Professional Documents
Culture Documents
Рачунар ради само с бројевима. Једине бројке (енгл. digits) које рачунар препознаје су 0
Дигитални и 1.
Рачунар сам, без ичије помоћи, извршава задане му наредбе. Скуп наредби које описују
Аутоматски штa и како рачунар треба радити зове се програм.
Рачунар с даним подацима врши разне рачунске и друге операције. Рачунар их притом
Уређај за обраду мијења (трансформише). Стога кажемо да рачунар обрађује податке.
Рачунар прима податке, мијења их и даје излазне податке. Ти подаци могу бити
Подаци различитог облика: писане поруке (слова, бројеви и знакови), графички прикази, слике,
звук, електрични сигнали и слично.
5. Системска јединица
На насловној слици видимо приказ системске јединице персоналног рачунара, тј. отворено кућиште
и дијелове уграђене у њега.
Главни дијелови системске јединице (System Unit) су:
Кућиште (Case):
- прекидач за укључење/искључење рачунара (Power Switch)
- типка за рестартовање (Reset Button)
- ЛЕД (Light Emitting Diode) индикатори:
- индикатор укључености у електричну мрежу (Power LED)
- индикатор активности чврстог диска (Hard disk LED)
- показивач фреквенције такта процесора (Frequency Display)
- струјно напајање (Power Supply) с одсисним вентилатором
Централни дио средишње јединице је матична плоча (Motherboard) чврсто уграђена у метално
кућиште (Case). Већина набројаних дијелова физички се налази на матичној плочи, неки се утичу у њу
преко посебних утора (Ports), а неки се повезују с њом посебним кабловима.
6. Периферни уређаји
Осим стандардних вањских, периферних уређаја (Peripheral Equipment), као што су тастатура
(Keyboard), миш (Mouse) и монитор (Monitor, Video Display Unit), на системску јединицу може се
прикључити и додатна периферна опрема:
а) за унос података (улазни уређаји):
- играћа палица (Joystick), подлога и управљач (волан)
- свјетлећа оловка (Light Pen)
- цртаћа плоча (Graphic Digitizer)
- на додир осјетљив екран (Touch Sensible Screen)
- скенер (Scanner)
- видеокамера (Video Camera)
- читач цртичног кода (Bar Code Reader)
б) за испис података (излазни уређаји):
- штампач (Printer)
- цртач (Plotter)
ц) за пријем/одашиљање података:
- вањски, екстерни модем
- аналогно/дигитални претварач (AD Converter)
д) за похрањивање података:
- погон за оптичке дискове (DC и DVD погон)
- магнетна трака (Streamer)
Поједностављено, персонални рачунар ради на сљедећем принципу: сви улазни подаци (сигнали)
с улазних уређаја слијевају се на матичну плочу; Матична их плоча приреди у облик примјерен за
обраду у процесору; након што процесор обради податке, матична их плоча поново прикупи и
наново приређене шаље излазним уређајима или их похрани за каснију употребу.
Предња страна рачунара изгледа јако једноставна, а на задњој страни све је пуно некаквих рупа,
па некакве иглице... Све то називамо портови или вањски прикључци који омогућавају спајање
вањских уређаја изравно на матичну плочу без отварања кућишта. Ту се налазе: прикључак за
тастатуру, серијски прикључак помоћу којега спајамо миш или модем, успоредни прикључак
помоћу којега спајамо штампач или USB прикључак преко којег можемо спојити wеb-камеру.
Појављују се још и бежични прикључак – IrDa (могућност бежичног, инфрацрвеног комуницирања
с рачунарм нпр. миш, тастатура), прикључак PC/2 (миш и тастатура), прикључак за игру итд.
Сви уређаји које спајате само се на један начин спајају на рачунар. Дакле, будите стрпљиви и
пажљиви и не можете погријешити.
16. Фонтови
Фонт представља писмо, облик слова који се користе у програмима за Windows. Да би смо видјели
колико их има и који су то фонтови инсталирани на начем рачунару, два пута кликнемо на иконицу
Fonts у ControlPanel-у. Појавиће се прозор са свим инсталираним фонтовима на рачунару. Уколико
желите видјети изглед фонта у једном фонту, онда два пута кликнит на сам фонт. . Важно је
напоменути да постоје латинични и ћирилични фонтови са начим словима, уколико их немате на
рачунару, онда их морате инсталирати. Поступак је следећи:
У ControlPanel-у пронаћи иконицу Fonts , а затим на њу два пута кликнути.
