INFORMATI^KI CENTAR

ECDL MODUL 1

OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

MATERIJAL ZA PRIPREMU ISPITA

Beograd, 2002 g.
www.icintegra.co.yu

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

1. Uvod
1.1.

Hardver, softver i informacione tehnologije

Hardver

Termin hardver (hardware) ozna~ava fizi~ke komponente va{eg ra~unara, kao {to su tastatura, monitor, mi{, itd...

Softver

Softver (software) je skup instrukcija koje omogu}uju da ra~unar funkcioni{e. Na primer, kada otkucate neku re~ na
tastaturi, softver je zadu`en da tu re~ prika`e na ta~no odre|enom mestu na monitoru.
Softver se ~uva na hard disku, disketi, CD-ROM-u ili DVD-u, i u~itava (kopira) se u radnu memoriju ra~unara - RAM
(Random Access Memory), kada je potrebno.

Informacione tehnologije (IT)

Generalni termin, koji ozna~ava upotrebu ra~unara kao alatke za kreiranje i obradu podataka, odnosno informacija.
IT se odnosi na sve aspekte manipulacije i kori{}enja informacija, posebno u velikim organizacijama.

1.2.

Vrste ra~unara

[ta je to mainframe ra~unar?

Mainframe su veliki, brzi i skupi ra~unari. Koriste se u velikim organizacijama.

Snagu ovih ra~unara mo`e da koristi velik broj ljudi koji mu pristupaju preko terminala ili personalnog ra~unara.

[ta je to mini-ra~unar?

Mini-ra~unari su, kao i mainframe, veoma sna`ni i skupi ra~unari. Ranije, mini-ra~unar se koristio u manjim
organizacijama.
-1 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod
Danas, u ve}ini slu~ajeva nema velike razlike izme|u mainframe ra~unara i mini-ra~unara.
[ta je to superra~unar?

Superra~unar, kao {to mu to i samo ime implicira, je ra~unar veoma velike brzine i snage. Ranije su se ovi ra~unari
koristili uglavnom za vojne primene.
Danas, mnoge nau~ne institucije koriste ove ra~unare za razli~ite namene (meteorologija, simulacija slo`enih procesa,
itd...).

Koja je razlika izme|u PC-ja i MAC-a?

IBM je 1981 godine razvio prvi PC. Kasnije su i druge firme po~ele sa proizvodnjom sli~nih ra~unara, sa mnogim
dodacima i pro{irenjima. Takvi ra~unari se nazivaju PC kompatibilni.
Prvi PC-iji su kao operativni sistem koristili DOS (Dos Operating System).
Danas ve}ina PC-ja koristi Microsoft Windows operativni sistem (Windows 85, Windows 98, Windows 2000 i dr.).

-2 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod
Kompanija Apple je razvila ra~unar MAC, ali to nije PC. MAC je koristio drugi operativni sistem, i zahteva druga~ije
verzije programa.

Danas razlika izme|u PC-ija i MAC-a postaje sve manja, ~ak je i Microsoft po~eo da razvija programe za MAC.
[ta je to umre`eni ra~unar?

Ra~unarska mre`a (network) omogu}ava da se dva ili vi{e ra~unara pove`u me|usobno. To daje mogu}nost da se
podaci sa jednog ra~unara pregledaju i menjaju sa drugog ra~unara koji je konektovan na mre`u.
Tako|e, resurse sa jednog ra~unara, mogu da koriste ostali ra~unari sa mre`e. Umesto da svi ra~unari moraju da imaju
{tampa~, na primer, dovoljno je da ima samo jedan, dok se sa ostalih ra~unara {tampa preko ra~unarske mre`e.
Nekada je umre`avanje ra~unara bilo veoma komplikovano. Danas je veoma jednostavno instalirati i konfigurisati tzv.
Windows Based Network. Naravno, da bi se postigao maksimum mogu}nosti i obezbedila pouzdanost i za{tita
podataka, potrebno je da to uradi kvalifikovano lice.

[ta je to notebook i palmtop ra~unar?

Notebook je savremeni ra~unar, malih dimenzija, koji mo`e da se napaja sa baterija ili sa elektri~ne mre`e. Druga
karakteristika ovih ra~unara je specijalan ekran, integrisan u sam ra~unar, koji tro{i malo elektri~ne energije i daleko je
manjih gabarita nego standardni monitori.
Cena ovakvih ra~unara je mnogo ve}a od cene standardnog PC-ja.
-3 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

Palmtop ra~unari (drugi naziv za ovakve ra~unare je Personal Data Assistant - PDA) su jo{ manjih dimenzija, ali i sa
slabijim karakteristikama:

Koja je razlika izme|u inteligentnih i neinteligentnih (dumb) terminala?

Osnovna razlika izme|u ovih terminala je to {to inteligentni terminali deo programa izvr{avaju lokalno, na primer, PC
koristi svoj procesor. Neinteligentni terminali se koriste za rad sa mainframe ra~unarima i imaju veoma male
mogu}nosti (obi~no prikazuju samo tekst). Sve programe izvr{ava ra~unar na koji su konektovani.

Terminali preko ra~unarske mre`e mogu da se konektuju na vi{e servera.

Brzina i kapaciteti ra~unara

Vrste CPU: Moderni personalni ra~unari, kao centralnu procesorsku jedinicu (Central Processing Unit) CPU, koriste
jedan od mnogih tipova Pentium procesora ili nekog sli~nog. Postoji jako velik broj razli~itih tipova procesora na tr`i{tu
i svakodnevno se njihov broj pove}ava. Najpoznatiji proizvo|a~i procesora su Intel, Cyrix i AMD.
-4 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

Clock speed: Ovaj parametar ozna~ava brzinu kojom radi CPU. Vrednost se izra`ava u megahercima (MHz). Prvi IBM-ov
PC, imao je brzinu od 4.77MHz. Dana{nji ra~unari imaju CPU koji radi na brzinama i preko 1 GHz (hiljadu puta ve}a
brzina).

RAM (Random Access Memory): Memorija ra~unara u koju se sme{taju programi koje CPU izvr{ava. Savremeni
programi sve ~e{}e zahtevaju ve}u memoriju, tako da su performanse ra~unara bolje sa {to ve}im RAM-om.

Hard disk; Hard disk je ure|aj na kojem se ~uvaju podaci i programi. Glavni parametri hard diska su kapacitet i brzina.
Brzina diska (vreme koje je potrebno da se pristupi podacima) se meri u milisekundama. Kapacitet diska se meri u Gb
(gigabajt).

1.3.

Glavni delovi ra~unara

Ku}i{te ili sistemska jedinica (Case, System Unit)

Najkra}e, sistemska jedinica je kutija u kojoj su sme{tene razne komponente ra~unara (opisane u daljem tekstu) koje
omogu}avaju da PC funkcioni{e. Postoje vi{e verzija ku}i{ta: baby, tower vertikano ku}i{te (kao na slici) i desktop
horizontalno ku}i{te na koje mo`ete da stavite monitor,....

-5 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod
Izvor za napajanje

U sistemskoj jedinici je sme{ten izvor za napajanje ostalih komponenata ra~unara:

Izvor za napajanje ima razli~ite konektore koji se priklju~uju na mati~nu plo~u, hard disk, CD drajv i ostale ure|aje koji
se nalaze u ku}i{tu. Oblik konektora je razli~it, tako da smanjuje mogu}nost pogre{nog spajanja:

Sistemska plo~a (Mother-board)

Mother board (mati~na plo~a) je krucijalna komonenta svakog ra~unara. Ona obezbe|uje da sve komponente ra~unara
funkcioni{u zajedno. Na njoj se nalazi CPU, memorija (RAM), kontroleri za disk, CD, monitor, itd.

-6 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

Iako postoji mnogo proizvo|a~a mati~nih plo~a njihov izgled i funkcije su standardizovane.

Savremene mati~ne plo~e

CPU (Central Processing Unit)

CPU (obi~no Pentium ili neki drugi procesor) izvr{ava sve programe koje zahteva korisnik. Procesor koji se koristi na
personalnom ra~unaru se ~esto naziva mikroprocesor. Brzina procesora od 600MHz je ve}a od brzine procesora od
400 MHz.

-7 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

Najva`niji delovi procesora su registri i aritmeti~ko-logi~ka jedinica (ALU Aritmetic Logical Unit).

Memorija (RAM)

U memoriju (RAM) se u~itavaju svi programi pre nego {to po~nu da se izvr{avaju. tako|e, kada kreirate nove podatke
(sliku, na primer) ona se prvo formira u RAM-u, a tek nakon toga se pamti na hard disku. [to je ve}i RAM,
performanse ra~unara su bolje

ROM-BIOS

ROMBIOS (Read Only Memory-Basic Input Output System) je specijalno integrisano kolo koje je sme{teno na mati~noj
plo~i (Motherboard). U sebi sadr`i program koji omogu}ava da se proveri hardver ra~unara i u~ita operativni sistem u
radnu memoriju.

Serijski port

Serijski port je priklju~ak koji je lociran sa zadnje strane va{eg ra~unara i koji omogu}ava da se ra~unar konektuje sa
nekim drugim ure|ajem, kao {to je modem. Ozna~ava se sa COM1 ili COM2.

Paralelni port

Paralelni port je tako|e priklju~ak koji je lociran sa zadnje strane va{eg ra~unara koji omogu}ava da se ra~unar
konektuje sa {tampa~em ili nekim drugim ure|ajem. Ozna~ava se sa LPT1 ili LPT2.

-8 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod
Univerzal serial bus (USB)

USB omogu}ava da se, na primer, digitalna kamera ili skener konektuju na ra~unar. Prednosti USB interfejsa je brzina
prenosa podataka i mogu{Nost da se ure|aji priklju~e na ra~unar (ili isklju~e) i kada je ra~unar uklju~en.

[ta su to periferijske jedinice (ure|aji)?

Svi ure|aji koji se konektuju na ra~unar, kao {to su skener, digitalna kamera i dr., nazivaju se periferijskim jedinicama.

