1. Шта је рачунар?

Рачунар је електронички уређај за аутоматску обраду података уређај за похрањивање података

вишенамјенски уређај способан изводити различите обраде података у складу с даним упуствима
(програмом) електронскки, дигитални, аутоматски и програмибилан уређај за обраду података.
Да би вам те дефиниције биле јасније, морамо објаснити још неке појмове.

У физичком смислу, рачунар је скуп електричних кола и електронских прекидача. У

њему нема покретних механичких дијелова, него само електронских, који за свој рад
Електронски
користе електричну струју.

Рачунар ради само с бројевима. Једине бројке (енгл. digits) које рачунар препознаје су 0
Дигитални и 1.

Рачунар сам, без ичије помоћи, извршава задане му наредбе. Скуп наредби које описују
Аутоматски штa и како рачунар треба радити зове се програм.

Наредбе задане рачунару могу се промијенити. Рачунар се може програмирати за

извршавање различитих задатака тако да се или промијени постојећи програма или да
Програмибилан
се упише, дода нови.

Рачунар с даним подацима врши разне рачунске и друге операције. Рачунар их притом
Уређај за обраду мијења (трансформише). Стога кажемо да рачунар обрађује податке.

Рачунар прима податке, мијења их и даје излазне податке. Ти подаци могу бити
Подаци различитог облика: писане поруке (слова, бројеви и знакови), графички прикази, слике,
звук, електрични сигнали и слично.

2. Појам и структура информационог система

Информациони систем можемо дефинисати као систем чији је задатак
да уз минималне трошкове обезбиједи потребне информације свим
корисницима у сваком тренутку. Да би се постигао дефинисани задатак,
потребно је континуирано вршити: прикупљање, обраду и архивирање
података, како би се омогућило да буду достављени свим корисницима
информационог система.
Структуру информационог система чине:
1. HARDWARE (хардвер) - сви механички, електронски, магнетни и
оптички дијелови у које спадају компоненте централног рачунара и
терминала, компоненте за повезивање рачунара и др;
2. SOFTWARE (софтвер) - системски и апликативни програми, као и
програми за мрежни протокол. Софтвер можемо подијелити на системски
и апликативни. Системски софтвер представља скуп програма за
управљање радом рачунара (MS DOS, MS Windows, Linux, Unix...), а
апликативни софтвер престављаскуп корисничких програма за одређене
намјене (MS Word, MS Excel, MS Paint, igrice...);
3. LIFEWARE (кадрови) - особље задужено за пројектовање и одржавање
информационог система и корисници;
4. ORGWARE (организација) - организациони поступци, методе и системи
који омогућују да претходне три компоненте функционишу као складна
цјелина;
5. NETWARE (рачунарске мреже) - пројектовање и реализација
повезивања рачунара у циљу размјене софтвера и комуникације изме|у
физички удаљених рачунара;
6. DATA (информације)– подаци који се уносе, обра|ују и користе.
 3. Грађа рачунара перма Фон Нојману
Три карактеристике рачунара које постоје и данас:
1. капацитет рачунара као могућност обављања сложених проблема
2. брзина рада која дефинише којом брзином се обављају операције рачунања у рачуналу
3. програмибилност која подразумијева да рачунар може рјешавати и различите задатке, овисно
о програму према којем ради
Идеју за рјешавање програмибилности, а тиме и универзалности рачунара, дао је мађарски
математичар John von Neumann. Његова идеја о рачунару који би радио на основу измјењивог
програма, била је револуционарна и заокружила је низ важних открића која су била темељ даљњем
развоју рачунара. Још и данас се модерни рачунари граде на такозваном von Neumann моделу
архитектуре рачунара.
По von Neumann -ову моделу, сваки рачунар мора имати сљедеће дијелове:
 улазни дио преко којег се у меморију уносе подаци и инструкције програма из околине
 излазни дио преко којег се из меморије у околину преносе резултати програма
 меморију у коју се похрањују сви подаци и инструкције програма унесени извана, као и
резултати дјеловања инструкција
 средишњу процесорску јединицу (Central Procesor Unit, CPU) која се састоји од:
аритметичко-логичке јединице (Aritmetic and Logic Unit – ALU) која изводи аритметичке (сабирање,
одузимање) и логичке операције (веће, мање, једнако, и сл.)
управљачке јединице (Control Unit) која прима инструкције из радне меморије, и на темељу тога
управља аритметичко-логичком јединицом, те улазним и излазним дијеловима.
4. Дијелови PC рачунара
PC рачунар састоји се од:
1. стандардне машинске опреме, без које рачунар не може правилно радити. Ту спадају:
a. системска јединица
b. монитор
c. тастатура
d. миш
2. додатне машинске опреме, којом се проширују радне могућности рачунара (нпр. звучна
картица, мрежна картица, модем итд.)
У смислу сврхе, хардверску опрему можемо подијелити на:
1. Централну системску јединицу (System Unit)
2. Вањске периферне уређаје (Peripheral Equipment)

5. Системска јединица
На насловној слици видимо приказ системске јединице персоналног рачунара, тј. отворено кућиште
и дијелове уграђене у њега.
Главни дијелови системске јединице (System Unit) су:
 Кућиште (Case):
- прекидач за укључење/искључење рачунара (Power Switch)
- типка за рестартовање (Reset Button)
- ЛЕД (Light Emitting Diode) индикатори:
- индикатор укључености у електричну мрежу (Power LED)
- индикатор активности чврстог диска (Hard disk LED)
- показивач фреквенције такта процесора (Frequency Display)
- струјно напајање (Power Supply) с одсисним вентилатором

 Матична плоча (Motherboard):

