1-Pojam računarskog sistema

Računarski sistem, odnosno računari, jesu elektronske mašine koje obradjuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih
proizvode izlazne informacije (rezultate). U početku su se računari koristili uglavnom za složena numerička računanja, ali se
ubrzo njihova primena proširila na skoro sve oblasi života. Mašina za obradu podataka menja ime računar.

Računari dans se sve češće nazivaju „inteligentne mašine“ koje automatski rešavaju probleme i izvode zaključke, ali to je
posledica upravo ispunjenošću ishodnih situacija koje je u računar memorisao čovek u preogramskom delu. Svaku ishodnu
situaciju mašina pamti i pri zaključivanju -SMART mašine izvodi verovatnoću kojom donosi odluku.

Za rešavanje bilo kog problema postupak rešavanja mora najpre da se raščlani na najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki
od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju računar treba da izvrši. Ovakav postupak naziva se programiranje, a skup
instrukcija za računar napisan za izvršenje neke obrade naziva se program. Ljudi kojipišu programe nazivaju se programeri.

2-Podela računarskih sistema;

Računari se mogu podeliti u zavisnosti da li se posmatra:

1. primena računara,
2. broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan računar ili
3. broj naredbi koje računar može izvršiti u jednom trenutku.

Sa stanovišta primene možemo ih podeliti na:

1. Računare opšte namene – mogu da učitaju različite programe i njihovim izvršavanjem rešavju različite probleme.
2. Računare za specijalne namene – imaju ugradjene programe za rešavanje samo onih problema za koje je računar
namenjen (robotska ruka…)

Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti računar:

1. Višekorisnički (mainframe based) – postoji centralni računar (server) koji opslužuje sve korisnike .
2. Jednokorisnički (PC based) – svaki korisnik ima svoj računar i na njemu vrši obrade kroz sopstvene programe.

Sa stanovišta broja naredbi koje računar izvršava u jednom trenutku vremena:

1. serijski ili SISD (Single Instruction Single Data) – u jednom trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu nad samo
jednim podatkom u memoriji. Najveći broj računara koji je u upotrebi je baš ovog tipa. PC računari
2. paralelne ili SIMD (Single Instrukcion Multiple Data) – mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim
brojem podataka u memeoriji.

Teorijski postoje još dve grupe ili modela računara koji se terijski proučavaju:
1. MIMD (Multiple Instruction Multiple Data ) – ili ultraračunari koji u jednom trenutku izvršavaju više naredbi nad različitim
podacima. Ovo bi više odgovaralo mreži računara kod kojih je rešavanje delova jednog problema podeljeno na više
računara.
2. MISD(Multiple Instruction Single Data) – gde bi se u jednom trenutku izvršavalo više naredbi nad istim podatkom,
praktično je neizvodiva.

3- Arhitektura računarskog sistema

Računarski sistem čine:

 Hardware - fizički delovi računara (procesor, monitor, kućište…)

 Software – programi po kojima računar radi (operativni sistemi, aplikativni programi…)
 4- Von-Nojmanov model računara;

Tipičan računarski sistem sastoji se od sledećih komponenati:

1. Centralne računarske jedinice (kućište računara)

2. Perifernih uredjaja koji se povezuju na centralni računarski sitem

Centralni računarski sitem sastoji se iz:

1. Aritmetičko -logičke jedinice – (Mikroprocesor)

2. Kontrolne jedinice – (kontrolera – Čipset) koji kontrolišu tok podataka kao na raskrsnici (Matična ploča).
3. Unutrašnjih memorija (Centralna – Hard Disk, RAM, ROM, KEŠ, VIRTUELNA )

Periferni uredjaji dele se u zavisnosti od toka podataka pema centralnoj računarskoj jedinici na:

1. Ulazne jedinice
2. Izlazne jedinice
3. Jedinice spoljašnje memorije

Blok šema Von-Nojmanovog modela računarskog sistema