Monitor

Monitor je sli~an ure|aj kao i TV. Na njemu mo`ete da vidite programe koji se izvr{avaju na va{em ra~unaru.
Standardne dimenzije monitora se kre}u od 15 do 17. Imajte na umu da neispravni monitori ili monitori lo{eg kvaliteta
mogu da o{tete va{ vid.

Tastatura (Keyboard)

Tastatura Vam omogu}ava da unosite informacije u ra~unar. Tako|e, pomo}u tastature mo`ete da zadajete komande
ra~unaru. Izgled tastatura se puno menjao poslednjih godina. Danas se naj~e{}e koriste tastature koje su prilago|ene
radu sa Microsoft Windows operativnim sistemima.

-9 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

Tasteri na tastaturi su podeljeni, uglavnom, u ~etiri grupe: tektualni deo (u kojem se nalaze tasteri za kucanje
karaktera), funkcijski deo u kojem se nalaze tasteri obele`eni sa F1-F12, deo u kojem se nalaze tasteri za navigaciju (sa
strelicama, tasterima Home, End, Page up, Page Down,) i numeri~ki deo (sa desne strane tastature) u kojem se nalaze
tasteri sa brojevima.

Kada kliknete na taster u tekstualnom delu, standardno, na ekranu }e se pojavljivati mala slova. Ako `elite da kucate
velika slova potrebno je da pritisnete taster Shift, zadr`ite ga pritisnutim, a zatim taster sa karakterom koji `elite da
otkucate. Ukoliko je potrebno da unesete du`i tekst velikim slovima, pritisnite taster CapsLock (na numeri~kom delu
tastature). U gornjem desnom uglu }e se uklju~iti sijalica (CapsLock) koja ozna~ava da }e sva slova koja unosite biti
velika.

Tasteri na numeri~kom delu tastature slu`e za uno{enje brojeva, ali mogu da imaju i funkciju navigacije. Ukoliko `elite
da taj deo tastature slu`i za uno{enje brojeva, pritisnite taster NumLock (na numeri~kom delu tastature). U gornjem
desnom uglu }e se uklju~iti sijalica (NumLock) koja ozna~ava da tasteri slu`e za uno{enje brojeva.

Mi{ (Mouse)

Naro~ito koristan za rad sa Windows operativnim sistemima. Njime mo`ete da izaberete opciju iz menija, selektujete
neki objekat na ekranu, startujete odre|eni program, i sl.

Mi{ se priklju~uje na serijski, PS/2 ili USB port.

CD-ROM

Ve}ina savremenih ra~unara imaju ure|aj (drive) za ~itanje CD-ROM diskova. CD-ROM (Compact Disk Read Only
Memory) je sli~an muzi~kim kompakt diskovima, jedino {to umesto muzike sadr`i podatke ili programe.
Prednost CD-ja je {to ima daleko ve}i kapacitet od flopi diskova (preko 450 puta).
- 10 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

Na prednjoj strani, CD drajv ima tastere i to~ki} koji slu`e za manipulaciju sa audio CD-ima, (pode{ava ja~Ina zvuka,
pozicionira na odre|enu lokaciju) kao i taster za otvaranje drajva.

DVD

DVD je skra}enica od Digital Versatile Disc. Sli~an je CD-ROM-u jedino {to ima mnogo ve}i kapacitet i mnogo ve}u
brzinu. Te dve karakteristike omogu}avaju da se na njima, pored podataka i programa, sme{taju slike i filmovi.
Kapacitet CD-ROM-a je oko 640MB, dok je kapacitet DVD diska od 4.7GB, 8.5GB do 17GB (skoro 25 puta ve}i kapacitet
od CD-ROM-a).

Flopi disk

Veoma ~est izraz za flopi disk je i disketa. U pore|enju sa CD-ROM-om, diskete je veoma spora i ima relativno mali
kapacitet (1.44MB). Iako pouzdanost disetee nije velika, veoma su korisne za rad i privremeno sme{tanje podataka.

- 11 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod
ZIP disk

ZIP je, prakti~no, najnovija verzija diskete. Glavna razlika je kapacitet od 250MB. Tako|e, brzina je ne{to ve}a nego kod
disketa.

Hard (fiksni) disk

Hard disk je glavni i najve}i medij za sme{tanje podataka u ra~unaru. Na njemu su sme{teni: operativni sistem,
aplikacije 9word procesor, igre, itd...) i podaci. Brzina hard diska je ve}a od brzine drugih medija jer je brzina obrtaja
diskova daleko ve}a, a i glave za ~itanje i pisanje podataka se br`e pomeraju.

Hard disk se konektuje na mati~nu plo~u ra~unara preko IDE ili SCSI porta.

Dodatne komponente - kartice

Svaki ra~unar ima mogu}nost da se u njega dodaju nove komponente kartice, koje pobolj{avaju karakteristike
ra~unara ili mu daju neke nove mogu}nosti. To je velika prednost savremenih ra~unara, jer vrlo lako svaki korisnik
mo`e da konfiguri{e svoj ra~unar onako kako `eli.

- 12 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod
Zvu~na kartica i zvu~nici

Gotovo svi ra~unari imaju zvu~nu karticu i zvu~nike koji omogu}avaju da ra~unar koristite za slu{anje muzike, obogatite
aplikacije sa zvu~nim efektima, pravite multimedijalne prezentacije, itd...
Ukoliko posedujete mikrofon i odgovaraju}i softver, mo`ete da snimate govor i kasnije ga reprodukujete. Postoje i
programi koji snimljeni govor automatski pretvaraju u pisani tekst.

Modem

Modem je ure|aj koji omogu}ava da se preko telefonske linije konektujete na drugi ra~unar ili Internet.
Modem mo`e da bude sme{ten u ku}i{te ra~unara (interni) ili da se konektuje preko serijskog porta (eksterni). Ukoliko
`elite da koristite Internet, modem je neophodan ure|aj.

[tampa~ (Printer)

Ve}inu podataka koje kreirate na ra~unaru, potrebno je od{tampati. Postoji velik broj razli~Itih tipova, vrsta i
proizvo|a~a {tampa~a. Najvi{e se koriste laserski i ink-jet {tampa~i koji mogu da {tampaju u boji.

- 13 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod

[tampa~i se priklju~uju na paralelni ili USB port, iako postoje {tampa~i koji sadr`e mre`nu karticu tako da se
priklju~uju direktno na lokalnu mre`u (LAN).

Skener (Scanner)

Skener Vam omogu}ava da {tampane materijale i fotografije prenesete u ra~unar. Kasnije, te slike mo`ete obraditi i
od{tampati. Osnovna karakteristika skenera je rezolucija koja se izra`ava u DPI (Dot Per Inch).

Skeneri se priklju~uju na paralelni ili USB port, iako postoje skeneri koji zahtevaju posebnu karticu koja se stavlja u
ra~unar i na koju se priklju~uje skener.

CD-R

Standardni ure|aj za CR-ROM mo`e samo da ~Ita podatke. Me|utim, sve ~e{}e korisnici upotrebljavaju ure~aje za upis
podataka na CD, tako da mo`ete da kreirate svoje CD-ove sa podacima, slikama, muzikom, itd. CD na koji mogu da se
upisuju podaci naziva se CD-R (Compact Disk Recordable).
- 14 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Uvod
Magnetna traka (Streamer, Tape backup)

Ranije, veoma ~esto kori{}ena medija za pravljenje rezervne kopije podataka i programa. Drugi naziv za ovu mediju je
DAT (Digital Audio Tape).Kapacitet traka je preko 4GB, sa relativno velikom brzinom i pouzdano{}u rada. Ure|aji za
~itanje/pisanje traka mogu da budu interni ili eksterni.

[ta su to ulazni i izlazni ure|aji?

Ulazni ure|aji omogu}avaju da se zadaju komande ra~unaru i unose podaci (tastatura, mi{, skener,...).

Izlazni ure|aji omogu}avaju da se podaci sa ra~unara prika`u u nekom drugom obliku, koji je razumljiviji korisniku
(monitor, {tampa~, ...).

[ta su to periferijski ure|aji?

Ure|aji koji se priklju~uju na ra~unar preko portova (serijski, paralelni, PS/2, USB, ) ili nekog drugog interfejsa (IDE,
SCSI) nazivaju se periferijskim (na primer: {tampa~i, mi{, tastatura, monitor, mikrofon, hard disk, drajv za disketu ili
CD-ROM).

[ta je to PCMCIA?

Notebook ra~unari, zbog svojih malih dimenzija, zahtevaju specijalne adaptere, preko kojih se konektuju eksterni ure|aji,
tzv. PCMCIA.
PCMCIA komponente su mnogo skuplje nego standardne komponenete

- 15 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

2. Hardver (Hardware)
2.1.

Hardver ~ine svi fizi~ki delovi ra~unara (mati~na plo~a, periferijski ure|aji, procesor, itd). U hardver ra~unara ne
spadaju programi i operativni sistem.

2.2.

[ta je to hardver?

Procesor - CPU (Central Processing Unit)

Procesor je mozak va{eg ra~unara. Kori{}enjem osnovnih ra~unskih operacija, CPU preko operativnog sistema upravlja
radom ra~unara i izvr{ava programe.
Na mnogo na~ina, brzina CPU-a odre|uje brzinu rada ra~unara. Brzina rada procesora se meri u MHz. Prvi, IBM-ov
personalni ra~unar iz 1981 g. imao je brzinu procesora 4.77MHz. Dana{ni procesori imaju brzinu i preko 1000MHz
(1GHz)

- 16 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

2.3.

Ulazni (Input) ure|aji

Mi{ (Mouse)

Pojavljivanjem Microsoft Windows-a, mi{ postaje neizbe`an deo PC-ja. Do tada, u vreme kada je DOS bio jedini
operativni sistem, za zadavanje naredbi ra~unaru koristila se tastatura.
Iako po svojoj funkciji veoma jednostavan, poslednjih godina su se pojavili mi{evi sa raznim dodacima, ve}im brojem
tastera, to~ki}em, opti~ki, itd...

