a i danas ali to nije standard budu$nosti!

Fokalna mag strala

U danima R. i 8. raunara memorija se proiri"ala kupo"inom dopunske memorij, ske kartice posta"ljanjem memorijski# ipo"a na nju i umetanjem kartice u jedno od podno)ja za proiri"anje na raunaru! <ada su raunari poeli da rade na 1> M=z to jednosta"no reenje "ie nije bilo mogu$e! Be$ sam pomenuo da su bez obzira na radni takt procesora ( >2 >0 ili ?? M=z ( utinice za proiri"anje radile na samo F M=z! :io sam prilino strog prema sporim magistralama ali one zapra"o i nisu toliko loe! Be$ina kartica u podno)jima za proiri"anje komunicira s komponentama koje su i inae dosta spore kao to su disketne jedinice tampai modemi i sl! Samo mali broj kartica ima koristi od zaista "eliki# brzina! *omenuo sam memoriju! +o jedna kartica kojoj je zaista potreban brz prenos podataka jeste graka kartica! /zra, unajte zaas koliko piksela &taaka na ekranu' postoji na "ideo ekranu rezolucije 12>I X EGF! -atim uzmite u obzir to da procesor mora da i# iscrta desetine puta u sekundi pa $ete s#"atiti zato je toliko "a)an brz pristup grakoj kartici! / inter%ejsima za "rsti disk odgo"ara "elika brzina to naroito "a)i za SCS/ "rste disko"e! <artice za snimanje "idea jesu jo jedna "rsta brzi# kartica a kartice za lokalnu mre)u su takoe jo jedan kandidat za lokalnu magistralu!

P:I: mag strala 7ananj !e

Raunarski s"et je "apio za boljom magistralom zato to bez nje nije bilo mogu$e iskoristiti na pra"i nain mogu$nosti no"i# procesora! <ompanija /ntel je to s#"atila i zabrinula se! Manje poboljanja no"iji# sistema znailo je manji broj prodati# sistema tj! manji broj prodati# procesora! *oto s"aki problem u raunarskom s"etu bitno utie na /ntelo"u zaradu o"a kompanija je projekto"ala no" br)i prikljuak za magistralu naz"an *C/ &engl! Peripheral Component /nterconnect meusobno po"ezi"anje peri, %erijski# komponenata'! *C/ je dobra magistrala iz nekoliko razloga a oni su ukratko opisani u slede$i# nekoliko odeljaka! 5a slici >!1? prikazana je *C/ kartica a na slici >!1I prikljuak za *C/ magistralu! Manji i s"etliji &obino beli be) ili si"i' prikljuci jesu *C/ prikljuci dok su "e$i i tamniji &crni ili tamnosi"i' prikljuci pored nji# /S8 prikljuci!

Slika $.-1. !"I karti a.

Slika $.-2. !riklju i za !"I i ISA magistrale.

+e.av snost pro!esora

*C/ magistrala ne komunicira s procesorom u pra"om smislu rei! Umesto toga ona s procesorom opti preko posrednikog kola koje se ponaa kao most izmeu odree, nog procesora i magistrale! 8ko ste nekada gledali dijalog 7e"ice Manager u AindoOsu i pitali se ta znai *C/ bridge sad ste dobili odgo"or! Jta o"o znaiK .o je zapra"o sjajna "est za korisnike raunara koji se razlikuju od personalni#! Macintos# raunari i raunari sa R/SC procesorima kao to je 79C,o" procesor 8lp#a sada se proiz"ode sa *C/ prikljucima! .o znai da je tr)ite *C/ kartica proireno i da nji#o"i proiz"oai sada mogu da zado"olje korisnike *C Macintos# i R/SC raunara isto"etnom karticom!

B ra mag strala po7ataka

Standard *C/ se najpre istakao s"ojom GI,bitnom magistralom! *C/ podr)a"a magi, stralu podataka pogodnu za no"ije pentijumske raunare koji za#te"aju GI bita u s"a, kom ciklusu takta! Meutim standard *C/ podr)a"a i ?>,bitnu magistralu podataka pa se koristio i na poslednjim proiz"edenim sistemima s procesorom IFG!

Vel ka ,r. na
*oput magistrale BP: i *C/ magistrala je pr"obitno projekto"ana tako da radi na ?? M=z! .o je omogu$ilo da propusna mo$ *C/ magistrale dostigne ak 1?> M:;s na ?>,bit, nim karticama odnosno >0I M:;s na GI,bitnim karticama! .o je jo jedna prednost *C/ magistrale: ona se mo)e kongurisati tako da bude i ?>,bitna i GI,bitna a u oba sluaja mogu se koristiti i ?>,bitne i GI,bitne kartice! 6odine 1DDF u"oenjem no"e specikacije takt *C/ magistrale je po"e$an na GG M=z! <ada se GI,bitni ureaji koriste na GG M=z nji#o" propusni opseg se po"e$a"a na 0>I M:;s! .ridesetd"obitni i GI,bitni *C/ ureaji ugla"nom se mogu koristiti na istim mestima &neke "rste :/OS,a razlikuju o"e d"e "rste kartica u programu za podea"anje CMOS parametara'! &CMOS je akronim od complementar$ metal o.ide semiconductor!' *roseni korisnici imali su iz"esni# problema s kongurisanjem i kori$enjem neki# nestandardni# ureaja koji obino ne potiu od poznati# proiz"oaa ali je ukupno gledano prelaz na *C/ magistralu bio prilino bezbolan! *C/ kartice na GG M=z lepo su se uklapale u starije *C/ magistrale jedini gubitak je to nisu radile na GG M=z! U meu, "remenu *C/ kartice na ?? M=z odlino su se uklopile uz no"ije matine ploe rade$i sa standardna ?> bita! *romene #ard"era koje su se odigrale u nekoliko protekli# godina prete)no su bile usmerene na potiski"anje sporiji# magistrala i ar#itektura i nji#o"u zamenu br)im te#, nologijama i ureajima! 7eo tog prelaza su i standardi US: i @ireAire;/999 1?DI! *roiz"oai raunara su )eleli da proire *C/ magistralu tako da postane trajnija korisnija &i je%tinija od magistrale @ireAire' i to su i uinili u"oenjem standarda *C/M ili proirenog *C/ &engl! PC/ #.tended'! /pak nemojte oeki"ati da $e se ureaji *C/M s naja"ljenim propusnim opsegom od 1 6:;s poja"iti na slede$em raunaru koji $ete kupiti za male pare! Standard *C/M je namenjen za ozbiljnije poslo"ne primene na ser"erima i najsa"remenijim radnim stanicama! On $e se kasnije mo)da poja"iti i na skromnijim sistemima ali $emo dotad "ero"atno s"i "e$ koristiti @ireAire i US: >!

Kompat , lnost una.a7

/ako /S8 i 9/S8 kartice ne mogu da se posta"e u prikljuke *C/ skup ipo"a koji podr, )a"a *C/ obino podr)a"a i standarde /S8 i 9/S8! .o znai da je lako napra"iti raunar koji na istoj matinoj ploi ima prikljuke *C/ /S8 i 9/S8! .ipina matina ploa obino podr)a"a standarde *C/ i /S8 ili *C/ i 9/S8! /z nekog razloga matine ploe *C/;/S8 podr)a"aju samo jedan procesor dok *C/;9/S8 matine ploe obino podr)a"aju nekoliko procesora! -a to ne postoji in)enjerski razlogQ radi se samo o tome da /ntelo"i skupo"i ipo"a za jednoprocesorske sisteme podr)a"aju standard *C/;/S8 a skupo"i ipo"a za "ieprocesorske sisteme podr)a"aju standard *C/;9/S8!

Upravljanje mag stralom

*oput standarda 9/S8 i Micro C#annel a za razliku od BP: *C/ podr)a"a adapterske kartice za upra"ljanje magistralom ime ot"ara put 3zajednici4 procesora koju sam ranije pomenuo! *renos podataka kojim ne upra"lja magistrala oduzima procesoru mnogo "remena! 5a primer obja"ljeni su iz"etaji da prenos datoteka u 9t#ernet mre)i za#te"a ue$e procesora od preko I2 procenata kada je 9t#ernet kartica /S8 a samo G procenata uz *C/ 9t#ernet karticu! Upra"ljanje magistralom je dobra zamisao i bi$e detaljnije razmo, trena u 0! pogla"lju'!

$o8tversko po7eavanje
*C/ magistrala podr)a"a standard 3utakni i koristi4 &engl! Plug%and%Pla$6 PnP' koji su u"eli proiz"oai #ard"era 1DD>! godine! 5a *C/ karticama obino nema kratkospojnika niti 7/* prekidaa ak ne postoji ni program za kongurisanje specian za karticu! *C/ podea"anje je odlino za sistem koji koristi te#niku 3utakni i koristi4 ali mo)e da prouzrokuje problem u sistemima koji ga ne podr)a"aju &detalje o tome potra)ite u 0! pogla"lju'! *C/ je dobra ar#itektura a proiz"odnja *C/ kartica je relati"no je%tina! Stoga je jasno zato je o"a magistrala postala gla"na magistrala u raunarima!

AEP: povratak lokalne mag strale

*r"obitna magistrala na ?? M=z bila je BP: magistrala a ono to je prouzroko"alo potrebu za br)om magistralom bio je "ideo! Nini se da je upotreba br)i# magistrala u"ek izaz"ana d"ema komponentama raunara: memorijom i "ideom! 5a primer brzina od ?? M=z za graku karticu bila je prilino "elika kada se ima u "idu da su tadanji pro, cesori radili na 02 i GG M=z! 5ara"no i oni su ubrzo postali br)i pa ne iznenauje to je "ideo za#te"ao jo "e$u brzinu! / u to "reme /ntel je )eleo da bude na elu pa je proiz"eo br)u magistralu za graku da bi predu#itrio konkurente! Ona je naz"ana magistrala za ubrzanu obradu grake &engl! 3ccelerated 7raphics Port 86*' premda je neki zo"u magistrala za naprednu obradu grake &engl! 3dvanced 7raphics Port'! *omo$u nje su ost"arena d"a cilja:

Ona je od etiri do osam puta br)a od *C/ magistrale u prenosu podataka! *roce, sori u sistemima sa grakim karticama 86* zbog toga prilino brzo prenose slike u graku karticu! Omogu$uje grakoj kartici da sopst"enu "ideo memoriju dopuni sistemskom memorijom!

Ubrzanu obradu grake tj! 86* magistralu mo)ete da posmatrate kao najno"iju lokalnu magistralu! *ored po"e$ane brzine 86* magistrala omogu$uje procesoru da smesti bit mapu u standardnu sistemsku memoriju i da je zatim direktno koristi i prikazuje kao da se nalazi u memoriji grake kartice! *rikljuak za 86* magistralu prikazan je na slici >!10! 86* prikljuak je onaj tamniji &obino braon' i malo pomeren od drugi# s"etliji# *C/ prikljuaka!

Slika $.-;. !rikljuak za A(! magistralu.

/ntel je oigledno )eleo da o"a magistrala ima specinu primenu! 86* matine ploe imaju samo jedan 86* prikljuak a koliko je meni poznato i skupo"i ipo"a podr)a"aju samo jedan prikljuak to je zaista teta! Ranije su no"e lokalne magistrale poinjale kao "ideo ili memorijske magistrale ali su kasnije proiz"oai SCS/ adaptera iskoristili br)e prikljuke za no"e i zanimlji"e primene! S"e "ie 3zanimlji"i# primena4 za#te"alo je s"e br)e magistrale pa su uskoro "eliki proiz"oai ponudili odgo"or u "idu no"e magistrale opte namene! & .ako se poja"ila *C/ magistrala!' *oto po deniciji postoji samo jedan 86* prikljuak pretposta"ljam da 86* magistrala ne$e biti meuko, rak ka br)oj magistrali opte namene! <ada se 86* magistrala poja"ila 1DDF! godine njenu brzinu &1 ili >' ogrania"ale su druge komponente sistema! 5aj"e$i problem predsta"ljao je ukupan propusni opseg! Meutim po"e$a"anje ukupne brzine sistema kao i no"e "rste memorija o kojima je bilo rei konano su omogu$ile proiz"odnju 86* kartica brzine F! 86* kartice brzinme F lepo rade u postoje$im 86* prikljucima za kartice brzina 1 i > ali nji#o"a brzina i mogu$nosti nisu bolje od standarda 1;> ukoliko ne postoji sistem koji $e to da podr)i ukljuuju$i i matinu plou;:/OS a)urirane za brzinu F!