- микропроцесор (Central Processing Unit)
- унутрашња, примарна меморија:
 BIOS меморија (Basic Input/Output System)
  RОМ меморија (Read Only Memory) – меморија чији се садржај може само читати, али не и
мјењати
 RАМ меморија (Random Access Memory) меорија са директним приступом (у овој меморији се
налазе подаци са којима тренутно радимо. Када је искључен рачунар садржај ове меморије је
празан.)
- генератор радног такта процесора (Clock Generator)
- календарски сат (Real Time Clock) на батерије
- програмибилан периферијски улазно/излазни везник (Input/Output Interface)
- прикључна подножја за додатне картице (Interface Slots)
- системски звучник (Speaker)

 Улазно/излазни прикључци (Ports):

- прикључак за струјно напајање монитора преко рачунара
- прикључак за тастатуру
- прикључак за миш
- прикључак за играћу палицу (Game Port)
- прикључак за серијски пренос података (Serial Port)
- прикључак за паралелни пренос података (Parallel Port)

 Картице за проширења (Expansion Cards):

- додатна RАМ меморија
- графичка, видеокартица (Graphic Card, Video Card)
- звучна картица (Audio Card, Sound Card)
- картица интерног модема (Modem)
- ISDN адаптер
- мрежна картица (Network Interface Card -NIC)
- ТВ и радио картица

 Погонски уређаји вањске, секундарне меморије:

- дискетни погон (Floppy Disk Drive - FDD)
- погон чврстог диска (Hard Disk Drive - HDD)
- DVD, Blu-Ray, USB memory stick

 Каблови за повезивање склопова и уређаја с матичном плочом

Централни дио средишње јединице је матична плоча (Motherboard) чврсто уграђена у метално
кућиште (Case). Већина набројаних дијелова физички се налази на матичној плочи, неки се утичу у њу
преко посебних утора (Ports), а неки се повезују с њом посебним кабловима.

6. Периферни уређаји
Осим стандардних вањских, периферних уређаја (Peripheral Equipment), као што су тастатура
(Keyboard), миш (Mouse) и монитор (Monitor, Video Display Unit), на системску јединицу може се
прикључити и додатна периферна опрема:
а) за унос података (улазни уређаји):
- играћа палица (Joystick), подлога и управљач (волан)
- свјетлећа оловка (Light Pen)
- цртаћа плоча (Graphic Digitizer)
- на додир осјетљив екран (Touch Sensible Screen)
- скенер (Scanner)
- видеокамера (Video Camera)
- читач цртичног кода (Bar Code Reader)
б) за испис података (излазни уређаји):
 - штампач (Printer)
- цртач (Plotter)
ц) за пријем/одашиљање података:
- вањски, екстерни модем
- аналогно/дигитални претварач (AD Converter)
д) за похрањивање података:
- погон за оптичке дискове (DC и DVD погон)
- магнетна трака (Streamer)
Поједностављено, персонални рачунар ради на сљедећем принципу: сви улазни подаци (сигнали)
с улазних уређаја слијевају се на матичну плочу; Матична их плоча приреди у облик примјерен за
обраду у процесору; након што процесор обради податке, матична их плоча поново прикупи и
наново приређене шаље излазним уређајима или их похрани за каснију употребу.

Предња страна рачунара изгледа јако једноставна, а на задњој страни све је пуно некаквих рупа,
па некакве иглице... Све то називамо портови или вањски прикључци који омогућавају спајање
вањских уређаја изравно на матичну плочу без отварања кућишта. Ту се налазе: прикључак за
тастатуру, серијски прикључак помоћу којега спајамо миш или модем, успоредни прикључак
помоћу којега спајамо штампач или USB прикључак преко којег можемо спојити wеb-камеру.
Појављују се још и бежични прикључак – IrDa (могућност бежичног, инфрацрвеног комуницирања
с рачунарм нпр. миш, тастатура), прикључак PC/2 (миш и тастатура), прикључак за игру итд.

Сви уређаји које спајате само се на један начин спајају на рачунар. Дакле, будите стрпљиви и
пажљиви и не можете погријешити.