Tastatura (Keyboard)

Tastatura je, ipak, komponenta bez koje se ra~unar ne mo`e zamisliti. Postoji velik broj razli~itih tipova tastatura. Na
njima se naj~e{}e razlikuje raspored tastera, koji je prilago|en pismu i pravilima pisanja koji se koriste u pojedinim
zemljama.
Ve}ina tastatura imaju dodatne tastere koji omogu}avaju lak{i rad sa Microsoft Windows-om.
Danas se sve vi{e koriste egonomske tastature koje olak{avaju dugotrajni rad na ra~unaru. Oblik tastature i raspored
tastera doprinose manjem zamaranju operatera.

Track ball

Alternativa mi{u, a naro~itno je popularna kod dizajnera jer omogu}ava finije pokrete i pozicioniranje kurzora na
ekranu.

- 17 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

Track ball se ~esto koristi na notebook ra~unarima.

Skener

Ulazni ure|aj koji omogu}ava da se {tampani materijal i fotografije prenesu na ra~unar i kasnije obrade u nekoj
aplikaciji ili sa~uvaju u elektronskoj arhivi. Postoje i programi koji mogu da prepoznaju tekst (Optical Character
recognition OCR), tako da sadr`aj dokumenta mo`ete da pretvorite u slova i da ga kasnije menjate, umesto da ga
~uvate kao sliku.
Glavne karakteristike skenera su: rezolucija, broj boja, brzina skeniranja, veli~ina dokumenta koji mo`e da se skenira,
itd...

Touch Pad

Ure|aj koji reaguje na pritisak specijalnog pera (pen) (ii prsta) i omogu}ava korisniku da rukom kreira sliku (skicu,
crte`, karikaturu, itd) i/iili zadaje naredbe ra~unaru.

Light pen

Princip rada je sli~an touch ped-u, razlikuju se u tome {to korisnik crta direktno na ekran ra~unara.

- 18 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)
Digitajzer

Digitajzer (DIgitizer) ili tablet, slu`i za precrtavanje crte`a ili geografskih mapa sa papira u neki grafi~ki format ra~unara.
Tako|e, mo`e da se koristi umesto mi{a za upravljanje kuzorom.

Joystick

Ve}ina igara zahtevaju da se koristi d`ojstik kako bi sama igra bila interesantnija, a utisak {to bli`i realnosti. Na primer,
simulatori letenja. Postoji veoma velik broj razli~itih oblika i varijanti, pa ~ak i prilago|enih odre|enim igrama.

- 19 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)
Obrada zvuka

Mikrofon je veoma ~esto kori}ena komponenta, koji omogu}ava da se glas korisnika snimi, zapamti i eventualno kasnije
obradi. Tako|e, Internet omogu}ava da dva ili vi{e korisnika razgovaraju, a da se glas prenosi ra~unarskom mre`om.
Prakti~no, mo`ete da organizujete konferenciju preko ra~unarske mre`e.
Osim toga, postoje programi koji prepoznaju glas i pretvaraju ga u tekst koji kasnije mo`ete da obra|ujete.
Gotovo sve zvu~ne kartice imaju mogu}nost da se konektuju na neki drugi audio ure|aj (radio, kasetofon, itd...).
Verovatno, jednoga dana }emo naredbe ra~unaru davati glasom umesto tastaturom ili mi{em.

WEB kamere

Kao {to mikrofon omogu}ava da se zvuk snimi i/ili prenese preko ra~unarske mre`e, tako nam WEB kamere
omogu}avaju iste radnje ali sa `ivom slikom.
Danas, mo`ete da organizujete video konferenciju, a da u~esnici budu fizi~ki udaljeni hiljadama kilometara.

Digitalne kamere

Sli~ne fotoaparatima, ove kamere omogu}avaju da kreirate slike ali bez potrebe da izra|ujete fotografije. Slike se
umesto na klasi~ni film sme{taju u memoriju digitalne kamere.

- 20 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

2.4.

Izlazni (Output) ure|aji

Monitor

Personalni ra~unari ne mogu da se zamisle bez monitora (iako, imajte na umu da ne moraju svi ra~unari da imaju
monitor).
Najkra}e re~eno, monitor podatke sa ra~unara prikazuje u obliku koji je razumljiv za ljude.

Glavne karakteristike monitora su:

o DImenzije ekrana meri se u in~Ima i odnosi se na du`inu dijagonale ekrana. Standardne dimenzije monitora su
14, 15, 17, 19, ...
o Broj boja koji monitor mo`e da prika`e
- 21 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)
o Rezolucija ekrana predstavlja broj ta~aka koje monitor mo`e da prika`e. Standardne rezoluvije su 640x480,
800x600,
o Frekvencija osve`avanja slike na ekranu meri se u hercima (Hz). ~to je ve}a frekvencija, kvalitet slike je bolji.

Savremeni monitori imaju na ekranu ugra|en filter za smanjenje radijacije (LowRadiation). Takvi monitori na sebi imaju
oznaku LR.

Kvalitetniji monitori, tzv. On-Screen Display (OSD). TO je meni koji se pojavljuje na ekranu i koji slu`i za pode{avanje
~irine i visine slike, osvetljenja, kontrasta, itd..

Flat screen monitor

Ova vrsta monitora je znatno manjih dimenzija i te`ine, za razliku od klasi~nih monitora koji koriste istu tehnologiju kao
televizori.

TFT monitor

Ova vrsta monitora se koristi za nootebook ra~unare i za Flat screen monitore. TFT je skaracenica od Thin Film
Transistor. Ekran ovakvog monitora sadr`i velik broj tranzistora, na primer da bi prikazali sliku u boji rezolucje 640x480 ta~aka,
potrebno je 921,600 tranzistora.

- 22 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)
LCD monitor

Ova vrsta monitora se koristi za nootebook ra~unare. LCD je skaracenica od Liquid Crystal Display. TFT je jedna od vrsta
LCD monitora.

Dimenzije ekrana

Dimenzije ekrana se mere u in~ima (na primer: 14, 15, 17, 20), a odnosi se na du`inu dijagonale ekrana, a ne na
{irinu ili visinu.

[ta je VGA, Super VGA i XGA ?

VGA (Video Graphics Array) standard je uveden 1987 godine. Video kartice ~ije karakteristike zadovoljavaju ovaj
standard imaju mogu}nost prikazivanja 256 boja i sliku dimenzija 640x480 ta~aka (pixel-a).
Noviji standardi (Super VGA i XGA) zahtevaju jo{ ve}e rezolucije i ve}i broj boja. Danas se uglavnom koriste kartice
koje zadovoljavaju ova dva standarda.

Video kartice za igre

Da bi ugo|aj korisnika igara bio bli`i realnosti, napravljene su video kartice koje deo poslova oko obrade slike rade
same i imaju svoj procesor, ~ime se smanjuje zauzetost CPU-a ra~unara, i pove}ava brzina ra~unara. Tako|e, takve
video kartice imaju veliku memoriju koja im omogu}ava da realnije prikazuju slike.

- 23 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)
Projektori za prezentacije

Za prikazivanje slike sa monitora ve}oj grupi ljudi koriste se projektori koji mogu da prika`u sliku na prokciono platno,
tablu, zid..., naravno ve}ih dimenzija.
Najvi{e se koriste za edukaciju i marketing. Iako je cena ovih ure|aja relativno visoka, poslednjih godina je uo~ljiva
tendencija opadanja cene. Glavne karakteristike ovih ure|aja su rezolucija slike i ja~ina svetla. Uzgred, sijalice koje se
koriste u projektorima su veoma osetljive i skupe.

Razli~ite vrste {tampa~a

Postoji zaista velik broj vrsta {tampa~a. Razlikuju se po tehnologiji i na~inu na koji {tampaju, brzini {tampe, dimenziji
medija, ceni potro{nog materijala, medijima na kojima mogu da {tampaju, itd... U ve}ini organizacija, {tampa~i se
koriste preko ra~unarske mre`e. To zna~i da ne moraju svi korisnici da imaju svoj {tampa~, ve} se koriste zajedni~ki.

Laserski {tampa~i

Laserski {tampa~i se karakteri{u velikom brzinom i kvalitetom {tampe. Naziv laserski je posledica ~injenice da ovi
{tampa~i imaju u sebi mali laser. Postoji ogroman broj proizvo|a~a ovakvih {tampa~a, i naj~e{}e se koriste. Jedan od
termina koji treba zapamtiti je Postscript, i ozna~ava bolji kvalitet {tampe.

Kolor laserski {tampa~i

Standardni laserski {tampa~i ve}inom prave crno-bele kopije (mono). Me|utim, postoje laserski {tampa~i koji mogu da
{tampaju u boji.Ta karakteristika, znatno pove}ava cenu {tampa~a, kao i cenu kopije.
- 24 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

Ink-jet {tampa~i

Ova tehnologija za kreiranje otiska koristi sitne kapljice mastila razli~itih boja. Cena ovih {tampa~a je manja od cene
laserskih {tampa~a.
Nedostatak im je mala brzina i ve}a cena potro{nog materijala (mastila). Za kvalitetan otisak koristi se specijalni papir.
Ink-jet {tampa~i su idealni tamo gde se zahteva mali broj kopija, na primer za ku}nu upotrebu.

Matri~ni {tampa~i (Dot-matrix printers)

Starija tehnologija {tampa~a, koja za pravljenje otiska koristi udar iglica na platnenu traku natopljenom mastilom (ribon)
(sli~na tehnologija kao kod klasi~nih pisa}ih ma{ina).
Savremeni matri~ni {tampa~i imaju 24 iglice, dok su stariji modeli imali 9 iglica (pin-ova).
Ovakvi {tampa~i su veoma bu~ni i nemaju dobar kvalitet otiska, naro~ito ako su u pitanju slike. Rezultat tih ~injenica je
da se ovakvi {tampa~i sve ~e{}e zamenjuju ink-jet {tampa~ima.
Me|utim, ovi {tampa~i se i dalje koriste tamo gde je potrebno {tampanje velikih koli~ina jeftinih obrazaca u vi{e
primeraka istovremeno, na primer ra~uni elektrodistribucije, telefona, itd...