P: kart !a /P:#:IA1: mag strala .a prenos ve raunare

*renosi"i raunari su apsolutno neop#odni pro%esionalcima koji esto putuju a danas se prodaju bolje od stoni# raunara! Oni su odlini i zato to su sto posto so%t"erski kompatibilni sa s"ojim "e$im roacima stonim raunarima! Sre$om sni)a"anje cena je omogu$ilo "e$em broju ljudi da kupi prenosi"e raunare ali je nji#o" pred"ien )i"otni "ek obino kra$i jer je "e$a "ero"atno$a da $e se pok"ariti &mogu se ispustiti otetiti u prenosu i sl!' a s"e "e$i problem postaje i kraa prenosi"i# raunara! Meutim *C kartica &koja se pre 1DD0! z"ala i *CMC/8' uklanja poteko$e "ezane s proiri"anjem mogu$nosti raunara dopunskim karticama dok "eliki 1E,inni PC7 ekrani na prenosi"im raunarima ine da se rad na njima ne razlikuje mnogo od rada na stonom raunaru! .okom godina ustalila se praksa da se prenosi"im ra$unarima dodaju memorija mre)ne kartice @ireAire adapteri i drugi komunikaciona proirenja! Meutim poto prenosi"i raunari nikada nisu imali standardne utinice za proiri"anje nji#o"i "lasnici su morali da kupuju odgo"araju$u memoriju od proiz"oaa prenosi"og raunara to je esto bilo "eoma skupo! Meutim "isoka cena nije najgora strana nepostojanja stan, dardne magistrale na prenosi"im raunarimaQ zapra"o ona je manje "a)na od injenice da je nepostojanje standardne magistrale znailo i nepostojanje tr)ita za dopunske kartice za prenosi"e raunare! +apanski proda"ci memorija pokuali su da ree o"aj problem krajem osamdeseti# tako to su osno"ali udru)enje *ersonal Computer MemorL Card /ndustrL 8ssociation skra$eno *CMC/8 &ime koje se teko pamti i izgo"ara'! Nelnik o"e grupe jednom prili, kom je izja"io: 37a smo znali koliko $e ta skra$enica biti "a)na sigurno bismo izabrali neko drugo ime!4 5eki ljudi o"u skra$enicu tumae kao *eople CanHt Memorize Compu, ter /ndustrL 8cronLms &ljudi ne mogu da zapamte skra$enice raunarske industrije'! 5akon nekoliko godina nago"aranja o"o udru)enje je magistralu preimeno"alo u *C Card mada je neki i danas zo"u *CMC/8 tako da se mogu uti oba imena! <artica *C Card;*CMC/8 "eliine je kreditne kartice ali je deblja!

Po7no9ja .a P: kart !e t pa 1? 2 &

O"aj standard je do)i"eo "eliku popularnost ak toliku da su proiz"oai #ard"era doli na ideju da *CMC/8 magistrala treba da podr)i modeme i "rste disko"e! -bog toga je inter%ejs za memorijsku karticu postao 3prikljuak *C Card .Lpe 14! *odno)je tipa 1 &ili release 1 u nekim re%erencama' debljine je ? ? mm i ima konektor sa GF prikljuaka! Mnoge kartice tipa 1 jesu memorijske kartice standardne R8M ili [e memorije u koju je uitan neki so%t"er! *otreba za unutranjim modemima prouzroko"ala je poja"lji"anje prikljuaka tipa >! *rilikom projekto"anja tipa > raz"ijeni su i "a)ni so%t"erski standardi Card Ser"ices i Socket Ser"ices o kojima $e biti "ie rei u nasta"ku! <artice tipa > projekto"ane su tako da se ponaaju kao objekat koji je posta"ljen direktno u adresni prostor memorije raunara! *o emu se kartice o"og tipa razlikuju od kartica tipa 1K 8ko biste kupili so%t, "er koji je ugraen u karticu tipa 1 raunar bi morao da kopira podatke s kartice tipa 1 u memoriju pre nego to pokrene so%t"er koji se nalazi u kartici! .o je oduzimalo "reme i koristilo deo memorije raunara! 5a karticama tipa > to nije bilo neop#odno te se time ubrza"alo pokretanje programa i po"e$a"ao kapacitet slobodne memorije! <artice tipa > bile su debljine 0 mm i obezbei"ale su "ie prostora za slo)enija kola! <artice tipa 1 mogle su da rade u ot"orima za kartice tipa >! 5a slici >!1G prikazane su neke *C kartice!

Slika $.-G. !" karti e.

5edugo zatim udru)enje *CMC/8 je denisalo specikaciju .Lpe ? koja je bila do"oljno prilagodlji"a da podr)i izmenji"e "rste disko"e! 6la"na razlika tipa ? u odnosu na tipo"e 1 i > sastojala se u tome to su kartice mnogo deblje do 12 0 mm! 5a "e$ini prenosi"i# raunara postoji ot"or za d"e kartice tipa > ili za jednu karticu tipa ?! <ada kupujete kartice tipa ? pro"erite da li one zado"olja"aju standard jer postoje i "rsti disko"i tzv! tipa ? ija je debljina 1? mm! <ompanija Rircom proiz"ela je dobru kombi, naciju karticu za modem;9t#ernet na kojoj se nalaze konektori! <onektori po"e$a"aju debljinu kartice pa se ona uklapa u standard .Lpe ?! 5ara"no ona zauzima oba ot"ora za kartice tipa > &odnosno ceo ot"or za kartice tipa ?' ali je zgodna zato to uz prenosi"i raunar ne morate da nosite i kablo"e za po"ezi"anje dopunski# kartica!

$o!ket :ar7 $erv !es

Standard *C Card omogu$uje usputno skidanje i instaliranje *C Carda! S"e ostale magistrale za#te"aju da iskljuite raunar pre nego to instalirate ili skinete karticu dok *C Card omogu$uje zamenu 3na )i"o4 tj! zamenu kartice dok raunar radi! Raunar podr)a"a o"u mogu$nost u d"a ni"oa so%t"erske podrke: $o!ket serv !es *CMC/8 nazi" za so%t"er koji je nalik na :/OS a obrauje #ard"er, ske pozi"e niskog ni"oa upu$ene kartici! Oni se uita"aju kao upra"ljaki programi za ureaje! 5ajno"ija "erzija standarda za *C kartice &F!2' omogu$a"a zamenu kartica bez iskljui"anja raunara! :ar7 serv !es Skup procedura "ieg ni"oa koje upra"ljaju nainom mapiranja memorijski# oblasti *C Carda u memorijsku oblast procesora! One nude i inter%ejs "isokog ni"oa za podrku jednosta"ni# komandi koje se sre$u u goto"o s"im *C Card karticama npr! operacije s podacima 9R8S9 CO*\ R987 i AR/.9! U AindoOsu ?!M i 5. raunar je obino morao da se pono"o podigne da bi se *C Card kartica ukljuila ili iskljuila! Meutim poe"i od AindoOsa D0 mo)ete da menjate "e$inu *C kartica po )elji da i# koristite i uklanjate ne podi)u$i izno"a raunar!

Oso, ne P: :ar7 kart !e

Uporedimo s"e karakteristike kartice *C Card sa karakteristikama ostali# magistrala koje smo pominjali &tabela >!I'!

Ta ,ela 2%': <arakteristike kartice *C Card

:arakteristike Memorijski adresni prostor +pis !" "ard omoguuje adresiranje G2 M3 memorije. (Magistrala koristi $G ,itova za adresiranje, a dva na dvadeset %esti stepen iznosi pri,lino G2 miliona.) &o je sasvim dovoljno za dana%nje raunare, ali e u toku naredni5 godina postati malo, jer e se pro%iriti za5tevniji operativni sistemi poput DindoEsa $>>1. !" "ard ne podrava upravljanje magistralom niti *MA. !" "ard ne samo %to omoguava, ve i za5teva da se pode%avaA nje 5ardvera o,avlja so/tverski. N,og 4zike veliine karti e !" "ard, na njoj nikada neete videti kratkospojnike ili *I! prekidae. Ieina ostali5 magistrala podrava maksimalno -G prikljuaka. Standard !" "ard teorijski moe da podri 2>H> prikljuaka za !" "ard na jednom raunaru. Me7utim, u praksi veina prenosiA vi5 raunara ima samo dva prikljuka tipa $. Magistrala podataka za !" "ard %iroka je samo -G ,itova, %to je velika gre%ka, koja je ispravljena u novijoj verziji !" "arda nazvanoj "ard3us. !oput ostali5 moderni5 standarda za magistrale, i !" "ard je ogranien na radni takt od 11 M<z.

0pravljanje magistralom !ode%avanje te5nikom 6utakni i koristi8 (!n!) Maksimalan ,roj !" "ard karti a

Magistrala podataka

3rzina

*re nekoliko godina inilo mi se da manje dimenzije i potronja snage ine *C Card pri"lanim za kori$enje ne samo na prenosi"im raunarima "e$ i na tz"! 3zelenim4 rauna, rima tj! stonim raunarima koji su projekto"ani tako da koriste to manje snage! -akljuio sam da bi usled toga kartice *C Card mogle da postanu "a)an standard i za prenosi"e i za stone raunare! .o se ipak nije desilo u s"etu stoni# raunara ali zato mo)ete

biti sigurni da

$e s"aki prenosi"i raunar koji $ete kupiti imati bar d"a prikljuka za *C Card tipa >! Jta"ie ako je to prenosi"i raunar no"ijeg datuma pro"erite da li ima d"a prikljuka Card:us!

# n P:I /P:I mag strala .a prenos ve raunare1

*itate li se: 3-ato se sada "ra$amo na *C/ magistralu kada upra"o objanja"amo standard *C CardK4 -ato to je to specijalan oblik *C/ ureaja ije su dimenzije znatno manje i projekto"an je specijalno za prenosi"e raunare i druge prenosi"e ureaje! Mini *C/ ureaji su male unutranje dopunske kartice &dimenzije tipa /: iznose npr! I0 X E2 X 0 0 mm' koje se koriste za komuniciranje pomo$u modema ili mre)ne kartice! Sigurno ne$ete "ideti Mini *C/ grake kartice na primer! O"a te#nologija ima nekoliko prednosti nad standardom *C Card! *r"o kartice su manje a nji#o"a proiz"odnja je je%tinija &te#nologija *C Card jo u"ek je skupa'! 7rugo s obzirom na ogranien broj prikljuaka za *C Card na prenosi"im raunarima kori$e, nje kartice Mini *C/ oslobaa prikljuak *C Card za druge potrebe! -a po"ezi"anje Mini *C/ kartica nisu potrebni specini U;/ konektori! 5ajbolje je meutim to to za prepozna"anje i rad sa standardom Mini *C/ operati", nom sistemu raunara nisu potrebni nikak"i dodaci! On bi trebalo da prepozna karticu Mini *C/ kao bilo koji drugi *C/ ureaj i da glatko radi s njim! Razlog tome jeste taj to je Mini *C/ %unkcionalni ek"i"alent standardne *C/ kartice koja koristi ?>,bitnu lokalnu magistralu i isti inter%ejs za *C/ :/OS i upra"ljake programe!