7. Оперативни ситем Windows

Oперативни систем је скуп програма који омогућавају комуникацију између појединих сегмената
и дијелова рачунара и између рачунара и корисника. Један од најпопуларнијих и најчешће
коришћениг оперативног система данашњице је оперативни систем Windows. Windows је у
почетној фази био графичка надоградња DOS- a, oперативног система који се масовно користио
прије неколико година, и који је отишао у заслужену пензију, а своје мјесто препустио Windows-у.
До сада је изашло неколико верзија Windows-а. Једна од најпопуларнијих верзија је Windows XP,
а задња верзија овод ситема изашла је прије неколико дана. У питању је Windows 8.
8. Организација података и фасцикле
Два појма која неизбјежно срећемо су фајл (енг. File) или документ и фолдер (енг. Folder) или
фасцикла.
Шта је то фајл? Под појмом фај подразумјевамо све што одкуцамо, нацртамо, керирамо на било
који начин у било којем од програма. Фајлове смјештамо у фолдере или фасцикле. У један
фолдер можемо смјестити један или више других фолдера, који опет могу задржати неки фолдер
или фајл, и тако све у недоглед. Сви фолдери су смејштени на хард диску, или на CD-у или на
мемори-стику (на један од медија за чување података) Примјетимо да фајл можемо смјестити у
фолдер, фолдер у фолдер, али не можемо фолдер у фајл. Примјера ради фолдере можемо
замислити као ладице или фасцикле, а фајлове као ствари и документе које смјештамо у те
ладице или фасцикле.
Имена фајлова се пишу у облику Ime_fajla.ekstenzija. Име фајла може бити дугачко до 255 знакова
(име фајлу дајемо тако да нас оно подсјећа на садржај додтичног фајла), док се екстензија пише
са три знака (нпр. Izvještaj.doc) и обично је убаци сам програм на коме радите, тако да је фактички
и не видите. Екстензија одређује у ком програму је фајл настао, тако да на примјер racunari.doc
говори да се ради о фајлу који се зове „рачунари“, а ексетнзија „doc“ да је направљен у Word-у,
програму за обраду текста.
9. Карактеристике Windows оперативног система
Графичко окружење. Наредбе у Windows-у се не куцају него бирају, опције се укључују или
искључују, што олакшава рад корисника.
Windows је организован тако да се сви алати налазе на „радном столу“ и да се до програма може
доћи преко иконице, а програми се извршавају у својим прозорима.
Windows даје могућност комуникације између програма.
Даје могућност прилагођавања радног окружења према укусу корисника
Веома је флексибилан и спреман на сарадњу.
Windows омогућава да програми писани за DOS раде под Windows-ом без икаве корекције.
Пружа могућност да више прогрма буде активно (да ради) у истом тренутку (енг. Muktitasking).
Сви програми писани за Windows су сличног дизајна, што увелико олакшава и стимулише рад и
усвајања нових знања.
Изузетнио сликовита, прегледна и ефикасна организација података, тражења, претраживања ,
креирања и сл.
10. Радна површина Windows-а
Радна површина или дестоп, прекрива екран монитора, лежи испод свих икона, прозора и
објеката. Иконице представљају сличице које упућују на одређени програм. Најлакше ћете
програм, односно апликацију покренути двоструким кликом миша на иконицу жељеног
програма. У доњем лијевом углу налази се дугме Старт. Кликом на ово дугме можете вршити
отварање програма који се налазе у овом менију. Трака или лјинија која се простире десно од
дугмета Старт зове се линија послова (енг. Taskbar). На њој се приказује сваки програм који се
извршава у том тренутку на рачунару. Линија послова је преносива и можете јој мјењати и
величину. У доњем десном углу, у продужетку линије послова, приказује се тренутно вријеме и
смјештају иконоце појединих програма помоћу којих се врше нека системска подешавања (нпр
иконица звучника за подешавање јачине звука.
11. Елементи прозора
1. Иконица Control налази се у лијевом горњем углу прозора. Омогућав помјерање, промјену
величине и затварање прозора.
2. Насловна линија. У овој линије је смјештено име програма у којем радимо и омогућава
помјерање прозора.
3. Дугмад за управљање величином прозора (налазе се на десном крају насловне линије):
 Дугме Minimize. Кликом на ово дугме прозор се смањи и спусти на линију послова, али
и након тога остаје активан, само што се његов прозор не види. Да би се програм
вратио на величину прозора довољно је поново кликнути мишем на иконицу дотичног
програма, која се у овомс лучају налази на линији послова.
 Дугме Restore. Кликом на ово дугме, прозор се поставља на предгодну величину (тј.
Ако је био преко читавог екрана, прозор се смањује, а ако је био мањи од величине
екрана поставља се тачно преко читавог екрана).
 Дугме Close. Кликом на ово дугме затварамо програм, односно фајл.
4. Линија менија. Мени садржи команде које се могу извршити и алате који се могу користити.,
зависно од програма до програма.
5. Палета алата. Садржи најчешће коришћене команде или алате из менија.
6. Радни простор. Простор намјењен за рад у конкретном програму. Ту се појављује документ.
7. Оквир прозора. Ограничава, односно означава прозор. Користи се за промјену величине
самог прозора.
 8. Трака за помјерање. Намјењена је за помјерање, односно за кретање кроѕ документ.
Појављује се само када се читав документ не може показати у радном простору. Постоји
хоризонтална и вертикална трака за појерање . Дијелови скрол траке у: дугме траке, клизач
скрол траке и сама трака.
9. Статусна линија. Садржи статусне податке дотичног програма или документа.
12. Windows Explorer
Windows Explorer или само Explorer, је програм који је намјењен да:
 Прегледамо садржај, тј. видимо шта се све налази на нашем рачунару (програми, документи,
слике итд.);
 Креирамо нове фолдере, копирамо и премјештамо постојеће фолдере и фајлове на жељено
мјесто;
 Вршимо промјену имена фодерима и фаловима;
 Бришемо непотребне фолдере и фајлове.
Windows Explorer се покреће на следећи начин.
 Стати на ставку All Programs, сачекати неколико секунди до појаве нове палете менија;
 Стати на ставку Accessories, сачекати неколико секунди до појаве нове палете менија;
 У новој палети изабрати опцију Windows Explorer(или само Explorer) и кликнути на њу.
Радна повшина Windows Explorer-а је подијељена у два дијела. У лијевом дијелу су приказане
иконице уређаја и фолдера, а ако сте прикључени на мрежу, онда се појављује и списак рачунара
који су на тој мрежи, заједно са њиховим фолдерима. У десном дијелу је приказан списак фалова и
фолдера који се налазе у означеној (одабраној) фасцикли (одабрана фасцикла је она на коју се
кликне у лијевом дијелу прозора). Кликните на знак „ +“ поред иконице My Computer у лијевом
дијелу прозора, тако да се појаве додатне иконице. Важно је да уочите следеће предности у лијевом
дијелу прозора:
 Иконицу дискетне јединице, поред које пише 3,1/2 Floppy (A:) која има словну ознаку (A:)
 Иконицу диска која има словну ознаку (С:) и име које није исто на свим рачунарима (нпр.
Може да буде Radni (C:))
 Иконицу CD или DVD уређаја (ако је инсталиран на рачунару), чије име зависи од имена
убаченог CD или DVD медија у њега и словне ознаке. Која зависи од тога да ли је ваш хард
диск подијељен у више дијелова или није и да ли има других уређаја за смјештање података
на вашем рачунару.
 Знак „+“ поред појединих фолдера ставља кориснику до знања да се у том фолдеру налазе и
други фолдери и документи. (за вјежбу клинките поред једне иконице знака „+“ и видите шта
се још у њему налази).
13. Control Panel