У прозору Fonts кликнути на опцију File у линији менија.
Кликнути на опцију Install New Fonts…
У понуђеном прозору у пољу Drives наћи уређај гдје су фонтови смјештени.
У пољу Folders наћи фолдер у којем се фолдери налазе.
Након тога ће се у пољу List Of Fonts појавити сви фонтови који се налазе у том фолдеру.
Означите фонтове које желите инсталирати на ваш рачунар или кликните на дугме Selec All
ако желите да инсталирате све фонтове.
Kliknite na dugme OK kako bi se izvršila naredba instalirawa fontova.
17. Подешавање звука
Уколико имате уграђену звучну картицу и звучнике примјетиће те да су скоро сви догађаји у
Windows-у пропраћени звучним ефектима. Подешавање Windows-a да на одговарајуће догађаје
реагује звуком изводи се прко прозора Sounds, који се стратује из ControlPanel –а двоструким кликом
на иконицу Sounds and Audio Devices.
Након тога појављује се прозор гдје се под листом Program events налази списак догађаја на које
Windows може одговорити са звуком. Тада кликнути на неки догађај и по жељи промјенити звук који
се том приликом репродукује. То се ради тако што кликнемо на стрелицу са десне странице опције
Sounds или, ако ту не постоји звук, кликнути на дугме Browse, и потражите жељени фајл гдје се
звукови налазе.
Shemes опција вам омогућава да снимите ваче подешавање у нову шему. Након тога кликните на
дугме Apllay, а затим на ОК. Уколико не желите ништа да мјењате, кликните на дугме Cancel.
Затворити прозор клико на дугме „X,“ који се налази у десном крају насловне линије.
18. Коришћење алата за дијагностику и спремање података на хард диску
Током вашег коришћења Windows требало би да с' времена на време урадите дефрагментацију диска.
Дефрагментација диска је преслагање података на хард диску у циљу његовог оптималног коришћења, а
потреба за овим преслагањем настаје због тога што ћете више пута снимати неке податке, па их брисати, па
опет снимати нове. Током тог процеса снимања и брисања хард диск, који је у почетку слагао податке
(говоримо о физичком слагању) једне иза других и без неких рупа између, је добио гомилу рупа на местима на
којима сте ви избрисали неке старе податке, па као последица тога, када му не преостане места иза
комплетног садржаја, оперативни систем ће почети да слаже податке у те рупе које су настале, и тиме ће се
делови неког програма наћи на више места па ће хард диску бити потребно видно више времена да се снађе у
таквом распореду.
Програм за дефрагментацију диска је саставни део оперативног система Windows XP и пожељно га је
стартовати с' времена на време (нека то буде једном месечно), али прије него што га стартујете, поготово ако
то никада нисте радили, имајте у виду да овај процес може да се отегне и на неколико сати тако да одвојите
време када вам рачунар неће затребати, бар на толико времена. Логичан след ствари је да се прво уради Error
Checking операција, а за њом операција Defragmentation.
Error Checking: да би сте извели ову операцију потребно је да из Start менија изаберете мени My Computer и у
њему да десним дугметом кликнете на диск за који би сте желели да провjерите да ли садржи грешке,
физичке или на подацима који се на њему налазе. Када сте то урадили изаберите properties опцију.
1. Подмени Tools који садржи ова два алата о којима смо причали;
2. Дугме које стартује програм за проверу исправности садржаја диска;
3. Дугме које покреће процес дефрагментације.
Када сте одабрали диск који желите да проверите и за који желите да урадите дефрагментацију, покрените у
менију tools опцију Error checking, и у њој изаберите аутоматско поправљање грешака. Корак који следи после
провере грешака је дефрагментација.
Дефрагментација: овај процес се покреће на истом месту где и Error checking. Да би започели
дефрагментацију потребно је да притиснемо Defragment чиме се покреће сам процес. Када завршите
дефрагментацију једног диска, ако их имате више, било би пожељно да тај процес покренете и на осталим
дисковима.
Postoje programi koji se posle instalacije ubacuju u Startup (deo koji omogućuje programima da se startuju zajedno
sa svakim startovanjem operativnog sistema) najveći su neprijatelj svih korisnika koji vole da im se operativni sistem
učitava brzo i radi stabilno. Da ironija bude veća, što je program beskorisniji to je veća mogućnost da će želeti da se
ubaci u Startup. Da bi pobrisali te programe izStartupa, u Windowsu XP treba kliknuti na Start dugme, pa na dugme
Run i na komandnoj liniji upisati reč msconfig. Kao rezultat dobićete prozor u kome ćete naći podmeni Startup u
kome ćete moći da deaktivirate sve uljeze.