P:I "Gpress
*osle deset godina neprikosno"ene "lada"ine *C/ magistrale /ntel je zakljuio da je korisnicima potrebna "e$a propusna mo$ to jest br)i protok podataka izmeu pro, cesora i magistrale! 7ok je brzina standardne *C/ magistrale 1?> M:;s *C/ 9Mpress dosti)e i 022 M:;s! O"a magistrala koristi d"osmerni protokol za komunikaciju od take do take &engl! point%to%point8 koji ima zasebne "eze sa jednim ili "ie komunikacioni# kanala! S"aka "eza se sastoji od d"a para signala &za slanje i prijem' to ini jednu traku &engl! lane'! 7oda"anjem traka po"e$a"a se propusna mo$ pa razlikujemo M1 M> MI MF M1> M1G i M?> trake! Metoda koju koristi magistrala *C/ 9Mpress slinija je 9t#ernet mre)ama nego klasinoj *C/ magistrali! *ra"a primena magistrale *C/ 9Mpress je za R8/7 kontrolere "rsti# disko"a brzu mre)nu komunikaciju i za graku! *r"e *C/ 9Mpress grake kartice koriste M1G "eze to im omogu$a"a propusnu mo$ od I 6:;s u oba smera ( mnogo "ie od 86* FR graki# kartica i nji#o"i# > 1 6:;s!

:ar7-us
O"o je slede$a generacija standarda *C Card koja se poja"ila 1DDI! godine! 6la"na prednost o"og standarda je ?>,bitna magistrala podataka &umesto 1G,bitne'! Card:us je kompatibilan unazad pa *C Card bez problema radi u prikljuku za Card:us! 5jego"e ostale osobine su slede$e:

5apon napajanja je ni)i &? ? "olti i manje' u poreenju sa 0 "olti i manje koliko koriste *C Card! *odatke prenosi tempom od 1?? Mb;s &megabita u sekundi'Q podaci se prenose po etiri bajta odjednom a radni takt iznosi ?? M=z! .eorijski je mogu$e upra"ljanje magistralom a procesor se mo)e posta"iti na kar, ticu Card:us mada te mogu$nosti jo nisu primenjene!

8ko "a prenosi"i raunar podr)a"a standard Card:us kupujte o"ak"e kartice kad god ste u prilici! U 9t#ernet mre)i na 122 Mb radio sam i sa karticama *C Card i sa karticama Card:us i kartice Card:us su primetno br)e! *ro"erite da li operati"ni sistem raunara podr)a"a standard Card:us! 5a sre$u skoro s"e kartice Card:us rade pod AindoOsom DF;>222;R*! U tabeli >!0 sumirane su razlike izmeu magistrala!

Ta ,ela 2%(: .ipo"i magistrala

&ip magistrale !" ISA Maksimalna ,rzina -> M<z H M<z i vi%e 3roj ,itova podataka H -G 3roj adresni5 ,itova $> $2 So/tversko pode%avanje @ 9e 9e 0pravljanje magistralom@ 9e Samo jedna od svi5 prikljuA eni5 karti a *a 9e *a 9e *a *a *a 9e

M"A I)SA )ISA !" "ard !"I "ard3us A(! Mini !"I

H M<z 11 M<z H M<z 11 M<z 11 M<z 11 M<z GG M<z 11 M<z

1$ 1$ 1$ -G 1$ 1$ 1$ 1$

1$ 1$ 1$ $G 1$ 1$ 1$ 1$

*a 9e *a *a *a *a *a *a

Kontroler
<ontroleri su ureaji blisko po"ezani s magistralama! 7ok magistrala podrazume"a putanju kojom se podaci kre$u izmeu komponenata raunara kontroler je ureaj koji omogu$a"a peri%ernom ureaju da komunicira sa ostatkom raunara! U "e$ini sluaje"a termin kontroler odnosi se i na konektor u koji neto prikljuujete! 5a primer /ntegrated 7ri"e 9lectronics &/79' kontroler "e$ina ljudi zo"e /79 konektor na matinoj ploi mada su u naj"e$i broj /79 disko"a ugraeni nji#o"i kontroleri! .ermin predsta, "lja uobiajen nain da se imenuju konektori i u tome nema nieg loeg! U istom smislu postoji i tendencija ka zamaglji"anju razlika izmeu magistrala i kontrolera! Uzmite na primer standard US:! 7a li je to magistrala ili kontrolerK 5jego"o ime oigledno ukazuje na to da se radi o magistrali ( to je i tano! 8li u isto "reme "i s"oje US: ureaje prikljuujete na US: kontroler pa je ( na neki nain ( US: i jedno i drugo! /sto "a)i i za standard @ireAire;/999 1?DI! S"e u s"emu ne treba da brinete mnogo o semantici! Mo)ete slobodno nekom re$i da prikljui tastaturu na US: prikljuak US: kontroler US: magistralu ili na onu 3malu US: st"aricu4Q s"i na"edeni termini se ( makar kolok"ijalno ( odnose na isto!

Bta je kontrolerH
S"akom peri%erijskom ureaju bilo da je unutranji ili spoljanji potrebno je neto to $e posredo"ati izmeu njega i raunara! .aj posrednik se zo"e kontroler inter+ejs priklju% &ak ili adapter! 5a primer "rstom disku je potreban kontroler za "rsti disk tastaturi

<ontroleri

2(

treba kontroler za tastaturu monitoru je potreban "ideo adapter i sl! 6la"ni zadatak kontrolera jeste da iz"ra"a slede$e zadatke:

*rimena dobro denisani# industrijski# standarda &ili prilino dobro denisani# stan, darda' tj! specikacija po kojima treba da se projektuju i rade s"e kontrolerske kartice! Usaglaa"anje brzine prenosa podataka izmeu peri%erija i procesora! *re"oenje podataka iz procesorskog %ormata u %ormat koji koristi peri%erija kao i pojaa"anje elektronski# signala izmeu procesora i peri%erija!

8dapteco" *C/ adapter za upra"ljanje SCS/ magistralom >DI>A razlikuje se od pr"obitnog /:M,o"og kontrolera za "rsti disk tipa R. koliko i $a od mercedesa a ipak DD procenata so%t"era koji je napisan tako da radi na starijem disku radi lepo &ili bolje' i na no"ijem disku! =ard"er koji ga podr)a"a mnogo je bolji mnogo drugaiji pa bi se oeki"ali "eliki problemi s kompatibilno$u! Meutim #ard"er je prilagoen tako da odgo"ara na za#te"e procesora na isti nain kao i stari /:M,o" kontroler &ali br)e'! Slino "a)i i za "ideo kontrolere kompanija 8./ ili 5Bidia: oni odgo"araju na isti so%t"er kao pr"obitni /:M,o"i kontroleri C68 968 ili B68 ali su je%tiniji i obino br)i! <ori$e, nje kontrolera s dobro denisanim inter%ejsima omogu$uje proiz"odnju kompatibilnog #ard"era! Setite se znaaja dobro denisani# inter%ejsa: zajedno s"i ti inter%ejsi deniu kompa, tibilnost raunara! Be$ina peri%erija je znatno sporija od procesora kada je re o prenosu podataka! Nak je i "rsti disk nekoliko miliona puta sporiji od procesora! Be$ina mikroraunara &gde spadaju i *C raunari' projekto"ana je tako da kontrolie s"e u sistemu da oba"lja s"a izrauna"anja ali to nije neop#odno! +edan od pr"i# primeraka mikroraunara koji nema apsolutnu kontrolu proiz"ela je kompanija Cogent 7ata SLstems! *re mnogo godina oni su napra"ili kontroler "rstog diska za 8. raunare koji je sadr)ao memo, riju i mikroprocesor: gla"ni procesor je trebalo samo da izda za#te" kontroleru diska a zatim je uz pomo$ odgo"araju$eg so%t"era mogao da radi togod drugo dok eka da kontroler oba"i posao! <ontroler je oba"eta"ao procesor kada priba"i tra)ene podatke tj! kada i# prenese u memoriju procesora! @unkcija usaglaa"anja brzine u raunarima koju oba"lja kontroler jo u"ek nije u pra"om smislu iskori$ena zato to unutar *C,ja nije u"ek bilo primenjeno distribuirano procesiranje! :ilo je pred"ieno da se to izmeni kori$enjem sna)ni# magistrala kao to je *C/ ali se taj proces sporo od"ija delom i zbog toga to pojektanti kartica imaju obiaj da se stalno pona"ljaju a delom i zato to /ntel o#rabruje korisnike da posao s"aljuju na ple$a procesora! -bog toga korisnici raunara za#te"aju s"e br)e procesore ili "ieprocesorske sisteme! 7ruga %unkcija kontrolera je pojaa"anje! *rocesor razgo"ara sopst"enim 3elektri, nim jezikom4 sa ostalim ipo"ima na matinoj ploi! Meutim to nije 3glasan4 jezik jer procesor nije u stanju da 3"ie4 do"oljno glasno da bi ga uli recimo ostali raunari u lokalnoj mre)i na pristojnom rastojanju! Ureajima kao to su monitori trebaju signali koji su uoblieni tako da o"i mogu da i# razumeju i tu %unkciju oba"ljaju kontroleri! .ipian sistem ima kontrolere za tastaturu monitor i disk jedinice kontrolere inter%ejsa za tastaturu i mia paralelni i serijski prikljuak pa ak mo)da i za mre)nu karticu!

Kontroler n su uvek .ase,ne kart !e

5isu u pra"u oni koji smatraju da s"aki kontroler mora da bude zasebna kartica! <on, troler tastature obino nije kartica "e$ jedan ip na matinoj ploi! <ontroleri "rstog diska i disketne jedinice nekada su bili posebne kartice na mainama tipa R.!

2)

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

5a pr"im raunarima 8. kontroleri "rstog diska i disketne jedinice objedinjeni su u istu karticu! :ilo je posebni# kartica za paralelni prikljuak serijske prikljuke palicu za igranje itd! 5a dananjim matinim ploama s"e pomenute %unkcije ali i jo neke oba"lja jedno integrisano kolo "eoma "isokog stepena integracije! .ak"e integrisane matine ploe mogu da budu izuzetno po"oljne zbog niske cene i dobri# per%ormansi! Razmotri$emo ukratko uobiajene kontrolere u raunaru!

> A O+" KO CI $U JITAFI R A +ICA I>DA+CA:

Mo)da ste se zaudili kada ste proitali moj poslednji komentar! 7a li ja to #"alim integrisane matine ploeK -ar nisam ranije itaoce od"ra$ao od nji#K 7a tano je: nekada sam bio "eliki proti"nik integrisanja s"i# komponenata na matinu plou! Jta se sad promeniloK Sada mi se integrisane matine ploe s"iaju iz istog razloga zbog kojeg mi se ranije nisu s"iale ( u pitanju je kompatibilnost! 7anas postoji nez"anini standard za matine ploe tipa 3s"e u jed, nom4 jer se lako mo)e kupiti zamena za integrisanu matinu plou ako se ona pok"ari! Moja neka, danja primedba zasni"ala se na injenici da su kompanije koje su koristile integrisane matine ploe &CompaW 7ell 6ateOaL i sl!' ugrai"ale tak"e ploe koje nisu mogle da se zamenjuju! <ad bi se tak"a 7ello"a matina ploa pok"arila jedino reenje je bilo da se kupi zamena u 7ellu i to skuplje od modularne matine ploe! 5o"im proiz"odnim te#nikama poboljan je k"alitet integri, sani# matini# ploa ime je smanjen rizik od k"ara jedne integrisane komponente ili "ie nji#! Meutim postoji i loija strana: mnogi analitiari raunarske industrije smatraju da su o"ak"e matine ploe samo nain da se smanji cena i da ne odgo"araju korisnicima koji namera"aju da nadograuju i prilagoa"aju raunar umesto da se zado"olja"aju raunarima onak"im kak"i jesu! *rocenat matini# ploa koje imaju integrisane komponente trenutno raste ali one nailaze na otpor kod "elikog dela publike koja smatra da one nisu dobre!