Основна подешавања и прилагођаваља Windows-a

Основна подешавања Windows-а врше се у прозору ControlPanel-a. Отварање прозора ControlPanel-a
врши се на следећи начин:
 Кликнути на дугме Start;
 Кликнути на опцију ControlPanel у десном дијелу искачуће палете. Након тога појавиће се
прозор ControlPanel-a са свим својим иконицама преко којих су могућа подешавања Windows-
a
14. Подешавање датума и времена
У ControlPanel-a два пута кликните на опцију Date/Time, након чега ће се појавити прозор. Након
подешавања сата, датума и временске зоне кликните на дугме Aplay, а онда на дугме ОК.
15. Подешавање приказа на екрану
У ControlPanel-у два пита кликните на опцију Display. Након појављивања прозора Display Properties
треба издвојити у самом прозору неколико картица, од којих издвајамо:
Desktop. Служи за подешавање позадине десктопа, који може бити произвољно уређен. У прозору
Background дефинишете слику која ће бити наљепљена на десктоп., покривајући га дјелимично или
потпуно. У прозору Background изаберите једну од понуђених опција, тј. слика тако што кликнете на
њу, а затим кликните на дугме Aplay, а онда на дугме ОК. Уколико не желите ништа да мјењате,
кликните на дугме Cancel. Затворити прозор клико на дугме „X,“ који се налази у десном крају
насловне линије.
Appearance. У овом дијелу се врши подешавање боја, фонтова и изглед прозора и то на падајућим
листама Windows and buttons, Cholor cheme и Font size. Потребно је изабрати одговарајућу опцију , те
након тога кликнути на дугме Aplay, а онда на дугме ОК. Уколико не желите ништа да мјењате,
кликните на дугме Cancel. Затворити прозор клико на дугме „X,“ који се налази у десном крају
насловне линије.
Screan Saver. Заштитник екрана који се након одређеног времена неактивности корисника укључи и
на тај начин чува екран. Поновно активирање рачунара након отварања Screan Saver.-а врши се
притиском било које типке или помјерањрм миша.

16. Фонтови
Фонт представља писмо, облик слова који се користе у програмима за Windows. Да би смо видјели
колико их има и који су то фонтови инсталирани на начем рачунару, два пута кликнемо на иконицу
Fonts у ControlPanel-у. Појавиће се прозор са свим инсталираним фонтовима на рачунару. Уколико
желите видјети изглед фонта у једном фонту, онда два пута кликнит на сам фонт. . Важно је
напоменути да постоје латинични и ћирилични фонтови са начим словима, уколико их немате на
рачунару, онда их морате инсталирати. Поступак је следећи:
 У ControlPanel-у пронаћи иконицу Fonts , а затим на њу два пута кликнути.
 У прозору Fonts кликнути на опцију File у линији менија.
 Кликнути на опцију Install New Fonts…
 У понуђеном прозору у пољу Drives наћи уређај гдје су фонтови смјештени.
 У пољу Folders наћи фолдер у којем се фолдери налазе.
 Након тога ће се у пољу List Of Fonts појавити сви фонтови који се налазе у том фолдеру.
 Означите фонтове које желите инсталирати на ваш рачунар или кликните на дугме Selec All
ако желите да инсталирате све фонтове.
 Kliknite na dugme OK kako bi se izvršila naredba instalirawa fontova.
17. Подешавање звука
Уколико имате уграђену звучну картицу и звучнике примјетиће те да су скоро сви догађаји у
Windows-у пропраћени звучним ефектима. Подешавање Windows-a да на одговарајуће догађаје
реагује звуком изводи се прко прозора Sounds, који се стратује из ControlPanel –а двоструким кликом
на иконицу Sounds and Audio Devices.
Након тога појављује се прозор гдје се под листом Program events налази списак догађаја на које
Windows може одговорити са звуком. Тада кликнути на неки догађај и по жељи промјенити звук који
се том приликом репродукује. То се ради тако што кликнемо на стрелицу са десне странице опције
Sounds или, ако ту не постоји звук, кликнути на дугме Browse, и потражите жељени фајл гдје се
звукови налазе.
Shemes опција вам омогућава да снимите ваче подешавање у нову шему. Након тога кликните на
дугме Apllay, а затим на ОК. Уколико не желите ништа да мјењате, кликните на дугме Cancel.
Затворити прозор клико на дугме „X,“ који се налази у десном крају насловне линије.
 18. Коришћење алата за дијагностику и спремање података на хард диску