- 25 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

Memorija {tampa~a

Memorija koju ima {tampa~ je va`na komponenta ukoliko `elite da {tampate kvalitetne slike. [to vi{e memorije {tampa~
poseduje u sebi, bolji su rezultati {tampe.

Potro{ni materijal za {tampa~e

Prilikom kupovine {tampa~a jedno od va`nijih pitanja koje treba postaviti je cena potro{nog materijala. Laserski
{tampa~i koriste specijalni prah (toner) koji se pakuje u kasete koje se lako menjaju kada se utro{i toner.
Cena te kasete zavisi od modela {tampa~a i u nekim slu~ajevima mo`e da bude veoma visoka.

Ploteri

Ploter je ure|aj sli~an {tampa~u (po funkciji) ali mo`e da {tampa daleko ve}e formate. Ranije su ploteri koristili pera
(pen), danas se najvi{e koriste ink-jet ploteri.

- 26 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

Zvu~nici

Zvu~nici koji se koriste zajedno sa zvu~nom karticom mogu da budu integrisani sa ku}i{tem ili monitorom, ali naj~e{}e
su eksterni. Njihova glavna karakteristika je snaga. Danas se zvu~nici smatraju standardnom komponentom ra~unara.

2.5.

Ulazno/Izlazni (Input/Output) ure|aji

[ta su to Izlazno/Ulazni ure|aji?

Ovi ure|aji omogu}avaju da se podaci {alju sa ra~unara i da ra~unar prima podatke sa njih.
Touch screen monitori
Ova vrsta monitora omogu}ava da se podaci prikazuju na ekranu i istovremeno unose dodirom prsta na odgovaraju}e
mesto na ekranu:

- 27 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Hardver (Hardware)

Jedan od primera gde se koriste ovakvi monitori je informacioni displej. Istovremeno pokazuje podatke i omogu}ava
izbor vrste informacija koje prikazuje.

Modem
Modem se koristi i za slanje podataka i za prijem (na primer, prilikom rada sa Internetom).
Serijski, paralelni i USB port
Navedeni portovi mogu da se koriste za povezivanje ra~unara sa izlaznim ure|ajima (kao {to je {tampa~) i ulaznim (kao
{to je skener). Samim tim moraju da imaju mogu}nost i prijema i slanja podataka.

- 28 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Memorisanje podataka

3. Memorisanje podataka
3.1.

Kako ra~unar pamti podatke?

Pam}enje brojeva

Ra~unar za rad koristi samo dve cifre: 0 i 1. Za sme{tanje ovih vrednosti u memoriju, bez obzira koja vrsta memorije je
u pitanju, potreban je 1 bajt. Ukoliko podaci koje treba da sa~uvate imaju ve}i opseg vrednosti (a skoro uvek je tako,
osim u slu~aju da su podaci logi~ke vrednosti True/False, Da/Ne) potebno je vi{e bitova (memoriskih lokacija). Tako
na primer:
o 8 bitova (1 bajt) mogu da sadr`e 256 razli~Itih vrednosti (0-255)
o 16 bitova (2 bajta) mogu da sadr`e vrednosti od 0 65535, i tako dalje

Pam}enje karaktera

Karakteri se u ra~unaru pamte kao broj. Svaki karakter ima svoj broj pomo}u kojeg se pamti u memriji ra~unara. Koji
broj predstavlja odre|eni karakter definisani su me|unarodnim standardima. Tako na primer ASCII (American Standard
Code for Information Interchange) standardom je definisano:
Broj (kod)

Karakter

65

66

97

98

ovo je samo deo kodova, ASCII kod (u prvoj verziji) sadr`i 128 karaktera, Extended ASCII kod ima 256 karaktera.
- 29 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Memorisanje podataka

Drugi ~esto kori{}eni kod je Unicode. Ovaj kod je razvijen da bie podr`ao rad na ra~unaru kori{}enjem raznih
nacionalnih alfabeta (latini~ni, }irili~ni, hebrejska, arapski, gr~ki).

3.2.

Ure|aji za memorisanje podataka (Storage Devices)

Interni hard disk

Brzina: Veoma velika! Brzina diska se ozna~ava kao prose~no vreme pristupa podacima (Average access time) i meri
se u milisekundama. Manje vreme pristupa zna~i da je disk br`i. Postoje razli~ite vrste diskova, ali uglavnom ih
mo`emo podeliti na SCSI i EIDA diskove. SCSI diskovi se koriste na serverima i ra~unarima kojima se pristupa preko
mre`e, dok se EIDA diskovi koriste za desktop ra~unare.

Kapacitet: Ogroman! Danas kapacitet diskova prelazi 40Gb (gigabajta). Jedan Gb ima 1024Mb (megabajta).

Cena: Cena diskova se rapidno smanjuje. Kori{}enje hard diska je najeftiniji na~in za ~uvanje podataka.

Eksterni hard disk

Brzina: ne{to manja nego internog diska, me|utim postoje re{enja, skuplja, koja omogu}avaju da imaju istu brzinu kao
i interni diskovi.

Kapacitet: Kao interni diskovi.

Cena: Skuplji nego interni diskovi.

ZIP drajv

Velika prednost ZIP ure|aja je mogu}nost da, kada napunite jedan disk podacima, mo`ete da ga zamenite sa drugim
diskom.

Brzina: Mnogo manja od hard diska, ali idealna za pravljenje rezervne kopije podataka.

Kapacitet: 100 do 250 Mb.

- 30 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Memorisanje podataka

Cena: Kada razmatrate cenu morate da uzmete u obzir cenu ure|aja i cenu diska (medija). Proizvo|a~i, obi~no, uz
ure|aj nude i 5 diskova (uz istu cenu).

Jaz drajv

Sli~an ZIP-u, samo sa mnogo ve}im kapacitetom .

Brzina: Mnogo manja od hard diska, ali idealna za pravljenje rezervne kopije podataka.

Kapacitet: oko 2Gb (2048 Mb).

Cena: Kada razmatrate cenu morate da uzmete u obzir cenu ure|aja i cenu diska (medija). Proizvo|a~i, obi~no, uz
ure|aj nude i 5 diskova (uz istu cenu).

Disketa (Floppy)

Brzina: Veoma mala.

Kapacitet: 1.44Mb.

Cena: Veoma mala.

CD-ROM

Brzina: Brzina se meri u odnosu na brzinu prvih modela koja je ozna~ena kao 1x. Noviji tipovi CD-ROM ure|aja, imaju
brzinu 50x ve}u u odnosu na prvi model.

Kapacitet: Oko 650Mb.

Cena: Zavisi od brzine i proizvo|a~a.

DVD

Brzina: Mnogo br`i od CD-ROM drajva, ali sporiji od hard diska.

Kapacitet: Do 17Gb.

Cena: Ne{to ve}a od cene CD-ROM-a.

- 31 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Memorisanje podataka
Koja je razlika izme|u internih i eksternih diskova

Interni diskovi su sme{teni unutar ku}i{ta ra~unara. Eksterni diskovi se konektuju na ra~unar preko nekog standardnog
porta (priklju~ka) koji je lociran na zadnjoj strani ku}i{ta. Neki diskovi se konektuju na serijski ili paralelni port, dok
drugi zahtevaju specijalnu karticu.

3.3.

Vrste memorija

[ta je to RAM?

RAM (Random Access Memory) je glavna radna memorija ra~unara. Kada uklju~ite ra~unar operativni sistem se sa
diska u~ita u RAM. Originalni IBM PC je imao 640Kb RAM-a (ne{to vi{e od polovine megabajta) koja nije mogla da se
pove}ava.
RAM dozvoljava i pisanje i ~itanje podataka (ulazno/izlazna jedinica).
Dana{nji ra~unari nemaju ograni~enja u koli~ini RAM-a, mo`ete da ugradite onoliko memorije koliko kupite. Minimalne
konfiguracije imaju 32Mb, obi~no 64Mb, a sve ~e{}e i preko 128Mb. Generalno, Microfost Windows }e raditi mnogo
bolje i br`e sa vi{e RAM-a.
Veoma je va`na ~injenica da su podaci u RAM-u privremeni (kada isklju~ite ra~unar podaci }e se izgubiti).

[ta je to ROM?

ROM je vrsta memorije koja sadr`i program i dozvoljava samo ~itanje, a ne i izmene. Primer je ROM-BIOS, koji sadr`i
program za startovanje ra~unara. I druge kartice (kao {to je mre`na video kartica sadr`i RAM).

[ta je to CACHE?

CACHE (ke{) memorija je veoma brza memorija, koja slu`i za privremeno sme{tanje podataka koje procesor ~esto
koristi. Kori{}enje ovakve memorije zna~ajno doprinosi brzini rada ra~unara.

- 32 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Memorisanje podataka
[ta je to ROM-BIOS?

Read Only Memory Basic Input Output System integrisano kolo (~ip) je sme{teno na mati~nu plo~u, a sadr`i osnovni
softver koji, nakon uklju~enja ra~unara, proverava ispravnost ra~unara i nakon toga u~itava operativni sistem sa diska u
RAM ra~unara.

[ta je to Flash-BIOS?

Po nameni je sli~an ROM-BIOS-u. Razlika je u tome {to Flash ima mogu}nost da se softver koji sadr`i mo`e menjati.
Modifikacije su potrebne u slu~ajevima kada se otkrije neka gre{ka (bug) u osnovnom programu, do|e do izmene
hardvera ili dodavanja novih funkcija i procedura.

3.4.

Veli~ina (kapacitet) memorije

Osnovni pojmovi

Za razliku od ljudi koji u svakodnevnom `ivotu koriste brojni sistem sa osnovom 10 (kao posledice ~injenice da imamo
deset prstiju), ra~unari koriste brojni sistem sa osnovom 2 (binarni brojni sistem).
To zna~i da su jedine cifre sa kojima barata ra~unar 0 i 1 (ili uklju~eno i isklju~eno).