V 7eo a7apter
7a bi raunar mogao da komunicira s monitorom koristi se "ideo kontroler &adapter' integrisan na matinu plou ili smeten na posebnu karticu koja je utaknuta u utinicu za proiri"anje! Nesto $ete uti nazi"e "ideo adapter adapter za monitor i graka kar, tica ( s"i oni oznaa"aju isto! Osno"na "rsta grake kartice koja se i dan,danas koristi u raunarskom s"etu jeste poboljana "erzija starog "ideo standarda iz 1DFE! godine koji se zo"e Bideo 6rap#ics 8rraL ili skra$eno B68! O"aka" adapter mo)e da prika)e ili samo tekst ili graku! <ako je mogu$e da je jo u"ek aktuelan standard koji je star preko 10 godinaK Razlog za to je ugla"nom nepostojanje "ode$e marke na tr)itu! 6odinama je grake stan, darde u"odio /:M pa su tako nastale grake kartice s imenima M78 C68 *68 F01I 968 i dananje B68! 6raka kartica je prikazana na slici >!1E! 5epostojanje centralizacije u industriji graki# kartica onemogu$ilo je poja"lji"a, nje no"i# standardaQ umesto toga postoji "eliki broj graki# kartica koje imaju "e$e mogu$nosti od standarda B68 a optim imenom se zo"u super B68 &SB68' kartice! /ako se 3trpaju u isti ko4 s B68 karticama one su potpuno razliite to ponekad ote)a"a pronala)enje upra"ljaki# programa &so%t"era koji upra"lja "ideo karticom' za odreenu karticu!

<ontroleri

22

Slika $.-F. (ra4ka karti a.

/ pored razliiti# "rsta s"e grake kartice imaju nekoliko zajedniki# komponenata kao to je prikazano na slici >!1F! CAM memorija. prima podatke o sli i od pro esora i uva i5

C+M memorija. sadri I(A 3I+S Iideo pro esor. trai podatke u CAM memoriji i prevodi i5 u digitalnu sliku *igitalnoAanalogni pretvara (*A"). prevodi digitalnu sliku u analognu i %alje je monitoru preko konektora *3A-;

Slika $.-H. :omponente gra4ke karti e.

6raka kartica sadr)i "ideo memoriju to ste "e$ saznali u odeljku o memoriji! *rocesor smeta sliku u "ideo memoriju! Bideo ip na kartici potom ispituje podatke u "ideo memoriji i %ormira signal digitalne slike koji se zatim pre"odi u analogni signal pomo$u digitalno,analognog pret"araa ( ipa koji se takoe nalazi na grakoj kartici! 7obijeni signal odlazi u konektor na zadnjoj strani kartice a preko njega u monitor! 6rake kartice se razlikuju po rezoluciji &to je broj taaka ( piksela ( koje prikazuju na ekranu' i po dubini boje &to je broj boja koji prikazuju u odreenom trenutku'! Bie taaka daje detaljniju sliku! 6rake kartice se razlikuju i po broju boja koje prikazuju u tim takama i po delu posla koji mora da oba"lja procesor da bi se slike prikazale!

23

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

5a starijim grakim karticama procesor je morao potpuno samostalno da napra"i sliku tj! da posta"i s"e piksele na ekran raunara! Sa"remene grake kartice imaju specijalno kolo koje se zo"e ubrzava&ki &ip i znatno ubrza"a "ideo operacije! Mnoge grake kartice imaju i #ard"ersku podrku za ?7 "izuelizo"anje kojim se posti)e realisti, an izgled igrica kaka" pre desetak godina nije bio mogu$ na raunarima je%tinijim od milion dolara! 7ruge grake kartice sadr)e .B tjuner i;ili #ard"er za snimanje "idea! Od s"i# komponenata koje se mogu integrisati na matinu plou naj"e$e podo, zrenje izazi"a "ideo kartica! .o je zato to "e$ina ljudi misli da im zasebna "ideo kartica nudi "e$u [eksibilnost ( to je i tano! 8ko zasebnu karticu #o$ete da zamenite no"i, jom samo uklonite staru karticu utaknite no"u i instalirajte odgo"araju$e upra"ljake programe &engl! drivers'! Ukoliko je skup ipo"a zadu)en za "ideo ugraen na matinu plou bi$e "am te)e da nadogradite sistem! U "e$ini sluaje"a kada je "ideo kartica ugraena na matinu plou proiz"oa ploe $e "am re$i da samo treba da utaknete no" "ideo adapter u utinicu za proirenja &"ero"atno u *C/ utinicu poto mnoge matine ploe sa ugraenim "ideom zaobilaze 86* utinice' a matina ploa $e je prepoznati i iskljuiti ugreen "ideo ip! .o dobro %unkcionie u teoriji ali u praksi ne ba tako dobro! O"a automatska %unkcija prepozna"anja;iskljui"anja poboljana je tokom godina ali i dalje mo)e da izazi"a probleme ako imate integrisan "ideo ip! Bideo kartice i nji#o"i terminali &monitori' bi$e detaljnije opisani u pogla"lju >2!

Kontroler 7 sketne je7 n !e

7isketna jedinica je "eoma stara peri%erija ali se i dalje zadr)a"a na raunarima zbog kompatibilnosti! O"aj medijum za prenos 1 II M: podataka postoji jo od sredine osam, deseti# i od tada se nije pobolja"ao! <ako je to mogu$eK <ao i u sluaju "idea ne postoji autoritet u oblasti raunarskog #ard"era koji bi lupio akom o sto i rekao: 3O"o $e odsad biti no"i standard za diskete!4 *ostoje odline te#nologije koje omogu$uju smetanje do >02 M: podataka na izmenji"i disk &disketu' u koje spadaju i popularni -ip ureaji ali nijedna od nji# nije ni pribli)no dostigla popularnost diskete! Jto je jo gore u indu, striji mo)da nikada ne$e biti postignut dogo"or o disketama "elikog kapaciteta zato to "e$ina moderni# raunara mo)e da se podigne pomo$u kompakt diska! .ako se kompa, nijama omogu$uje da potpuno zaobiu diskete kao medije za distribuciju programa isporuuju$i i# na kompakt disko"ima ak i kada su u pitanju operati"ni sistemi &koji moraju da se distribuiraju na nekom mediju da bi sistem mogao da se podigne'! Osim toga s poja"om upisi"i# C7,o"a i 7B7,o"a &koji mogu da prime mnogo "e$u koliinu podataka' diskete brzo postaju potpuno pre"aziene kao medijum za skladitenje! *oto su disketne jedinice peri%erije potreban im je inter%ejs koji se zo"e kontroler disketne jedinice &engl! 9opp$ disk controller'! O"i kontroleri su po pra"ilu "eoma retko iz"or problema! 5ara"no i oni se ponekad k"are pa morate da znate kako se to ustano, "lja"a poto skoro s"aka matina ploa ima kolo za disketnu jedinicu! 8ko se pok"ari kontroler disketne jedinice mora$ete da kupite no"u matinu plou &kao izgo"or za prela, zak na no"iji procesorS' ili da iskljuite kontroler i pokuate da pronaete posebnu karticu koja radi kao kontroler disketne jedinice! &Bie in%ormacija potra)ite u pogla"lju 1I!' Mnogo po"oljniji teren za k"aro"e jesu same diskete i disketne jedinice! 7isketnim jedinicama mo)e da zatreba podea"anje brzine pora"na"anje ili i$enje gla"e! *odea, "anje brzine i i$enje gla"e oba"ljaju se jednosta"no i ne kotaju mnogo! *ora"na"anje gla"e za#te"a upotrebu specijalne opreme i nije je%tino! 7isketne jedinice su danas tako je%tine da se nji#o"o popra"ljanje ne isplati ali nikada nije na odmet znati poneto

o nainu rada neke komponente!

<ontroleri

24

35

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

*ored podea"anja gla"e postoji i problem kompatibilnosti razliiti# tipo"a disket, ni# jedinica! *ostoje tri "rste ?] ,inni# disketa to treba da znate ako radite sa starim disketama! U poslednji# deset,petnaest godina diskete imaju kapacitet 1 II M:! U 1I! pogla"lju go"ori se o instaliranju i odr)a"anju disketni# jedinica!

ID" kontroler
/79 kontroleri su "e$ dugo sasta"ni delo"i raunara i s"e to "reme ostali su manje,"ie isti ( uz po"remena po"e$anja brzine! 5a /79 kontrolere naje$e $ete prikljui"ati "rste disko"e mada oni podr)a"aju i C7,ROM ureaje 7B7 ureaje -ip i +az ureaje i ureaje za izradu rezer"ni# kopija na trakama!

Jvrst 7 skov
5aj"e$i deo so%t"era u sistemu i podataka koje ste napra"ili u"aju se na "rstom disku *re mnogo godina "rsti disk se kupo"ao uzimaju$i u obzir njego"u "eliinu i inter%ejs koji koristi! Uobiajeni "rsti disko"i koristili su inter%ejs S.,02G dok su disko"i "isoki# per%ormansi koristili poboljan inter%ejs za male ureaje &engl! #nhanced Small 0evice /nter+ace 9S7/'! 7anas se "rsti disk jo u"ek bira prema "eliini &ima st"ari koje se nikada ne menjaju' i inter%ejsu koji je sada SCS/ ili 9/79 &engl! #nhanced /ntegrated 0rive #lectro% nics'Q o"aj poslednji se obino nazi"a inter%ejs /79! 5aj"e$i deo raunara koristi inter%ejs /79 poto je na "e$inu matini# ploa ugraen ne jedan "e$ d"a inter%ejsa /79! S"aki /79 inter%ejs mo)e da podr)i d"a diska! *oto postoje d"a /79 inter%ejsa prosean raunar podr)a"a naj"ie etiri diska! Be$ina korisnika na raunaru ima jedan C7 ureaj i jedan "rsti disk pa im ostaju d"a slobodna ulaza za dodatne "rste disko"e C7,R;RA ili 7B7 ureaj jedinicu trake ili -ip ureaj za pra"ljenje rezer"ni# kopija! <ada se "rsti disk pok"ari to ne bi trebalo da "am zada "eliku gla"obolju! N"rsti disko"i se jednosta"no zamenjuju i instaliraju to $ete nauiti u drugom delu knjige!

:D DVD ure=aj
C7 ureaj koji je nekada bio samo zgodan dodatak sada je postao neop#odna oprema na ku$nim raunarima i preporulji"a peri%erija za poslo"ne raunare! C7 ureaji koji mogu i itati C7,o"e i upisi"ati na nji# danas ne samo da ine deo osno"ne opreme "e$ s"e e$e postaju uobiajen #ard"er u mnogim doma$inst"ima i kancelarijama! -a manje od deset minuta na s"om C7,RA ureaju mogu da snimim pribli)no E22 M: podataka! & .radicionalno C7,ROM ureaji su bili tipa /79 ili SCS/ ali danas su US: i @ireAire ureaji postali standard!' 7B7 &engl! 0igital Versatile 0isc 7B7' jeste te#nologija koja je nasledila kompakt disko"e! -a razliku od I],innog kompakt diska na koji staje E22 M: na 7B7 disk teorij, ski mo)e da se smesti do 1E 6: &1E milijardi bajto"a' podataka! 7B7 ureaji koriste isti inter%ejs kao C7 ureaji /79 &koji je naje$i' ili SCS/! Oni su kompatibilni s ranijim sistemima to znai da mogu da itaju kompakt disko"e &obr, nuto ne "a)i'! Relati"no no"i na tr)itu su 7B7 snimai u raznim %ormatima! *ostoje d"a %ormata za jednokratno upisi"anje &7B7,R i 7B7YR' i najmanje tri %ormata za "iekratno upisi, "anje &prepisi"anje' sadr)aja &7B7,R8M 7B7,RA i 7B7YRA '! 7osad ni jedan od ti# %ormata nije postao standard pa se na tr)itu nalaze 7B7 ureaji za upisi"anje;prepisi, "anje razliiti# proiz"oaa koji koriste razliite "e$inom nekompatibilne %ormate! Bie in%ormacija potra)ite u pogla"lju D koje obrauje C7 i 7B7 ureaje!