Током вашег коришћења Windows требало би да с' времена на време урадите дефрагментацију диска.
Дефрагментација диска је преслагање података на хард диску у циљу његовог оптималног коришћења, а
потреба за овим преслагањем настаје због тога што ћете више пута снимати неке податке, па их брисати, па
опет снимати нове. Током тог процеса снимања и брисања хард диск, који је у почетку слагао податке
(говоримо о физичком слагању) једне иза других и без неких рупа између, је добио гомилу рупа на местима на
којима сте ви избрисали неке старе податке, па као последица тога, када му не преостане места иза
комплетног садржаја, оперативни систем ће почети да слаже податке у те рупе које су настале, и тиме ће се
делови неког програма наћи на више места па ће хард диску бити потребно видно више времена да се снађе у
таквом распореду.
Програм за дефрагментацију диска је саставни део оперативног система Windows XP и пожељно га је
стартовати с' времена на време (нека то буде једном месечно), али прије него што га стартујете, поготово ако
то никада нисте радили, имајте у виду да овај процес може да се отегне и на неколико сати тако да одвојите
време када вам рачунар неће затребати, бар на толико времена. Логичан след ствари је да се прво уради Error
Checking операција, а за њом операција Defragmentation.
Error Checking: да би сте извели ову операцију потребно је да из Start менија изаберете мени My Computer и у
њему да десним дугметом кликнете на диск за који би сте желели да провjерите да ли садржи грешке,
физичке или на подацима који се на њему налазе. Када сте то урадили изаберите properties опцију.
1. Подмени Tools који садржи ова два алата о којима смо причали;
2. Дугме које стартује програм за проверу исправности садржаја диска;
3. Дугме које покреће процес дефрагментације.
Када сте одабрали диск који желите да проверите и за који желите да урадите дефрагментацију, покрените у
менију tools опцију Error checking, и у њој изаберите аутоматско поправљање грешака. Корак који следи после
провере грешака је дефрагментација.

Дефрагментација: овај процес се покреће на истом месту где и Error checking. Да би започели
дефрагментацију потребно је да притиснемо Defragment чиме се покреће сам процес. Када завршите
дефрагментацију једног диска, ако их имате више, било би пожељно да тај процес покренете и на осталим
дисковима.

Postoje programi koji se posle instalacije ubacuju u Startup (deo koji omogućuje programima da se startuju zajedno
sa svakim startovanjem operativnog sistema) najveći su neprijatelj svih korisnika koji vole da im se operativni sistem
učitava brzo i radi stabilno. Da ironija bude veća, što je program beskorisniji to je veća mogućnost da će želeti da se
ubaci u Startup. Da bi pobrisali te programe izStartupa, u Windowsu XP treba kliknuti na Start dugme, pa na dugme
Run i na komandnoj liniji upisati reč msconfig. Kao rezultat dobićete prozor u kome ćete naći podmeni Startup u
kome ćete moći da deaktivirate sve uljeze.

19. Backup
Услужни програм Backup (Резервне копије) у оперативном систему Windows XP можете користити да би
Вам помогао приликом заштите података ако чврсти диск престане са радом или ако случајно избришете
датотеке. Услужни програм Backup (Резервне копије) можете користити да бисте креирали копију свих
података на чврстом диску и затим их архивирали на другом уређају за складиштење, попут чврстог диска
или траке.
Ако су оригинални подаци на чврстом диску случајно избрисани или замењени или ако постану
недоступни због квара на чврстом диску, можете лако да повратите податке са диска или архивиране
копије коришћењем програма Restore Wizard (Чаробњак за опоравак).
Услужни програм Backup (Резервне копије) није укључен у подразумевану инсталацију у оперативном
систему Windows XP Home Edition. Икона Backup (Резервне копије) не налази се у Старт менију у
оперативном систему Windows XP Home Edition и услужни програм Backup (Резервне копије) приказан у
оквиру алатке „Add or Remove Programs“ (Додај или уклони програме) у оперативном систему Windows XP
Home edition. Услужни програм Backup (Резервне копије) се налази у фасцикли „ValueAdd“ на Windows XP
Home Edition CD-ROM-у. Да бисте користили услужни програм Backup (Резервне копије), морате да га
инсталирате ручно.
 20. System Restore
Уколико инсталирате нешто, и након тога вам се систем почне "чудно" понашати или је нестабилан,
можете уз помоћ System restore napraviti "ROLEBACK" tj. povratak na prijašnje stanje, u kojem je sve bilo u
redu.
Алат за враћање система ствара "снимке" кључних системских датотека, неких програмских датотека и
поставки регистра те похрањује те информације као тачке враћања. Ако рачунар не функциони ше
исправно, помоћу тих тачака враћања, систем можете вратити у претходно стање у којему је рачунар
исправно функционисао. Уз то, враћањем система мијењају се скрипте, наредбене датотеке и друге врсте
извршних датотека на рачунару.
Враћање система не утиче на особне датотеке, примјерице на е-mail пошту, документе или фотографије.
Датотеке које сте избрисали можете вратити само ако сте створили сигурносне копије тих датотека.
21. Радни простор Excel-a
22. Фунција сумирања података. Објаснити.
23. Функција за израчунавање просјечне вриједности. Објкаснити.
24. Уметање формуле у табелу Excel-a.
25. Уметање графикона.
26. Брисање, премјештање и додавање радних листова у Excel-у.
27. Опишите рад са редовима и колонама радне табеле
Format/Row --> објаснити наредбе Hight (висина реда), AutoFit (аутоматско подесавање висине реда),
Hide (скривање реда), Unhide (враћање скривеног реда)
Format/Column --> објаснити наредбе Width (ширина колоне), AutoFit (аутоматско подесавање ширине
колоне), Hиде (скривање колоне), Унхиде (враћање скривене колоне). Показати практично.
28. Можемо ли радни лист премјестити у неку другу радну књигу?
Радне листове можете премјестити унутар радне књиге или пак у другу радну књигу помоћу наредбе
Move or Copy sheet. Ову наредбу можете пронаћи у менију Edit или у менију пречица. Показати практично.
29. Шта је кодирање и навести најпознати програмске језике.