19. Backup
Услужни програм Backup (Резервне копије) у оперативном систему Windows XP можете користити да би
Вам помогао приликом заштите података ако чврсти диск престане са радом или ако случајно избришете
датотеке. Услужни програм Backup (Резервне копије) можете користити да бисте креирали копију свих
података на чврстом диску и затим их архивирали на другом уређају за складиштење, попут чврстог диска
или траке.
Ако су оригинални подаци на чврстом диску случајно избрисани или замењени или ако постану
недоступни због квара на чврстом диску, можете лако да повратите податке са диска или архивиране
копије коришћењем програма Restore Wizard (Чаробњак за опоравак).
Услужни програм Backup (Резервне копије) није укључен у подразумевану инсталацију у оперативном
систему Windows XP Home Edition. Икона Backup (Резервне копије) не налази се у Старт менију у
оперативном систему Windows XP Home Edition и услужни програм Backup (Резервне копије) приказан у
оквиру алатке „Add or Remove Programs“ (Додај или уклони програме) у оперативном систему Windows XP
Home edition. Услужни програм Backup (Резервне копије) се налази у фасцикли „ValueAdd“ на Windows XP
Home Edition CD-ROM-у. Да бисте користили услужни програм Backup (Резервне копије), морате да га
инсталирате ручно.
20. System Restore
Уколико инсталирате нешто, и након тога вам се систем почне "чудно" понашати или је нестабилан,
можете уз помоћ System restore napraviti "ROLEBACK" tj. povratak na prijašnje stanje, u kojem je sve bilo u
redu.
Алат за враћање система ствара "снимке" кључних системских датотека, неких програмских датотека и
поставки регистра те похрањује те информације као тачке враћања. Ако рачунар не функциони ше
исправно, помоћу тих тачака враћања, систем можете вратити у претходно стање у којему је рачунар
исправно функционисао. Уз то, враћањем система мијењају се скрипте, наредбене датотеке и друге врсте
извршних датотека на рачунару.
Враћање система не утиче на особне датотеке, примјерице на е-mail пошту, документе или фотографије.
Датотеке које сте избрисали можете вратити само ако сте створили сигурносне копије тих датотека.
21. Радни простор Excel-a
22. Фунција сумирања података. Објаснити.
23. Функција за израчунавање просјечне вриједности. Објкаснити.
24. Уметање формуле у табелу Excel-a.
25. Уметање графикона.
26. Брисање, премјештање и додавање радних листова у Excel-у.
27. Опишите рад са редовима и колонама радне табеле
Format/Row --> објаснити наредбе Hight (висина реда), AutoFit (аутоматско подесавање висине реда),
Hide (скривање реда), Unhide (враћање скривеног реда)
Format/Column --> објаснити наредбе Width (ширина колоне), AutoFit (аутоматско подесавање ширине
колоне), Hиде (скривање колоне), Унхиде (враћање скривене колоне). Показати практично.
28. Можемо ли радни лист премјестити у неку другу радну књигу?
Радне листове можете премјестити унутар радне књиге или пак у другу радну књигу помоћу наредбе
Move or Copy sheet. Ову наредбу можете пронаћи у менију Edit или у менију пречица. Показати практично.
29. Шта је кодирање и навести најпознати програмске језике.
Писање програмских инструкција у неком од програмских језика представља процес кодирања. Ово се ради
на бази развијеног алгоритма у складу са правилима програмског језика.
Неки од најпознатијих програмслих језика су: Фортран, Цобол, Басиц, Пасцал, Ц, Ц++, Јава...
30. База података – дефиниција
БАЗА ПОДАТАКА је скуп међусобно повезаних логичких датотека. Базу података може чинити или само једна
датотека или један слог.
ОРГАНИЗАЦИЈА ПОДАТАКА у датотеке назива се класчна организација, а организација у виду интегрисаних
датотека података назива се база података.
Приступ подацима из базе података и њихово коришћењеомогућени су програмима који се називају системи
за управљање базама података.
Базом података се обезбјеђује интегритет података тј. да подаци буду исправни, потпуни, заштићени и да се
омогући њихова тајност и сигурност. Сигурности се придаје посебан значај због тога што је база окренута
великом броју корисника, па је потребно податке и везе између њих сачувати од случајног и намјерног
уништења.