<ontroleri

31

Ure=aj sa trakom
8ko "a raunar nema ureaj za pra"ljenje rezer"ni# kopija zapitajte se mo)ete li zaista sebi da doz"olite da izgubite podatke koje on sadr)iK 8ko je odgo"or negati"an razmislite o tome da kupite ureaj sa trakom! O"i ureaji se instaliraju u ista podno)ja kao disketne jedinice! 5eke ureaje sa trakom kontrolie /79 ili SCS/ adapter drugi se po"ezuju s kontrolerom disketne jedinice a mali broj ima sopst"eni kontroler! Mo)ete da kupite i /omegin ureaj +az koji ja esto koristim i mnogo "olim! .o je ureaj za pra"ljenje rezer"ni# kopija koji koristi zamenji"e kasete sa "rstim disko"ima! 8ko se "rsti disk pok"ari sistem u"ek mo)ete da podignete s nekog +az diska i da pokrenete programe i itate podatke s o"og diska na isti nain kao da je u pitanju "rsti disk! <ak"a god da je "aa situacija ukoliko ne mo)ete da rizikujete gubitak podataka bolje je da i# redo"no snimate na rezer"ni medijum!

$:$I a7apter
/nter%ejs za male raunarske sisteme &engl! Small Computer S$stem /nter+ace SCS/' jeste inter%ejs opte namene koji omogu$uje instaliranje samo jednog kontrolera u sistemu i njego"o kori$enje u s"ojst"u 3upra"ljaa4 za "rste disko"e ureaje s trakom optike disko"e C7,ROM ureaje 7B7,ROM ureaje digitalne %otoaparate skenere ak i neke "rste tampaa! <ao to $ete saznati u 11! pogla"lju 3Jta su SCS/ ureaji i kako se insta, liraju4 osno"ni SCS/ standardi podr)a"aju maksimalno sedam ureaja dok no"iji SCS/ standardi potr)a"aju 10 ureaja po kontroleru! Uopteno go"ore$i SCS/ ureaji imaju bolje per%ormanse od odgo"araju$i# /79 ureaja ali su i skuplji!

Tastatura m
Raunar je beskoristan bez ulaznog ureaja a tastatura je jedan od d"a postoje$a ulazna ureaja koji se naje$e koriste &drugi je mi'! Meutim ona je izlo)ena brojnim opasnostima od ote$enja pa ju je potrebno odr)a"ati a ponekad i zameniti! .astatura raunara sadr)i sopst"eni mikroprocesor &/ntel F2I1 F2I> ili F2IF'! 5ju nije teko rasta"iti ali je zato teko pono"o je sasta"iti to danas i nema mnogo s"r#e budu$i da su tastature "eoma je%tine! *roirena tastatura sa sto i jednim tasterom kota manje od 12 9UR a ergonomska 3rasta"ljena4 tastatura kota manje od ?2 9UR! *ostoje i be)ine tastature s predajnikom na radio,uestalosti! *rijemnik se prikljuuje na standardni konektor za tastaturu na poleini raunara! 5aj"e$i deo sa"remeni# tastatura ima ili konektor *S;> &zo"e se jo i mini,7/5D' ili US: konektor! Starije tastature su koristile "e$i 7/5 konektor ali mo)ete naba"iti adapter za prelaz sa 7/5 konektora na *S;>! Skoro s"aki raunar ima miaQ to je ulazni ureaj koji se koristi za pokazi"anje i biranje! 6raki korisniki inter%ejsi &engl! graphical user inter+aces 7U/' u modernim operati"nim sistemima mogu da rade i samo sa tastaturom ali je ipak nezgodno raditi u njima bez neke "rste pokazi"akog ureaja a to je naje$e mi! *ostoje me#aniki i optiki mie"i! Me#aniki mie"i sa toki$em mnogo su raire, niji &i je%tiniji' mada se sa napretkom optike te#nologije stanje ubrzano menja! Mie"i se prikljuuju na serijski prikljuak raunara &"eoma stari mie"i' na prikljuak *S;> &stari mie"i' ili na US: prikljuak! <ugle i pokazi"aki tapi$i takoe postaju s"e popu, larnije zamene za mia! Bie o tastaturi i miu sazna$ete u 1D! pogla"lju!

32

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Paraleln /:entron !s1 nter8ejs;I""" 123'

*aralelni prikljuak se dugo koristio pre s"ega za po"ezi"anje tampaa s raunarom &danas su standardni US: tampai'! .aj prikljuak &inter%ejs' z"anino se zo"e Cen, tronics po kompaniji koja ga je izmislila 1DEG! godine a danas se e$e zo"e paralelni priklju&ak! Jtampai se s raunarom mogu po"ezi"ati i preko serijskog prikljuka i US: prikljuka o emu $e biti rei u nekoliko naredni# odeljaka Raunari podr)a"aju naj"ie tri paralelna prikljuka iji su nazi"i P*.1 P*.> i P*.? &to su skra$enice za linijski tampa engl! (ine Prin"er'! *r"obitni paralelni prikljuci su bili jednosmerni tj! prenosili su podatke samo od raunara ka tampau! <ontrolne linije su "ra$ale statusne in%ormacije do raunara ali su podaci tekli samo u jednom smeru! Be$ nekoliko godina postoje paralelni prikljuci koji mogu da alju podatke iz tampaa u raunar! .o je "a)no iz d"a razloga:

Jtampai mogu da alju raunaru tekstualne in%ormacije o s"om statusu! -a#"a, ljuju$i tome neki tampai mogu da saopte korisniku da im je ponestalo tonera ili da predsta"ljaju laserske tampae odreenog tipa! 5a paralelne prikljuke moderni# raunara "ie se ne prikljuuju samo tampai! Ureaji sa zamenji"im disko"ima i C7 ureaji jesu d"a primera peri%erija koje mogu da se prikljue na paralelni prikljuak!

*ored toga to podr)a"aju d"osmeran tok podataka paralelni prikljuci omogu$uju i nji#o"o br)e prenoenje! .ak"i prikljuci se zo"u poboljani paralelni prikljuci ili 9** inter%ejsi &engl! #nhanced Parallel Ports'! *aralelni prikljuci koji mkoriste kanal za direktan pristup memoriji jo su br)i i zo"u se 9C* prikljuci &engl! #.tended Capabilit$ Ports'! *aralelni prikljuak na /:M,o"im raunarima pr"obitno je poto"ao samo proiz, "oaki standard ali je postao toliko rasprostranjen da sada postoji z"anian standard koji ga opisuje /999 1>FI! *onekad $ete uti da se paralelni prikljuci ili paralelni kablo"i ne zo"u paralelni "e$ kompatibilni sa standardom /999 1>FI! Be$ina tampaa koristi jednosta"an jednosmeran paralelni prikljuak! Meutim ako postoji d"osmerni 9** ili 9C* prikljuak ti napredni prikljuci $e raditi bez pro, blema sa s"im "rstama tampaa! *aralelni prikljuci obino ne prouzrokuju "e$e probleme poto i# instalirate i kon, guriete! Meutim sami tampai su sas"im druga pria! Jtampa je naj"e$i iz"or ne"olja jer se sastoji od "elikog broja pokretni# delo"a! /ako su dananji tampai mnogo pouzdaniji od pr"obitni# tampaa s lepezom u"ek se poja"i neki problem sa umetanjem papira ili nepra"ilno odtampanom stranom!

$er jsk pr kljuak

Osim paralelni# prikljuaka kao inter%ejs za tampae ponekad se koristi serijski prikljuak! Serijski prikljuci nazi"aju se i asin#roni komunikacioni &COM' ili prikljuci RS,>?>! .o su d"osmerni inter%ejsi za prenos podataka koji se od"ija sporo ili umerenim tempom! Serijski prikljuci obino ne mogu da prenose podatke br)e od 110!222 bita u sekundi mada postoje i neki koji prenose podatke tempom od ?I0!222 b;s! 5aj"a)niji zadatak serijskog prikljuka meutim ugla"nom i nije tampanje! On se naje$e primenjuje za po"ezi"anje mia i modema s raunarom! Modemi omogu$uju raunaru da daljinski komunicira s drugim raunarima pomo$u tele%onski# linija i da radi kao %aks aparat!

<ontroleri

3&

Raunari "e$ dugo podr)a"aju etiri serijska prikljuka sa oznakama od COM1 do COMI! *rikljuci COM1 i COM? dele prekid /RVI a COM> i COMI ( prekid /RV? pa na starijim raunarima mogu da se ja"e sukobi kad #o$ete da koristite s"a etiri prikljuka &to obino nije problem'! /nter%ejs RS,>?> je iz"or mnogi# problema s kablo"ima! Obino se dea"a da se upo, trebi pogrean kabl ili da problemi u okru)enju &elektronski um' prouzrokuju greke pri komunikaciji! 5a slici >!1D prikazan je adapter RS,>?>! Rea"anje problema u komu, nikaciji jeste tema koja za#te"a posebnu knjigu zapra"o nekoliko knjiga ali je ukratko objanjena u >D! pogla"lju!

Slika $.-?. I3MAov adapter CSA$1$.

Serijski prikljuci su dugo bili optenamenski ulazno,izlazni prikljuci raunara ali je US: preuzeo primat jer je br)i i je%tiniji! /pak i dalje $ete sretati rune ureaje ( kao to je *alm*ilot ( koji se s raunarom po"ezuju pomo$u serijski# prikljuaka a isto "a)i i za digitalne %otoaparate neke skenere modeme mie"e tampae!!! Nesto izgleda da nema do"oljno serijski# prikljuaka da bi se mogli po"ezati s"i postoje$i ureaji! -bog toga je izmiljena uni"erzalna serijska magistrala &US:'! *a i zato to su serijski prikljuci su"ie spori!

Un ver.alna ser jska mag strala /U$-1

Beoma esto se ja"lja manjak serijski# prikljuaka! 5a primer zamislimo da raunar ima serijskog mia i modem! .ada nema problema ( mi se prikljuuje na prikljuak COM1 a modem na COM>! Meutim ta se dea"a kada o"oj kombinaciji pridru)ite 3pame, tan4 ureaj za besprekidno napajanje koji komunicira s raunarom da bi dijagnostiko, "ao njego"o stanje i kontrolisao so%t"erK .ada postoji mogu$nost da iskljuite mia &u grakom operati"nom sistemu mo)ete da se kre$ete pomo$u strelica i tastera .ab ali to nije nimalo zaba"no' da iskljuite ureaj za besprekidno napajanje ili da dodate jo jedan COM prikljuak s dodatnom karticom nadaju$i se da $e so%t"er raditi i s jednim nestandardnim prekidom! 8ko ne podesite prikljuak COM? tako da koristi neki drugi prekid on $e se sukobiti s prikljukom COM1 a postoje programi koji nisu u stanju da se izbore s tim! S"e u s"emu bio je to pra"o muenje! *itanje je bilo teko rei"o a problemi koji se poja"ljuju prilikom doda"anja serijskog prikljuka esto su od"ra$ali ljude od upotrebe neki# ureaja koji i# koriste! -ato je izmiljena uni"erzalna serijska magistrala &engl! universal serial bus US ' i s"i no"i raunari imaju jedan ili "ie &naje$e d"a ili etiri' US: prikljuaka!

3'

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Bta je U$-H
Standard US: koji su raz"ile kompanije Microso%t 5ational Semiconductor i jo >0 drugi# pred"ien je da prikljuak za tastaturu paralelni prikljuak prikljuke ureaja za igranje i seriske prikljuke zameni jednim jedinim prikljukom na koji mo)ete kaskadno da po"e)ete "ie od sto US:,kompatibilni# ureaja! .aj jedinst"en prikljuak jo je prostiji od serijskog prikljuka sa de"et iglica jer ima samo etiri kontakta! @iziki izgleda kao da je samo jedan ureaj &na primer tastatura' po"ezan s raunarom a da je slede$i ureaj po"ezan sa "oritem na tastaturi ili da je "orite po"ezano sa rauna, rom a za njega su po"ezani s"i ostali ureaji! <ao i u inter%ejsu SCS/ sa s"akim "ori, tem mo)e se po"ezati naj"ie sedam ureaja i;ili "orita isto"remeno! U oba sluaja inter%ejs US: je projekto"an tako da se ureaji po"ezuju mnogo jed, nosta"nijeQ umesto da u raunar montirate kartice za ureaje samo prikljuite ureaje u "orite! 8ko su to ureaji koji zaista podr)a"aju te#niku 3utakni i koristi4 &engl! Plug% and%Pla$ PnP' to bi trebalo da bude sluaj operati"ni sistem koji podr)a"a tu te#niku trebalo bi da i# prepozna uz "au minimalnu pomo$!