Писање програмских инструкција у неком од програмских језика представља процес кодирања. Ово се ради
на бази развијеног алгоритма у складу са правилима програмског језика.
Неки од најпознатијих програмслих језика су: Фортран, Цобол, Басиц, Пасцал, Ц, Ц++, Јава...
30. База података – дефиниција

БАЗА ПОДАТАКА је скуп међусобно повезаних логичких датотека. Базу података може чинити или само једна
датотека или један слог.
ОРГАНИЗАЦИЈА ПОДАТАКА у датотеке назива се класчна организација, а организација у виду интегрисаних
датотека података назива се база података.
Приступ подацима из базе података и њихово коришћењеомогућени су програмима који се називају системи
за управљање базама података.
Базом података се обезбјеђује интегритет података тј. да подаци буду исправни, потпуни, заштићени и да се
омогући њихова тајност и сигурност. Сигурности се придаје посебан значај због тога што је база окренута
великом броју корисника, па је потребно податке и везе између њих сачувати од случајног и намјерног
уништења.

31. Појам податка и информације

ИНФОРМАЦИЈА је скуп тако обрађених и организованих чињеница које представљају неко обавјештење.
ПОДАЦИ су сировине, нереализоване чињенице, бројке и догађаји које се могу развити у информације.
ПОДАЦИ ПОСТАЈУ ИНФОРМАЦИЈЕ У МОМЕНТУ ЊИХОВОГ КОРИШЋЕЊА.

32. Софтвери за рад са базама података

Софтвер којим се управља подацима и обезбјеђује приступ њима назива се систем за управљање базом
података.
Један од првих софтверских производа био је програмски пакер dBASE. Овај програм за рад са базама
података појавио се 1981. године као и dBASE II. Касније су се појавиле усавршеније верзије овог програма под
називима dBASE III Plus и dBASE IV (раде под MS DOS опреативном системом). Појавом Wиндоwс-а развијени
су пакати који раде у графичком окружењу (највише се користе MS Access Paradox). Од база података за
велике системе свакако треба поменути и ORACLE.

33. Врсте база података

Према логичкој структури података, базе података могу бити:

 хијерархијске,
 мрежне,
 релационе и
 објектне.
Мрежна и хијерархијска структура се користе када су везе између података једноставне и малобријне.
Релационе базе података састоје се од релација. Релациони приступ заснован је на релационој математици.
Обејектана релација није у широј примјени.

34. Везе између релација

Веза може бити тотална и парцијална. Један скуп има тоталну везу ако сваки ентитет тог скупа учествује бар у
једној вези, иначе је парцијална. Постоје три степена веза:
 1 : 1,
 1: М,
 М : М.
Свака база података је модел неког система у стварности. Модел података преко скупа података и њихових
међусобних веза представља стање система у једном тренутку времена и садржи скуп информација о
прошлости и садашњости система. У сваком тренутку садржај базе треба да представља снимак стања
система, а свака промјена у бази треба да одражава догађаје који су се десили. Да би се то остварило,
потребно је дефинисати ентитете система и одредити степен и типове веза између ентитета. Да би се уочили и
дефинисали прави односи између података, често се користи релациона анализа података. Релационом
анализом подаци се преводе из једног облика у други. Облик у којем су подаци дефинисани у стабилне
структуре података назива се нормална форма. При пројектовању базе података најбитније је довођене
релације у прву, другу и трећу нормалну форму.
 Релација се налази у првој нормалној форми ако не садржи групе података које се понављају.
 Релација се налази у другој нормалној форми, ако сви њени атрибути који нису кандидати за кључ потпуно
зависе од примарног кључа, под условом да се ралација налази у првој нормалној форми.
 Релација се налази у трећој нормалној форми ако се налази у другој нормалној форми и ако ниједан од
атрибута који нису кандидати за кључ није преносно зависан од примарног кључа.

35. Шта је кључ релације, врсте кључева – објаснити

Својства могу бити кључна и атрибутивна. Кључно својство (кључ) омогућава идентификацију ентитета у скупу
ентитета. Кључеви могу бити примарни и секундарни. Примарни кључ омогућава једнозначну
идентификацију ентитета у скупу ентитета.
Секундарни кључеви служе за идентификацију групе ентитета у скупу ентитета. Као кључеви обично се
користе шифре. Основни задатак система шифровања јесте да омогући идентификацију ентитета. Пријер
шифре је лични број грађана.

36. Како се мијења врста и величина слова у текс процесору MS Word-у?

Означите текст. На траци за обликовање кликните на стрелицу уз попис писама и одаберите писмо. Затим
кликните на стрелицу уз величину писма и одаберите величину с пописа или упишите број или из менија
Format изабрати наредбу Font и у добијеном дијалог прозору извршити промјену фонта И промјену величине
фонта.
Показати практично.
 37. Како се дефинише величина папира и маргине MS Word-у?

Из менија Филе изабрати наредбу Page Setup…

На картици Paper у пољу Paper Size изабради величину папира или уписати жељену величину папира уносом
података у поља: Width-ширина папира и Haight-висина папира. ОК-за потвду измјена. Показати практично.

38. Како се архивира текст на неки од меморијских медија MS Word-у?

Одаберите File > Save As…. У прозору који се отвори бирате фолдер у коју ћете спремити датотеку, име и
формат датотеке. Уколико не мијењате податке одаберите File > Save…
Показати практично.
39. Како се креира табела у текст процесору MS Word-у?

У менију Table > Insert > Table. Иконама Table and Borders и Insert table са стандардне траке алата. Показати
практично.

40. Како обрисати неку ћелију из табеле у текст процесору MS Word-у?