Bit

Memorijska jedinica koja u sebi sadr`i vrednost 0 ili 1 se naziva bit. Bit (skara}enica od Binary Digit) je najmanja
jedinica za koliInu informacija.
Kada se za procesor ka`e da 32-bitni ili 64-bitni, zna~i da ima mogu}nost da istovremeno obra|uje 32 ili 64 bita.

Bajt (Byte)

Ve}a jedinica od bita je bajt, koji sadr`i 8 bitova. Bajt mo`e da sadr`i broj u opsegu od 0-255. Tako|e se koristi za
sme{tanje numeri~kog koda jednog karaktera.

- 33 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Memorisanje podataka
Kilobajt (Kilobyte)

Kilobajt (Kb) sadr`i 1024 bajta.

Megabajt (Megabyte)

Megabajt (Mb) sadr`i 1024 kilobajta (Kb).

Gigabajt (Gigabyte)

Gigabajt (Gb) sadr`i 1024 megabajta (Mb).

Datoteke (File)

Podaci se na disku ~uvaju organizovani u celine koje nazivaju datoteke. Postoji vi{e vrsta datoteka, u nekima se ~uvaju
podaci, u nekima programi, u nekima operativni sistem.

Direktoriji (Folder)

Da bi se olak{ao rad sa datotekama, one se obi~no grupi{u po temama na koje se odnose i ~ine jedan direktorij. Na
primer, direktorij PISMA sadr`i sve datoteke u kojima su sme{teni tekstovi pisama, a u direktoriju IGRE svi programi
za igranje, itd...
Direktoriji se dalje mogu deliti u sub-direktorije, tako da na kraju dobijete stablo, {to znatno olak{ava pronala`enje
datoteka na disku.
Direktorij na najvi{em nivou se naziva root.
Root

Pisma

Igre

Razno

Na gornjoj slici je prikazan primer strukture direktorija.

- 34 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Memorisanje podataka

3.5.

Performanse ra~unara

Brzina ra~unara

Generalno gledaju}i, ukupnu brzinu ra~unara odre|uje brzina procesora (koja se meri u megahercima). Naravno to nije
jedini faktor koji uti~e na brzinu ra~unara. Ukoliko koristite Microsoft Windows, na brzinu rada bitno uti~e i veli~ina
RAM-a, {to je ve}i RAM ra~unar je br`i.
Tako|e, brzina hard diska je slede}i faktor koji uti~e na brzinu rada, jer MS Windows neprekidno izmenjuje podatke
izme|u RAM-a i hard diska. Ukoliko imate vi{e slobodnog prostora na hard disku, opet }e ra~unar raditi br`e. MS
Windows neprekino kreira i bri{e privremene (temporary) datoteke na hard disku, tako da ukoliko nemate dovoljno
prostora na disku, neke programe uop{te ne}ete mo}i da startujete.

- 35 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Softver

4. Softver

4.1.

Vrste softvera (programa)

[ta je to operativni sistem ?

Operativni sistem je specijalna vrsta softvera (programa) koji se automatski startuje nakon uklju~enja ra~unara.
Operativni sistem obezbe|uje da korisnik jednostavno i lako upotrebljava ra~unar bez posebnog znanja kako
funkcioni{e hardver.
Postoji velik broj razli~itih operativnih sistema (DOS, UNIX, Linux, Microsoft Windows, OS/2, VMS, ).
Prvi operativni sistem koji je koristio IBM-ov PC iz 1981 g. je bio DOS (Disk Operating System). Naredbe su se zadavale
preko tastature, a korisnici su morali da znaju puno komandi sa relativno komplikovanom sintaksom.
Kasnije, Microsoft je napravio Windows operativni sistem, koji se (naravno uz mnoge modifikacije i verzije) zadr`ao do
danas.

[ta je to aplikativni softver (program) ?

Nakon startovanja operativnog sistema, korisnik prema svojim potrebama startuje neki aplikativni program. Na primer,
MS Word za obradu teksta (word processor), MS Excel za tabelarne kalkulacije (spreadsheet), Photoshop za
obradu slika, itd...

- 36 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Softver

4.2.

Operativni sistem

[ta je to grafi~ki korisni~ki interfejs (GUI Graphical User Interface)?

GUI je deo operativnog sistema koji korisniku prikazuje prozore (deo ekrana u kojem se izvr{ava program), menije
(kolekcija komandi koje korisnik mo`e da zada aplikaciji), omogu}ava upravljanje ra~unarom uz pomo} mi{a i sl..

Prednosti kori{}enja grafi~kog interfejsa?

Sve aplikacije izgledaju sli~no.

Kada koristite programe razli~itih proizvo|a~a, prelaz sa jednog na drugi je veoma jednostavan.

Aplikativni programi rade na sli~an na~in kao i operativni sistem.

Programerima omogu}ava jednostavnije i br`e pisanje novih programa.

- 37 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unarske mre`e

5. Ra~unarske mre`e
5.1.

LAN i WAN

[ta je to LAN ?

Ra~unarska mre`a koja povezuje ra~unare u okviru firme ili organizacije naziva se LAN (Local Area Network). U
poslednje vreme se nemo`e zamisliti organizacija koja nema LAN.
Prednosti ra~unarske mre`e su vi{estruke. Na primer, ne mora svaki ra~unar da poseduje {tampa~, dovoljan je jedan
koji preko mre`e mogu koriste svi. Na sli~an na~in i drugi ure|aji mogu da se koriste preko mre`e (modem, na primer).
Preko mre`e je mogu}e pristupati i drugim resursima, podacima, bazi podataka i sl.

[ta je to WAN ?

WAN (Wide Area Network) omogu}ava povezivanje ra~unara koji su fizi~ki na razli~itim lokacijama, prakti~no sa bilo
kojim ra~unarom u svetu.
Takve veze se ostvaruju preko modema i telefoonske linije, satelita, opti~kim kablovima, radio ure|ajima i dr.

[ta je to workgroup (radna grupa) ?

Grupa ra~unara i korisnika (povezanih organizaciono ili po projektu) se organizuju u radne grupe. To im omogu}ava da
me|usobno dele resurse, svima budu dostupni zajedni~ki podaci na hard disku i sl.
Mnogo aplikativnih programa je napravljano tako da omogu}avaju rad u radnim grupama. Na primer, ukoliko firma `eli
da svi faksovi imaju isto zaglavlje ili logo, kreiranjem takozvanih template-a ({ablona), svi zaposleni }e slati faksove
koji imaju isti izgled. Ukoliko je potrebno da se promeni izgled zaglavlja, dovoljno je to uraditi na jednom mestu, a ne
kod svih korisnika.

- 38 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unarske mre`e

5.2.

Telefonske komunikacije i ra~unari

Javna telefonska mre`a (PSDN Public Switched Data Network)

Skra}enica PSDN, na koju }e te ~esto nailaziti, ozna~ava telefonsku mre`u koja se danas koristi.

ISDN

ISDN (Integrated Services Data Network) je po~eo da se koristi 1984. Ova vrsta telefonske komunikacije omogu}ava
mnogo br`i prenos podataka u odnosu na PSDN. Brzina prenosa podatake se kre}e od 64K do 128K podataka u
sekundi.

Satelitske komunikacije

Satelitska komunikacija omogu}ava da koristite telefon ili Internet sa bilo kog mesta u svetu.

Faks (Fax)

Faks aparat omogu}ava da se {tampani materijali {alju preko telefonke linije. Faks koji {alje podatke, skenira stranicu i
pretvara sliku u digitalni oblik, dok prijemni faks pretvara digitalni signal u sliku.
Moderni ra~unari imaju u sebi modem koji istovremeno obavlja i funkciju faks aparata.

Telex

Telex je zastareli sistem, koji se koristi za slanje kucanog teksta telefonskom linijom. Upro{teno re~eno, dve elektri~ne
ma{ine povezane telefonom.

Modem

Nezaobilazan ure|aj, koji {alje i prima informacije sa telefonske mre`e. Ime je nastalo od MODulator/DEModulator. Na
drugom kraju modema je telefonska mre`a.

Baud rate

Baud rate ozna~ava brzinu kojom modem {alje i prima podatke. Brzina modema koji se naj~e{}e koriste ne prelaze
56Kb/sec (kilobita u sekundi).
- 39 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unarske mre`e

5.3.

Elektronska po{ta (Electronic mail)

Prednosti elektronske po{te

Elektronska po{ta (od sada }emo koristiti skra}enicu e-Mail), slu`i za slanje poruka i podataka putem ra~unarske mre`e.
Kada nekome po{aljete poruku, ona se sme{ta u njegov mail box, pa ako nije trenutno prisutan, primalac mo`e u bilo
koje vreme da je pro~ita.
Ista poruka mo`e da se {alje na vi{e adresa. To je, na primer, korisno ako {aljete pozivnice za neki sastanak ili
sve~anost. Tada nije potrebno da napi{ete stotinak ili vi{e pisama, dovoljno je samo jedna poruka koja }e biti poslana
na sve adrese.

[ta je potrebno da bi se koristio e-Mail ?

Da bi ste slali i primali elektronsku po{tu, potrebno je da imate ra~unar, odgovaraju}i softver i ra~unarsku mre`u.
Ukoliko `elite da {aljete po{tu svojim kolegama na poslu, potrebno je da ste konektovani na LAN, ra~unarsku mre`u
firme. Sistemi koji se koriste u okviru jedne firme su za{ti}eni i samo korisnici iz firme mogu da ih koriste. Svaki
ra~unar koji je priklju~en na LAN, mora da ima tzv. mre`nu karticu.
Ako `elite da {aljete poruke preko Interneta, potreban je modem, telefonska linija i konekcija na Internet. Procedura za
konekciju na Internet vi{e nije komplikovana, i uz kratko uputstvo provajdera, MS Windows }e odraditi ve}inu posla za
Vas.

5.4.

Internet

[ta je Internet i kako ga iskoristiti

Najkra}e re~eno: Internet je globalna mre`a ra~unara.