+apomena

DindoEs ?H, Me, $>>>, '! i $>>1 podravaju inter/ejs 0S3 pomou ugra7eni5 upraA vljaki5 programa.

/nter%ejs US: je mnogo mnogo br)i od serijski# prikljuaka! Originalni standard omogu$a"a prenos brzinom do 1> Mb;s dok brzina serijskog inter%ejsa iznosi maksi, malno 122 kilobita u sekundi! Uz tak"u brzinu i lako$u kongurisanja nije ni udo da je US: tako brzo preuzeo primat! US: prepoznaje etiri tipa prenosa podataka koji se razlikuju po "rsti peri%erijskog ureaja koji i# koristi: paketni prekidni asin#roni i kontrolni prenos! Jtampai skeneri i digitalni %otoaparati koji alju raunaru "eliku koliinu in%ormacija odjednom koriste paketni prenos! .astature i palice za igranje koje se koriste za po"remeni prenos male koliine podataka koji se moraju obraditi odma# koriste prekidni prenos! 8plikacije za telekomuniciranje iji se podaci moraju prenositi pra"ilno i tano odreenim redosle, dom koriste asin#roni prenos! N"orite otkri"a koji ureaji su prikljueni a na osno"u "rste prenosa koju pojedini ureaj pokua"a da ost"ari odreuje koliki prenosni opseg mu je potreban!

Kome tre,a U$-H

Skoro s"i $e imati koristi od no"og inter%ejsa! Mogu$nost po"ezi"anja "elikog broja ureaja na samo jedan prikljuak naroito $e koristiti "lasnicima prenosi"i# raunara poto tak"i raunari imaju ogranien prostor za prikljui"anje dodatni# ureaja! Uz US: prikljuak ne treba "am mnogo slobodni# prikljuaka a do "orita se lake sti)e nego do zadnje strane ku$ita! *red"ieno je da inter%ejs US: radi sa skoro s"im urea, jima koji se mogu po"ezati s raunarom: z"unicima modemima tastaturama itd! Meutim ono to naj"ie "olim kod inter%ejsa US: pored toga to s"i ureaji koriste samo jedan prekid i to se mogu prenositi jeste to to mogu mirno da sklonim tampa skener ili graku tablu kada i# ne koristim! <ada mi pono"o zatreba neki ureaj samo ga prikljuim i mogu odma# da ga koristim!

U$- 2: nova gran !a

8ko "am se s"iao US: sigurno $e "as odue"iti njego"a no"ija "erzija US: > koja je oko I2 puta br)a od originalne realizacije US: inter%ejsa! .anije US: > omogu$a"a prenos podataka brzinom do IF2 Mb;s! *o propusnom opsegu US: > se goto"o izjed,

<ontroleri

3(

naio sa najsa"remenijim inter%ejsima ( SCS/ i @ireAire;/9991?DI a i razlika u brzini je goto"o beznaajna! <ako je no"i standard US: > sazre"ao tako je bilo s"e "ie ureaja koji su ga podr)a"ali! 7ruga dobra "est u "ezi s magistralom US: > jeste kompatibilnost sa pret#odnim "erzijama &US: 1!2 i US: 1!1' to znai da mo)ete koristiti no"e US: > ureaje prikljuene na stare US: prikljuke! Sporijim ureajima ( kao to su mie"i tastature i jednosta"ni digitalni %otoapa, rati ( nita ne znai tolika brzina &u st"ari oni koriste potkanal brzine 1 0 Mb;s osta"ljaju$i pra"i propusni opseg ot"oren za brze ureaje' ali $e zato US: > biti pri"laan korisnicima koji se ba"e "ideo,monta)om ili koriste "eoma brze disko"e poto $e dobiti goto"o iste per%ormanse kao sa prikljukom @ireAire! 8 pri tom je US: > i mnogo je%tiniji! 8li saekajte to nije s"eS *ostoje i adapteri koji po"ezuju US: i 9/79 US: i SCS/,> te US: i 9t#ernet! Osim toga preko US: prikljuaka mo)ete po"ezati d"a *C raunara pod uslo"om da imate US: most! &:emojte po"ezi"ati d"a raunara direktno pomo$u US: kabla od take 8 do take 8 jer biste i# mogli spalitiS' /pak ako treba da umre)ite "ie raunara i dalje se preporuuje regularna P85 "eza! S"e u s"emu US: $e ukloniti potrebu za postojanjem serijski# i paralelni# priklju, aka na raunarima! .o $e malo potrajati &na kraju kraje"a neki od nas se i dalje ne oprataju od s"oji# 0^,inni# disketa' ali $e se s"akako desiti!

K reL re;I""" 1&4'

8pple je projekto"ao @ireAire da bi zamenio serijske paralelne SCS/ i s"e ostale prikljuke koji se koriste za po"ezi"anje razni# ureaja s raunarom! 8pple je "lasnik imena @ireAire i ne da ga za d)abe pa se o"aj prikljuak na *C raunaru slu)beno mora z"ati /999 1?DI! & .o "a)i za komercijalnu upotrebu a u drugim sluaje"ima s"i koriste ime @ireAire za prikljuke *C raunara po standardu /999 1?DI!' <ao i US: i @ireAire ureaji se lanano &ili 3kaskadno4' po"ezuju sa "oritima koja su na karticama u raunaru! @ireAire podr)a"a G? ureaja umesto 1>E koliko podr)a"a njemu slian inter%ejs US:! .o nije nedostatak poto nema anse da iskoristite ni o"i# G?! /ako nigde ne pie da se @ireAire kartice prikljuuju iskljui"o na *C/ magistralu s"e do sada je bilo upra"o tako! Magistrala @ireAire je pred"iena za rad sa ureajima koji za#te"aju irok propusni opseg kao to su skeneri "ideo kamere i sl! pa je i sama "eoma brza! /ako @ireAire to sam "e$ pomenuo treba da zameni s"e ostale prikljuke pred"ieno je da mo)e da radi i sa ureajima koji za#te"aju "eliki i promenlji" propusni opseg! O"aj standard podr)a"a brzine od 122 >22 i I22 Mb;s i promenu putanje signala da bi se izbegli problemi pri prenosu! @ireAire &/999 1?DI' je najbolji inter%ejs za digitalne kamkordere pa se nudi kao opcija na nekoliko skenera i digitalni# %otoaparata naj"ie klase! /ntel bi #teo da US: > zameni /999 1?DI ali kada se uzme u obzir da je @ireAire iroko pri#"a$en u ureajima potroake elektronike &poput kamkordera' oigledno je da ne ide nikuda! Osim toga mada US: > radi odlino @ireAire i dalje omogu$a"a da se malo "e$a koliina podataka prenese u istoj jedinici "remena! @ireAire &/999 1?DI' je "a)na komponenta u integraciji potroake elektronike i sto, ni# raunara to je takoe jedan od smero"a kretanja #ard"era za raunare! U doma$in, st"ima i kancelarijama budu$nosti %unkcije koje danas oba"lja raunar "ero"atno $e biti ugraene u "eliki broj ureaja ili $e raunar biti po"ezan s njima a ne od"ojen od nji#! <ongurisanje za @ireAire izgleda jednosta"no ali kako $e se napajati toliki broj ureajaK 7"e od est )ica u kablu pred"iene su za napajanje pa s"i prikljueni ureaji

Sistemski sat;kalendar i kon%iguracioni ip &CMOS'

3(

teorijski mogu da koriste iz"or napajanja samog raunara! Meutim taj iz"or u prose, nom raunaru nema ba mnogo neiskori$ene snage pa ukoliko namera"ate da na tu magistralu prikljuite "e$i broj ureaja kupite @ireAire ureaje sa "lastitim napajanjem da biste na minimum s"eli optere$enje sistemskog iz"ora napajanja!

-ITKA I>#"MU KRAFC"VA P"RIK"RICA: U$- PROTIV KIR"LIR";I"""1&4'

S"i se pitaju koji $e od o"a d"a standarda pobediti! /zgleda da odgo"or nije ba jednosta"an! / US: i @ireAire prisutni su "e$ du)e "remeQ kao to sam ranije pomenuo korisnici Macintos#a su se oda"no na"ikli na oba! U pogledu brzine skoro da su jednaki! :rzi US: > ureaji mogu da rade na IF2 Mb;s dok je za /999 1?DI trenutni maksimum I22 Mb;s! / pored toga /999 1?DI se i dalje smatra boljim reenjem za "eoma brz prenos podataka &kao to je onaj potreban za "ideo, ,monta)u' zato to mo)e da odr)a"a "e$u propusnost od US:,a! Be$ina no"i# *C raunara ima bar jedan US: prikljuak! Ugraeni @ireAire prikljuci nisu tako esti! Mada stoni raunari obino imaju po etiri ili "ie US: prikljuaka neki imaju @ireAire a neki ne! Jto se tie prenosi"i# raunara za"isi od proiz"oaa i modela ali US: garanto"ano imaju s"i a "ero"atno i @ireAire! .o bi moglo da bude odluuju$e! Osim toga trenutno su US: ureaji obino je%tiniji od s"oji# @ireAire parnjaka! +o je rano da se ka)e koji $e standard pre"ladati! -asad odlino rade oba pa koristite onaj koji "am je kom%orniji za rad!

$ stemsk sat;kalen7ar kon8 gura! on p /:#O$1

Bero"atno ste "e$ uli da neko pominje C-5S! Mo)da ste i sami pristupali CMOS,u da biste podesili "rste disko"e ili izmenili druge parametre #ard"era raunara! /pak "e$inu ljudi zbunjuje to ta je CMOS :/OS pa ak i Setup! .e#niki reeno CMOS je ziki ip na matinoj ploi u kome su smetene in%or, macije o #ard"erskoj konguraciji raunara kao i sistemski datum i "reme! CMOS se napaja iz baterije koja lii na bateriju runog sata! U CMOS,u se nalazi program koji se zo"e :/OS! 9j stani malo ( mislite "i! -ar :/OS nije zadu)en za ulazno,izlazne operacije na raunaruK +este a kao program nalazi se u CMOS ipu! &Uzgred budi reeno mo)da ste uli da neko :/OS nazi"a i ;rmver to je ispra"no jer on nije ni so%t"er ni #ard"er "e$ neto izmeu!' *rema tome kada krenete da pro"era"ate da li je raunar prepoznao "rste disko"e &ili da iskljuite neke prikljuke ili da podesite brzinu procesora' nalazite se meu konguracionim ekranima :/OS,a! Mnogi korisnici o"aj inter%ejs zo"u Setup pa ka)u na primer 3Ui u Setup i pro"eri da li je brzina procesora odgo"araju$a!4 Umesto rei Setup mo)ete upotrebiti :/OS ili CMOS a poruka $e biti ista! .e#niki to su razliite st"ari! U praksi s"a tri termina se odnose na isti %unkcionalan deo raunara!

Pro,lem sa satom;kalen7arom :#O$ ,ater jom

Sat;kalendar je ugraen u isti ip kao i kolo za konguracionu memoriju koja je "e$ predsta"ljena kao CMOS! 7rugi nain posmatranja je da je to memorija malog kapaci, teta u kojoj se nalaze in%ormacije koje su raunaru potrebne da bi poeo da radi!