Кликните у ћелију коју желите избрисати. Одаберите Table > Delete. У подизборнику одаберите Cells. Отвори
се оквир за дијалог Delete Cells у којем бирате како ће се преостале ћелије помакнути након брисања.
Одабиром Move Cells Lef ћелије десно од избрисане се помичу за једно мјесто улијево. Одабиром Move cells
top ћелије испод избрисане помичу се према горе. Преостале двије могућности су за одабир брисања цијелог
ретка односно ступца.
Показати практично.

41. Како се штампа текст у текст процесору MS Word -у?

42. Како се умеће слика у текс процесору MS Word -у?

43. Како промијенити величину уметнуте слике?

44. Како додати рубове таблици у текс процесору MS Word -у?

45. Како обликовати текст употребом WordArta?

46. Како копирамо дијелове документа?

47. Како премјештамо дијелове документа?

48. Програмске структуре

Када су у питању структуре програма у Паскалу постоје линијске, разгранает и цикличне структуре програма.
 49. Линијске структуре програма

За ову врсту програмске структуре каарктеристично је да се извршавање алгоритамских корака врши

искључиво један за другим без прескакања, условљавања, повратка или било каквих других измјена.

ПРИМЈЕР

Написати програм који исписује поруку "ZDRAVO" на екрану.

Опис рјешења : Текст који требa исписaти нa екрaну је унaпријед познaт. Зaто се користи сaмо нaредбa излaзa.
Ово је нaјједностaвнији облик линијске структуре, имa сaмо излaз. Текст у нaредби исписa се морa одвојити сa
делимитеримa (зa почетaк и крaј текстa)-једноструким нaводницимa.
Опис прогрaмa: Листинг прогрaмa у PASCAL-у морa почети сa нaредбом PROGRAM, којa ознaчaвa почетaк
прогрaмa. Изa нaредбе PROGRAM се морa нaвести име прогрaмa (нa примјер: iSPIS). Прогрaмски блок почиње
нaредбом BEGIN, a зaвршaвa сa END. Испис се изводи нaредбом Writeln.

50. Разграната програмска структура

Извршавање алгоритамских корака се врши у зависности од тога да ли је неки услов испуњен или није!
Разграната структура може да има потпуни и непотпуни облик. ПОТПУНИ облик: ако је услов испуњен
извршава се алгоритамски корак 1, а ако није испуњен онда алгоритакски корак2! НЕПОТПУНИ облик: ако је
услов испуњен извршава се алгоритамски корак 1, а ако није наставља се извршавање програма!

Гранаје у програму се реализује наредбом условног преласка или if - наредбом и наредбом гранања или case
- nаредбом.

Наредба условног преласка - IF

Наредба условног преласка омогућава да се у току извршавања програма донесе одлука о томе, да ли је
потребно, или не, извршити следећу наредбу. Ако се не користи део са резервесином ријечи else доноси се
одлука о извршењу или неизвршењу једне наредбе. Ако се користи else одлука се односи на избор једне од
две наредбе. Наредба се појављује у следећим облицима:
 a) if L then N1;
б) if L then N1 else N2;

где је L - логички израз, N1 и N2 - просте или блок наредбе, а if (ако), then(онда), else (иначе) - резервисане
ријечи.

Наредба вишеструког гранања - CASE

Наредба вишеструког гранања (CASE) омогућава организацију гранања у програму избором једне од више
наредби иако се то може реализовати са више IF наредби, програмирање коришћењем CASE - наредбе је
простије и јасније. Иза резервисане ријечи CASE наводи се израз, који се назива СЕЛЕКТОР, а затим иза
резервисане ријечи OF набрајају наредбе. Испред сваке наредбе се исписује једна или више константи које
представљају њено обељежје. Наредба избора се завршава резервисаном ријечи END.

Примјер 1:

Написати наредбу case којом се на основу бројних оцјена 5,4,3,2,1 исписују описне оцјене 'одлицан','врло
добар','добар','довољан', 'недовољан'.

case ocjena of
5: writeln('odlican');
4: writeln('vrlo dobar');
3: writeln('dobar');
2: writeln('dovoljan');
1: writeln('nedovoljan)
end

51. Цикличка програмска структура

Неки алгоритамски кораци се извршавају одређени број пута. Постоји бројачки и условни циклус. За
условни циклус кажемо да постоји са изласком на врху и са изласком на дну. БРОЈАЧКИ циклус: одређене
наредбе се извршавају тачно одређен број пута. УСЛОВНИ циклус са изласком на врху: одређене наредбе се
извршавају док ЈЕ испуњен неки услов. Може се десити да се ниједном не изврши ова структура. УСЛОВНИ
циклус са изласком на дну: одређене наредбе се извршавају док НИЈЕ испуњен неки услов. Ова структура се
БАР ЈЕДНОМ извршава

У програмима у којима се до сада сусретали свака наредба се извршава највише једанпут. Медјутим, огроман
је број програма у којима је неопходно да се одредјени низ наредби понови више пута. Такав низ наредби који
се може извршавати више пута назива се циклус.
За низ наредби које образују циклус кажемо да чини тијело циклуса, а услов који одредјује да ли ће се
тело циклуса поново извршавати називамо излазни критеријум циклуса. У зависности од положаја
излазног критеријума у односу на тијело циклуса, циклуси могу бити са предусловом и са постусловом. Они
се користе када број понављања циклуса није познат, а организују се помоћу наредби WHILE (за циклус са
предусловом) и REPEAT (за циклус са постусловом). Ако је познат број понављања циклуса онда се креира
бројачки циклус, који се организује помоћу FOR.