Osnovna ideja Interneta je razmena informacija.
Ukoliko `elite da na|ete podatke o poslovnom partneru ili konkurenciji, omiljenom glumcu ili peva~u, enciklopedije, red
letenja ili bilo {ta drugo: pristupite Internetu i prona|ite ra~unar na kojem se ti podaci nalaze.
- 40 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unarske mre`e
A ako `elite da publikujete podatke (o Va{im proizvodima ili uslugama, o Vama samima i sl.) objavite ih na Inernetu.
Potrebno je da komunicirate sa nekom drugom osobom na bilo kom mestu na planeti: pristupite Internetu i koristite
elektronsku po{tu.
Za kori{}enje Interneta se koristi posebni program, tzv. Internet browser. naj~e{}e kori{}eni su Microsoft Internet
Explorer i Netscape Navigator/Comunicator.
Internet pretra`iva~i

Danas je na Internetu, zbog velike koli~ine raspolo`ivih podataka, najte`e selektovati podatke koji Vas interesuju iz mora
informacija koje su na raspolaganju.
Za to se koriste tzv. pretra`iva~i (internet search engines) koji Vam, na osnovu klju~nih re~i ili fraza, daju spisak
lokacija (sajtova) na kojima se potencijalno nalaze podaci koji Vas interesuju.
Najpoznatiji, mada ne i jedini, su Altavista, Yahoo, Lycos, Hotbot ...

Prednosti elektronske po{te u odnosu na konvencionalnu

Brzina kojom se poruke prenose je najva`nija prednost elektronske po{te. Vi{e vremena Vam je potrebno da napi{ete
poruku, nego da ona stigne do primaoca. O ceni i da ne govorimo, zamislite da istu poruku treba da po{aljete na par
stotina adresa. Konvencionalna po{ta bi tra`ila da platite posebno za svaku poruku (pismo), dok kori{}enjem
elektronske po{te pla}ate samo vreme koje ste proveli povezani na Internet mre`u.
Kori{}enjem elektronske po{te, ne morate da razmi{ljate da li je onaj koga tra`ite trenutno na pravom mestu, on Va{u
poruku mo`e da primi sa bilo kog mesta (ku}a, posao, slu`beni put...) i u bilo koje vreme (Njujork, London, Beograd,...),
poruka ga uvek ~eka.

- 41 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

6. Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

6.1.

Ra~unari u ku}i

Povoljnosti koje pru`aju ra~unari u ku}i

Sigurno mo`emo da ka`emo da ra~unari daleko br`e ra~unaju od nas. Zato ne treba propustiti priliku da se iskoristi ta
prednost. Na primer, ako treba da izra~unate tro{kove i prihode Va{e porodice i da saznate sa koliko jo{ novca
raspola`ete, najbr`i na~in je kori{}enje ra~unara.
Naravno, kada usvojite sva znanja koje Vam ovaj kurs pru`a, ima}ete daleko vi{e ideja kako da iskoristite ra~unar u
svakodnevnom `ivotu.

Ra~unarske igre

Kompjuterske igre su, isto koliko i kori{}enje interneta, naj~e{}e kori{}eni programi za ku}nu upotrebu. Naravno da su
to proizvo|a~i hardvera maksimalno iskoristili, tako da se savremeni ra~unari sve vi{e prilago|avaju tim tendencijama.
Na primer: sve bolje grafi~ke kartice, zvu~ne kartice, d`ojstici, itd...
Osim toga, pojedini ra~unari se proizvode samo zbog igara (Nintendo, PlayStation, itd...).

Rad kod ku}e

Kada se uporede tro{kovi rada kod ku}e (struja, internet, telefon, grejanje i sl.) sa tro{kovima poslovnog prostora,
njegovog odr`avanja, opremanja, obezbe|enja, itd... o~igledno je da prvi na~in rada ko{ta daleko manje. Zbog toga su
mnoge firme uvele ovakav na~in rada.
Ovome je doprineo i veoma brz razvoj komunikacija i mogu}nosti koje one pru`aju, tako da je ~injenica da zaposleni
nisu na jednoj lokaciji zanemarljiva.

Banka u ku}i

Internet i ra~unari omogu}avaju da se sva pla}anja i kupovine obavljaju bez odlaska u banku ili prodavnicu.
- 42 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

Ve}ina banaka i prodavnica, danas, omogu}avaju da se sva pla}anja obave, a da ipak ne morate da napustite svoj dom
i gubite svoje vreme.
Konekcija na Internet

Ve}ina savremenih ra~unara u sebi imaju i interni modem, tako da je konekcija na Internet mre`u veoma jednostavna.
Telefonsku liniju priklju~Ite na modem, obezbedite pravo pristupa Internetu kod nekog Internet provajdera (koji }e vam
dati sva uputstva kako da podesite svoj ra~unar za kori{}enje njegovih servisa), zatim imate odgovaraju}e programe za
kori{}enje Interneta, i mo`ete da po~nete da koristite sve prednosti ra~unara kod ku}e (pa ~ak i da naru~ujete robu ili
pla}ate preko bankovnog ra~una).

6.2.

Ra~unar u edukaciji ili na poslu

U~enje pomo}u ra~unara (Computer Based Training)

Ra~unari su omogu}ili da se interaktivni treninzi, sa tekstom, slikom, zvukom i video snimkom, koriste u samostalnoj
obuci korisnika.
Dovoljan Vam je CD sa materijalom za u~enje, a Va{e je samo da odredite vreme i mesto za u~enje.
Osim toga, re~nici, enciklopedije, atlasi i sl., danas se obavezno izdaju i na CD-u.

Automatizovane proizvodne linije

Ve}ina dana{njih fabrika automobila su automatizovane i koriste robote za proizvodnju. Robotima se upravlja pomo}u
ra~unara. I u drugim industrijskim granama, ovakav na~in proizvodnje zauzima sve zna~ajnije mesto.

Projektovanje pomo}u ra~unara

Nezamislivo je, danas, projektovanje bilo kojeg ure|aja, aparata, ma{ine ili njenog dela, a da se ne koristi ra~unar.
Ova oblast kori{}enja ra~unara se naziva CAD (Computer Aided Design). Ovakva tehnologija omogu}ava da se model
nekog dela ili ure|aja vidi i proveri pre procesa proizvodnje.

- 43 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

Poslovna primena ra~unara

Brzom razvoju ra~unara najvi{e je doprinela primena ra~unara u poslovne svrhe. Banke, velike i male firme su shvatile
da im primena ra~unara smanjuje tro{kove i pove}ava efikasnost poslovanja. Tako|e, ra~unari su im omogu}ili nove
na~ine poslovanja, marketinga, servise i sl.

Magacinsko poslovanje

U ve}ini kompanija magacinsko poslovanje je potpuno automatizovano. Ulaz i izlaz robe, pra}enje zaliha, pa ~ak
automati sla`u robu po policama. Inventarisanje je pojednostavljeno i dovoljno je samo ~itanje bar-koda sa pakovanja.

Finansije i knjigovodstvo

I velike i male firme nemogu se zamisliti bez ra~unara koji obra|uje finansijske podatke. ^injenica da se u ovim
poslovima jedan te isti proces ponavlja mnogo puta, ra~unar je idealno re{enje. [tampanje knjigovodstvenih
dokumenata je olak{ano, gre{ke se jednostavno ispravljaju, a ceo proces knjigovodstva je drasti~no ubrzan.

Voice mail i faks

U ve}ini firmi, klasi~ne faks ma{ine se zamenjuju sa ra~unarima. Na taj na~in zaposleni direktno {alje i prima faksove
sa svog radnog mesta bez gubljenja vremena na {etnji do faks aparata, a faksovi su zna~ajno kvalitetniji i ~itljiviji. Na
sli~an na~in, tradicionalne telefonske sekretarice se sve vi{e zamenjuju sa voice mailom.

E-mail

Izraz E-mail zna~i: Electronic mail. Funkcionisanje elektronske po{te je sli~no funkcionisanju klasi~ne po{te, sa tom
razlikom {to se elektronska po{ta {alje i prima odmah i ne morate da idete do po{te.
Programi za slanje i primanje elektronske po{te su jednostavni i laki za u~enje i mogu zna~ajno da pove}aju
produktivnost firme.

Obrada teksta

Programi za obradu teksta (kao {to je Microsoft Word, Quark, WordPerfect, ) Vam omogu}avaju da kreirate dokumente
brzo i jednostavno, ispravljate gre{ke, menjate izgled dokumenta i slova (font) i sl. U narednim modulima }e biti vi{e
re~i o ovim programima.
- 44 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

Tabelane kalkulacije

Programi za tabelarne kalkulacije (kao {to je Microsoft Excel, Quattro Pro ili Lotus 1-2-3) Vam omogu}avaju da pravite
tabele i brzo, lako i ta~no dobijate rezultate kori{}enjem matemati~kih operacija.
Na osnovu tih podataka automatski mo`ete da dobijete dijagrame ~ime rezultati izra~unavanja postaju jasniji i
upe~atljiviji.

Baze podataka

Programi za rad sa bazama podataka (kao {to je Oracle, Microsoft SQL Server, Microsoft Access, dBase, FoxPro, )
Vam omogu}avaju da podatke o zaposlenima, kupcima, dobavlja~ima, robi i sl., imate sistematizovane i na jednom
mestu dostupne svim zaposlenima.
Ovi programi Vam tako|e omogu}avaju da postavite odgovaraju}a pitanja (upite), na primer: Koja je roba skuplja od
100dinara?, a zatim na osnovu odgovora kreirate izve{taj.

Prezentacije

Programi za izradu prezentacija (kao {to je Microsoft PowerPoint, Corel Presentation,) Vam omogu}avaju da
predstavite svoj proizvod ili izve{taj na slikovit i upe~atljiv na~in. Dijagrami, fotografije, animacije itd..., pomo}i }e Vam
da lak{e i lep{e ka`ete slu{aocima ono {to `elite.

Programi za izradu prezentacija na Internetu

Ovi programi omogu}avaju izradu prezentacija na Internetu. Najpoznatiji su FrontPage, DreamWeaver i sl.

Grafika

Programi za rad sa slikama (kao {to je Corel Graphics) Vam omogu}avaju da kreirate reklame, plakate i drugi
promocionalne materijale na brz i efikasan na~in.