ИНФОРМАЦИЈА је скуп тако обрађених и организованих чињеница које представљају неко обавјештење.
ПОДАЦИ су сировине, нереализоване чињенице, бројке и догађаји које се могу развити у информације.
ПОДАЦИ ПОСТАЈУ ИНФОРМАЦИЈЕ У МОМЕНТУ ЊИХОВОГ КОРИШЋЕЊА.
Својства могу бити кључна и атрибутивна. Кључно својство (кључ) омогућава идентификацију ентитета у скупу
ентитета. Кључеви могу бити примарни и секундарни. Примарни кључ омогућава једнозначну
идентификацију ентитета у скупу ентитета.
Секундарни кључеви служе за идентификацију групе ентитета у скупу ентитета. Као кључеви обично се
користе шифре. Основни задатак система шифровања јесте да омогући идентификацију ентитета. Пријер
шифре је лични број грађана.
Означите текст. На траци за обликовање кликните на стрелицу уз попис писама и одаберите писмо. Затим
кликните на стрелицу уз величину писма и одаберите величину с пописа или упишите број или из менија
Format изабрати наредбу Font и у добијеном дијалог прозору извршити промјену фонта И промјену величине
фонта.
Показати практично.
37. Како се дефинише величина папира и маргине MS Word-у?
Одаберите File > Save As…. У прозору који се отвори бирате фолдер у коју ћете спремити датотеку, име и
формат датотеке. Уколико не мијењате податке одаберите File > Save…
Показати практично.
39. Како се креира табела у текст процесору MS Word-у?
У менију Table > Insert > Table. Иконама Table and Borders и Insert table са стандардне траке алата. Показати
практично.
Кликните у ћелију коју желите избрисати. Одаберите Table > Delete. У подизборнику одаберите Cells. Отвори
се оквир за дијалог Delete Cells у којем бирате како ће се преостале ћелије помакнути након брисања.
Одабиром Move Cells Lef ћелије десно од избрисане се помичу за једно мјесто улијево. Одабиром Move cells
top ћелије испод избрисане помичу се према горе. Преостале двије могућности су за одабир брисања цијелог
ретка односно ступца.
Показати практично.
Када су у питању структуре програма у Паскалу постоје линијске, разгранает и цикличне структуре програма.
49. Линијске структуре програма
ПРИМЈЕР
Извршавање алгоритамских корака се врши у зависности од тога да ли је неки услов испуњен или није!
Разграната структура може да има потпуни и непотпуни облик. ПОТПУНИ облик: ако је услов испуњен
извршава се алгоритамски корак 1, а ако није испуњен онда алгоритакски корак2! НЕПОТПУНИ облик: ако је
услов испуњен извршава се алгоритамски корак 1, а ако није наставља се извршавање програма!
Гранаје у програму се реализује наредбом условног преласка или if - наредбом и наредбом гранања или case
- nаредбом.
Наредба условног преласка омогућава да се у току извршавања програма донесе одлука о томе, да ли је
потребно, или не, извршити следећу наредбу. Ако се не користи део са резервесином ријечи else доноси се
одлука о извршењу или неизвршењу једне наредбе. Ако се користи else одлука се односи на избор једне од
две наредбе. Наредба се појављује у следећим облицима:
a) if L then N1;
б) if L then N1 else N2;
где је L - логички израз, N1 и N2 - просте или блок наредбе, а if (ако), then(онда), else (иначе) - резервисане
ријечи.
Наредба вишеструког гранања (CASE) омогућава организацију гранања у програму избором једне од више
наредби иако се то може реализовати са више IF наредби, програмирање коришћењем CASE - наредбе је
простије и јасније. Иза резервисане ријечи CASE наводи се израз, који се назива СЕЛЕКТОР, а затим иза
резервисане ријечи OF набрајају наредбе. Испред сваке наредбе се исписује једна или више константи које
представљају њено обељежје. Наредба избора се завршава резервисаном ријечи END.