3)

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

<ada pr"i put ukljuite raunar on mora znati koji #ard"er sadr)i kako bi mogao da upra"lja njime! U konguracionoj memoriji nalazi se spisak #ard"era koji postoji u sistemu! Meutim memorija obino nije trajna to znai da zabora"lja ta se u njoj nalazilo ako joj ukinete napajanje! 7a konguraciona memorija ne bi izgubila napajanje i da bi pamtila ega s"e ima u raunaru s njom je po"ezana baterija! 5ara"no s "remenom $e se ta baterija isprazniti konguraciona memorija $e zabo, ra"iti koji se #ard"er nalazi u sistemu a sat;kalendar "ie ne$e pokazi"ati tano "reme! 7a biste reili taj problem mora$ete da instalirate no"u baterijuQ meutim esto se poja"ljuje problem s baterijama i satom! Pjudi mi se esto )ale kako nji#o" raunar ne mo)e da zapamti in%ormacije o kon, guraciji ime i# prinuuje da unose konguracione podatke kad god ga ukljuuju! &5ara"no trebalo bi da im odma# padne na pamet da zamene bateriju ali se to ne dea"a!' <ada im objasnim da bi trebalo da zamene bateriju oni se ne slo)e i izja"e: 35e baterija je u redu!4 3<ako znate4 pitam i#! 3-ato to raunar pokazuje tano "reme4 odgo"araju! Oni razmiljaju na slede$i nain: poto sat jo u"ek radi trebalo bi da radi i kolo konguracione memorije! .o je dobar argument ali ipak ne do"oljno dobar jer pre"ia injenicu da je satu potrebno mnogo manje snage nego konguracionoj memoriji! Mo)da i "i "e$ iz bolnog iskust"a znate da je mogu$e da akumulator u kolima ima dosta snage za rad unutranji# s"etala i radija ali nedo"oljno za pokretanje automobila! U naj"e$em broju sluaje"a jedini problem sa satom bi$e baterija ili so%t"er za njeno kori$enje! :aterija prouzrokuje probleme kada se istroi pa "ie ne mo)e da rauna tano "reme! -amena nije nikaka" problem &o"a baterija u proda"nicama kota izmeu ? i 12 9UR' osim u sluaju neki# kartica za sat;kalendar ija je baterija zalemljena za karticu! 5a nekim matinim ploama baterije su zalemljene ali to ipak nije toliko strano poto neke od ti# ploa podr)a"aju i standardnu spoljanju bateriju! .reba samo da preme, stite kratkospojnik na matinoj ploi da biste iskljuili zalemljenu bateriju i omogu$ili rad spoljanje baterije!

Ostal uo, ajen kontroler

U za"isnosti od "rste matine ploe mo)da su u nju ugraeni i neki od slede$i# ureaja: Mre)na kartica -"una kartica Modem Mre)na kartica omogu$a"a da komunicirate sa ostalim raunarima u mre)i pa i da se po"e)ete na /nternet! 7etaljan opis mre)ni# kartica dat je u pogla"ljima >E i >F! -"une &audio' kartice obezbeuju prenos z"uka ali ne onog kratkog piska koji se uje kad ukljuujete raunar! -"une kartice su zadu)ene za pra"i pun z"uk koji )elite da ujete kao to je intenzi"na buka "ae omiljene igrice ili smiruju$i z"uci sa muzikog C7,a koji ste namenski pripremili za trenutke relaksacije! -"une kartice su detaljno obraene u pogla"lju >1! O modemima ste "e$ neto proitali ranije a pono"o $ete i# sresti u pogla"lju >D! Oni su integralni deo neki# matini# ploa ali ne s"i#!

*ronala)enje i prepozna"anje komponenata

32

Ukoliko "aa matina ploa nema nijedan od o"a tri ureaja nita strano! Samo kupite karticu koja "am treba i utaknite je u odgo"araju$u utinicu! U nasta"ku knjige sazna$ete i kako to da uradite!

Pronala9enje prepo.navanje komponenata

Bero"atno "e$ znate kako izgledaju mnogi ureaji na primer C7,ROM ureaj "rsti disk i iz"or napajanja! Ukoliko ne znate ne brinite poto $ete i# detaljno upoznati dok u slede$em pogla"lju budemo rasturali raunar na delo"e! <ada s"e iz"adimo osta$e "am samo "elika zelena matina ploa pri"r$ena za dno ku$ita! U pr"om delu o"og odeljka "ide$ete gde se s"e one komponente o kojima smo pret#odno go"orili &*C/ /S8 C*U memorija itd!' prikljuuju na matinu prou! 5akon toga bi$e prikazane slike neki# konektora koje morate znati da prepoznate!

Pronala9enje komponenata na mat noj plo

<ada skinete matinu plou sistema "ide$ete da se na njoj nalazi nekoliko kompone, nata koje treba uoiti! <ao primer koristi$u tipinu matinu plou za *//!

Konektor .a napajanje
Oba"ezno uoite mesto gde su kablo"i iz"ora napajanja prikljueni za matinu plou! 8ko i# po"e)ete naopako spali$ete matinu plou! <onektor za napajanje prikazan je na slici >!>2!

Slika $.$>. :onektor za napajanje na matinoj ploi.

Pronala9enje pro!esora
*rocesore u sistemu ugla"nom je lako prepoznati zato to je na mnogima uolji"o odtampan /ntelo" &8M7,o" ili B/8;CLriMo"' logotip! 8ko radite sa starijim sistemom potra)ite prepoznatlji"e nazi"e poput F2?FG F2IFG *entium i sl! Beoma je jednosta"no prona$i ipo"e */// ili *I ( oni su posta"ljeni uspra"no u crnim plastinim kutijama! Sam procesor obino ne mo)ete da "idite zato to se nalazi u metalnim dr)aima! .i dr)ai su zapra"o #ladnjaci koji onemogu$uju pregre"anje ipa!

33

*ogla"lje >

Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Stariji procesori su esto smeteni u podno)ja! :ez obzira na to kojoj generaciji pripada raunar dobar metod za pronala)enje procesora jeste da se potra)i naj"e$i ip na ploi! .o je naje$e procesor!

Pronala9enje memor je
Matina ploa raunara sadr)i R8M i ROM memoriju! R8M memorija se obino lako prepoznaje poto je u obliku S/MM 7/MM ili R/MM modula &dugaki# tanki# tapi$a'! 8ko imate stariji raunar koji ima memoriju u obliku zasebni# ipo"a onda ona izgleda kao niz jednoobrazni# redo"a mali# ipo"a u podno), jima! Memorija je prikazana na slici >!>1!

Slika $.$-. S*CAM memorija na matinoj ploi !entium III.

ROM memoriju obino ini jedan "eliki ip ili nekoliko ipo"a u utinicama na koje je &esto zalepljena nalepnica s brojem "erzije so%t"era! ROM memorija u no"ijim sistemima ne nalazi se u podno)jima zato to je to [e memorija koja se obino ziki ne zamenjuje "e$ se u nju samo uita"aju no"e "erzije programa :/OS!

Ut n !e
+edine preostale komponente raunara koje oba"ezno treba da pronaete jesu utinice &prikljuci' za proiri"anje! One se lako prepoznaju jer su to relati"no dugaki uski elek, trini konektori! 7a biste s#"atili razliku izmeu tipo"a prikljuaka za magistralu "ratite se na odeljak pos"e$en magistralama na poetku o"og pogla"lja! 5a slici >!>> zdesna ule"o prikazana su d"a /S8 prikljuka etiri *C/ i jedan 86*!

:#O$ ,ater ja
8ko raunar koristite do"oljno dugo mora$ete da zamenite bateriju inae on "ie ne$e mo$i da zapamti s"oju konguraciju! 5a slici >!>? prikazana je matina ploa koja kori, sti bateriju "eliine no"i$a!

Inter8ejs 7 ska
S"e dananje matine ploe imaju integrisan kontroler disketne jedinice i d"a 9/79 adaptera! Mora$ete esto da po"ezujete i skidate trakaste kablo"e za disk pa stoga ne bi bilo loe da pronaete konektore za disketnu jedinicu i 9/79 disk koji su prikazani na slici >!>I!

*ronala)enje i prepozna"anje komponenata

34

Slika $.$$. 0tini e za pro%irivanje na matinoj ploi.

Slika $.$1. "M+S ,aterija na matinoj ploi.

:onektor za disketnu jedini u

)I*) konektori

Slika $.$2. :onektori za disketnu jedini u i )I*) disk na matinoj ploi.

Prepo.navanje konektora
O"o $e "am mo)da z"uati blesa"o ali ja za prepozna"anje nepoznati# konektora kori, stim d"a pristupa! *r"o pra"ilo zo"em 3Jta je sa im po"ezanoK4! *retposta"imo da pokua"ate da s#"a, tite ta radi odreeni konektor! *rime$ujete da je po"ezan s kablom koji ide na monitor! Nak i neupu$en majstor zakljuio bi da ta kartica sigurno ima "eze s "ideo prikazom tj! da se "ero"atno radi o grakom adapteru! 7rugo pra"ilo za prepozna"anje konektora glasi: 3<ako on izgledaK4 5a zadnjoj strani raunara nalaze se razni konektori! Od"ojite "reme da se upoznate s njima!

D konektor
7 konektor je dobio ime po tome to lii na "eliko slo"o 7 ako ga pogledate na pra"i nain! O"aj konektor je prikazan na slici >!>0!

Slika $.$;. * konektor.

*ostoje i muka i )enska "arijanta 7 konektora a razlikuju se i po broju prikljuaka! *ostoje konektori 7:D &s de"et prikljuaka' 7:10 7:>0 i 7:?E! Oni se koriste kao serij, ski i paralelni prikljuci "ideo prikljuci inter%ejsi za palice za igranje i kao inter%ejsi za neke lokalne mre)e!

NP l m n jaturn D konektor
Minijaturni 7 ili =* konektor izgleda kao 7 konektor samo su mu prikljuci posta"ljeni bli)e jedan drugom! =* konektor sadr)i 02 iglica na istom onom prostoru gde kod nor, malnog 7 konektora staje samo >0 iglica! =* konektor je prikazan na slici >!>G!

Slika $.$G. <! konektor.

<ao to sam rekao o"aj konektor izgleda isto kao obian 7 konektor! =* konektori se naje$e primenjuju za inter%ejse SCS/! Berzija sa 02 iglica koristi se i za inter%ejse SCS/,> dok najno"ija "erzija standarda SCS/,? koristi =* konektor sa GF iglica! *onekad $ete uti da se =* konektor sa 02 iglica nazi"a Centronics konektor sa 02 iz"oda jer im je raspored iz"oda isti!

Konektor :entron !s
<onektor Centronics koji je postao popularan nakon to ga je kompanija istog imena upotrebila kao inter%ejs izgleda kao na slici >!>E! 5emojte da pomeate konektor Centronics sa inter%ejsom Centronics to je zapra"o drugo ime za paralelni prikljuak! O"aj konektor koji lii na konektor s kontaktima na i"ici u metalnom ok"iru koristi se za tampae i SCS/ ureaje! Osim za paralelne prikljuke konektore Centronics koriste i neki SCS/ adapteri!

Slika $.$F. :onektor "entroni s.

# n jaturn DI+ konektor

<ao to mu ime go"ori o"o je manja "erzije 7/5 konektora! 5ekoliko "rsta tak"i# konek, tora prikazano je na slici >!>F!

Slika $.$H. Minijaturni *I9 konektori.

O"i konektori se koriste za inter%ejs mia na magistrali inter%ejs mia /n*ort neke inter%ejse za tastaturu i za neke primene serijskog prikljuka!

U$- konektor
Sistemi sa uni"erzalnom serijskom magistralom imaju US: konektor! .o je ra"an konektor s jezikom u sredini kao to se "idi na slici >!>D! .o je kraj koji se prikljuuje u matinu plou tj! kraj 8! <raj : ide u ureaj! 5a slici >!?2 prikazana su oba kraja US: kabla!

Slika $.$?. 0S3 konektor (u sredini; mini *I9 konektori levo, * konektori desno).

Slika $.1>. 0S3 konektor A (levo), 0S3 konektor 3 (desno).