52. Наредбе циклуса са параметром for

Бројачки циклуси се организују наредбом циклуса са параметром - FOR

УПРАВЉАЧКА ПРОМЕНЉИВА (или ЦИКЛУСНИ ПАРАМЕТАР), чије се име налази лијево од знака
додjеле задаје се у конструкцији наредбе циклуса својом почетном и крајњом вриједности, које
дефинишу редом изрази испред и иза ријечи ТО (DOWNTO).

Од типова које смо до сада упознали (integer, real, boolean, char), управљачка променљива и изрази не
могу бити само типа REAL. Корак промене од почетне до крајње вриједности је 1 (у случају ТО) или -1
( у случају DOWNTO).

У општем случају извршавање наредбе циклуса типа

for p:=pv to kv do N

реализује се за низ вриједности управљачке промjенљиве p од pv до kv, извршава се када текућа

вриједност управљачке промjенљиве п постане већа од kv.

Пример:

readln(br);
for brojac:=5 to br do write(brojac:3);

Ако се за промjенљиву br унесе вриједност 5 циклус ће радити само једанпут.

Ако се за промjенљиву br унесе вриједност 8 циклус ће радити четири пута,тј. исписаше се
5 6 7 8
Ако се за промjенљиву br унесе вриједност мања од 5 циклус неће радити.

Пример:
Написати програм којим се исписују велика слова латинског алфабета и њихови редни бројеви.

program slovo_red_broj;
var
slovo:char;
begin
for slovo:='A' to 'Z' do
writeln(slovo:5,ord(slovo):5);
end.

Пример:
Написати програм којим се редни број малих слова латинског алфабета трансформишу у складу са
правилом:
ordnovi=( ordnovi)2+1
где је ordnovi - нови редни број , а ordnovi - стари редни број

program ord_stari_novi;
var
znak:char;
ordnovi:byte;
begin
for znak:='a' to 'z' do
begin
ordnovi:=sqr(ord(znak))+1
writeln(' slovo ',znak,' novi redni broj ',ordnovi)
end
end.

53. Наредба циклуса са предусловом- WHILE

Нареба циклуса са предусловом WHILE омогућава организовање циклуса са непознатим бројем
понављања, који зависи од израчунавања у наредби.
Општи облик наредбе је

while L do N;

где је: L - логички израз, N тело циклуса које садржи наредбу (може бити проста или блок наредба).
Облик наребе када је N блок наредба:

while L do
begin
N1;
N2;
N3;
.
.
.
NK
енд;

Ток извршавања је следећи: Ако је вриједност логичког израза "тачно" (true), извршиће се наредба иза do,
затим се поново израчунава вриједност логичког израза, ако је он тачан, поново се извршава наредба, итд.
Ако логички израз добије вриједност false, наредба се неће извршити. Ако у тренутку улаза у циклус
логички израз има вриједност false, наредба се неће извршити ниједанпут.

Primer W-1: Написати WHILE наредбу за израчунавање 2 4 8 16 промјенљиве x почев од 2, x4, x8, x16,...,
док степен од x не добије вриједност већу од 108 . Претпоставка да је : x>1.
Наредба је:
while x<=1E+08 do x:=sqr(x);

Примјер: Одредити остатак при дељењу a са б (a>=0,б>0) без коришћења операције div и mod. Остатак се
може одредити одузимањем броја б од броја а док год је а веће или једнако б.

Наредба је:
while a>=b do a:=a-b;

Примјер: Написати програм за израчунавање н_тог степена броја а.

progam stepen;
var
n : integer;
s,a: real;
begin
write('Unesite N*');readln(n);
write('Unesite A*');readln(a);
s:=1;
while n>0 do
begin
s:=s*a;
n:=n-1
end;
writeln;
writeln('N-ti stepen broja A je: ',s:10:3)
end.

54. Наредба циклуса са постусловом – REPEAT

Наредба циклуса са постусловом repeat омогућава организовање циклуса са непознатим бројем извршавања.

Ако је тијело циклуса сатављено од више наредби цклус изгледа :

repeat
N1;
N2;
N3;
.
.
.
Nk
until L;

Ако је вриједност логичког израза falce наредба N (низ наредби N1,N2,..,Nк) се понавља, и овај поступак траје,
док логички израз не добије вриједност true.
Пошто резервисане ријечи repeat и until овдје представљају и граничнике то су граничници begin и end
сувишни.

Примјер: Написати наредбу са постусловом за израчунавање степена 2 2 4 8 16 промјенљиве x, почев од

x:
x2 , x4 ,x8 ,x16 ,... док степен од x не добије вриједност већу од 108. Предпоставља се да је je x>1.

Наредба je:

repeat x:=sqr(x) until x>1E+08;

Пример : Написати програм којим се штампају сви степени двојке не већи од унијете вриједности
промјенљиве

граница, која је већа од 2.

program ru_2;
var
stepen,granica:integer;
begin
readln(granica);
stepen:=2;
repeat
writeln(stepen);
stepen:=2*stepen
until stepen>granica
end.

55. Уметање звучне датотеке у презентацију у Power Point-у.

56. Уметање видео датотеке у презентацију у Power Point-у.
57. Радно окружење порграма Windows Movie Maker.
58. Креирање табеле у Access-у.
59. Креирање форме у Access-у.
60. ШтајеHTML?
61. Навести таг који омогућава повезивање HTMLдокументасаCSS документом
(гдјесеовајтагпише)?
62. Структура HTML документа.
63. Навести и објаснити таг за уметање линка .
64. Навестии објаснити таг за уметање слике.
65. Који све елементи форме могу да буду.
66. Навести и објаснити тагове за уметање табеле.
67. Навести и објаснити тагове запромјену фонта, величине фонта, боје и стила фонта.
68. Шта је CSS?
69. Примјена програма Adobe Flash.
70. Примјена програма Animation Shop.