Pomo}ni programi

Programi koji slu`e da pojednostave i ubrzaju rad sa ra~unarom. Na primer za pretra`ivanje i kopiranje fajlova i foldera
koriste se Microsoft Explorer iil Windows Commander.
- 45 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

Automatski prevodioci

Programi za prevo|enje teksta sa jednog na drugi jezik drasti~no ubrzavaju taj proces. Na`alost, veeoma su retki
programi koji to rade za srpski jezik.

Gde je ra~unar u prednosti u odnosu na ~oveka

Procesi koji se ponavljaju. Ve}ina poslova koji su se obavljali manuelno i sa jeftinom radnom snagom, sada su
automatizovani i bez u~e{}a ljudi.

Procesi koji mogu da se automatizuju. Zamislite posao operatera u telefonskoj centrali, sada je to zamenjeno
ra~unarima. Kojih procesa Vi mo`ete da se setite?

Matemati~ke kalkulacije. Sigurno je da ra~unari mogu daleko br`e, ta~nije i pouzdanije da obave velike koli~ine
matemati~kih operacija za veoma kratko vreme. Godi{nji finansijski izve[taj firme, na primer, daleko br`e mo`e da se
uradi primenom ra~unara. da i ne govorimo o situaciji kada je potrebno napraviti re-kalkulaciju. ^oveku bi za to trebali
dani, dok ra~unar to mo`e da uradi za par sekundi.

Rizi~ni poslovi. Rad u prostoru koji je zaga|en ili opasan po zdravlje i `ivot ~oveka, sada obavljaju ra~unari. O
pozitivnim aspektima kori{}enja ra~unara u ovakvim situacijama ne treba ni govoriti.

Gde je ~ovek u prednosti u odnosu na ra~unare

Iako je sve vi{e poslova gde ra~unar mo`e da zameni ~oveka, ima veoma puno situacija gde je to jo{ uvek nemogu}e.
Uvek razgovor sa doktorom zna~i vi{e nego da Vam program na osnovu simptoma odredi dijagnozu. Upravljanje
automobilom pomo}u ra~unara je daleko od realnosti, i sl.

6.3.

Ra~unar u svakodnevnom `ivotu

Ra~unari za ku}nu upotrebu

Prvi personalni ra~unari koje je proizveo IBM su bili relativno skupi i koristili su se uglavnom za poslovne primene.
Danas gotovo svaka ku}a ima ra~unar koji se koristi za u~enje ili zabavu. Snaga dana{njih ra~unara je ve}a nego
- 46 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

ra~unara koji je kori{}en na Apolu za upravljanje sletanjem na Mesec. Da li bi ste Vi leteli u Svemir sa ra~unarom koji
imate kod ku}e?
Ku}ne finansije

Mnogo ljudi koristi ra~unar za vo|enje tro{kova i prihoda u svojoj porodici. Za ovo je mogu}e koristiti ii program za
tabelarne kalkulacije ili za baze podataka.

Igre

Ra~unari se naj~e{}e koriste za zabavu i igranje. Proizvo|a~i igara se utrkuju ko }e da izbaci na tr`i{te interesantniju i
zabavniju igru.

U~enje

Mno{tvo programa, za sve uzraste, koij su namenjeni za edukaciju postoji na tr`i{tu. Enciklopedije, re~nici, u~enje
stranih jezika, u~enje ra~unara i dr., daju ku}nom ra~unaru jednu ozbiljnu i korisnu dimenziju (za razliku od igara).

Rad od ku}e (Tele working)

Sve vi{e pojedinaca koristi ra~unar da bi obavljao posao kod ku}e za svoju firmu. Firmama se taj na~in isplati, a
zaposleni se ose}aju prijatnije i mogu da usklade svoje privatne obaveze sa poslovnim.

Internet

Skoro svaka porodica koja ima ra~unar kod ku}e koristi internet za pristup raznim informacijama, kupovinu, pla}anje,
proveru stanja na ra~unu, slanje elektronske po{te i dr.

Bankarske usluge

Sve vi{e banaka obezbe|uju 24 ~asa uslugu podizanja gotovine, kori{}enjem ra~unara ugra|enim u specijalne aparate
(bakomate). Ra~unari provere ispravnost ra~una, izbroje novac i predaju ga korisniku.
Sem toga, vlasnici ra~una mogu preko interneta da pristupe podacima u banci i da provere stanje na svom ra~unu i/ili
daju nalog za pla}anje.
- 47 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

Smart kartice

Identifikacione kartice koje u sebi sadr`e ~ip, sve ~e{}e se koriste u raznim oblastima. Bankarstvo, kontrola pristupa
objektima, studentski indeksi, zdravstvena knji`ica i mnoge druge primene doveli su do toga da u budu}nosti `ivot ne}e
mo}i da se zamisli bez ovakvih ili sli~nih ID kartica.

Za ~itanje i upisivanje podataka u memoriju kartice se koriste posebni ure|aji (~ita~i/pisa~i):

- 48 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ra~unari u svakodnevnom `ivotu

Supermarketi

Veliki supermarketi uop{te ne bi mogli da funkcioni{u bez primene ra~unara. nabavka, prodaja inventarisanje, sve se
obavlja kori{}enjem ra~unara, bar-koda i ru~nih ra~unara. Tako|e, korisnici imaju svoje ID kartice koje im omogu}avaju
kupovinu na kredit, pla}anje preko ra~una ili bankovne kartice, odgovaraju}e popuste i sl.

On-line kupovina

Sve vi{e supermarketa omogu}avaju kupovinu preko Interneta i dostavu kod ku}e. Kupac, jednostavno izabere sa
ekrana artikle koji su mu potrebni, potvrdi narud`bu i dobiju svoju robu kod ku}e.

Biblioteke

Savremene bibblioteke koriste bar-kod za identifikaciju knjiga, ID kartice za identifikaciju ~lanova, Internet za on-line
~itanje knjiga i pretra`ivanje sadr`aja, skenere i CD medije za ~uvanje va`nih publikacija. Skoro da nema ograni~enja u
kori{}enju ra~unara u ovoj oblasti.

- 49 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo

7. Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo

7.1.

Promene u svetu

[ta je to informati~ko dru{tvo

^injenica da su, postojanjem globalne ra~unarske mre`e, svi ra~unari na svetu povezani i da mogu da razmenjuju
podatke, neminovno je uticala na na~in razmi{ljanja i `ivljenja ljudi. Vi{e prakti~no nema na~ina da se informacije
skrivaju ili prilago|avaju, kao i da se dugo vremena manipuli{e sa grupama ljudi. Komunikacija preko Interneta, pru`a
mogu}nost da se gotovo istog momenta sve informacije ditribuiraju drugim ljudima i organizacijama.

E - commerce

Kori{}enjem raznih Internet servisa, danas je mogu}a kupovina ili transakcija novca sa bilo kojeg kraja sveta na drugi.
U istom momentu mo`ete da kupite knjigu u Tokiju, CD sa programom u Londonu ili ode}u u Parizu. Poslovne primene
su tako|e neograni~ene, kada prodajete neki proizvod, mo`ete kupcima u celom svetu da predstavite njegove
karakteristike, cene, rokove isporuke i sl.

7.2.

Dobro radno okru`enje

Korisne radne navike

Va{a stolica treba da ima mogu}nost pode{avanja visine i naslona, tako da vam pogled bude u visini gornje ivice
monitora.
Va{ monitor treba da ima dobro pode{en fokus i osvetljenje, kao i da nema treperenja slike. Ukoliko je potrebno,
pozovite servisera da Vam podesi sve parametre monitora.
Va{a testatura treba da bude {to bolja, nemojte {tedeti pri kupovini.
Va{e noge. Ukoliko ose}ate neke smetnje, koristite podmeta~ kako bi Vam se noge odmarale.
- 50 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo

Va{ mi{, tako|e treba da bude {to bolji. Obezbedite dovoljno mesta na stolu da mo`ete slobodno da manipuli{ete sa
njim. Ukoliko osetite bolove u ruci ili na telu, napravite pauzu i radite ne{to drugo.
Pauze pravite {to ~e{}e.
Prostorija treba da bude dobro osvetljena i da ima ventilaciju, naro~ito ako koristite laserski {tampa~ koji prilikom rada
proizvodi ozon.

7.3.

Zdravlje i bezbednost

Osigurajte elektri~ne kablove

Obratite pa`nju da kablovi kojima se napajaju ra~unari i ostala oprema budu dobrog kvaliteta, kao i produ`ni kablovi.
Osigurajte kablove tako da ne mo`e da do|e do slu~ajnog isklju~enja, jer }e te izgubiti sve podatke i propa{}e Vam
sav trud koji ste ulo`ili.

Nemojte da opteretite liniju za napajanje

Raspitajte se koliku snagu mo`e da izdr`i linija za napajanje. ukoliko je preopteretite mo`e do}i do pregorevanja
osigura~a, a samim tim i do o{te}enja ra~unara i gubljenja podataka.

RSI (Repetitive Strain Injury)

Profesionalna bolest prouzrokovana stalnim kori{}enjem tastature i mi{a. Da bi se ona izbegla, potrebno je redovno
praviti pauze, tako|e i imati pravilno dr`anje tela.

- 51 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo

Blje{tanje ekrana

Redovane pauze su, i u ovom slu~aju, najbolji na~In za predupre|enje {tetnih uticaja. Tako|e, prilikom nabavke,
nabavite najbolji monitor (~itajte: skuplji) koji sebi mo`ete da priu{tite. Poku{ajte da to ne budu standardni monitori sa
ekranom od 14 ili 15, nego ve}i. U nekim zemljama poslodavci imaju zakonsku obavezu da omogu}e da o njihovom
tro{ku obavite pregled o~iju kad god Vi to zatra`ite.

- 52 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Bezbednost, autorska prava i zakon

8. Bezbednost, autorska prava i zakon

8.1.