Konektor K reL re;I""" 1&4'

/ za standard @ireAire na raunaru moraju da budu instalirani odgo"araju$i konek, tori ili da postoji adapter koji je instaliran u utinicu za proiri"anje samog raunara! @ireAire konektori postoje u "arijantama sa etiri kontakta i sa est kontakata! Standar, dan je konektor sa est kontakata zato to onaj sa etiri kontakta ne obezbeuje napa, janje ureaja! 5a slici >!?1 prikazani su kraje"i @ireAire kablo"a sa etiri i est kontakata!

Slika $.1-. =ireDire#I))) -1?2 konektori.

Konektor RC*'(
O"i konektori izgledaju kao modularni utika&i koji se koriste za po"ezi"anje tele%ona sa zidnim prikljukom! U st"ari konektor koji se koristi za standardan tele%on zo"e se R+, 11 ili konektor Registered +ack tipa 11! U mnogim mre)ama koristi se neznatno "e$i konektor R+,I0 koji mu je "eoma slian! -a razliku od konektora R+,11 koji ima etiri )ice R+,I0 ima osam )ica! <onektor R+,I0 se koristi u lokalnim mre)ama 9t#ernet tipa 12:ase,. i 122:ase, .! U Macintos# mre)ama za istu namenu slu)e konektori Pocal.alk!

-+: konektor
:5C konektor ili konektor :aLonet 5aur &bajonet zato to na"odno lii na to oru)je a 5aur po imenu izumitelja' izgleda kao "aljak prenika oko jednog centimetra iz ijeg centra kre$e ce" a sa obe strane se nalaze d"a proirenja! 5ekoliko :5C konektora prikazano je na slici >!?>!

Slika $.1$. 39" konektori.

5a slici >!?> u gornjem le"om uglu prikazan je . konektor koji se koristi za po"ezi"a, nje jednog :5C konektora sa jo d"a konektora! -atim je prikazan :5C dodatak a po, tom i . konektor s d"a dodatka! 5a dnu slike prikazana su d"a kabla s :5C dodacima

po"ezanim sa . konektorom! O"aka" . konektor zatim se po"ezuje s :5C konektorom na zadnjoj strani integrisanog kola! :5C konektori se naje$e koriste u lokalnim 9t#ernet mre)ama mada se danas retko upotreblja"aju jer i# zamenjuju konektori R+,I0! 9t#ernet se po"ezuje na nekoliko naina &t#icknet t#innet i 12:ase,.'! 9t#ernet tipa t#innet koristi :5C konektoreQ o"a, ka" tip mre)e poznat je i pod imenom 12:ase,>! :5C konektori koristili su se u 8RC5et mre)ama za po"ezi"anje terminala ?>E2 i "eliki# raunara!

DI+ konektor
7/5 konektor potie iz 5emakeQ grubo pre"edeno skra$enica 7/5 znai nemaki nacionalni konektor! O"aj konektor je okrugao prenika oko > 0 centimetra i ima od tri do sedam iglica! U raunarskom s"etu konektori 7/5 naje$e su se koristili za po"ezi, "anje tastature s matinom ploom! 7anas se retko "iaju!

# n pr kljuak
Miniprikljuak je konektor koji omogu$uje po"ezi"anje slualica sa SonLje"im "okme, nom! 5jega $ete na$i na C7 plejerima &ne u"ek ali esto' ili na zadnjoj strani z"une kartice gde slu)i kao ulaz za mikro%on ili linijski ulaz;izlaz i ima prenik od ? 0 mm!

R:A pr kljuak
RC8 prikljuci se esto "iaju na zadnjoj strani "ideo,rikordera gde su oznaeni kao 8udio /n ili Bideo /n! Oni su se godinama koristili za jednosta"an "ideo izlaz na starom tipu grake kartice koja se z"ala Color;6rap#ics 8dapter i na no"ijim karticama 9n#an, ced 6rap#ics 8dapter! 7anas obino slu)i samo za ulaz ili izlaz z"uka na nekim z"unim karticama ili kao "ideo ulaz na kartici za snimanje "idea!

Ostal konektor
*onekad $ete o"e konektore "ideti na zadnjoj strani matine ploe a ponekad na zadnjoj strani kartice za proirenje! U s"akom sluaju morate biti u stanju da i# prepoznate! *ogledajte sliku >!??!

Slika $.11. 0o,iajeni konektori.

Mu%ki s $; igli a. o,ino serijski prikljuak

Penski s $; otvora. o,ino paralelni prikljuak

)(A. enski sa ? otvora, dva C"A konektora, *I! prekidai

!etnaest igli a u tri reda ukazuje na I(A (Iideo (rap5i s ArraJ) i gra/ike u,rzivae

5a slici >!?? prikazana je pozadina naje$i# kartica za inter%ejse! Be$ sam pomenuo da se 7 konektori "eoma esto koriste a sada imate prilike i da se u"erite u to! *r"obitne grake kartice koristile su )enske konektore 7:D za prikazi"anje slika u boji &preko R6: konektora' i crnobeli# slika u "isokoj rezoluciji &preko inter%ejsa za digitalan crnobeli "ideo'! .o je bilo udno jer je bilo mogu$e prikljuiti R6: kolor monitor u digitalan izlaz! <ada bi se to desilo monitor bi poeo da se dimi to je znailo da je postao neupotreblji"! <olor grake kartice da"ale su i izlazni signal koji se z"ao kompozitni "ideo o emu mo)ete da saznate neto "ie u >?! pogla"lju! 8ko na moder, nom sistemu primetite )enski konektor 7:D on se "ero"atno koristi za mre)nu karticu .oken Ring! 7anas skoro s"i "ideo adapteri koriste 7 konektor koji je iste "eliine kao konektor 7:D ali ima tri reda iglica umesto d"a u kojima se nalazi po 1I ili 10 iglica! <a)em 31I ili 104 zato to je pred"ieno mesto za 10 iglica ali neke kartice ne koriste jednu! O"e konektore "ide$ete na skoro s"akoj grakoj kartici dok $ete samo u izuzetnim sluaje, "ima nailaziti na graku karticu s nekoliko RC8 konektora na pozadini! .ak"a kartica daje "ideo izlaz u obliku "e$eg broja signala kao "eoma k"alitetna "ideo oprema! *aralelni prikljuak obino koristi )enski 7 konektor s >0 ot"ora! Upotrebio sam re 3obino4 zato to je kompanija .andL iz"esno "reme koristila 7/5 konektor za paralelni prikljuak! 7a bi s"e bilo jo kompliko"anije neki stariji SCS/ adapteri koriste )enski konektor 7:>0 za po"ezi"anje spoljanji# SCS/ ureaja! Serijski prikljuci takoe koriste d"e "rste 7 konektora! 5eki serijski prikljuci koriste muki konektor 7:>0 dok drugi koriste muki konektor 7:D! *rimetite slede$u nelo, ginost: "e$ina konektora na raunaru nisu muki pa je "eoma neobino to serijski prikljuci koriste muke konektore sa D ili >0 iglica! &Moja bi"a de"ojka Jila rekla mi je da je zapamtila da su muki konektori sa D i >0 iglica serijski prikljuci po tome to su serijske ubice obino mukarci! .o je prilino plastian nain za pam$enje ali ako uzmete u obzir da je Jila "isoka metar i osamdeset a da je uz to i pr"ak dr)a"e u tek"on, dou bi$e "am jasno zato nisam ulazio s njom u raspra"u po tom pitanju!'

+apomena

Na%to su konektori na raunaru uglavnom enski@ !rojektanti inter/ejsa moraju da uvedu konektor jednog pola na raunaru i konektor suprotnog pola na ka,lu koji interA /ejs koristi. Mu%ki konektori imaju veliki ,roj mali5 igli a, koje se lako lome. Penski konektori imaju veliki ,roj rupi a, koje se o,ino te%ko o%teuju. 0 sluaju da se igli a polomi, lak%e je zameniti ka,l (koji ko%ta nekoliko dolara) nego karti u (koja ko%ta nekoliko stotina dolara). N,og toga se enski konektori nalaze na raunaru, a ne na ka,lovima.

*ogledajmo jo neke kartice ilustro"ane na slici >!?I! <ao to sam "e$ pomenuo postoje tri "arijante lokalne mre)e 9t#ernet: t#icknet t#innet i "erzija sa upredenim paricama! .#icknet je najstarija "arijanta 9t#ernet mre)e a zo"e se i 9t#ernet 12:ase,0! S njom se po"ezuje pomo$u )enskog konektora 7:10 koji se ponekad nazi"a 8dapter Unit /nter%ace &8U/' ili 79C,/ntel,ReroM &7/R' konektor! .#innet koristi :5C konektorQ kartica koja je prikazana na slici >!?I mo)e da koristi i t#icknet i t#innet konektor! <artica do nje prikazuje tre$u "rstu 9t#ernet po"ezi"anja tz"! upredene parice odnosno "ezu 12:ase,.;122:ase,. koja koristi konektor R+,I0! *ored te kartice nalazi se modem! Modemi koriste konektore R+,11 za "ezu s tele%on, skim linijama! <onektor R+,11 lii na R+,I0 pa se 9t#ernet kartica esto mea s mode, mom! Meutim modemi imaju d"a konektora dok 9t#ernet kartice obino na pozadini imaju jednu P97 diodu ili "ie nji#!

39" konektor nam pomae da prepoznamo da je ovo karti a za lokalnu mreu )t5ernet. +vde enski konektor s -; otvora slui za ka,l )t5ernet t5i knet, a ne za igranje.

)t5ernet karti a ->A3aseA& ima konektor CQA2; s nekoA liko B)* dioda. 9eke varijante )t5ernet karti a sadre i 39" i konektore s -; igli a.

*va tele/onska prikljuka CQA--. unutra%nji modem.

!ali e za igranje i standardni ka,lovi )t5ernet t5i knet koriste konektore s -; igli a. +vo moe da ,ude karti a za igranje ili za )t5ernet lokalnu mreu.

9e koriste svi mi%evi serijski prikljuak s ? igli a. !S#$ mi%evi koriste okrugli prikljuak za mi%a sa G igli a.

+krugao prikljuak s devet otvora govori da se radi o karti i za inter/ejs mi%a prema magistrali (engl. bus mouse).

Slika $.12. Qo% nekoliko karti a.

/spod nji# se nalazi B68 kartica koju sam ranije pominjao inter%ejs za palicu za igranje &)enski 7:10' i d"e "rste minijaturni# 7/5 konektora koji se koriste kao inter%ejs za mia! -aokru)imo prikaz konektora na poleini naje$i# kartica tre$om grupom kartica prikazanom na slici >!?0!

:onektori "entroni s ;>, ;> <! i GH <! koriste se za S"SI adaptere.

Nvune karti e o,ino imaju prikljuke za pali u za igranje, kontrolu jaine zvuka i ulazno#izlazne audio prikljuke.

Slika $.1;. 0o,iajene karti e.

Nvune karti e koje samo reprodukuju zvuk imaju izlazne prikljuke za slu%ali e, prikljuke za linijski izlaz i kontrolu jaine zvuka.

:arti e za inter/ejs dodatni5 "* ure7aja imaju dva izlazna audio prikljuka za zvunike.

6ornje tri kartice na slici >!?0 razliite su "arijante inter%ejsa SCS/ koji sam "e$ pomi, njao! <artice za snimanje "idea pre"ode "ideo ulaz u digitalne podatke a pri#"ataju kompozitni "ideo &koji daje standardan "ideo,rikorder' ili koriste k"alitetan konektor tipa super B=S tj! minijaturni 7/5 konektor! /spod nji# je prikazana pozadina z"uni# kartica! /majte u "idu da je u mnoge z"une kartice ugraen inter%ejs za palicu za igre! O"o je bilo dugako pogla"lje ali ste postali ekspert za matine ploe i procesoreS U slede$em pogla"lju rasturi$ete *C raunar na delo"e i "ideti jo mnogo "ie njego"i# komponenata!