Примјер 1:
Написати наредбу case којом се на основу бројних оцјена 5,4,3,2,1 исписују описне оцјене 'одлицан','врло
добар','добар','довољан', 'недовољан'.
case ocjena of
5: writeln('odlican');
4: writeln('vrlo dobar');
3: writeln('dobar');
2: writeln('dovoljan');
1: writeln('nedovoljan)
end
Неки алгоритамски кораци се извршавају одређени број пута. Постоји бројачки и условни циклус. За
условни циклус кажемо да постоји са изласком на врху и са изласком на дну. БРОЈАЧКИ циклус: одређене
наредбе се извршавају тачно одређен број пута. УСЛОВНИ циклус са изласком на врху: одређене наредбе се
извршавају док ЈЕ испуњен неки услов. Може се десити да се ниједном не изврши ова структура. УСЛОВНИ
циклус са изласком на дну: одређене наредбе се извршавају док НИЈЕ испуњен неки услов. Ова структура се
БАР ЈЕДНОМ извршава
У програмима у којима се до сада сусретали свака наредба се извршава највише једанпут. Медјутим, огроман
је број програма у којима је неопходно да се одредјени низ наредби понови више пута. Такав низ наредби који
се може извршавати више пута назива се циклус.
За низ наредби које образују циклус кажемо да чини тијело циклуса, а услов који одредјује да ли ће се
тело циклуса поново извршавати називамо излазни критеријум циклуса. У зависности од положаја
излазног критеријума у односу на тијело циклуса, циклуси могу бити са предусловом и са постусловом. Они
се користе када број понављања циклуса није познат, а организују се помоћу наредби WHILE (за циклус са
предусловом) и REPEAT (за циклус са постусловом). Ако је познат број понављања циклуса онда се креира
бројачки циклус, који се организује помоћу FOR.
Од типова које смо до сада упознали (integer, real, boolean, char), управљачка променљива и изрази не
могу бити само типа REAL. Корак промене од почетне до крајње вриједности је 1 (у случају ТО) или -1
( у случају DOWNTO).
for p:=pv to kv do N
Пример:
readln(br);
for brojac:=5 to br do write(brojac:3);
Пример:
Написати програм којим се исписују велика слова латинског алфабета и њихови редни бројеви.
program slovo_red_broj;
var
slovo:char;
begin
for slovo:='A' to 'Z' do
writeln(slovo:5,ord(slovo):5);
end.
Пример:
Написати програм којим се редни број малих слова латинског алфабета трансформишу у складу са
правилом:
ordnovi=( ordnovi)2+1
где је ordnovi - нови редни број , а ordnovi - стари редни број
program ord_stari_novi;
var
znak:char;
ordnovi:byte;
begin
for znak:='a' to 'z' do
begin
ordnovi:=sqr(ord(znak))+1
writeln(' slovo ',znak,' novi redni broj ',ordnovi)
end
end.
while L do N;
где је: L - логички израз, N тело циклуса које садржи наредбу (може бити проста или блок наредба).
Облик наребе када је N блок наредба:
while L do
begin
N1;
N2;
N3;
.
.
.
NK
енд;
Ток извршавања је следећи: Ако је вриједност логичког израза "тачно" (true), извршиће се наредба иза do,
затим се поново израчунава вриједност логичког израза, ако је он тачан, поново се извршава наредба, итд.
Ако логички израз добије вриједност false, наредба се неће извршити. Ако у тренутку улаза у циклус
логички израз има вриједност false, наредба се неће извршити ниједанпут.
Primer W-1: Написати WHILE наредбу за израчунавање 2 4 8 16 промјенљиве x почев од 2, x4, x8, x16,...,
док степен од x не добије вриједност већу од 108 . Претпоставка да је : x>1.
Наредба је:
while x<=1E+08 do x:=sqr(x);
Примјер: Одредити остатак при дељењу a са б (a>=0,б>0) без коришћења операције div и mod. Остатак се
може одредити одузимањем броја б од броја а док год је а веће или једнако б.
Наредба је:
while a>=b do a:=a-b;
progam stepen;
var
n : integer;
s,a: real;
begin
write('Unesite N*');readln(n);
write('Unesite A*');readln(a);
s:=1;
while n>0 do
begin
s:=s*a;
n:=n-1
end;
writeln;
writeln('N-ti stepen broja A je: ',s:10:3)
end.
repeat
N1;
N2;
N3;
.
.
.
Nk
until L;
Ако је вриједност логичког израза falce наредба N (низ наредби N1,N2,..,Nк) се понавља, и овај поступак траје,
док логички израз не добије вриједност true.
Пошто резервисане ријечи repeat и until овдје представљају и граничнике то су граничници begin и end
сувишни.
Наредба je:
Пример : Написати програм којим се штампају сви степени двојке не већи од унијете вриједности
промјенљиве
program ru_2;
var
stepen,granica:integer;
begin
readln(granica);
stepen:=2;
repeat
writeln(stepen);
stepen:=2*stepen
until stepen>granica
end.