Bezbednost

Za{to morate da pravite rezervne kopije (back-up) Va{ih podataka

Jedna od najva`nijih stvari prilikom rada sa ra~unarima je da povremeno morate da pravite rezervnu kopiju podataka.
Ukoliko Va{ hard disk jednoga dana prestane da radi, izgubi}ete sve podatke i rezultate Va{eg rada. U velikim
organizacijama, rezervne kopije podataka obi~no pravi IT tim koji odr`ava sistem, dok u manjim organizacijama, svaki
korisnik ima obavezu da periodi~no pravi rezervne kopije svojih podataka.

Jo{ jedno pravilo treba da se po{tuje, rezervne kopije podataka treba da se ~uvaju na drugoj lokaciji od one gde se
nalaze ra~unari. Razlog za to je da, na primer, u slu~aju po`ara, ne budu uni{teni i ra~unar i rezervne kopije podataka.

Kada se pravi rezervna kopija podataka, obratite pa`nju da se neki od podataka (fajlova) ne koriste u tom trenutku.
Takvi fajlovi ne}e biti kopirani i ne}ete imati njihovu kopiju.

Organizujte podatke na ra~unaru

Da bi {to lak{e i br`e napravili rezervnu kopiju podataka, korisno je da podatke na disku organizujete tako da uvek
znate koji deo podataka treba da se ~uva na drugoj mediji, a koji ne treba.

Kompletan ili inkrementalan back-up

Prednost kompletnog back-up-a je {to su svi podaci sa ra~unara sa~uvani, me|utim, nedostatak je {to taj proces
zahteva puno vremena. Inkrementalni back-up podrazumeva da se samo podaci koji su kreirani u vremenu od
predhodnog back-up-a kopiraju, a jednom nedeljno se kopiraju kompletni podaci. Kori{}enjem pravog programa, taj
proces se odra|uje automatski, Vi treba samo da izaberete opciju full, ili incremental.

Lozinka (Password)

Ukoliko koristite lozinku da bi spre~ili da neautorizovana lica pristupaju Va{im podacima, nemojte davati tu lozinku
nikome.
- 53 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Bezbednost, autorska prava i zakon

Ukoliko zaboravite lozinku, gotovo je sigurno da ste te podatke izgubili. Zbog toga, zapi{ite lozinku, ali je ~uvajte na
mestu koje nije u blizini ra~unara.

Zbog ~ega ra~unar mora da se pravilno isklju~i

Veoma je va`no da zapamtite da ukoliko samo isklju~ite ra~unar, mo`ete da uni{tite podatke. Zbog toga je bitno da
prilikom isklju~enja ra~unara pokrenete tzv. shut-down proceduru Va{eg operativnog sistema, koja }e se postarati da
svi podaci budu sa~uvani.

[ta je to UPS

UPS (Un-interruptible Power Supply) izvor za neprekidno napajanje, je ure|aj koji u sebi sadr`i baterije i omogu}ava
da, u slu~aju nestanka elektri~ne energije, ra~unar radi jo{ neko vreme kako bi se izvr{ila shut-down procedura i
sa~uvali podaci. Naro~ito je va`no da ra~unari koji su povezani u mre`u imaju ovakvu za{titu.

Za{tita od smetnji sa elektri~ne mre`e (Surge protection)

Napon elektri~ne mre`e koja napaja Va{ ra~unar povremeno se menja. Sem toga, i druge smetnje mogu preko te iste
mre`e da uti~u na rad ra~unara. Da bi se to izbeglo, ~esto se koriste ure|aji za filtriranje smetnji i/ili stabilizaciju
napona. Jedan od tih ure|aja je UPS, dok je najjeftinije re{enje ure|aj za prenaponsku za{titu (surge protection).

- 54 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Bezbednost, autorska prava i zakon

Ra~unaru odgovara

^ista prostorija.

Ventilacija.

Stabilna podloga, bez vibracija.

Treba izbegavati

Rad u ne~istom prostoru.

Jelo i pi}e nad tastaturom.

Previ{e toplo i previ{e hladno.

Vla`ne prostorije.

Pomeranje ra~unara u toku rada.

Isklju~ivanje ra~unara bez obavljene shut-down procedure.

Stavljanje papira i drugih stvari na monitor, jer se time zatvaraju otvori za hla|enje.
- 55 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Bezbednost, autorska prava i zakon

Sme{tanje disketa blizu monitora. Monitor zra~i jakim elektromagnetnim poljem, {to mo`e da izazove o{te}enje diskete.

[ta raditi kada se ra~unar pokvari

Ako radite u ve}oj fimi, verovatno postoji slu`ba koja se bavi odr`avanjem ra~unara. Obavezno ih pozovite, nemojte
poku{avati sami da otklonite kvar. Sigurno je da postoji propisana procedura za takve slu~ajeve.

U manjim organizacijama, stvari obi~no nisu toliko formalizovane. Pozovite servis koji }e dijagnosticirati neispravnost i
otkloniti je.

Nemojte sami da poku{ate da otklonite kvar. Ovo naro~ito va`i za monitore, koji imaju puno modula koji rade na
VEOMA VISOKOM NAPONU. Nestru~an rad mo`e da izazove veoma te{ke posledice po Va{e zdravlje.

Pre nego {to pozovete nekoga da Vam popravi ra~unar, proverite da li su sve komponente priklju~ene na ra~unar
(mi{, tastatura, monitor, i sl.) i da li je monitor mo`da slu~ajno isklju~en.

Veoma ~est razlog za nepravilan rad je i da neko slu~ajno isklju~i kabl koji povezuje va{ ra~unar sa mre`om. Proverite
da li su svi kablovi na svom mestu.

8.2.

Ra~unarski virusi

[ta su to ra~unarski virusi

Ra~unarski virusi su mali programi koji se nalaze skriveni na Va{im diskovima (i hard i flopi). Ukoliko ne koristite
antivirus program, ne}ete znate da virus postoji sve dok se ne aktivira. Razli~iti virusi se aktiviraju na razli~ite na~ine.
Na primer, poznati virus Friday the 13 th se aktivira samo petkom ako je tada datum 13-ti u mesecu. Budite oprezni,
VIRUSI MOGU DA UNI[TE SVE PODATKE!

Kako virusi zaraze ra~unar

Virusi su skriveni, tako da kada pristupate disku (hard isku na va{em ra~unaru, flopiju ili disku na drugom ra~unaru
preko mre`e) inicirate njegovo aktiviranje. Najgora stvar kod virusa je da se oni veoma lako prenose sa jednog na drugi
ra~unar, bilo preko flopi diska ili preko mre`e.
- 56 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Bezbednost, autorska prava i zakon

Internet Vam omogu}ava da pristupite mnogim ra~unarima {to pove}ava mogu}nost da se Va{ ra~unar zarazi virusima.
Zbog toga je veoma va`no da bez antivirus programa ne koristite internet. Jedan od takvih antivirus programa je
Norton Anti Virus. Obratite pa`nju da imate uvek najnoviju verziju takvog programa jer se novi virusi pojavljuju
svakodnevno.

Kako da spre~ite da virusi zaraze ra~unar

Obavezno koristite antivirus program. Neki od tih programa se mogu slobodno kopirati (freeware), dok neki proizvo|a~i
tra`e da se program kupi. Najva`nije je da Vam proizvo|a~ redovno obezbe|uje najnovije verzije kako bi bili za{ti}eni
od svih virusa.

Diskete za koje niste sigurni da su ~iste, proverite pre kori{}enja sa antivirus programom.

Za{titite Va{ ra~unar sa lozinkom. To }e spre~iti druge ljude da slu~ajno ili namerno, igraju}i se, zaraze Va{ ra~unar sa
virusima.

8.3.

Autorska prava proizvo|a~a softvera

Kopiranje softvera (Copyright)

Ve}ina proizvo|a~a softvera koji koristite zadr`avaju svoja autorska prava. To zna~i da ukoliko ste kupili jednu kopiju
softvera, nemate prava da ga ustupite drugom korisniku ili koristite na dva ili vi{e ra~unara istovremeno. Svaki
proizvo|a~, uz softver, dostavlja i pravila pod kojim mo`ete da kopirate i koristite softver.

neovla{}eno kopiranje softvera je zakonom zabranjeno. Ukoliko Vam Va{ predpostavljeni naredi da iskopirate ili
instalirate neki program, proverite da li imate pravo da to uradite (odgovaraju}a licenca).

[ta je to freeware

Autori pojedinih programa dozvoljavaju da se njihov proizvod koristi i kopira bez ikakve nadoknade.

- 57 -

ECDL MODUL 1 - OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Bezbednost, autorska prava i zakon

[ta je to shareware

Autori ovih programa dozvoljavaju da se njihov proizvod koristi i kopira bez ikakve nadoknade ali samo odre|eno
vreme. Nakon isteka tog vremena, obavezni ste da ili platite proizvo|a~u ili izbri{ete taj program sa ra~unara.

[ta je to demo program

Ovi programi su skara}ene verzije komercijalnih programa koje mogu slobodno da se kopiraju. Slu`e da se potencijalni
korisnici upoznaju sa mogu}nostima programa, a u isto vreme, da ne mogu da ih koriste u komercijalne svrhe.

Softver koji na|ete na Internetu

Postoji mnogo sumnjivih organizacija na Intenetu koje nude razne komercijalne programe kao freeware. budite oprezni
prilikom kopiranja tih programa i proverite licencna prava.

[ta je to site licenses

Velike firme, umesto da kupuju mnogo pojedina~nih kopija programa, kupe PRAVO da na odre|enom broju svojih
ra~unara koriste te programe. To je, naj~e{}e, jeftinija i prakti~nija varijanta.

8.4.

Za{tita podataka

Za{tita podataka i privatnost

Mogu}e je da firma u kojoj radite poseduje li~ne podatke o mnogim ljudima. Recimo, ako radite u lekarskoj ordinaciji,
dosijei pacijenata sadr`e mnogo podataka koji zadiru u njihovu privatnost. Va{a je moralna i zakonska obaveza da te
podatke ~uvate i koristite samo za potrebe posla koji obavljate u okviru Va{ih nadle`nosti.

Prou~ite zakone i propise iz oblasti kojom se bavite, kao i interne pravilnike Va{e firme ili organizacije.

- 58 -